PETO VANREDNO ZASEDANjE, 15.07.2002.

4. dan rada

PRIVREMENE STENOGRAFSKE BELEŠKE
(neredigovane i neautorizovane)

REPUBLIKA SRBIJA
NARODNA SKUPŠTINA

PETO VANREDNO ZASEDANjE

4. dan rada

15.07.2002

Sednicu je otvorila: Nataša Mićić

Sednica je trajala od 10:55 do 18:50

  • TAGOVI

  • Peto vanredno zasedanje (2002)
  • Predlog zakona o izmenama Zakona o uređenju sudova (zajednički načelni pretres sa grupom pravosudnih zakona) (2002)
  • Predlog zakona o izmenama Zakona o uređenju sudova (pojedinosti) (2002)
  • Predlog zakona o izmenama Zakona o sudijama (pojedinosti) (2002)
  • Predlog zakona o izmenama Zakona o sedištima i područjima sudova i javnih tužilaštava (pojedinosti) (2002)
  • Predlog zakona o izmenama Zakona o Visokom savetu pravosuđa (pojedinosti) (2002)
  • Predlog zakona o izmenama Zakona o javnom tužilaštvu (pojedinosti) (2002)

    • OBRAĆANJA

    ...
    Demokratska stranka

    Leila Ruždić-Trifunović

    Mojim amandmanom pokušavam da ispravim jednu nepravdu. Zakon predviđa da sud koji ima 20 i više od 20 sudija ima i sekretara suda. Predlažem da i sud koji ima 10 i više sudija ima sekretara suda. Mislim da je sekretar čovek koji pomaže predsedniku suda u vršenju administrativnih poslova. Da li je 10 ili 20 sudija, vrlo je mala razlika u obimu posla, a inače je veliki obim posla za samog predsednika suda, pa predlažem da i sudovi sa 10 sudija imaju sekretara.
    Drugi moj predlog u tom amandmanu je da se sekretar suda ne bira iz redova sudijskih pomoćnika, nego i iz redova zaposlenih lica. Ja, koja sam provela 35 godina u pravosuđu, mislim da je velika šteta da mi decu koja dođu u sud za sudijske pomoćnike u sud i koja se spremaju za karijeru sudije ili advokata udaljavamo od njihove struke i upućujemo na to da se bave administrativnim stvarima. Mislim da im upućivanje u administraciju potpuno karijeru okreće na neku drugu stranu, pa zbog toga apelujem da zaposleni u sudu, koji imaju odgovarajuće kvalifikacije, takođe mogu biti sekretari suda, a ne samo sudijski pomoćnici!
    ...
    Građanski savez Srbije

    Nataša Mićić

    | Predsedava
    Da li se još neko javlja za reč o ovom amandmanu? (Ne.)
    Na član 10. amandman je podneo narodni poslanik Vojislav Šešelj.
    Odbor za pravosuđe i upravu nije prihvatio ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
    Reč ima narodni poslanik Vojislav Šešelj.
    ...
    Srpska radikalna stranka

