PETO VANREDNO ZASEDANjE, 10.07.2002.

2. dan rada

PRIVREMENE STENOGRAFSKE BELEŠKE
(neredigovane i neautorizovane)

REPUBLIKA SRBIJA
NARODNA SKUPŠTINA

PETO VANREDNO ZASEDANjE

2. dan rada

10.07.2002

Sednicu je otvorila: Gordana Čomić

Sednica je trajala od 10:55 do 18:05

OBRAĆANJA

...
Građanski savez Srbije

Nataša Mićić

| Predsedava
Reč ima narodni poslanik Vojislav Šešelj, predsednik poslaničke grupe SRS. Izvolite.
...
Srpska radikalna stranka

Vojislav Šešelj

Ovaj amandman, dame i gospodo, ponovo pokreće ovo pitanje ključne nadležnosti kod definisanja strategije razvoja radiodifuzije u Srbiji, da li će to biti Vlada ili Skupština. I jednim i drugim konceptom, bilo da je reč o Vladi ili Skupštini kao ključnom organu koji donosi odluku o strategiji razvoja, ovo pitanje pravnog statusa agencije mora da se razreši. Vidimo sada da su predstavnici vlasti u koliziji po tom pitanju. Malopre je Čedomir Jovanović, kao šef poslaničke grupe vladajuće partije, rekao - agencija nije organ uprave. Videli smo i Rodoljuba Šabića, kao ministra u Vladi, da potvrđuje da je reč o organu uprave.
Drugo, Čedomir Jovanović priznaje da agencija obavlja poslove državne uprave, a kaže - nije organ državne uprave. Rodoljub Šabić kaže - postoje izuzeci kod principa dvostepenosti u radu upravnih organa i kao primer navodi princip, izuzetak iz 1986. godine, iz komunističkog sistema. Tada je taj princip bio izuzet kod onog zakona o zabrani raspolaganja, o kontroli raspolaganja nekretninama, kako je već taj zakon bio definisan. Nema nijednog drugog izuzetka.
Mora postojati u radu organa državne uprave princip dvostepenosti. Samo princip dvostepenosti u pravom smislu reči ne postoji kada odluke donosi Vlada u celini, kao najviši organ državne uprave, a posle odluke Vlade ide se direktno na sud. Ako je kod odluke ministarstva prisutan princip dvostepenosti i ako na svako rešenje, pojedinačno rešenje ministra, građanin može da se žali Vladi u celini, nema nikakvog osnova da kod pojedinačnog rešenja agencije ne može da se žali Vladi u celini. Agencija ne može biti organ državne uprave iznad ministarstva. Ona jeste, po prirodi stvari, organ državne uprave.
Ono što ona najviše može da postigne je to da bude ravna ministarstvima po svojim nadležnostima. Nikako ne može biti iznad ministarstva. To što ne podleže nijednom ministarstvu pojedinačno u pogledu kontrole njenog rada svedoči da je agencija ravna ministrima, odnosno ministarstvima. Ne može biti ravna Vladi, ni organ iznad Vlade, po određenim pitanjima koja su u striktnoj nadležnosti Vlade. Može biti podređena Skupštini, ali ona ovde nije podređena Skupštini uopšte.
(Predsednik: Vreme.)
Nema mogućnosti da Skupština kontroliše rad te agencije.
...
Građanski savez Srbije

Nataša Mićić

| Predsedava
Nema više prijavljenih za reč o ovom amandmanu.
Narodni poslanici Rajko Baralić, Đura Lazić, Jovan Todorović, Dragan Jovanović i Branko Ružić zajedno su jednim amandmanom predložili da se nadnaslov iznad člana 10. i član 10. brišu.
Da li predstavnik podnosilaca amandmana želi reč?
Izvolite, reč ima narodni poslanik Rajko Baralić, predstavnik podnosilaca amandmana na član 10. Predloga zakona o radiodifuziji.

