Reč ima narodni poslanik Zoran M. Nikolić.

Pošto imam samo minut vremena, pokušaću da sažmem šta je zapravo suština kritike DSS kad je u pitanju privatizacija: nema ekonomskih reformi bez političkih reformi.
Ako u državi nemate pravni sistem, pravnu državu, sigurnost ulaganja, onda ne možete ni sprovoditi ekonomske reforme, i to je suština o kojoj mi govorimo. Ne mogu ekonomske reforme bez političkih reformi, i obrnuto. Statistika, na nju se ovde ministar često poziva, ne govori u prilog povoljnog privrednog ambijenta u državi.
Da podsetim, Evropska banka za obnovu i razvoj je upravo podsticaje i konkurentnost u privredi ocenila jedinicom, privatizaciju dvojkom. Šef kancelarije Svetske banke u Evropi, gospodin Saliven, ukazao je da pravni sistem u ovoj državi nije dobar i da on lično poznaje puno investitora koji bi uložili novac, ali nisu sigurni da će njihova poslovna prava biti zaštićena.
To jasno ukazuje da bez političkih neće biti ni ekonomskih promena i da moramo ići na izbore. To ukazuje da tek posle novih izbora, nove preraspodele političkih snaga, možemo krenuti u novi politički proces ekonomskih reformi.
Ovako, Demokratska stranka i ova vlada jesu kočničar reformi. Dok ova vlada ne siđe sa scene, nema uspešnog nastavka reformi. Hvala.

Ima reč narodni poslanik Čedomir Jovanović, pravo na repliku.

Mogu sa žaljenjem reći da za predstavnike pojedinih stranaka, nažalost i za one koji su svojevremeno glasali za ovaj zakon definitivno su odgovorni za prilike u zemlji, čak i jedan minut može biti dovoljan za obesmišljavanje naše stvarnosti.
Ovo je današnja "Politika", samo jedna novina. Na naslovnoj strani, gospodine poslaniče, možete pročitati intervju direktora Evropske banke za obnovu i razvoj. Između ostalog, na toj prvoj strani "Politike", osoba koju ste vi navodno citirali, ne znam gde ste tako nešto pronašli, kaže apsolutno suprotno od onoga što vi tvrdite. On kaže da se "posle demokratskog prevrata u Srbiji za kratko vreme postiglo izuzetno mnogo, da su reformski uspesi tako veliki da je zemlja koja je bila na začelju tranzicije izbila na lidersko mesto po brzini i uspešnosti promena, u poređenju sa drugim tranzicionim ekonomijama u regionu". Istina, govori se i o kočnicama, ali Olivije Dekamp, direktor Evropske banke za obnovu i razvoj, kaže da je parlament jedina kočnica reformi u Srbiji, i to onaj deo parlamenta koji beži iz skupštinske sale kada se raspravlja o budžetu, onaj deo parlamenta koji nam oduzima dragoceno vreme potpuno nesvrsishodnim raspravama, onaj deo parlamenta koji zaboravlja na činjenicu da je poslanik oslobođen odgovornosti za ono što kaže za skupštinskom govornicom, ali ne znači da može da kaže sve i da može da govori sve ono što je drugačije od istine i stvarnosti.
To je naša stvarnost. Parlament se neće raspustiti, završiće svoj posao, biće još efikasniji. To vam garantujem, jer to zavisi od parlamentarne većine, koja je ubedljiva i u tome će uspeti.
Nije tačno ono što ste rekli. Ova zemlja je uspešna i biće još uspešnija. Veoma je nesrećna, veoma je siromašna, ali oni koji nas spotiču svakoga dana, pored brojnih problema, i te kako su za to odgovorni.

