| Ministarka za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog
| Predsedava
Narodni poslanik Milan Marković govorio je pet minuta i dve sekunde, a ne šest minuta, narodni poslanik Grubački pet minuta i 15 sekundi, i upozoreni su na svakih 30 sekundi, kao i drugi narodni poslanici, koji krše Poslovnik.
Nisam rekao da nisu upozoreni, ja prosto pričam o praksi koja ovde postoji. Znači, ako je nešto pet minuta, treba da bude pet minuta.
U koncept seta zakona DSS je neko utrčao sa namerama koje razumem, ali zato dolazi do nekih problema u vezi sa tim, jer se nema predstava o celini problema. Zbog toga u članu 10. predlažem amandman koji je čisto tehničko-redakcijske prirode. Znači, došlo je do jedne greške, ona je više pravopisna. Zbog izbegavanja ponavljanja reči "suda" u članu 10, koji se odnosi na član 67, stav 2, postojećeg zakonskog teksta potrebno je izvršiti predloženu korekciju, a ona glasi: U članu 10, iza reči "apelacionog" dodaje se reč "suda". Ništa više, hvala lepo.
Ovaj amandman je na tragu, odnosno posledica onog prethodnog amandmana kojim sam predložio da funkciju predsednika suda definišemo kao upravno-sudsku funkciju. Ukoliko bismo usvojili taj prethodni i ovaj amandman mogli bismo da razgovaramo na sledeći način: dakle, nosimo odgovornost za funkcionisanje suda, a ne za sudovanje, pa u situaciji kada, kao što sam malopre naveo, u jednom sudu u 9,30 ili pred kraj radnog vremena od 66 sudija zateknete svega 10, kada suđenja počinju neka u sudu u 9,30 ili u 10,30 a kada pri tom država uloži u toku 2001. godine 78 miliona i 624 hiljade dinara samo u opremanje sudova, kada pri tom sudije imaju platu od 30 hiljada dinara, koliko je to sada, a sud ne funkcioniše u upravnom smislu, onda mi kao nosioci vlasti, kao oni koji su izabrani od građana ponesemo odgovornost, Odbor za pravosuđe sagleda sve te razloge i predloži Narodnoj skupštini razrešenje predsednika suda.
Jednostavno, ovaj amandman se odnosi na to da mi možemo razrešiti predsednika suda, kao što se prethodni odnosi na to da možemo izabrati da bismo bili odgovorni za funkcionisanje suda. Ponavljam još jedanput: taj predsednik suda ne sudi, to pravo mu oduzimamo kako se ne bi uticalo na vršenje, odnosno na nezavisno sudstvo kao princip koga se uporno normalno držimo. Hvala lepo.
Da li se još neko prijavljuje za reč o ovom amandmanu? (Ne.)
Narodni poslanici Rajko Baralić, Joca Arsić, Branko Ružić, Slobodan Tomović, Toma Bušetić, Dragan Todorović i Jovan Todorović zajedno su podneli amandman kojim predlažu da se posle člana 10. doda novi član 10a.
Odbor za pravosuđe i upravu nije prihvatio ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li predstavnik podnosilaca amandmana želi reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Toma Bušetić.
Grupa poslanika SPS-a predložila je da se posle člana 10. doda član 10a koji glasi: "Član 72. menja se i glasi: Sudiju porotnika bira Narodna skupština na predlog Visokog saveta pravosuđa".
Pre predlaganja Visoki savet pravosuđa pribavlja mišljenje suda za koji se bira sudija porotnik.
U našem pravnom sistemu uloga, položaj i značaj sudija porotnika izjednačena je sa ulogom, položajem i značajem sudija, pa stoga i postupak njihovog izbora mora biti isti jer se u suprotnom narušava ravnopravnost i jednak položaj članova sudskog veća. To je suština amandmana, to je neko rešenje koje je bilo ranije, a kasnije je promenjeno i mislimo da je ovo rešenje svrsishodnije.
Da li se još neko prijavljuje za reč o ovom amandmanu? (Da.)
Izvolite, narodni poslanik Dragan Todorović, ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe SPS-a o ovoj tački dnevnog reda.
Dame i gospodo, pošto se neke od bitnijih odredaba ovih predloga izmena i dopuna zakona o pravosudnom setu zakona vraćaju na rešenja po Zakonu o sudijama i o setu pravosudnih zakona iz 1992. godine, možda je umesno rešenje koje smo i pre osam meseci predložili, a to je da status sudija i sudija porotnika zaista ne bi trebalo razdvajati ni u pogledu samog učešća u postupku suđenja, kao ni u postupku imenovanja, tačnije izbora. Jer, smatramo da sudije porotnike ne treba birati, tačnije ne treba imenovati od strane Visokog saveta pravosuđa, već da treba obezbediti istovetni mehanizam prilikom izbora sudije porotnika, kao i prilikom izbora sudija, dakle da Visoki savet pravosuđa, po pribavljanju mišljenja suda za koji se bira sudija porotnik, predlaže Narodnoj skupštini Republike Srbije koja bi sledstveno svojim ovlašćenjima i u skupštinskoj proceduri birala i davala poverenje ili ne bi davala poverenje, ili oduzimala mogućnost da određeni kandidati za sudije porotnike, budu izabrani na tu funkciju.
Mislimo da je to mnogo bolje rešenje od sadašnjeg koje stoji u ovom zakonu o sudijama koje kaže da - Visoki savet pravosuđa na predlog ministra nadležnog za pravosuđe imenuje sudije porotnike i, time stavlja sudije porotnike u totalno drugačiji položaj u odnosu na same sudije. Smatramo da je ovakvo rešenje mnogo celishodnije i apelujemo na vas da u cilju obezbeđenja normalnog postupka odvijanja sudskih radnji, imate razumevanja za ovakav predlog i da prihvatite naš predlog.
Da li se još neko prijavljuje za reč o ovom amandmanu? (Ne.)
Na član 11. amandman u istovetnom tekstu podneli su narodni poslanik Đuro Popović i zajedno narodni poslanici: Rajko Baralić, Joca Arsić, Branko Ružić, Slobodan Tomović, Toma Bušetić, Dragan Todorović i Jovan Todorović.
Odbor za pravosuđe i upravu nije prihvatio ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Reč ima narodni poslanik Đuro Popović.
Dame i gospodo, poštovani poslanici, uvaženi gospodine minitre, u ime poslaničke grupe SSJ predložio sam da se član 11. briše.
U novom članu 79a data rešenja su u potpunoj suprotnosti sa osnovnim tekstom Zakona o sudijama i zato ovaj član treba brisati. Ne može se nesavesnim vršenjem sudijske dužnosti, sa pozivom na važeće odredbe člana 79. Zakona, smatrati i vršenje sudske vlasti, prekrajanjem izborne volje građana i kršenje ljudskih prava građana. Takva ponašanja, ako se utvrde, nisu nesavesna u smislu osnovnog teksta zakona gde je nasavesnost odugovlačenje rešenja predmeta, nepostupanje u rokovima, već takva ponašanja predstavljaju teška krivična dela. Za kršenje zakona od strane sudije, prema Krivičnom zakonu Srbije, mora da se utvrdi namera da se nekome učini korist ili šteta. Ako nema namere, onda smo na terenu davanja glasa sudiji u vršenju sudijske dužnosti, a zato se po Ustavu ne može odgovarati.
Iz pomenutog obrazloženja, predlažem narodnim poslanicima i Vladi Republike Srbije da usvoje predloženi amandman SSJ. Hvala.