Da li se još neko prijavljuje za reč o ovom amandmanu? (Ne.)
Narodni poslanik Vojislav Šešelj jednim amandmanom je predložio izmenu naziva nadnaslova iznad člana 9. i člana 9.
Da li podnosilac amandmana želi reč? (Da.)
Hoćete da koristite ukupno vreme, i kao šef i kao podnosilac amandmana - šest minuta? Da li koristite?

Ako vam to više odgovara, učiniću vam.
Tražim da se menja ovaj naslov iznad člana 9. koji sada glasi - donošenje strategije razvoja radiodifuzije. Tražim da taj naslov bude - predlaganje strategije razvoja radiodifuzije, i da ovo što se odnosi na nadležnosti agencije bude usmereno na to da agencija, u saradnji sa organizacijom nadležnom za komunikacije, predlaže Vladi Republike Srbije donošenje strategije razvoja radiodifuzije u Republici Srbiji.
To bi bilo veoma važno, da Vlada bude taj organ najpodložniji kontroli, a ne grupa od devet ljudi, na različite načine dovedenih, po različitim kriterijumima, koji nekada neće ni znati šta je njihov posao, ja vam to garantujem, pogotovo oni ljudi koji dođu sa univerziteta, iz verskih zajednica, iz nevladinih organizacija itd, koji se često neće mešati u svoj posao, a Vlada će biti sakrivena u pozadini. Vlada će i dalje time upravljati ili neki nevladin faktor koji je iznad same Vlade, ali neće oni kojima je to zakonska dužnost. Oni će biti samo zamorčići na kojima će se često iskaljivati bes nezadovoljnih građana, nezadovoljnih političkih partija, a da neće biti ni krivi ni dužni za one negativnosti koje će se u praksi predlagati.
Ovde je dakle važno, i zato tražim da se promeni naslov iznad člana 9, da se tačno formuliše ko donosi strategiju i ko je odgovoran za strategiju, a onda ako se agenciji daju određene nadležnosti da se formuliše ko je viši organ u sistemu izvršne vlasti, ko je iznad agencije, da bi se zadovoljio princip dvostepenosti upravnog postupka.
Znam zašto gospodin Šabić sedi tamo negde u sedmom ili osmom redu, a ne sedi u prvom kao predstavnik Vlade. Mora da mu je neprijatno kada se kritikuje predlog Vlade zbog nepoštovanja principa dvostepenosti u upravnom postupku i on je kao pravnik svestan da taj princip dvostepenosti mora da se poštuje u upravnom postupku, ali bi neko ispred Vlade po tom pitanju morao da odgovori. Videli smo juče potpredsednika Vlade kada se vodila načelna rasprava i njegove načelne političke stavove, a sada kada je reč o čisto pravnim pitanjima nema ko da zastupa Vladu, niti neko oseća potrebu da odgovori.
Gospodina Jovanovića uvažavam kao izuzetno vrsnog pravnika i on je to sada i dokazao. Ja sam se čudom čudio, i u njegove pravne koncepcije ne mogu ni da uđem, ali treba da nam neko objasni nedostatak principa dvostepenosti u upravnom postupku. To je suština, i ja ću vam ovo ceo dan danas ponavljati, da što upečatljivije uđe i u vaše uši i u uši celokupne srpske javnosti da u ovom zakonu nije obezbeđeno poštovanje principa dvostepenosti u upravnom postupku. Kada je neko nezadovoljan pojedinačnim rešenjem agencije, kome može da se žali, pre nego što stigne na sud. Mora nekome. Ako postoji žalba na rešenje ministra i žalba se podnosi Vladi, onda mora postojati, jer Vlada vrši upravnu kontrolu nad radom ministarstva, i neko ko će vršiti upravnu kontrolu nad radom agencije. Jesmo li načisto da je agencija organ državne uprave? To i Milka razume, ali se stidi da to pokaže.
Agencija je organ državne uprave i nad svakim organom državne uprave mora postojati mogućnost vođenja upravne kontrole; od organa uprave u okviru lokalne samouprave, pa nadalje, svaki organ državne uprave mora biti podvrgnut upravnoj kontroli. Ovde nema ko da vrši upravnu kontrolu nad agencijom. Agencija je tako koncipirana da je apsolutno organ bez upravne kontrole. Sudska kontrola je verovatno moguća, ali građani imaju pravo i na upravnu kontrolu.
Možda ja džabe pričam što se tiče vas koji ste u sali i što mi to govorite, možda i narod ne sluša, ali meni je važna moja savest. Meni je važno da izreknem sve primedbe Srpske radikalne stranke na ovaj vaš zakonski projekat i da vam dokažem da vam nije dovoljno što ste protivposlovnički izbacili sve druge poslanike Srpske radikalne stranke. Dovoljno je kada je jedan srpski radikal ovde, kao da je cela poslanička grupa. Razlika se ne oseti.
Opravdavam one koji po prirodi stvari nisu pravnici, pa ne moraju da razumeju ovaj problem, ali apsolutno ne opravdavam one koji imaju pravničko obrazovanje, a ćute kada su ovakva pitanja na tapetu. Izazivam vas da se izjasnite po ovom pitanju, da kažete šta mislite o tome što ovde ne postoji princip dvostepenosti upravnog postupka. O tome bi svaki pravnik trebalo da se izjasni. Možda vi kao pravnici smatrate da ovde treba da postoji izuzetak, da ovde ne treba da bude zastupljen princip dvostepenosti.

