Gospođo predsedavajuća, cenjeni narodni poslanici, što se tiče pitanja raspona kazni, naravno da jedan od problema koji konstatujemo na terenu, u radu inspekcijskih službi, jeste da se desi da dođe do tzv. pregovaranja oko visine kazne. To je veoma štetna pojava i tu je gospodin Mihajlov apsolutno u pravu. Jasno je da bi do neke mere ukidanja ovog raspona bio bar delimično lek za to.
Međutim, ima dva problema u vezi sa tim. Prvi, što postoji jedan sistemski zakon, Zakon o prekršajima, koji određuje da se u našem pravnom sistemu stvari određuju na ovakav način. Rekao bih da je važno, ako želimo da rešimo taj problem, da se krene prvo od tog sistemskog zakona koji posle određuje način na koji se određuju prekršaji i u drugim zakonima. Znači, ne možemo menjati ceo taj sistem samo time što bismo to promenili u ovom zakonu.
Istovremeno bi trebalo razmisliti kako onda udovoljiti realno činjenično različite prekršaje koji će se desiti u realnom životu i njih upodobiti sa nekim kaznama. Uistinu, ako pogledamo ovaj specifični zakon, možemo zamisliti da postoji za isti prekršaj dva-tri intenziteta u smislu utajenog poreza ili nekog prekršaja. U postojećem sistemu je teško zamisliti kako možemo da ih kaznimo sa istim nivoom kazne.
Znači, odgovor je da. Istina je da je postojanje raspona kazni u našem sistemu jedan od izvora korupcije. Međutim, to je nešto što treba postaviti na jedan sistemski način, čini mi se, u Zakonu o prekršajima, i posle toga upodobiti sve zakone koji imaju te prekršajne odredbe. Najzad, kada se to radi, treba dobro razmisliti, a to pitanje nije baš tako lako, kako u tom slučaju, kada ne bi imali više taj raspon, predvideti i za iste prekršaje neku formu stepenice ili već nečega što bi moglo da dodatno ukine diskreciju u samoj primeni ovog zakona.
Međutim, ovde su stvari relativno jasne. Kazne su žustre i one minimalne su dosta žustre, tako da u ovom konkretnom slučaju to ne bi trebalo da dovede do velikih problema u primeni ovog zakona, ali tačka na nekom sistemskom načinu je sasvim prihvatljiva.