    Vojislav Šešelj

    Dame i gospodo, za razliku od Vlade koja predlaže izvesne izmene člana 69, taj član se odnosi na sadržinu ličnog lista sudije porotnika i zaposlenog, Vlada to menja i kaže da je reč o ličnom listu sudije.
    Dakle, jedna krupna razlika, iako na prvi put to tako ne izgleda. Prva formulacija je bila lični list sudije porotnika i zaposlenog. Valjda se misli na zaposlenog sudiju, ali to je tako nespretno i neverovatno formulisano, da je i objavljeno bez ikakve stručne redakcije u "Službenom glasniku". Sadrži: ime i prezime, podatke o rođenju, nacionalnosti, prebivalištu itd. Vlada je ovde izbacila neke od tih podataka, poput nacionalnosti i još neke. Nije uopšte bitno.
    Mislim da uopšte ovakvo vođenje ličnog lista nije primereno demokratskom pravosudnom sistemu. Sudije su ljudi u radnom odnosu i njima kadrovska služba vodi personalni dosije radi regulisanja svih prava iz radnog odnosa, kao i svim drugim zaposlenim u državi, i u državnoj službi i u privatnom sektoru. Zašto onda kod sudije da se vodi ovakav poseban dosije, a mi smo posle videli da je taj posao u ingerencijama ministra pravosuđa! To nikave svrhe nema. Predsednik suda vodi evidenciju o angažovanju svih sudova. Sud po službenoj dužnosti prati sve postupke u kojima je određeni sudija posutpao ili presuđivao. Čemu onda poseban njegov dosije?
    Vi ste se u predizbornoj kampanji zalagali za smanjivanje broja dosijea, za otvaranje dosijea, zalagali ste se za mnogo veći stepen slobode i demokratije nego što ste u praksi spremni da ostvarite. Zapravo, u praksi negirate sve ono što ste obećavali. Ovde ima čitav niz stvari koje su katastrofalno loše određene u zakonskom tekstu, a Predlog zakona o izmena i dopunama to unekoliko popravlja, ali ne dovoljno. Popravlja na taj način što izbacuje ono najgore: podatke, spisak krvnih srodnika u pravoj liniji ili pobočnoj liniji do četvrtog stepena srodstva i tazbinskih srodnika u pravoj liniji koji rade u pravosuđu itd. To je besmisleno. Može se desiti da srodnici rade u različitim sudovima, jedan u Subotici, drugi u Nišu. To nije nikakav problem. To može da znači da su, nezavisno jedan od drugoga, izabrani na sudijske funkcije.
    Ali, ovo što je sad ovde ostalo, postavlja se pitanje čemu uopšte, kakva je svrha da taj list sadrži: ime i prezime, ime oca, mesto, dan, mesec i godinu rođenja, podatke o prebivalištu, završenom pravnom fakultetu, uspehu na studijama, pripravničkoj praksi, pravosudnom ispitu, kretanju u službi, datumu navršenja radnog veka, ispunjavanju sudijske norme, upućivanju na rad u drugi sud, udaljavanju sa dužnosti, disciplinskim merama, vođenim krivičnim postupcima, prestanku dužnosti, objavljenim stručnim i naučnim radovima, znanju stranih jezika, imovinskom stanju i stambenim prilikama?!
    Ovo se sve vodi u personalnom dosijeu koji je potreban za regulisanje radno-pravnog statusa svih zaposlenih, pa i sudija. U tom smislu sudije ne treba da predstavljaju nikakav izuzetak. Kad je sudiji potrebno da pribavi sve ove podatke? Onda kad konkuriše za izbor. Za prvu stepenicu treba da se traži i prosek na studiju i znanje stranih jezika i sve ono što je ovde navedeno, a posle se podrazumeva, kad konkuriše na više zvanje, da je sve to ispunio jednom.
    Čemu onda to? Ili, može da se postavi pitanje - ako nije ispunio, kako je mogao da bude izabran?! Ali, voditi personalni dosije i voditi ga u Ministarstvu pravde, direktno negira princip nezavisnosti sudstva.
    ...
    Građanski savez Srbije

    Nataša Mićić

    | Predsedava
    Da li se još neko javlja za reč o ovom amandmanu. (Ne.)
    Na član 10. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Žarko Obradović, Ljubiša Maravić, Toma Bušetić i Rajko Baralić.
    Odbor za pravosuđe i upravu nije prihvatio ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
    Da li predstavnik podnosilaca amandmana želi reč? Izvolite, reč ima narodni poslanik Rajko Baralić.
    ...

