PETO VANREDNO ZASEDANjE, 15.07.2002.

4. dan rada

PRIVREMENE STENOGRAFSKE BELEŠKE
(neredigovane i neautorizovane)

REPUBLIKA SRBIJA
NARODNA SKUPŠTINA

PETO VANREDNO ZASEDANjE

4. dan rada

15.07.2002

Sednicu je otvorila: Nataša Mićić

Sednica je trajala od 10:55 do 18:50

  • TAGOVI

  • Peto vanredno zasedanje (2002)
  • Predlog zakona o izmenama Zakona o uređenju sudova (zajednički načelni pretres sa grupom pravosudnih zakona) (2002)
  • Predlog zakona o izmenama Zakona o uređenju sudova (pojedinosti) (2002)
  • Predlog zakona o izmenama Zakona o sudijama (pojedinosti) (2002)
  • Predlog zakona o izmenama Zakona o sedištima i područjima sudova i javnih tužilaštava (pojedinosti) (2002)
  • Predlog zakona o izmenama Zakona o Visokom savetu pravosuđa (pojedinosti) (2002)
  • Predlog zakona o izmenama Zakona o javnom tužilaštvu (pojedinosti) (2002)

    • OBRAĆANJA

    ...

    Rajko Baralić

    Gospođo Mićić, koleginice i kolege narodni poslanici, poštovani novinari, obrazloženje koje ću dati razlikovaće se od onoga koje smo upravo čuli.
    Sa kolegama Žarkom Obradovićem, Ljubišom Maravićem i Tomom Bušetićem u ime SPS podneo sam amandman na član 10. Lični list sudije sadrži: ime, prezime, ime oca, mesto, dan, mesec i godinu rođenja, podatke o prebivalištu, o završenom pravnom fakultetu itd. (Imate svi amandman).
    S obzirom da su podaci koje sadrži lični list sudije članom 68. ovog zakona zaštićeni kao službena tajna, smatramo da se ovim odredbama ne narušavaju prava na privatnost zagarantovana članom 18. i članom 20. Ustava Republike Srbije.
    Sudija ipak nije običan radnik, bez obzira što on radeći, obavljajući sudijsku dužnost, za to prima platu, sudija je u svakom pogledu i u svakom društvenom uređenju čovek o čijem angažovanju i radu svi brinu na ovaj ili onaj način. Za neke je on interesantan zato što im sudi, a za druge zato što su u nekom drugom smislu zainteresovani kako sud i sudstvo uopšte funkcionišu.
    Naravno da nije ovo izjednačavanje ličnog lista i dosijea. Ako tako postavimo stvar, onda ovaj amandman ne bi imao smisla. Dosije je nešto drugo. Ovo je način da se ustroji evidencija o uslovima, kretanju u službi, rezultatima, o posebnim znanjima sudije, i mislim da ovaj amandman može da ostane kako je predložen, da ima smisla i da zavređuje vašu podršku.
    Ovde bi, naravno, bilo interesantno da se posebno regulišu odnosi u porodicama koje, ako je moguće, po svim ovim pravim i bočnim linijama imaju srodnike među advokatima. Ta stvar je dosta problematična. Ona je i inače problematična, i danas u Srbiji ne može da se to izmeri na način koji bi obezbedio da se može kontrolisati apsolutno, ali advokatska komora i svi drugi koji su zainteresovani treba da učine sve što je u njihovoj moći da učine da obezbede da se bliski srodnici ne nalaze u pojedinim predmetima u sudovima, na jednoj strani kao sudije, a drugi kao advokati. Zahvaljujem.
    ...
    Građanski savez Srbije

    Nataša Mićić

    | Predsedava
    Da li se još neko javlja za reč o ovom amandmanu. Izvolite, reč ima narodni poslanik Dragan Tododorović.
    ...
    Srpska radikalna stranka

