Da li se još neko javlja za reč o ovom amandmanu? (Ne.)
Narodni poslanik Vojislav Šešelj jednim amandmanom je predložio brisanje nadnaslova iznad člana 14. i člana 14.
Da li podnosilac amandmana želi reč?
Ima reč narodni poslanik Vojislav Šešelj.

Dame i gospodo, tražim amandmanom na član 14. da se briše i naslov i celi član. Taj član 14. kaže: "Fizička i pravna lica imaju pravo da agenciji podnose predstavke u vezi sa sadržajem programa emitera, ako smatraju da se tim programima vređaju ili ugrožavaju njihovi lični interesi ili opšti interes".
Kad je reč o ličnom interesu, onda je to opravdano; ako neko smatra da mu je povređen neki lični interes, na zakonom nedozvoljeni način. Ne svaka povreda ličnog interesa. Ako ja potpredsednika Vlade Žarka Koraća kritikujem argumentovano, temeljito, suštinski, njegov je lični interes sigurno povređen. Niko ne voli da bude kritikovan i nikome nije u interesu da bude kritikovan, posebno ako je to neka oštra, žestoka kritika. Ali, on ne može po ovom zakonu da ima pravo da se žali agenciji, jer sam mu ja povredio neki interes, tako što sam ga kritikovao.
Ovde mora stvar da se precizira, da se kaže - iznošenjem neistina, kleveta. Onda to ima smisla. Neko ko vrši povredu tuđeg interesa ne sme to da radi na zakonom nedozvoljeni način; pa, ako je u pitanju kleveta, ako je u pitanju uvreda itd. Ali, ako je reč o povredi interesa, koja je po našem ustavu dozvoljena, koja je po Krivičnom zakonu dozvoljena, zašto bi neko onda imao pravo da traži od agencije da mu štiti nešto što mu sam zakon ne štiti? Što Krivični zakon smatra da ne treba štititi, sada agencija treba samostalno da procenjuje hoće li štititi, ili neće.
I, šta je to opšti interes, što građani treba da stavljaju u sopstvenu zaštitu, da pozivaju agenciju da štiti. Vi od građana tražite da budu doušnici, šta, da cinkare? Povređeni opšti interes; šta to znači - povređeni opšti interes? Nema povrede opšteg interesa bez povrede zakona, i jedino je logično prijavljivanje po pitanju povrede zakona. Najbolje je da ova formulacija "opšti interes" bude izbačena, jer ona samo dozvoljava zloupotrebu.
Drugi stav kaže: "Agencija je dužna da po prijemu i razmatranju predstavke, predstavku bez odlaganja dostavi emiteru na izjašnjavanje i da mu odredi rok za to, osim ako je predstavka očigledno neosnovana, u kom slučaju je odbacuje i o tome obaveštava podnosioca predstavke".
Agencija sada vodi istragu, ona obaveštava emitera i traži od njega izjašnjenje. Ovo je tipično posao radnje iz upravnog postupka.
(Predsednik: Da li koristite sledeća tri minuta?)
Da. Ovo je još jedan dokaz da je reč o državnom organu uprave. Državni organ uprave dobija informaciju, dobija prijavu, traži od sebi podređenog emitera da se izjasni kome je dao frekvenciju; dakle, on je u direktnom odnosu zavisnosti prema agenciji. On se izjašnjava i onda traje upravni postupak, nakon njegovog izjašnjenja.
U stavu 3. se kaže: "Ako se emiter ne izjasni u ostavljenom roku, ili obavesti agenciju da je predstavka neosnovana, a agencija i pored toga smatra da je predstavka osnovana, dužna je da preduzme odgovarajuće mere prema emiteru" - dakle, već se ovde preti kaznom, sankcijom - "kao i da podnosioca predstavke uputi na koji način može da zaštiti svoj interes".
Ovo je lepo, što će uputiti podnosioca predstavke, ali ona već preduzima meru; i to bi bilo u redu, da sada postoji neki viši organ od agencije kome će se emiter u upravnom postupku žaliti. Dakle, u kome će se zadovoljiti princip dvostepenosti. To ste potpuno izbegli i malopre gospodin Šabić to nije znao da objasni. On se poziva na primere iz starog komunističkog režima, ili malopre Čedomir Jovanović na Zakon o RTS-u iz 1991. godine. Jedanaest godina sam ja temeljito kritikovao taj zakon, zajedno sa nekima od vas, koji su to zaboravili pa sada donose još gore zakone.
Dalje se kaže u stavu 4: "Odgovarajućim merama iz stava 3. ovog člana smatraju se, naročito: 1) mere koje agencija izriče u skladu sa ovim zakonom; 2) podnošenje prekršajne ili krivične prijave, ili iniciranje odgovarajućeg postupka pred nadležnim državnim organom".
Dakle, agencija ima sva ovlašćenja, kao bilo koji drugi organ državne uprave. Ove dve tačke kao da su prepisane iz Zakona o državnoj upravi, ili kako se već zove taj zakon; kao da su prepisane, a nema mogućnosti žalbe na prvostepenu odluku agencije, na prvostepeno rešenje agencije, u okviru principa dvostepenosti upravnog postupka.
Jer, ne zaboravite, po odlučivanju u drugom stepenu, odluka je pravosnažna i izvršna. Tužba sudu ne odlaže izvršenje, i to imajte u vidu. Princip dvostepenosti u upravnom postupku obezbeđuje odlaganje izvršenja po donošenju rešenja u prvom stepenu. Mora da se okonča drugi stepen, da bi rešenje bilo izvršno.

