Dame i gospodo narodni poslanici, mnogo je već govora bilo o ovom članu 23. i o strukturi saveta agencije, načinu izbora članova. Mojim amandmanom predlažem da članove saveta bira Narodna skupština Republike Srbije na predlog poslaničkih grupa formiranih u Narodnoj skupštini.
Šta to znači? To znači da se mora obezbediti princip nepristrasnosti i objektivnosti rada saveta agencije i trajnost načina izbora njenih članova. Vi ste na tako subjektivan način propisali izbor članova saveta agencije da taj način izbora može da traje samo dok ste vi na vlasti. Čim odete sa vlasti, nikom ozbiljnom neće padati na pamet da u tom savetu budu predstavnici nevladinih organizacija, na primer, ili crkava i verskih zajednica, bar dok se ne reguliše pravni položaj verskih zajednica, ili nekih udruženja, ili pripadnika izvršne vlasti.
Ako savet agencije odgovara strukturi Narodne skupštine, onda je to nešto kao ustoličavanje trajnog principa koga bi morali da se drže i oni koji posle vas dođu na vlast. Vi sad imate, bar na papiru, dve trećine poslanika u Narodnoj skupštini. Imali biste uticaj na izbor dve trećine članova saveta agencije. To valjda treba da vam bude dovoljno, ali da znate, naravno, kod promene vlasti taj odnos snaga se menja.
Oni koji u jednom trenutku imaju većinu prinuđeni su da razmišljaju šta će se desiti kada izgube tu većinu. Ima ovde stranaka koje su mislile da nikada neće izgubiti vlast, a sada se kaju što nisu preduzimale blagovremeno određene korake, kako bi zaštitile svoj položaj kada se nađu na mestu opozicije. Socijalisti su stvorili Jovana Glamočanina, a sada ih je Bog kaznio, pa ste vi njima novog Jovana Glamočanina stvorili u liku Branislava Ivkovića. To je samo ovako, možda malo karikaturalno, da pokažem do čega sve to dovodi, ako se na vreme ne razmišlja o principijelnosti i doslednosti.
U ovom slučaju, naravno, ako savet agencije izražava odnos snaga u Narodnoj skupštini i njegove sednice će imati određenu živost, uz suprotstavljanje stavova. I tamo će dolaziti do nadglasavanja, ali to nadglasavanje će biti izraz demokratije. Tamo gde se ljotićevski koncept primenjuje, ili musolinijevski, staleški, korporativistički, tamo nema demokratije.
(Predsedavajuća: Tri minuta i 30 sekundi. Da li ćete nastaviti?)
Nastaviću. Tamo se samo glumi demokratija. Zašto je Dimitrije Ljotić bio protivnik demokratije? Zato što na izborima nikada nije mogao da osvoji više od jednog procenta glasova. Musolini na izborima nije mogao da pobedi. Ni Hitler nije baš pobedio. Ušao je u koalicionu vladu, pa je na vaninstitucionalan način nadoknadio ono što mu je falilo.
Autokratskim metodama pribegavaju oni koji su svesni da nikada ne mogu da pobede na izborima, ili koji su slučajno jednom pobedili pa znaju da se to više nikada neće desiti, kao što je toga svesna vaša koalicija. Zbog toga vi tuđinski, nedemokratski koncept ovde forsirate. Staleške predstavnike uvodite u jedno telo državne uprave. To je organ državne uprave.
U ovom slučaju bitna je i još jedna stvar. Ako političke partije, odnosno njihove poslaničke grupe, predlažu odgovarajući broj članova saveta proporcionalno svojoj snazi, one se mogu obavezati da ti ljudi koje će kandidovati budu ugledni stručnjaci, intelektualci, naučnici, umetnici, da ti ljudi ne budu narodni poslanici, ministri, članovi rukovodstava političkih partija.
I tada se to može postići; samo što se tada vrši disperzija poverenja. Nije poverenje koncentrisano samo na jednu sortu ljudi, onu koja se vama dopada, nego na razne ljude, raznih orijentacija, ideoloških usmerenja, naučnog habitusa, različitih profesija itd. Ubeđen sam da mi iz SRS, verovatno opozicija u celini, nećemo imati poverenja ni u jednog čoveka koga vi budete izabrali za ovaj savet agencije.
Oni unapred treba da znaju da ćemo ih osporavati s tog aspekta. Oni unapred treba da znaju, ako među njima bude časnih, da će im život biti nepodnošljiv. Za sve prljavo što se dešava u medijskoj sferi, u sferi radiodifuzije, mi ćemo njih pojedinačno prozivati. Dokle će oni to izdržati?
Mnogi ni u vreme kada su socijalisti sami imenovali članove upravnog odbora državne televizije nisu izdržali do kraja, demonstrativno su podnosili ostavke. Iako su bili (Predsedavajuća: Šest minuta 30 sekundi) protežirani od strane vladajuće partije nisu mogli s vremena na vreme podneti izvesnu samovolju pa su to napuštali.