    Rajko Baralić

    Gospođo Mićić, koleginice i kolege narodni poslanici, poštovani novinari, obrazloženje koje ću dati razlikovaće se od onoga koje smo upravo čuli.
    Sa kolegama Žarkom Obradovićem, Ljubišom Maravićem i Tomom Bušetićem u ime SPS podneo sam amandman na član 10. Lični list sudije sadrži: ime, prezime, ime oca, mesto, dan, mesec i godinu rođenja, podatke o prebivalištu, o završenom pravnom fakultetu itd. (Imate svi amandman).
    S obzirom da su podaci koje sadrži lični list sudije članom 68. ovog zakona zaštićeni kao službena tajna, smatramo da se ovim odredbama ne narušavaju prava na privatnost zagarantovana članom 18. i članom 20. Ustava Republike Srbije.
    Sudija ipak nije običan radnik, bez obzira što on radeći, obavljajući sudijsku dužnost, za to prima platu, sudija je u svakom pogledu i u svakom društvenom uređenju čovek o čijem angažovanju i radu svi brinu na ovaj ili onaj način. Za neke je on interesantan zato što im sudi, a za druge zato što su u nekom drugom smislu zainteresovani kako sud i sudstvo uopšte funkcionišu.
    Naravno da nije ovo izjednačavanje ličnog lista i dosijea. Ako tako postavimo stvar, onda ovaj amandman ne bi imao smisla. Dosije je nešto drugo. Ovo je način da se ustroji evidencija o uslovima, kretanju u službi, rezultatima, o posebnim znanjima sudije, i mislim da ovaj amandman može da ostane kako je predložen, da ima smisla i da zavređuje vašu podršku.
    Ovde bi, naravno, bilo interesantno da se posebno regulišu odnosi u porodicama koje, ako je moguće, po svim ovim pravim i bočnim linijama imaju srodnike među advokatima. Ta stvar je dosta problematična. Ona je i inače problematična, i danas u Srbiji ne može da se to izmeri na način koji bi obezbedio da se može kontrolisati apsolutno, ali advokatska komora i svi drugi koji su zainteresovani treba da učine sve što je u njihovoj moći da učine da obezbede da se bliski srodnici ne nalaze u pojedinim predmetima u sudovima, na jednoj strani kao sudije, a drugi kao advokati. Zahvaljujem.
    ...
    Građanski savez Srbije

    Nataša Mićić

    | Predsedava
    Da li se još neko javlja za reč o ovom amandmanu. Izvolite, reč ima narodni poslanik Dragan Tododorović.
    ...
    Srpska radikalna stranka

    Dragan Todorović

    Dame i gospodo, suština našeg amandmana je u zadržavanju odredaba važećeg Zakona o uređenju sudova, kojima se predviđa da u ličnom listu zaposlenih u pravosuđu, porotnika i sudija, ostanu odredbe koje predviđaju popunjavanje, odnosno davanje podataka o krvnim srodnicima u pravoj liniji i pobočnoj liniji do četvrtog stepena srodstva i tazbinskih srodnika u pravoj liniji koji rade u pravosuđu, državnoj upravi ili advokaturi, kao i podatke o kretanju supružnika u službi, podatke o ozbiljnijim promenama zdravstvenog stanja, kao i podatke o članovima porodičnog domaćinstva.
    Naročito bih ovde istakao da je značajno da se kaže da je i po odredbama starog Zakona o sudovima bilo jasno da će biti potrebni podaci, posebno o zdravstvenom stanju, vršilaca pravosudnih funkcija i stoga smo mi na stanovištu da ove odredbe treba da ostanu, a naročito ne možemo da se složimo sa činjenicom i tvrdnjom iz ovog predloga zakona, ...
    Molim vas da, u skladu sa članom 100. Poslovnika Narodne skupštine opomenete poslanike koji su nestrpljivi i očigledno im se žuri da negde idu, da skrenete pažnju i da omogućite poslanicima SPS da obrazlažu svoje amandmane, a da u skladu sa odredbama Poslovnika izreknete opomenu poslanicima koji ne žele da omoguće nama poslaničko pravo.
    Dakle, ne slažemo se sa činjenicama navedenim u obrazloženju izmena i dopuna ovog predloga zakona koje kažu da se podaci o ličnom i porodičnom statusu, a koji se unose u lični list porotnika, zaposlenih i sudija, odnose na član 18. i 20. Ustava Republike Srbije i da se njima krše prava na zaštitu privatnosti koja su zagarantovana ovim stavovima ili članovima Ustava.
    Naveo bih da je, po članu 18. Ustava, ljudsko dostojanstvo i pravo na privatni život čoveka nepovredivo; a članom 20. je zajemčena zaštita tajnosti podataka o ličnosti, a prikupljanje, obrada i korišćenje podataka o ličnosti uređuju se zakonom; dakle, postoje ustavne mogućnosti za prikupljanje ovakvih podataka i za vođenje evidencije o ovakvim podacima u ličnom listu sudije i porotnika, pa stoga nema ustavnih prepreka za vršenje i unošenje ovakvih podataka u lični list.
    Međutim, što se tiče odredbe koja predviđa upisivanje podataka o nacionalnosti, ona jeste u suprotnosti sa članom 49. stav 2. Ustava Republike Srbije i zbog toga smo predložili da se ovi podaci i ova obaveza upisivanja podataka o nacionalnosti brišu iz Predloga zakona. Zahvaljujem.
    ...
    Građanski savez Srbije