Da li se još neko javlja za reč o ovom amandmanu? (Ne.)
Na član 14. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Rajko Baralić, Đura Lazić, Jovan Todorović, Dragan Jovanović i Branko Ružić.
Da li predstavnik podnosilaca amandmana želi reč?
Ima reč narodni poslanik Rajko Baralić.

Poštovani predsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani novinari, sa grupom kolega iz SPS-a podneo sam amandman kojim predlažemo da se član 14. briše. Narodni poslanik dr Vojislav Šešelj je dao već dobar deo argumentacije, zato što je i on imao sličan amandman.
Želim da kažem da ovde jeste uložen veliki napor, predlagač zakona je uložio veliki napor da pokuša da objasni da se ovde ne radi o organu državne uprave, ali zapravo on to jeste, po onome što član 14. definiše. Mi razumemo zašto je bila potrebna takva gimnastika, ali smo obavezni, naravno, i da kažemo zašto mislimo da to tako ne treba.
Ponovo ističemo - emiteri će morati, kada ovaj zakon bude usvojen, da ispoštuju veoma strogu proceduru, da dobiju finansijsku obavezu po dva osnova, i za frekvenciju i za emitovanje programa. Moraće da ispune čitav niz drugih propisa koji nisu samo iz ovog zakona, već i iz nekih drugih. Moram da kažem da će najveći broj emitera biti vlasnici privatnih stanica koji ulažu svoje pare; i zato član 14, na jedan način koji nije potpuno jasan, emitere ponovo dovodi u jedan dosta delikatan položaj.
Ovde je praktično moguće samo na osnovu jedne anonimne prijave, ukoliko postoji izvestan interes nekoga u agenciji, da bude zabranjeno emiteru da emituje program. Taj rizik, ako usvoji ovaj zakon sa ovim članom, prihvatiće Narodna skupština. Mislim da nije interes Narodne skupštine i interes vlasti, građana Srbije da se na jedan potpuno restriktivan način priđe emiterima, zato što, još jednom kažem, ulažu ipak svoj novac.
Ovde se kaže u trećem stavu - ako se emiter ne izjasni u ostavljenom roku ili obavesti agenciju da je predstavka neosnovana. Znate, emiter treba da se izjasni da je predstavka neosnovana, a ona se odnosi na emitera; znači, i da se sam izjasniš o onome što si činio. To treba da procenjuje neko drugi.
(Predsednik: Upozoravam vas na vreme.)
Samo još jedna rečenica. Osim toga, emiter je ovde u situaciji da bude u stalnom strahu od raznih diskrecionih ne ovlašćenja nego namera koje imaju pojedini ljudi ili u vlasti ili u agenciji što se može smatrati jednim te istim, i zato predlažemo da se član briše i da se emiterima omogući da normalno funkcionišu. Hvala lepo.