    Dragan Todorović

    Dame i gospodo, suština našeg amandmana je u zadržavanju odredaba važećeg Zakona o uređenju sudova, kojima se predviđa da u ličnom listu zaposlenih u pravosuđu, porotnika i sudija, ostanu odredbe koje predviđaju popunjavanje, odnosno davanje podataka o krvnim srodnicima u pravoj liniji i pobočnoj liniji do četvrtog stepena srodstva i tazbinskih srodnika u pravoj liniji koji rade u pravosuđu, državnoj upravi ili advokaturi, kao i podatke o kretanju supružnika u službi, podatke o ozbiljnijim promenama zdravstvenog stanja, kao i podatke o članovima porodičnog domaćinstva.
    Naročito bih ovde istakao da je značajno da se kaže da je i po odredbama starog Zakona o sudovima bilo jasno da će biti potrebni podaci, posebno o zdravstvenom stanju, vršilaca pravosudnih funkcija i stoga smo mi na stanovištu da ove odredbe treba da ostanu, a naročito ne možemo da se složimo sa činjenicom i tvrdnjom iz ovog predloga zakona, ...
    Molim vas da, u skladu sa članom 100. Poslovnika Narodne skupštine opomenete poslanike koji su nestrpljivi i očigledno im se žuri da negde idu, da skrenete pažnju i da omogućite poslanicima SPS da obrazlažu svoje amandmane, a da u skladu sa odredbama Poslovnika izreknete opomenu poslanicima koji ne žele da omoguće nama poslaničko pravo.
    Dakle, ne slažemo se sa činjenicama navedenim u obrazloženju izmena i dopuna ovog predloga zakona koje kažu da se podaci o ličnom i porodičnom statusu, a koji se unose u lični list porotnika, zaposlenih i sudija, odnose na član 18. i 20. Ustava Republike Srbije i da se njima krše prava na zaštitu privatnosti koja su zagarantovana ovim stavovima ili članovima Ustava.
    Naveo bih da je, po članu 18. Ustava, ljudsko dostojanstvo i pravo na privatni život čoveka nepovredivo; a članom 20. je zajemčena zaštita tajnosti podataka o ličnosti, a prikupljanje, obrada i korišćenje podataka o ličnosti uređuju se zakonom; dakle, postoje ustavne mogućnosti za prikupljanje ovakvih podataka i za vođenje evidencije o ovakvim podacima u ličnom listu sudije i porotnika, pa stoga nema ustavnih prepreka za vršenje i unošenje ovakvih podataka u lični list.
    Međutim, što se tiče odredbe koja predviđa upisivanje podataka o nacionalnosti, ona jeste u suprotnosti sa članom 49. stav 2. Ustava Republike Srbije i zbog toga smo predložili da se ovi podaci i ova obaveza upisivanja podataka o nacionalnosti brišu iz Predloga zakona. Zahvaljujem.
    ...
    Građanski savez Srbije

    Nataša Mićić

    | Predsedava
    Da li se još neko javlja za reč o ovom amandmanu? (Ne.)
    Na član 12. amandman je podneo narodni poslanik Vojislav Šešelj.
    Odbor za pravosuđe i upravu nije prihvatio ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
    Da li podnosilac amandmana želi reč? Izvolite, reč ima narodni poslanik Vojislav Šešelj.
    ...
    Srpska radikalna stranka

    Vojislav Šešelj

    Da vas obradujem, odjednom ću dati obrazloženje za amandman na član 12, 13, 14. i 15.
    Vidite, svi ti amandmani se odnose na članove Zakona koji propisuju rok stupanja na snagu onog dela koji se odnosi na apelacioni i upravni sud. Zakon o uređenju sudova je donet pre nepunih godinu dana. Donet je u oktobru prošle godine i ostavljen je rok do 1. oktobra 2002. godine da stupe na snagu odredbe koje se odnose na apelacioni i upravni sud. Očigledno je da ni sudovi ni Ministarstvo pravde nisu u stanju da obezbede uslove da se to zaista desi 1. oktobra. Zato Vlada predlaže da se taj rok pomeri za još pet meseci, do 1. marta.
    Ubeđujem vas da ni to nije dovoljan rok, da bez potrebe pravite ovolike probleme. Ni do 1. marta neće biti spremni uslovi za početak rada apelacionih i upravnih sudova. Imamo mi slučaj i Savezne skupštine kada su mnogi zakoni donošeni sa odloženim rokom važenja i onda automatski, svake godine, taj rok je pomeran za godinu dana.
    Setite se Zakona o platnom prometu koji je odredio da platni promet i službe za platni promet, odnosno bivše SDK, pređu u poslovne banke. Četiri-pet godina, možda i duže, iz godine u godinu, donošen je, to u decembru mesecu, 31. decembra, novi zakon kojim se to prolongira još za godinu dana.
    Ovde ćemo biti u situaciji da svakih pet meseci menjamo ovaj zakon, jer neće biti moguće, pošto nije u pitanju tu samo novac, ogroman novac je potreban, potrebne su zgrade, nova administracija, privikavanje ljudi da sve to rade, umesto da se ono što je do sada funkcionisalo kao uhodan sistem, uz određena poboljšanja i obezbeđenje istinske nezavisnosti sudstva, osposobi da mnogo bolje ostvaruje svoju društvenu i državnu ulogu.
    ...
    Demokratska stranka