Da li se još neko prijavljuje za reč o ovom amandmanu?
Reč ima predsednik poslaničke grupe DOS, gospodin Čedomir Jovanović.

Gospođo Mićić, poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, mislim da smo raspravom u pojedinostima u vezi sa onim amandmanima koji su se ticali člana 6. utvrdili status agencije i ne vidim da bismo morali to da ponavljamo iz prilike u priliku. Dakle, agencija je samostalna i nezavisna organizacija, koja vrši i javna ovlašćenja u skladu sa ovim zakonom i propisima  donetim na osnovu ovog zakona. Ona nije organ državne uprave i ako to neko ne može da razume onda mi ne možemo učiniti ništa drugo do još jednom mu ponoviti članove zakona u kojima se precizira i utvrđuje pravni status agencije.
Što se tiče kontrole, kontrolu vrši sud. Postoji mogućnost upravnog postupka. On nije dvostepen i to je jasno, ali upravo iz činjenice koju sam prethodno naveo proizilazi osnov negiranja takve mogućnosti. Konačno, predlažem da pročitate i Zakon o Radio-televiziji Srbije iz 1991. godine i vidite mogućnost kontrole i žalbe koja se pokreće u situacijama u kojima se pojavljuje potreba za nečim takvim. Videćete da nisu moguća rešenja koja izlaze iz okvira utvrđenih ovim zakonom. Dakle, sud je zadužen za kontrolu, postoji mogućnost žalbe; ne postoji mogućnost dvostepenog upravnog postupka zato što republička agencija za radiodifuziju nije organ državne uprave.

Pravo na repliku, narodni poslanik Rodoljub Šabić. Repliku je izazvao narodni poslanik Vojislav Šešelj.

Izvinjavam se, dame i gospodo, što uzimam reč, ali ipak red je, da neko ne pomisli da ovde neko sedi a da se boji da izađe kada je direktno prozvan. Naime, iako je gospodin Jovanović objasnio šta je zapravo koncepcija, hoću direktno da odgovorim na neka pitanja, za koja me gospodin Šešelj proziva. Sedim tamo, jer nisam predstavnik Vlade po aktu i sedim sa poslanicima koji su kolege iz moje partije.
Što se tiče problema dvostepenosti u upravnom postupku, naravno da je načelno uvek dobra i najčešće primenjiva. To je tako u većini zemalja, pa i u ovoj, ali u većini zemalja, pa i u ovoj, postoje izuzeci; to vrlo dobro znate kao pravnik, to je postojalo i ranije, to je postojalo i u Vladi u kojoj ste vi bili potpredsednik i to uopšte nije sporno. To je rešenje koje je predviđeno saveznim Zakonom o upravnom postupku.
Recimo, da spomenem jedan famozni, onaj strašni Zakon o posebnim uslovima prometa nekretnina. Sećate se dobro da je bila zabranjena žalba na rešenje, čak ministra finansija. Ali, nije to problem ovde, da se ne bavimo problemima postupka.
Ono što je zapravo pravi problem - ne možemo imati istovremeno i jare i pare. Dakle, ako hoćemo da emancipujemo subjekte radiodifuzije od uticaja Vlade i ako nešto što je vezano za fundamentalna i statusna pitanja i aktivnost poveravamo nekoj instituciji, koja je društvena, koja nije Vladina, onda naravno ne možemo kontrolu aktivnosti te agencije stavljati pod nadležnost organa uprave ili Vlade, jer bi to bila farsa i to je problem te koncepcije.
Zbog toga nema upravne kontrole u upravnom postupku, ali, vi ćete se složiti sa mnom, i upravno - sudska kontrola je kontrola. Često je, sa pravom, efikasnija od one koju vrše organi uprave. To je, dakle, problem. Ne bismo imali konsekventnu koncepciju, ne bismo imali tu emancipaciju medija ako bismo akte ove agencije stavili pod kontrolu, na primer, mog ministarstva ili Vlade; to je problem.