Da li se još neko prijavljuje za reč o ovom amandmanu? (Da.)
Izvolite, iako ste malopre objasnili brisanje člana 14. i nadnaslova iznad člana 14; ponovo, izvolite.

Pa vi ste zaboravili da mi je malopre nedostajalo bar još minut-dva da objasnim do kraja stav SRS po ovom članu  14. Pošto se ovaj amandman podudara sa amandmanom SRS, zapravo je istovetan, ja ću iskoristiti priliku da nekom dodatnom argumentacijom dokažem neodrživost ovog člana 14. zakona, sa aspekta opštih pravnih principa i posebnog načela našeg upravnog prava.
Vidite, kroz analizu ovog zakonskog projekta, član po član, razvija se jedna kritička koncepcija kako bi zakon zapravo trebalo da izgleda. On bi bio kao obrnuta slika u ogledalu ovog vašeg zakonskog projekta. Vi ovde niste predvideli mogućnost odlučivanja u drugom stepenu na pojedinačna rešenja saveta agencije, odnosno agencije kao institucije, a ako agencija kao institucija donese na prečac rešenje kojim se ukida pravo emitera ili mu se oduzima pravo na emitovanje programa, zatvara mu se radio ili televizijska stanica. On nema više nikakvih mogućnosti nego da se u dugom sudskom postupku bori za svoja prava. Taj postupak u upravnim sporovima traje najmanje godinu dana, to iz iskustva znam.
Međutim, upravo zbog toga što je po prirodi stvari sudski postupak spor, on iz nekih drugih razloga mora biti spor, retki su sudski postupci na prečac. Takve smo imali samo u vreme zabrane knjiga; u roku od tri dana je zakazivano suđenje po privremenoj zabrani, pa je u roku od tri dana podnošena žalba Vrhovnom sudu. Zakon o informisanju je nešto drugo, on je imao prekršajne odredbe, a prekršajni postupak nije sudski postupak, vi to ne znate.
Ono što se zove sud za prekršaje organ državne uprave, a organ državne uprave je imao princip dvostepenosti zadovoljen, jer je nižem sudu za prekršaje sva rešenja preispitivao viši sud za prekršaje. Čak se to zvalo kao organ za prekršaje, i to nije sudska instanca, to bi vi kao predsednik nadležnog skupštinskog odbora trebalo da znate. Ovde je reč samo o sudskim instancama kod zakona o prekršajima, tu postoji mogućnost da se odmah sprovede prekršajna sankcija, a to je sada stvar druge rasprave da li je i to opravdano ili treba u budućnosti menjati.

Ja vam se zahvaljujem, opet ste prekoračili vreme.

Ovde je reč o upravnom postupku, u ovom upravnom postupku mora izvršenje prvostepenog rešenja da se odlaže do drugostepenog, a kod vas drugostepeni postupak ne postoji.

Da li se još neko prijavljuje za reč o ovom amandmanu? (Ne.)
Na član 16. amandman je podneo narodni poslanik Vojislav Šešelj.
Da li podnosilac amandmana želi reč? (Da.)

