Dame i gospodo narodni poslanici, u članu 22. tražim da agencija umesto devet ima 15 članova, a zašto? Kada već formirate tu agenciju, ona treba biti telo koje će se sastojati od većeg broja ljudi. Vi ste u prvom predlogu zakona predlagali da bude 15, a onda ste odustali. Nisu mi jasni vaši razlozi zašto ste odustali. Video sam kroz medije da je došlo do sukoba između pojedinih stranaka članica DOS-ovske koalicije, po tom pitanju.
Ja sada pokušavam da proniknem u vaš motiv. Jeste li se uplašili ako je veći broj članova, ako ih je 15, da postoji veća opasnost da će se neki od njih odmetnuti i da će kontrirati stavovima Vlade, koja je zamislila preko saveta agencije da sprovodi svoju politiku, ali da ne bude u prvom planu i da se unapred ogradi od svake kritike od te politike. To je osnovna sumnja koja se svakom normalnom čoveku odmah rađa.
Za očekivati je da ste na ovom zakonskom projektu radili dugo i da ga niste nepromišljeno podneli parlamentu na odlučivanje. Podneli ste tekst, zakazana je bila sednica, i u tom tekstu je stajalo - 15 članova. Među tih 15 članova, koliko me sećanje služi, nije bilo predstavnika izvršne vlasti. Je lÄ tako, gospodine Korać? Naknadno ste ubacili predstavnike izvršne vlasti. Dakle, uplašili ste se prevelikog poverenja u ljude koji dolaze sa strane, koji nisu direktno u organima izvršne vlasti. Šta je to na vas uticalo? Šta vam je razvilo tu bojazan? U svom ekspozeu niste nam to podrobno objasnili, a očekivali smo da nam baš to objasnite, da se najviše zadržite na objašnjenju razlika između ovog teksta i onoga koji mu je prethodio, samo nekoliko dana ranije, pa je bio povučen iz skupštinske procedure.
Šta se to među vama desilo da odustanete? Ako je veći broj ljudi i ako zaista to budu ugledni ljudi - unapred sumnjam da će to zaista biti ugledni ljudi i ljudi od časti, dostojanstva, obraza, poštenja itd, jer da vi zaista imate nameru da takve ljude izaberete u savet ove agencije, takve biste ljude birali i u druge državne institucije. Iz toga izvlačim zaključak da se vi samo šalite, da ne mislite ozbiljno. Ali, da ne prejudiciramo, videćemo kada se imena tih ljudi pojave na koga računate i koga ste smatrali ljudima od poverenja. Znaćemo unapred kakva će biti programska koncepcija i strategija razvoja radiodifuzije, čim vidimo ta imena.
Očigledno je da vas neko sa strane na ovo tera, da vas neko pritišće. Prvog dana načelne rasprave (imam još tri minuta, ne sekiraj se ništa) stalno ste govorili - Savet Evrope traži, Evropa traži, Evropa hoće, Evropa insistira, Evropa nas tera itd. Što nam niste ovde dali uporedan pregled rešenja koja postoje u praksi najrazvijenijih evropskih zemalja, Francuske, Italije, Nemačke i Velike Britanije, dovoljno bi bilo, pa da vidimo ko tamo upravlja državnom televizijom, na koji način i kako se upravlja sferom radiodifuzije uopšte. Da vidimo gde su ovde kod vas odstupanja u odnosu na ono što je njihova praksa i zašto se kod nas pojavljuju odstupanja, veoma važna, veoma ozbiljna odstupanja, jer ove institucije koje predviđate kao ovlašćene da predlože svoje predstavnike u savet agencije obično u ovim zemljama, koje sam pomenuo, nisu identične. Tamo to neko drugi radi i na drugačiji način. Velike su razlike između Italije, Francuske, Velike Britanije i Nemačke u tom pogledu. Mogli bismo ući i u te razlike.
Do unazad nekoliko godina, ne znam kakva je danas situacija, do unazad tri godine Austrija uopšte nije imala privatnu televiziju. Pretpostavljam da vam je to bilo poznato. Ne znam da li danas ima, pitanje je. Toliko je to osetljiva sfera, toliko je to ozbiljna sfera, toliko su te zemlje svesne opasnosti kojoj se društvo izlaže ukoliko omogući manipulacije sredstvima radiodifuzije.
Drugo, vi ste ovde zapeli sa insistiranjem na zaštiti autorskih prava, tamo gde se ni sami autori ne trude da zaštite svoja prava. Znate da je kod nas jedno vreme bila prava utakmica koje će sve lokalne televizije reemitovati programe stranih obaveštajnih radio - stanica: "Glas Amerike", "Dojče vele", BBC, "Transinternacional", "Slobodna Evropa" itd. Zašto nikada "Glas Amerike", "Dojče vele", BBC, "Transinternacional" i "Slobodna Evropa" nisu tražili zaštitu svojih autorskih prava, nego su čak nekima plaćali da im program reemituje? Bilo je osnovno očekivati da oni traže odmah zaštitu autorskih prava. Neko ovde reemituje "Glas Amerike", odmah Amerikanci dotrče da vas tuže kao što vas tuže kada reemitujete američke filmove i kada reemitujete neovlašćeno njihove televizijske programe, pa da vidimo šta se iza toga krije.