Uzimam reč isključivo zbog toga što se radi o vrlo važnom delu zakona, da ne bude nekih zabuna da predlagač nije bio svestan velikog društvenog značaja ovog problema. Govorim o članu 19. U prvom delu se kaže, što je već pomenuo narodni poslanik Čedomir Jovanović - agencija će dati opšte obavezujuće uputstvo. To uputstvo će biti vrlo precizno razrađeno, ono o čemu se ovde govori, jer je jasno da se u jednom zakonu to ne može jer bi zakon onda bio ogroman, opterećen velikim brojem članova i čitavim nizom stvari.
Ali, molim vas, kada se govori o tome, da se čita zakon u celini. Imam utisak da ovde neki poslanici, kako naiđe koji član oni ga pročitaju i onda ga komentarišu, a postoji nešto što je celina zakona. Podsetio bih vas na član 68. koji kaže - opšti programski standardi, opšte obaveze emitera u odnosu na programske sadržaje, a pod tačkom 5) kaže, moram je pročitati pošto je očigledno da nemam nikakav drugi izbor: "ne emituju programe čiji sadržaji mogu da škode fizičkom, mentalnom ili moralnom razvoju dece i omladine", mislim da je dovoljno široko, "kao i da takve programe jasno označe, a ukoliko ih emituju da to čine samo između 24 i 6 časova".
Lično sam bio sklon da se ne dozvoli ni u to vreme emitovanje takvog programa, ali je problem sasvim jasan. Mnogi privatni emiteri kažu - u tom slučaju neće moći da opstanu na tržištu, i tu je napravljen određeni kompromis, koji inače poznaju i druge evropske zemlje. Dakle, to postoji u Evropi, ali da kažem da u određenim zemljama postoje i tehničke mogućnosti da roditelji neke kanale i sadržaje mogu da isključe. Znači, postoje tehničke mogućnosti da maloletna deca to ne mogu gledati.
I, da navedem i tačku 6): "ne emituju programe koji sadrže pornografiju ili čiji sadržaji ističu i podržavaju nasilje, narkomaniju ili druge vidove kriminalnog ponašanja, kao i programe koji zloupotrebljavaju lakovernost gledalaca ili slušalaca". Ovo se odnosi na onu poplavu koju imamo poslednjih godina, što niko ovde nije pomenuo, a to su vračare, nadrilekari i slično, što je takođe značajna zloupotreba medija i degradiranje, ako mogu da kažem, odnosa našeg društva prema mentalnom i fizičkom zdravlju.
Dakle, još jednom, član 68. Predloga zakona vrlo jasno o ovome govori, plus obavezujuće uputstvo agencije koje će jasno precizirati koji se sadržaji ne mogu prikazivati. I, molim vas, da ne bude neke mistifikacije, postoji jedna opšta briga u civilizovanim zemljama sveta, a nadam se u svim zemljama sveta, da se maloletna lica zaista zaštite od onoga, još jednom podvlačim, što škodi fizičkom, mentalnom ili moralnom razvoju. Hvala.