Dame i gospodo narodni poslanici, član 7. je ključni član ovog predloga zakona i u njemu se pokazuje nemoć Vlade Republike Srbije da se uhvati u koštac sa krupnim zverkama, sa velikim kriminalcima, sa onima koji ne žele da Republika Srbija ostvari prihode utvrđene zakonom, nego deo, i to minimalni deo, tih prihoda odvlače direktno u svoj džep.
Vlada Republike Srbije nas je ubeđivala da je nehumano, da je nečovečno, da je veliki teret za porodični budžet plaćanje takse za korišćenje televizora, koja je posprdno nazivana taksom na električno brojilo. Dobili smo zakon, dobili smo ponovo taksu na električno brojilo i od juče građani Republike Srbije, uz račun za utrošenu struju za novembar, dobijaju i stavku od 210 dinara, koliko ih košta gledanje nedržavne televizije koja se još uvek nezakonito i nezasluženo naziva televizijom Srbije, sa svoja tri kanala.
Sad poručite onim svojim farmerima koji su, tobož, imali i u svinjcima električna brojila, ako ih do sada nisu skinuli, da skidaju ta brojila, jer ste im nametnuli namet na vilajet i na ta električna brojila. Računali smo u poslaničkoj grupi, u grubo, 230 evra dnevno će građani Srbije izdvajati za finansiranje RTS-a. Dok ne počne izdvajanje po osnovu računa na utrošenu električnu energiju, Vlada Republike Srbije pomoći će svojim miljenicima na televiziji tako što ćemo mi rebalansom budžeta da opredelimo dodatna sredstva za RTS.
Čudnovato je da se na stranici 13 pojavljuju, u razdelu - Direkcija za puteve, subvencije nefinansijskim korporacijama od pet milijardi i 33 miliona. Otkuda Direkciji za puteve taj novac? Evo, pred sobom imam jedan ugovor o izgradnji benzinske pumpe, zamislite gde, na delu auto-puta kroz Novi Beograd. Nije znao čovek gde da traži lokaciju, nisu ni oni znali gde da mu daju, negde preko puta nove sportske hale. Zahvatiće deo pešačke staze, stići će pod prozor stanovnicima velikog bloka tamo. Uzeh da računam na koliko ga je obavezala Republička direkcija za puteve. Ispade da je to 800.000 dinara. Zamislite tog ugovarača koji je prihvatio da sklopi ugovor za privremenu lokaciju na pet
godina. Ima li, draga moja gospodo, ikoga ko bi bio spreman da investira u izgradnju benzinske pumpe, kafića i jedne prodavnice na pet godina, na privremenu dozvolu? Nema. Ne može to valjda, izuzev ako nije miljenik Vlade, po uredbi o prometu naftnih derivata, ne može to na razlici u ceni, na legalno prodatim naftnim derivatima, taj novac uložen u to ne može da se izvuče. Tim pre što će valjda negde da se nađe novac da popravite one mostove u Ostružnici koje mi sagradismo, pa vaši porušiše a nisu ni bili pušteni u saobraćaj, pa će tranzit da ode oko Beograda, pa će biti možda i smanjenog prometa na toj benzinskoj pumpi.
Ako se odrekne Direkcija za puteve prihoda, to je jedinstvena lokacija, neponovljiva, to je blago, jer imate pumpu na "Zmaju", imate privatnu pumu kod "Laste" ili kod policije i imate na brdu Jugopetrolovu. Još ta jedna, gde je juče bio lančani udes, otprilike može da se uradi na tom delu auto-puta i više nema u Beogradu dobrih lokacija za pumpe koje niste već dali svojim pulenima. I vi 800.00 dinara! To je koštalo makar 500.000 maraka u džep nekome, dame i gospodo. Tako se to sad radi u Srbiji. Sad je sve veoma jeftino zato što ćemo namaći budžetom, ima poreza na promet, ali zato se novac odvaja moćnima direktno u džep.
(Predsedavajuća: Pet minuta.)
Porušili ste ljudima na zemunskom keju kioske, a izdali ste odobrenje za gradnju neke prodavnice od 1.500 kvadrata, ponovo na zemunskom keju. O čemu se radi? Kakvi prihodi za Bojanu Lekiću i njenu antisrpsku politiku, kakvi prihodi za ovakvu Radio televiziju Srbije.
(Predsedavajuća: Narodni poslaniče, isteklo je poslovničko vreme za raspravu o amandmanu.)
Ako hoćete da se slikate, dame i gospodo poslanici, platite kao što i mi moramo gostovanje na svakoj televiziji da platimo. Mi da vam finansiramo vaše pojavljivanje na državnoj televiziji nećemo. Tu televiziju vam, kao i u jedno vreme pre vas, više niko i ne gleda.
(Predsedavajuća: Šest minuta.)
Molim vas da me obaveštavate na svakih 15 sekundi, predugo mi je to na 30 sekundi.
Ovo je ulazak u tunel i u mrak.
(Predsedavajuća: Šest minuta i 15 sekundi.)
Hvala vam najlepše. Aminujete li danas ovakvo raspolaganje budžetom Republike Srbije? Potpisali ste da ćete to aminovati svaki put.
(Predsedavajuća: Šest minuta i 30 sekundi.)
Kad se vlast promeni, vas će neko pitati zašto ste to aminovali.