    Gordana Čomić

    | Ministarka za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog | Predsedava
    Nema više prijavljenih za reč o ovom amandmanu.
    Na član 12. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Jovan Todorović, Joca Arsić, Milan Janković i Toma Bušetić.
    Odbor za pravosuđe i upravu nije prihvatio ovaj amandman.
    Da li predstavnik podnosilaca amandmana želi reč?
    Ima reč narodni poslanik Jovan Todorović.
    ...

    Jovan Todorović

    Poštovana gospođo Mićić, dame i gospodo narodni poslanici, suština ovog amandmana koji je podnela grupa poslanika SPS je upravo u tome da se izrazi neslaganje sa odlaganjem rokova za osnivanje apelacionog i upravnog suda.
    Mislimo da je Ministarstvo pravde i da je Vlada u celini imala dovoljno vremena, skoro čitavih sedam meseci u ovoj godini i još dva i po meseca do 1. oktobra, da stvori finansijske, materijalne i kadrovske uslove, da se osnuje i apelacioni i upravni sud, pogotovo što smo nedavno, odnosno pre dva i po meseca otprilike, usvojili Zakon o povećanju sudskih taksi i tada smo imali obrazloženje predlagača da će se deo tako ubranih sredstava upotrebiti i za novo organizovanje pravosuđa u Republici Srbiji.
    Ne možemo da se otmemo utisku da postoji i jedan animozitet postojeće Vlade ili Ministarstva, prema čitavom setu zakona iz oblasti pravosuđa, jer je, kao što je poznato, predlagač tih zakona bila DSS, i tada je jednom trgovinom i jednim dogovorom, ovde u ovom parlamentu - vi ćete glasati za Zakon o radu, a mi za set zakona o pravosuđu - donet taj set zakona i on se sada očigledno teško ili nikako ne primenjuje.
    Drugi razlog koji je, po meni, takođe bitan jeste tačka dnevnog reda koju ćemo imati u nastavku rada ove sednice, kada budemo razmatrali Predlog zakon o suzbijanju organizovanog kriminala. Podsećam vas, dame i gospodo, da je u tom zakonu predviđeno da su drugostepeni sudovi u postupcima za suzbijanje organizovanog kriminala, upravo apelacioni sudovi. I, kako ćemo mi voditi organizovanu borbu protiv kriminala ukoliko ne budemo imali drugostepene sudove ili ukoliko u nedogled budemo odlagali njihovo konstituisanje i dovođenje u funkciju.
    Ovde se očigledno može postaviti i pitanje odgovornosti zbog toga što mi je u odnosu na obrazloženje neshvatljivo da Vlada u proteklih sedam meseci nije mogla da obezbedi 22 miliona dinara, koliko je rečeno da je potrebno da se obezbede dodatna sredstva u budžetu Srbije, da bi se ovi zakoni mogli primenjivati.
    Dame i gospodo, to je nešto oko 350.000 evra, pa ako mi neko u ovoj sali kaže da je to takav finansijski problem, da ga Vlada nije mogla rešiti, onda se postavlja pitanje - ko, šta i zašta radi u toj Vladi, pogotovu u nadležnom Ministarstvu?!
    ...
    Demokratska stranka