Rajko Baralić

Gospođo Mićić, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani novinari, u ime SPS, sa nekoliko kolega (a vas što se trudite da stalno govorite o krilima želim da obavestim da je SPS ustrojena kao pčelinje društvo i nikada nećete naterati pčele da polete za bumbarom) podneo sam na član 10. amandman da se briše nadnaslov i da se član 10. briše, sa sledećim obrazloženjem: smatramo da je član 10. previše načelnog karaktera a da član 10. proizvodi velike obaveze po emitere i da pruža mogućnost da se kontrola emitera vrši na način koji ne odgovara ni građanima Srbije ni samim emiterima.
Previše je ostavljeno samim kontrolorima da, shodno nahođenju ili nečem drugom, procenjuju u datim okolnostima na koji način se ta kontrola vrši. Mi znamo da postoji rizik da, ukoliko nema kontrole, emiteri čine stvari koje su suprotne načelima i principima zakona koji predlažete. Takođe smatramo da je rizik, i to veći, ukoliko ostane ovako formulisan član 10. kao što je zakonodavac predložio.
Dakle, previše bi to bilo voluntaristički, kako ispadne sutra, kako se nekome dopadne ili ne dopadne. Emiteri moraju imati jedan normalan ambijent koji će im obezbediti da normalno razvijaju svoje radio-televizijske stanice i da ne zavise ni od čije volje koja nije na formalan način propisana u ovom zakonu, a član 10. to ne obezbeđuje. Zbog toga predlažemo da se član 10. i nadnaslov brišu.
...
Građanski savez Srbije

Nataša Mićić

| Predsedava
Da li se još neko prijavljuje za reč o ovom amandmanu?
Reč ima narodni poslanik Vojislav Šešelj.
...
Srpska radikalna stranka

Vojislav Šešelj

Dame i gospodo, SRS podržava ovaj amandman, jer on pokazuje koliko je besmislen u celosti član 10. Članom 10. predviđate da kontrola nad sprovođenjem ovog zakona obuhvata kontrolu rada emitera u pogledu dosledne primene i afirmisanja načela na kojima se zasniva regulisanje odnosa u oblasti radiodifuzije, kao i u izvršavanju drugih obaveza koje po odredbama ovoga zakona imaju emiteri.  
Ovaj član bi imao smisla kada bi se celi zakon nazvao zakonom o radu emitera u pogledu dosledne primene i afirmisanja načela na kojima se zasniva regulisanje itd. Nije ovo zakon o emiterima, nego zakon o radiodifuziji u celini. Zato ovaj zakon mora da predvidi kontrolu rada agencije i organa agencije, pre svega saveta agencije. Nemoguće je, u okviru našeg pravnog poretka, u okviru našeg ustavnog sistema, da postoji neki državni organ koji se ne podvodi ni pod čiju kontrolu. Postoji mogućnost sudske zaštite u upravnom postupku, ako su povređena pojedinačna prava raznih emitera i drugih lica.
Međutim, ko će kontrolisati rad agencije u pogledu njenih opštih nadležnosti. Tu nema upravno-sudske kontrole. Ona apsolutno ne postoji. Ne postoji nijedan organ državne vlasti koji bi mogao agenciju podvesti pod ovaj oblik kontrole. Taj organ državne vlasti bi mogla da bude Vlada, ali po prirodi suštine radiodifuzije, po prirodi njene osetljivosti i suptilnosti, političke opasnosti, to bi trebalo da radi Narodna skupština. Trebalo bi jednim članom da se definiše Narodna skupština kao organ koji će neposredno provoditi kontrolu rada agencije i njenog saveta, sa aspekta ustavnosti i zakonitosti opštih principa pravnog poretka. To bi podrazumevalo periodično podnošenje izveštaj saveta agencije Narodnoj skupštini, raspravu o tom izveštaju, kritiku rada agencije itd.
Vi na ovaj način konstituišete savet agencije i agenciju u celini kao neprikosnoven organ. Mediji, posebno elektronski mediji, neće smeti da ih napadaju, da ih kritikuju, jer su od njih direktno egzistencijalno zavisni, a Skupština nema nadležnosti da ih kritikuje, osim kroz poslanička pitanja, koja odavno nismo imali.
...
Građanski savez Srbije

Nataša Mićić

| Predsedava
Da li se još neko prijavljuje za reč o ovom amandmanu? (Ne.)
Na član 13. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Rajko Baralić, Đura Lazić, Jovan Todorović, Dragan Jovanović i Branko Ružić.
Da li predstavnik podnosilaca amandmana želi reč?
Reč ima narodni poslanik Dragan Jovanović, predstavnik podnosilaca amandmana.
...
Srpska napredna stranka