Dame i gospodo narodni poslanici, vi mislite da je moj posao uzaludan, ali grešite strašno, jer ja ovo nisam pisao zbog vas. Ja ovde izlažem projekat SRS po pitanju radiodifuzije,  kritikujući ovaj vaš koji ne valja, to ste videli, dobro je, i vi nešto da vidite, dobro je to, to je pohvalno.
Ovde tražim da se u članu 16. u stavu 3. zameni reč "pribavljaju" rečima "mogu da pribave". Šta kaže taj stav 3? Reč je o poglavlju - saradnja sa državnim i drugim organima i organizacijama.
"Nadležni državni organi prilikom pripreme propisa koji se odnose na oblast radiodifuzije pribavljaju mišljenje agencije." Koji su to nadležni državni organi? Na primer, Vlada; Vlada ima pravo zakonodavne inicijative, ali to može biti poslanička grupa. Vi ovim terate poslaničku grupu da pribavlja mišljenje agencije pre nego što podnese projekat izmena i dopuna zakona o radiodifuziji. Zbog toga ovde treba da stoji - može, a ne mora. Sada jedna poslanička grupa neće da traži njihovo mišljenje i vi kažete - e, sada ne može ni taj zakonski projekat da ide u proceduru; a nama Ustav daje pravo da po svakom pitanju možemo biti nosioci zakonodavne procedure.
Vi sada ovim uskraćujete i ograničavate naše ustavno pravo. Neka o ovome potpredsednik Vlade malo razmisli. Ne možete vi ovim da uskraćujete ono pravo koje mi imamo po Ustavu. Mi možemo da podnesemo predlog za donošenje bilo kog zakona iz bilo koje oblasti i to naše pravo niko ne može uskratiti. Mi imamo određene uslove koje moramo zadovoljiti, da to bude napisan tekst, da bude ovakav, onakav tekst, i to je ono što se poštuje kod podnošenja zakonskih projekata i kod podnošenja amandmana.
Naravno, ovde imamo praksu da odbijate da nam to uvrstite u dnevni red, ali tada vi kršite Poslovnik, kada odbijate da nam uvrstite u dnevni red zakonske projekte ili inicijative za smenu ministra Vlade u celini itd. i još obrazlažete - ne možemo mi predlagati smenu Vlade zato što tu Vladu nismo birali i nismo za nju glasali. Ali, to je za istoriju srpskog parlamentarizma jedan dragocen biser, crni biser, ali biser u pravom smislu reči.
Međutim, ako posle usvajanja ovog zakona poslanička grupa SRS, imajući mnogo primedaba, podnese projekat zakona o izmenama i dopunama zakona o radiodifuziji ...
(Predsednik: Da li koristite sledeća tri minuta?)
Koristim, brzo ću to da objasnim. Mi imamo to pravo po Ustavu i vi nas sada ne možete dodatno obavezati da prethodno tražimo mišljenje od agencije. Šta briga agenciju? Znate, mi možemo tim našim projektom da tražimo ukidanje agencije, a vi nas obavezujete da tražimo mišljenje agencije o njenom sopstvenom ukidanju. Hoću da vam pokažem koliko je to besmisleno i da vas ubedim da bar ovaj amandman prihvatite.
Kada Vlada pribegava svom pravu zakonodavne inicijative u ovoj oblasti, onda ona može da traži mišljenje agencije i to je svakako njena agencija. Mi, srpski radikali, nećemo iz principa. Tamo su sve vaši ljudi, vaši ljudi iz Vlade Srbije, iz vlade Vojvodine, iz Skupštine Srbije, iz Skupštine Vojvodine, iz nevladinih organizacija, iz crkava i verskih zajednica; sve su to vaši ljudi i mi iz principa nećemo da im se obraćamo i ne interesuje nas njihovo mišljenje, ne držimo do njihovog mišljenja. Što bih ja tražio od njih mišljenje, ako ne cenim njihovo mišljenje. Ne može biti poštenije. Nije kao ono vaše "pošteno" iz 1993, nego zaista pošteno.
Prema tome, šta izlazi iz svega ovoga? Da ovo preformulišete, da u članu 16. ne stoji da se pribavlja mišljenje, nego da se može pribaviti mišljenje, ali i celi stav može potpuno da se briše, jer da li će neko pribavljati mišljenje ili neće ako ne mora, to je njegova stvar. Možda se može obavezati agencija kada zatraži mišljenje organ nadležan za zakonodavnu inicijativu da je obavezna da da mišljenje. To ima smisla, a vi o tome ne razmišljate. Vi biste da uskratite naše ustavno pravo zakonodavne inicijative, a ne da tu zakonodavnu inicijativu učinite što kvalitetnijom, što solidnijom i što zasnovanijom na opštim principima pravnog poretka.
U tom slučaju vi nam ovde zapravo, negirajući naše elementarno ustavno pravo, dodajete u nizu argumenata još jedan veoma važan, sa kojim ćemo odmah osporavati ovaj zakon pred Ustavnim sudom Srbije, čim on eventualno bude izglasan. Nemojte uopšte sumnjati u to. Vi sada znate koliko su vam pouzdani ti koje ste izabrali u Ustavni sud. Ja ih namerno nisam hteo osporavati kao ličnosti, nijednoga. Nisam hteo ni da prisustvujem raspravi, ali mi je vrlo interesantno da vidim kakve će biti njihove prve presude. To mi je najinteresantnije.