Narodni poslanik Tomislav Nikolić dobro zna da je za prekoračenje vremena i zamenu teme za govornicom predviđena kazna zbog kršenja Poslovnika Narodne skupštine i izričem vam drugu opomenu.
Da li se još neko od ovlašćenih učesnika u raspravi javlja za reč? (Ne.)
Na član 7. amandman je podneo narodni poslanik Velimir Simonović.
Odbor za finansije prihvatio je ovaj amandman, sa pravno-tehničkom redakcijom koju je predložio Odbor, a sa kojom se saglasio podnosilac amandmana.
U ime predlagača akta, da li ministar ima stav Vlade po amandmanu koji je prihvatio Odbor?

Vlada je prihvatila ovaj amandman.

Ministar izveštava Skupštinu da je Vlada prihvatila ovaj amandman, čime je on postao sastavni deo Predloga zakona.
Na član 7. amandman je podneo narodni poslanik Dragan Pavlović.
Odbor za finansije je prihvatio ovaj amandman.
Da li ministar ima stav, u ime predlagača akta?

Vlada prihvata amandman.

Ministar izveštava Skupštinu da je Vlada prihvatila ovaj amandman, čime je on postao sastavni deo predloga zakona.
Na član 7. amandman je podneo Odbor za finansije.
Podnosilac amandmana, u ime predsednika Odbora, narodni poslanik Nenad Bogdanović, nije tu.
Da li neko drugi od ovlašćenih učesnika u raspravi želi reč? (Ne.)
Ovim smo završili pretres Predloga zakona u pojedinostima.
Da li predstavnik predlagača, gospodin Božidar Đelić, ministar finansija i ekonomije, želi završnu reč?
Ima reč ministar, gospodin Božidar Đelić.

