Dame i gospodo, tražim amandmanom na član 14. da se briše i naslov i celi član. Taj član 14. kaže: "Fizička i pravna lica imaju pravo da agenciji podnose predstavke u vezi sa sadržajem programa emitera, ako smatraju da se tim programima vređaju ili ugrožavaju njihovi lični interesi ili opšti interes".
Kad je reč o ličnom interesu, onda je to opravdano; ako neko smatra da mu je povređen neki lični interes, na zakonom nedozvoljeni način. Ne svaka povreda ličnog interesa. Ako ja potpredsednika Vlade Žarka Koraća kritikujem argumentovano, temeljito, suštinski, njegov je lični interes sigurno povređen. Niko ne voli da bude kritikovan i nikome nije u interesu da bude kritikovan, posebno ako je to neka oštra, žestoka kritika. Ali, on ne može po ovom zakonu da ima pravo da se žali agenciji, jer sam mu ja povredio neki interes, tako što sam ga kritikovao.
Ovde mora stvar da se precizira, da se kaže - iznošenjem neistina, kleveta. Onda to ima smisla. Neko ko vrši povredu tuđeg interesa ne sme to da radi na zakonom nedozvoljeni način; pa, ako je u pitanju kleveta, ako je u pitanju uvreda itd. Ali, ako je reč o povredi interesa, koja je po našem ustavu dozvoljena, koja je po Krivičnom zakonu dozvoljena, zašto bi neko onda imao pravo da traži od agencije da mu štiti nešto što mu sam zakon ne štiti? Što Krivični zakon smatra da ne treba štititi, sada agencija treba samostalno da procenjuje hoće li štititi, ili neće.
I, šta je to opšti interes, što građani treba da stavljaju u sopstvenu zaštitu, da pozivaju agenciju da štiti. Vi od građana tražite da budu doušnici, šta, da cinkare? Povređeni opšti interes; šta to znači - povređeni opšti interes? Nema povrede opšteg interesa bez povrede zakona, i jedino je logično prijavljivanje po pitanju povrede zakona. Najbolje je da ova formulacija "opšti interes" bude izbačena, jer ona samo dozvoljava zloupotrebu.
Drugi stav kaže: "Agencija je dužna da po prijemu i razmatranju predstavke, predstavku bez odlaganja dostavi emiteru na izjašnjavanje i da mu odredi rok za to, osim ako je predstavka očigledno neosnovana, u kom slučaju je odbacuje i o tome obaveštava podnosioca predstavke".
Agencija sada vodi istragu, ona obaveštava emitera i traži od njega izjašnjenje. Ovo je tipično posao radnje iz upravnog postupka.
(Predsednik: Da li koristite sledeća tri minuta?)
Da. Ovo je još jedan dokaz da je reč o državnom organu uprave. Državni organ uprave dobija informaciju, dobija prijavu, traži od sebi podređenog emitera da se izjasni kome je dao frekvenciju; dakle, on je u direktnom odnosu zavisnosti prema agenciji. On se izjašnjava i onda traje upravni postupak, nakon njegovog izjašnjenja.
U stavu 3. se kaže: "Ako se emiter ne izjasni u ostavljenom roku, ili obavesti agenciju da je predstavka neosnovana, a agencija i pored toga smatra da je predstavka osnovana, dužna je da preduzme odgovarajuće mere prema emiteru" - dakle, već se ovde preti kaznom, sankcijom - "kao i da podnosioca predstavke uputi na koji način može da zaštiti svoj interes".
Ovo je lepo, što će uputiti podnosioca predstavke, ali ona već preduzima meru; i to bi bilo u redu, da sada postoji neki viši organ od agencije kome će se emiter u upravnom postupku žaliti. Dakle, u kome će se zadovoljiti princip dvostepenosti. To ste potpuno izbegli i malopre gospodin Šabić to nije znao da objasni. On se poziva na primere iz starog komunističkog režima, ili malopre Čedomir Jovanović na Zakon o RTS-u iz 1991. godine. Jedanaest godina sam ja temeljito kritikovao taj zakon, zajedno sa nekima od vas, koji su to zaboravili pa sada donose još gore zakone.
Dalje se kaže u stavu 4: "Odgovarajućim merama iz stava 3. ovog člana smatraju se, naročito: 1) mere koje agencija izriče u skladu sa ovim zakonom; 2) podnošenje prekršajne ili krivične prijave, ili iniciranje odgovarajućeg postupka pred nadležnim državnim organom".
Dakle, agencija ima sva ovlašćenja, kao bilo koji drugi organ državne uprave. Ove dve tačke kao da su prepisane iz Zakona o državnoj upravi, ili kako se već zove taj zakon; kao da su prepisane, a nema mogućnosti žalbe na prvostepenu odluku agencije, na prvostepeno rešenje agencije, u okviru principa dvostepenosti upravnog postupka.
Jer, ne zaboravite, po odlučivanju u drugom stepenu, odluka je pravosnažna i izvršna. Tužba sudu ne odlaže izvršenje, i to imajte u vidu. Princip dvostepenosti u upravnom postupku obezbeđuje odlaganje izvršenja po donošenju rešenja u prvom stepenu. Mora da se okonča drugi stepen, da bi rešenje bilo izvršno.