Da li se još neko prijavljuje za reč o ovom amandmanu? (Ne.)
Na član 9. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Miloš Nešović, Branko Ružić i Rajko Baralić.
Reč ima narodni poslanik Miloš Nešović, predstavnik podnosilaca amandmana na član 9. Predloga zakona o radiodifuziji.

Poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, ispred poslaničke grupe SPS podneo sam amandman na član 9, koji govori da agencija u saradnji sa regulatornim telom nadležnim za telekomunikacije donosi strategiju razvoja radiodifuzije u Republici Srbiji. Po meni, jedno od ključnih pitanja u zakonu o radiodifuziji jeste strategija razvoja. Strategija razvoja je, s obzirom na našu emisionu tehniku i tehniku koju imamo u radiodifuznim organizacijama, zastarela i strategija mora da opremi novu tehnologiju, mora da opredeli korišćenje prenosa, odnosno organizaciju prenosa radiodifuzije, zemaljske, kablovske, satelitske. Mora, i od toga zavisi kvalitet prenosa govora, slike, od toga zavisi učešće emitera u osposobljavanju svojih radiodifuznih organizacija.
Iz tog razloga, predložio sam da strategiju razvoja može da priprema Republička radiodifuzna agencija u saradnji sa Vladom Republike Srbije. Pošto je ovo pitanje od nacionalnog interesa Republike Srbije, mislim da ovo treba da usvaja Skupština Republike Srbije. Hvala vam lepo.

Hvala. Da li se još neko prijavljuje za reč? Izvolite, narodni poslanik Zoran Anđelković, ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe SPS.

 Dame i gospodo, u suštini ovo je sled onog prethodnog člana i one prethodne rasprave o tome šta u stvari država hoće u ovoj oblasti. Ako pođemo od pretpostavke, ne od pretpostavke nego od činjeničnog stanja u krajnjem slučaju, da se u celoj Evropi ova oblast smatra oblašću koja je, ako mogu da kažem, temelj razvoja celokupnog sistema koji obuhvata razvoj elektronike, ali ne samo to, nego koji obuhvata veliki broj zapošljavanja, koji prihvata i apsorbuje čak, a pripada oblasti visokoprofitabilnoj, logično je onda da tu oblast uređuje Vlada i, u najmanju ruku, Skupština. To bi bilo dobro. Bar, Vlada Srbije.
Uostalom, nemoguće je da članovi agencije na način na koji se biraju mogu da se razumeju u strategiju razvoja u ovoj oblasti. Oni možda mogu da obavljaju ove poslove koji su ovde predviđeni u članu 13, da vrše nadzor nad programom emitera, da vrše nadzor nad onim šta piše u zakonu, ali da oni određuju strategiju razvoja u tome koliko će i kako će se razvijati budućnost radiodifuzije u ovoj Srbiji, da li ćemo ići, kako ćemo zapošljavati.
Uostalom, uzmimo sada primer, kažemo - ima 1.300 radio i televizijskih stanica. To je 50.000 zaposlenih. Sada kažemo - hoćemo da otpustimo 30.000, zato što će biti 1.000 manje. Valjda je interes Vlade i države da imamo još 1.000 u krajnjem slučaju, ali zato treba stvoriti strategijom razvoja radiodifuzije uslove, digitalnim ili nekim drugim sistemom, u stvari sada digitalnim, koji će da omogući da možemo da zaposlimo još 30.000, 40.000 ljudi. Ako to radi agencija koja je, uslovno rečeno, usko stručna, bolje reći opredeljena da raspravlja o tome kakav će program da se emituje, iz toga proističe, iz ovog zakona, da onda nije objektivno stručna da može da pravi strategiju razvoja u ovoj oblasti.
Da li ćemo mi jedan "Intel" na Novom Beogradu da osposobljavamo i da država stane iza njega, da bude taj temelj razvoja u ovoj oblasti, ili ćemo da kažemo šta se dešava na svetskoj pijaci, pa ćemo mi to da kupujemo i da u tom smislu razvijamo. To je ono što mislim da Vlada mora sa svojim timovima i stručnom ekipom da priprema, a ne neka agencija.