Dame i gospodo, amandman na član 2. Predloga zakona o izmenama i dopunama zapravo se odnosi na član 12. dosadašnjeg zakona, koji govori o ostalim sudovima republičkog ranga, pored Vrhovnog suda Srbije.
Vidite, apelacioni sud ne može da bude sud republičkog ranga, ako je Vrhovni sud sud republičkog ranga. Apelacioni sud je ovde zamišljen kao sud paralelan Vrhovnom sudu sa jedne strane, ali sa druge strane, Vrhovni sud rešava po vanrednim pravnim lekovima presude apelacionih sudova.
Vrhovni sud je onda u sudskoj hijerarhiji iznad apelacionog suda. Ono što ovde vama nedostaje je određenje hijerarhije među sudovima. Sudovi republičkog ranga su do sada bili Vrhovni i Ustavni stud. Između Vrhovnog i Ustavnog suda ima podela nadležnosti, ali nema mogućnosti da Ustavni sud rešava po vanrednom pravnom leku u odnosu na presude Vrhovnog suda. To je nemoguće.
Presude Vrhovnog suda su konačne, na njih se, eventualno, još vanredni pravni lek može podnositi takođe istom tom Vrhovnom sudu, i u nekim slučajevima Saveznom sudu. Ustavni sud nema drugostepene nadležnosti u odnosu na vrhovne sudove ni po vanrednim pravnim lekovima, a ovde Vrhovni sud ima drugostepenu nadležnost u odnosu na apelacioni sud, bar u vanrednim pravnim lekovima.
Govorite ovde o sudovima republičkog ranga. Sud republičkog ranga podrazumeva najvišu sudsku instancu, posle koje više nema priziva na nivou Republike kod neke druge sudske instance. To vam objašnjavam, kao što nema priziva kod Ustavnog suda na presudu Vrhovnog suda.
Apelacioni sud, po prirodi stvari, ne može biti sud republičkog ranga, pogotovu sada kada ih vi udvostručujete, utrostručujete, učetvorostručujete; koliko ste predvideli, četiri apelaciona suda! Kako onda mogu ta četiri apelaciona suda da budu sudovi republičkog ranga? Oni nisu sudovi republičkog ranga. Vi uopšte niste predvideli ni promenu naslova ovog odeljka u zakonu, je li tako?
Vi sada planirate četiri apelaciona suda, sva četiri nazivate republičkim sudovima, odnosno sudovima republičkog ranga. Ne može! Da ste bar uveli neki regionalni rang, ili nešto drugo da ste smislili, neke bi logike bilo, ali očigledno je da niste mnogo razmišljali ni kada ste donosili ovaj zakon, ni sada kada ga menjate.
Prvo, ništa vama ne vredi što ćete postojeći zakon dezavuisati činjenicom da je on donesen na predlog DSS.Kakve to veze ima? Svi iz vladajućih partija ste za njega glasali. On je vaš zajednički zakon. Kako ste vi međusobno tu inicijativnu nadležnost podelili, to nas ne interesuje, ni nas iz opozicije, ni širu društvenu javnost.
Vi ste doneli jedan zakon, koji očigledno nije dobar, sami priznajete da nije dobar, već morate da ga menjate. Ja opravdavam vašu želju da ga menjate, ali vas kritikujem što ga ne menjate temeljito. Očigledno ga ne menjate temeljito. Odgovorite sada na ovo pitanje - kako apelacioni sudovi mogu biti sudovi republičkog ranga? To apelacioni sud nije mogao da bude ni ranije, kad je zamišljen samo jedan u strukturi sudske vlasti, pogotovu sada kad ih ima četiri. To nije sud republičkog ranga.
Sud republičkog ranga je poslednja sudska instanca u Republici, najviša sudska instancija u Republici, bilo da je reč o redovnim, bilo da je reč o vanrednim pravnim lekovima po kojima će rešavati.
Zato predlažem, prvo, da brišete ovaj naslov iznad člana 12, a onda i sam član 12. i da se zadrži sistem koji je postojao. Jer, treba tražiti savršenstvo u jednostavnosti. Što jednostavniji sistem sudske vlasti, to efikasniji, i to je veća javna kontrola rada sudova.
Ono što je malopre objašnjavao ministar Batić, da je javna kontrola kada on upadne sa kamerama, to nije tačno! Sudija ne trpi takvu kontrolu. Možda je on izašao u park da razmišlja o presudi koju treba da donese. Kod kreativnog posla takva kontrola ne postoji, a pogotovu ne može kontrola izvršne vlasti.
Onaj ko ne može da odredi sankciju, besmisleno je i da kontroliše. Ovde je ministar svestan da ne može da odredi sankciju, ali zato uvodi kameru, pa uvodi parasankciju u pravni sistem, a parasankcija je da neka televizija... (je li ovo bila televizija akademika Bogoljuba Karića, koja je bila, kao televizija neke akademije nauka?)... da oni sada prikazuju javnosti šta je ministar zatekao, i to je veoma problematično i sa pravnog i sa moralnog aspekta, ministre.