    Gordana Čomić

    | Ministarka za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog | Predsedava
    Da li se još neko javlja za reč o ovom amandmanu?
    Ima reč narodni poslanik Dragan Todorović, ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe SPS po ovoj tački dnevnog reda.
    ...
    Srpska radikalna stranka

    Dragan Todorović

    Samo da dodam da je ovo jedan eklatantan primer kako se jednim neozbiljnim pristupom prilikom izrade zakona može doći u situaciju da se za period od osam-devet meseci menjaju odredbe jednog zakonskog predloga, donose odredbe o produžavanju rokova, što zaista nije bilo dobro i, ako sagledamo realno situaciju, da je DSS predlagač ovih zakona, pa sada gospodin ministar, uvaženi gospodin Batić, kaže da, eto, nije on predlagač, on nije upoznat sa tim stvarima, ne zna kako je došlo do toga da se predlože takvi rokovi, šta može da se desi hipotetički u budućnosti, ako još neka od stranaka DOS-a istupi iz DOS-a, npr. Socijaldemokratija, koja posle presude Saveznog ustavnog suda treba natrag da dobije svoje mandate, šta će se desiti sa svim zakonima koji su u međuvremenu doneti, sam Bog zna.
    Ali, mislimo da je planirano produženje rokova neprihvatljivo upravo zbog neodgovornog ponašanja predlagača ovih zakona i zbog toga što ne možemo da dopustimo da se čas donose zakoni oročeni za jedan period, za neko vreme, pa se donose drugi zakoni koji taj period produžavaju.
    Imajući u vidu i činjenicu da se u svojstvu apelacionih sudova sada uređuje to na malo drugačiji način, da ne postoji samo jedan apelacioni sud, sa odeljenjima u Beogradu, Nišu, Kragujevcu i u Novom Sadu, već da se u svim tim mestima formiraju posebni apelacioni sudovi, ipak ne možemo da prihvatimo produženje ovih rokova, kako je planirano u predlozima za izmenu i dopunu Zakona o uređenju sudova.
    Zbog toga predlažemo da rokovi ostanu isti, a da sama izvršna vlast, u skladu sa svojim ovlašćenjima i sa odgovornošću koju nosi, kao vlast koja je dužna da poštuje odredbe zakona koje je sama usvojila, bez obzira da li je neka stranka bila u okviru DOS-a, a sada nije bila (nije više u okviru DOS-a), da stvori materijalne uslove naročito s obzirom na to da su sudske takse u međuvremenu podignute za preko 100% posto, da je vlast u međuvremenu obezbedila mnoge strane donacije i to na jedan vrlo diskutabilan i vrlo problematičan način, jer je nekoliko stranih država, koje ja znam, dalo direktne donacije sudovima u našoj zemlji, što je apsolutno negacija nezavisnosti sudstva i nedopustiva stvar, ukoliko želimo da očuvamo svoju državnost i nezavisnost našeg državnog sudstva.
    Dakle, donacija za sređivanje pravosuđa može da ide od strane države donatora prema našoj državi, ali nikako ne sme da se desi stvar ili činjenica da donacija strane države ide direktno našem sudu. Zbog toga neka sama vlast i Ministarstvo obezbede sredstva, kako bi ispoštovali rokove koje su sami propisali Zakonom o uređenju sudova, od novembra 2001. godine. Hvala.
    ...
    Demokratska stranka

    Gordana Čomić

    | Ministarka za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog | Predsedava
    Da li još neko želi reč o ovom amandmanu? (Ne.)
    Na član 13. amandman su u istovetnom tekstu podneli narodni poslanik Vojislav Šešelj, i zajedno narodni poslanici Jovan Todorović, Joca Arsić, Milan Janković i Toma Bušetić.
    Da li se predstavnik podnosilaca amandmana javlja za reč? (Ne.)
    Na član 14. amandman u istovetnom tekstu podneli su narodni poslanik Vojislav Šešelj i zajedno narodni poslanici Hranislav Perić, Joca Arsić, Milan Janković i Toma Bušetić.
    Da li se o ovom amandmanu neko javlja za reč?
    Ima reč narodni poslanik Hranislav Perić.