    Nataša Mićić

    | Predsedava
    Da li se još neko javlja za reč o ovom amandmanu? (Ne.)
    Na član 12. amandman je podneo narodni poslanik Vojislav Šešelj.
    Odbor za pravosuđe i upravu nije prihvatio ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
    Da li podnosilac amandmana želi reč? Izvolite, reč ima narodni poslanik Vojislav Šešelj.
    ...
    Srpska radikalna stranka

    Vojislav Šešelj

    Da vas obradujem, odjednom ću dati obrazloženje za amandman na član 12, 13, 14. i 15.
    Vidite, svi ti amandmani se odnose na članove Zakona koji propisuju rok stupanja na snagu onog dela koji se odnosi na apelacioni i upravni sud. Zakon o uređenju sudova je donet pre nepunih godinu dana. Donet je u oktobru prošle godine i ostavljen je rok do 1. oktobra 2002. godine da stupe na snagu odredbe koje se odnose na apelacioni i upravni sud. Očigledno je da ni sudovi ni Ministarstvo pravde nisu u stanju da obezbede uslove da se to zaista desi 1. oktobra. Zato Vlada predlaže da se taj rok pomeri za još pet meseci, do 1. marta.
    Ubeđujem vas da ni to nije dovoljan rok, da bez potrebe pravite ovolike probleme. Ni do 1. marta neće biti spremni uslovi za početak rada apelacionih i upravnih sudova. Imamo mi slučaj i Savezne skupštine kada su mnogi zakoni donošeni sa odloženim rokom važenja i onda automatski, svake godine, taj rok je pomeran za godinu dana.
    Setite se Zakona o platnom prometu koji je odredio da platni promet i službe za platni promet, odnosno bivše SDK, pređu u poslovne banke. Četiri-pet godina, možda i duže, iz godine u godinu, donošen je, to u decembru mesecu, 31. decembra, novi zakon kojim se to prolongira još za godinu dana.
    Ovde ćemo biti u situaciji da svakih pet meseci menjamo ovaj zakon, jer neće biti moguće, pošto nije u pitanju tu samo novac, ogroman novac je potreban, potrebne su zgrade, nova administracija, privikavanje ljudi da sve to rade, umesto da se ono što je do sada funkcionisalo kao uhodan sistem, uz određena poboljšanja i obezbeđenje istinske nezavisnosti sudstva, osposobi da mnogo bolje ostvaruje svoju društvenu i državnu ulogu.
    ...
    Demokratska stranka

    Gordana Čomić

    | Ministarka za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog | Predsedava
    Nema više prijavljenih za reč o ovom amandmanu.
    Na član 12. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Jovan Todorović, Joca Arsić, Milan Janković i Toma Bušetić.
    Odbor za pravosuđe i upravu nije prihvatio ovaj amandman.
    Da li predstavnik podnosilaca amandmana želi reč?
    Ima reč narodni poslanik Jovan Todorović.