Gospođo predsedavajuća, uvaženi narodni poslanici, dame i gospodo, želeo bih u nekoliko rečenica da odgovorim na ona pitanja koja su postavljena u ovoj diskusiji i da kažem u stvari šta znači glasati, a šta znači ne glasati za ovaj predlog zakona, pošto mi se čini da se kroz ovu diskusiju smisao malo izgubio.
Prva stvar, što se tiče ovog zakona, on proizilazi iz jednog drugog sistemskog zakona, koji je ovaj dom izglasao februara meseca ove godine, a to je Zakon o budžetskom sistemu. Videli smo u prethodnoj tački da je pre bilo moguće, posve zakonski, da Vlada Republike Srbije vrši preraspodelu sredstava, i to je bilo urađeno i 2001. godine.
To više nije moguće, i oni koji kažu rebalans, rebalans - da, apsolutno bi bilo bolje da nikada ne dođe do rebalansa, što bi značilo da se predviđanje i sve ono što je u zakonu uređeno, odvija po planu, međutim, mi kao zemlja smo u velikoj meri stabilizovani, ali ne u potpunosti. I, ako vidite koji su razlozi zbog čega dolazi ovde do rebalansa, doći ću malo detaljnije do toga za koji sekund, vidimo da mi nismo u potpunosti stabilizovana zemlja.
Zbog toga će institut rebalansa najverovatnije postojati sledeće godine, možda jedanput, posve sigurno. Ukoliko ovaj dom usvoji Ustavnu povelju, shodno onim odredbama koje se predviđaju, i budžet za 2003. godinu će morati da bude revidiran, ako ni zbog čega drugog, onda bar zbog te Ustavne povelje i promene koje ona donosi.
Takođe bih hteo da kažem to da, već kada u jednoj zemlji kao što je naša nije moguće sa sigurnošću reći da neće nikada više biti rebalansa, utoliko je dobro što Vlada treba da dođe pred ovaj dom, da bi se taj rebalans i izvršio. I, ako pogledamo realnu situaciju, i tu želim samo da ponovim, poreski sistem je dao i daje onoliko koliko se od njega očekivalo, na stavkama koje su tu za pokrivanje deficita. Stvari su u okviru onoga što je predviđeno, i samim tim, taj finansijski guber ili pak rashodi su na nivou koji se mogao očekivati.
Međutim, imamo neke pozicije koje iziskuju više prostora, i te pozicije nisu neka proizvoljnost Vlade, već je život njih nametnuo. To su penzije, to je nesmetano obavljanje usluga u domenu železnice, ili pak najnužniji remonti u domenu elektroprivrede, ili pak socijalne prinadležnosti.
Na taj način ova vlada pokazuje da veoma ozbiljno shvata zakon, veoma ozbiljno shvata obaveze koje ima prema građanima i samim tim očekujem da i ovaj dom shvati na taj isti način te obaveze, koje imamo prevashodno prema građanima.
Bilo je nekoliko pitanja na koja bih hteo da odgovorim. Što se tiče nevladinih organizacija, i to je bilo pitanje profesora Simonovića, tu želim da kažem da ovde imamo jedan naziv koji proizilazi iz međunarodne klasifikacije, koji smo usvojili u Zakonu o budžetskom sistemu, tako da i naše javne finansije budu čitkije, da možemo da se uporedimo sa nekim drugim zemljama, da vidimo šta i koliko trošimo prema nekim zemljama, koje su nam bliske, ili eks-jugoslovenske republike, ili pak Bugarska, i na taj način uporedimo da li mi manje ili više trošimo, da možemo to da analiziramo.
To je dobro, međutim, šta je iza toga - to je Crveni krst, to je finansiranje vas, tj. političkih partija ovde, u parlamentu, i Udruženje boraca. To je to, znači, nema nijedne druge stavke ovde, i ovde je povećanje prevashodno zbog toga što je Crveni krst imao više sopstvenih prihoda, a imao je više sopstvenih prihoda zbog toga što su prihodi od igara na sreću bili nešto veći od onoga što je bilo predviđeno, a on se finansira delom iz toga i dobio je taj novac.
Ta tema će tek doći na dnevni red ovog cenjenog doma, ukoliko uvrstite u jednu od narednih sednica i Predlog zakona o igrama na sreću, koji vam je prosleđen već pre nekoliko meseci, koji bi trebao na trajni način da bolje uredi tu materiju, koja je veoma osetljiva, i nadam se da ćemo je tim zakonom još bolje urediti.
Isto tako, bilo je pitanja oko RTS-a. Tu želim samo da kažem, što se tiče pretplate, to je nešto što je predviđeno Zakonom o radiodifuziji, koji ste izglasali pre koji mesec, i ono o čemu se čuje, mislim da su to pripremne radnje za to. Ako želimo da imamo delimično i kulturnu baštinu i da imamo neke dokumentarce, neke ne čisto komercijalne emisije, mislim da postoji, i to ste vi pokazali izglasavanjem tog zakona pre koji mesec, konsenzus u našoj zemlji da nam je nužna jedna takva ustanova i da vredi finansirati je iz jedne pretplate.
Jer, ako pogledamo iskustvo iz ove godine, mogu da kažem veoma otvoreno da nije dobro da se RTS finansira na način na koji je finansiran ove godine, da nije dobro da on dolazi direktno iz budžeta, jer u nekoj perspektivi to može da bude i neki element pritiska na tu kuću, a to ne bi trebalo da bude tako.
Zbog toga, ma koliko se lično angažujem da ne postoje te namenske takse i porezi koji dovode do razaranja javnih finansija, evo jednog izuzetka koji je vredan, jer na taj način će ta veoma važna institucija imati svoje prihode, koji neće zavisti od toga šta se dešava u budžetu, kako se izvršava budžet i koji su prioriteti.
Zbog toga je veoma važno da se i ta preplata implementira, kao što je i predviđeno zakonom.
Zadnja stvar koju bih hteo da kažem, to je oko agrara. Naravno, bilo je tu puno, rekao bih, malo i demagogije od onoga što je rečeno. Dokumentacija je ono što je zakočilo isplate, ne to što se hteo žrtvovati agrar, i mogu ovde odgovorno reći da ni jedan seljak neće biti zakinut ovim. Premije za mleko, se isplaćuju redovno, čak smo imali situaciju da je jedan poslanik opozicione stranke rekao pre koji mesec ovde da, ruku na srce, te premije za mleko nikada nisu bile veće, nikada nisu bile redovnije, to je realnost i to je dobro.
Isto tako, premije za šećernu repu, za duvan, sve će to biti isplaćeno, i to je već sledeća tačka dnevnog reda ovog zasedanja. Prostor za to je predviđen, za te isplate, u budžetu za 2003. godinu. Poruka je ovde za naše seljake da niko ovde, ovim rebalansom neće biti zakinut.
Ono što bih hteo da zaključim to je da se ovde često pokušava izvršiti jedna zamena teza - Vlada je ovde, pred ovim domom, shodno zakonu, da bi predložila jedan rebalans budžeta, i to je njena odgovornost; ali isto tako odgovornost je ovog doma da izglasa ovaj zakon. Jer, ukoliko ga ne izglasate - i to želim da bude veoma jasno našim građanima, a sada bih hteo da se obratim nekim kategorijama, penzionerima, da im bude jasno - da oni poslanici koji budu glasali protiv ovog zakona o rebalansu, traže od Vlade da ne isplati delom penzija za decembar, zbog toga što se velikim delom, skoro 37% penzija finansira kroz transfere iz budžeta, i da bi ta sredstva po zakonu mogla biti isplaćena, važno je da ovaj zakon bude izglasan.
Znači, oni koji budu glasali protiv toga, glasaju protiv vaših penzija, a za one koji su iz ŽTP-a, to je ista stvar. Sredstva koja su nužna da bi se isplatile plate u decembru, iziskuju ove zakonske promene. Isto je i za one koji očekuju neke socijalne prinadležnosti.
Vlada ima odgovornost, ali isto tako i stranke, kao i ovi poslanici koji će glasati oko ovoga zakona. Samo sam hteo da to bude veoma jasno i na našim građanima je da prosude kada se glasa, da li se glasa u njihovom najboljem interesu. Hvala.