Dragan Jovanović

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine potpredsedniče, u ime poslaničke grupe SPS, podneli smo amandman na član 13. tražeći da se član 13. briše. Zašto? Član 13. je prilično nedefinisan i poprilično besmislen. On govori o kontroli rada emitera i u prvoj rečenici kaže - kontrolu nad radom emitera vrši agencija.
Gledajući nadležnosti agencije, gledajući krupne poslove koje agencija obavlja, smatramo da je apsolutno nemoguće da agencija vrši operativni nadzor nad radom emitera. To je i sam predlagač zakona video, pa je u drugom delu rečenice rekao: "Agencija vrši kontrolu samostalno ili angažovanjem ovlašćene organizacije". Niko od predlagača zakona, čak ni gospoda iz radne grupe, nisu u ovom trenutku znali da odgovore ko je ovlašćena organizacija za rad emitera. To može sutra verovatno da bude i Biro za komunikacije ili neka slična organizacija. Međutim, u ovom trenutku niko nema odgovor na pitanje šta je ovlašćena organizacija za kontrolu rada emitera.
Smatrali smo da bi ovaj tekst trebalo brisati i da u članu 13. kontrolu nad radom emitera treba da vrši jasno definisan nadzorni organ, pretpostavljam po nekom principu, najlogičnije, stručnom principu.
...
Građanski savez Srbije

Nataša Mićić

| Predsedava
Reč ima predsednik poslaničke grupe SRS, narodni poslanik Vojislav Šešelj.
...
Srpska radikalna stranka

Vojislav Šešelj

Dame i gospodo narodni poslanici, SRS podržava ovaj amandman, jer on ukazuje da su agenciji data prava nadzora na odsustvo nadzora nad radom agencije i na činjenicu da se unapred zna da agencija neće biti sposobna da neposredno vrši nadzor nad radom emitera, nego će angažovati ovlašćene organizacije. Ovde treba definisati ovlašćene organizacije. Koje su to organizacije? Da li već neke takve organizacije postoje, pa ih je pisac ovog zakonskog projekta imao u vidu, ili pretpostavlja da bi se mogle formirati, ili mu je nepoznata materija, pa mu je na osnovu nepoznavanja najlakše da kaže - ovlašćena organizacija i da prepusti nekome drugome da razbija glavu šta je to, kako će se to formirati i kako će to raditi.  
To mogu biti i neke privatne agencije. Ima dosta privatnih firmi koje se razumeju u taj posao. Znači li to da će agencija pro forme obavljati svoj posao, a njih angažovati, ili će to možda, kako predlagač amandmana kaže, biti Biro za komunikacije Vlade Republike Srbije? Što se tiče tehničke opremljenosti, tu je Biro za komunikacije Vlade Republike Srbije najsposobniji, najopremljeniji. On sve može, i da prisluškuje po celoj zemlji, da kontroliše medije, da kontroliše sve elektronske medije, mnoge novine itd. Njegovu uređivačku politiku možemo najjasnije sagledati preko "Nedeljnog telegrafa", "Pink" i BK televizije. To vam je slika i prilika Vladimira Popovića - Bebe.
Možda i to, možda ste to mislili, ali kažite ko će biti angažovan, koga će to agencija angažovati. Da li vi mislite da ljudi koje će razne institucije poslati da budu članovi saveta agencije znaju ko bi to mogao da dođe u obzir? Ne znaju. Pojaviće se neko drugi ko će im to sugerisati. Taj neko ko se pojavi sa dovoljnim autoritetom da im sugeriše izbor ovlašćene organizacije, taj će manipulisati radom saveta agencije. To je valjda tako jasno.
Drugo, ovo mora biti organizacija sa nekim javnim ovlašćenjima. Koja su to nova javna ovlašćenja koja će se prenositi na tu organizaciju? To se mora definisati, da vidimo koliko tih svojih zakonom propisanih javnih ovlašćenja agencija može preneti na nekoga drugoga. Da li samo prikupljanje informacije o kršenju zakona, opštih uslova, podzakonskih akata, pojedinačnih rešenja itd. i podnošenje izveštaja agenciji, ili donošenje odluka o upravnom postupku. Ovako, kako ovo niste uopšte definisali, ne bi me iznenadilo i da svoja upravna ovlašćenja agencija na nekog drugog prenosi.