Zaključujem pretres Predloga zakona u pojedinostima.
Podsećam vas da prema članu 148. stav 3. Poslovnika, predsednik Narodne skupštine može da odredi dan za glasanje o predlogu budžeta ili o predlogu izmena i dopuna budžeta u toku sednice, ne čekajući da se završi rasprava u načelu i pojedinostima o ostalim tačkama dnevnog reda.
S obzirom da smo obavili pretres Predloga zakona u načelu i pojedinostima, Narodna skupština će, po odluci predsednika Narodne skupštine, u danu za glasanje odlučivati o Predlogu zakona u načelu i pojedinostima.

Najpre bih vas zamolio gospođo Čomić, kada tražim reč za povredu Poslovnika da mi odmah date, a ne da svoju tiradu izvodite, na to niste ovlašćeni po Poslovniku.

Drugo, po članu 100. stav 1. trebalo je da opomenete ovde gospodina ministra, najpre da ne vređa narodne poslanike, da nas ovde ne optužuje za ono kako ćemo glasati i da ne okreće staru populaciju protiv narodnih poslanika i da ne laže Narodnu skupštinu Republike Srbije. Zato gospođo Čomić, trebalo je odmah da mu kažete.....

(Predsedavajuća: Narodni poslaniče, podsećam vas da imate izrečene dve mere opomene i podsećam vas na obaveze Poslovnika, da se sa uvažavanjem obraćate svim članovima Vlade i narodnim poslanicima.)

..... ma, podsećajte vi mene, podsetite vi ministra, da je ovo maj mesec, pa da ministar kaže - ako ovo ne usvojite, neće biti penzija, mogao bih da ga razumem, ali u decembru mesecu, kada su već sve penzije isplaćene, izuzev jedne, da nas laže ministar da neće biti penzija ako se narodni poslanici drznu da glasaju protiv njegovog Predloga zakona. Kako vas nije sramota, gospodine ministre. Ko ste vi da pričate o srpskim penzionerima, doleteli ste pre godinu dana, odletećete za tri meseca.

(Predsedavajuća: Narodni poslaniče, podsećam vas na odredbe Poslovnika članovi 100, 101. ....)

..... šta me podsećate, što ne podsetite ministra koji izađe ovde da se pravi važan, da se glupira svojim izjavama ovde.

(Predsedavajuća: Narodni poslaniče, imate dve opomene.....

Pa šta, nemojte da mi pretite.

Primoravate me da primenjujem Poslovnik i dalje. Dakle, za vreme rasprave o izmenama i dopunama ovog zakona i završnih računa, bilo je za ovom govornicom slobode govora među

narodnim poslanicima, u onome što su oni govorili, koliko na isto pravo, kao i narodni poslanici, ima i ministar, ukoliko ima argumentacije za svoj stav.

Zahvaljujem se na učešću u radu u prepodnevnom delu sednice.

(posle pauze)