Molim, pa vi ste izazvali repliku, valjda znate Poslovnik. Nema govora. Nemate ni vi, izazvala je vaša poslaničke grupa, imali ste jednom.
(Žagor.)
Reč ima narodni poslanik Miomir Ilić, preostalo vreme poslaničke grupe SPS je tri minuta. (Žagor.) Nije pomenut DSS uopšte, proverite stenografske beleške. Ako ste se vi prepoznali, meni je posebno žao.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Srbije, pogotovu milion nezaposlenih lica, i to onaj deo nezaposlenih koji je ovakvim modelom privatizacije ostao na ulici, kao i onaj deo koji će ostati ukoliko ovaj zakon ostane na snazi.
Premijer Vlade Republike Srbije u svom govoru od 26. januara 2001. godine je rekao da je ovo Vlada brzine, ekspeditivnosti, Vlada koja neće da laže i neće da krade. Brzina i ekspeditivnost za ovih dve godine dana su nam poznati, u donošenju brzih zakona, među koje spada i ovaj zakon, koji je pokazao svoje rezultate. Rezultati su takvi da je više stotina hiljada ljudi ostalo bez posla, a od privatizacije u onom stepenu kao - privredni preporod, u pogledu tog efekta koji je Vlada nagoveštavala, nema pravih činjenica da ih ovde potvrdi ministar koji nije prisutan.
Kritika na bivšu socijalističku vlast, kao i koalicionih partnera SPS-a, u smislu da Zakon o privatizaciji nije bio dobar, ne stoji i mi imamo nekoliko argumenata da to nije tačno. Zakon koji je tada važio bio je dobar, samo što nije imao rok trajanja i ograničenja. Navešću za to nekoliko primera. Holding kompanije "Bambi" Požarevac je privatizovana po starom zakonu. Ona i onda, a i sada radi veoma uspešno, kvalitetno, na svetskom je nivou. Radnici su ostali isti, niko nije otpušten, rukovodstvo je ostalo isto, rezultati su svetski.
Dalje primere neću navoditi, ali brojnih primera ima. Neka ministar navede ko je od ovih privatizovanih preduzeća postigao takav proizvod da na srpskom i tržištu evropskih zemalja ima svoju cenu i pospešiće privredni razvoj.
Rasprodaja privrede i privrednih društvenih preduzeća nije dobar način popunjavanja budžeta Republike Srbije, a čin trošenja za pojedine namene mi ne možemo da proverimo. Ovde ministar nije rekao gde je to utrošeno u Ministarstvu za poljoprivredu i vodoprivredu, odnosno gde je utrošeno tih sedam miliona dinara iz rasprodaje društvenih preduzeća, gde su upotrebljeni, za koje namene.
Nije ni mogao zato što Vlada Republike Srbije nije ni podnela izveštaj o svom radu u periodu za dve godina dana. Da je podnela izveštaj o radu onda bi raspravljali i o Ministarstvu za privatizaciju i rasprodaju privrede, pa bi onda videli gde se to nalazimo. Nezamislivo je da u ovom postupku, kada radnici ostaju bez posla, kada reprezentativni republički sindikati apeluju na to da se ove izmene i dopuna Zakona o privatizaciji sagledaju u potpunosti, onako kako je realno, da se to ne radi, a realno je potrebno da se društveni sektor privatizuje, pa je u tome i ostvaren konsenzus svih parlamentarnih stranaka.
Ovde ne vidim razloge za to i jedino je za ovih dve godine ostvaren jedan cilj - svi su složni da treba društvena svojina da se privatizuje. Ovde nijedna stranka, ni ona koja je zastupljena u parlamentu, a ni van toga, ne kaže da društveni sektor ne treba da se privatizuje, nego se pominje model, način i drugačiji prstup tom procesu privatizacije.
Iz tog razloga smatramo da ovaj zakon tj. Predlog izmena i dopuna Zakona o privatizaciji Vlada treba da povuče i da stavi moratorijum na postojeći Zakon o privatizaciji. Potom: da se formira komisija u republičkom parlamentu od predstavnika svih stranaka, da se poštuje mišljenje sindikata i da se na jednom takvom zajedničkom cilju, a ovo je zajednički cilj, usaglase mišljenja i donese kvalitetan zakon, da se primeni ono što je u interesu građana Srbije, a pgotovu zaposlenih i nezaposlenih lica.
SPS neće glasati za ovaj zakon zbog toga što model, pristup i način definisanja privatizacije društvenih preduzeća nije u interesu građana Srbije, pa zato smatram da Vlada Republike Srbije treba da povuče ovaj predlog zakona.

Pošto se često pominjao izveštaj Vlade Republike Srbije daću samo kratko obaveštenje - svi odbori imaju izveštaj Vlade Republike Srbije, on ima oko 1.500 strana, vrši se štampanje i izveštaj će biti dostavljen svim poslanicima. Još uvek nije odštampan dovoljan broj. Potrebno je vreme za toliko obiman materijal.
Pošto su sve poslaničke grupe iskoristile dozvoljeno vreme, da li žele reč predsednici odnosno predstavnici poslaničkih grupa?
Reč ima narodni poslanik Zlata Đerić, ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe "Nova Srbija".

Dame i gospodo narodni poslanici, već sam rekla gospodinu ministru da moram da postavim neka pitanja. To ću učiniti zato što imam obavezu prema građanima.
Dakle, mi smo juče stavili jasnu primedbu da ovaj zakonski projekat, ukoliko ne bude usvojen razuman broj amandmana koji bi ga popravili, ne bi trebalo prihvatiti, jer ono što se događa i što je moguće, i pored Zakona o privatizaciji koji treba da uredi sve odnose u ovom procesu, jeste privatizacija na tzv. mala vrata.
Juče sam pomenula slučaj "Zastave"; on tek treba da se aktuelizuje u periodu pred nama. Pošto ima indicija da postoji ekskluzivni predugovor, ministar mi je rekao da ekskluzivni predugovor sa firmom "Nenj car co" ne postoji, ali moram vas podsetiti na vašu izjavu u TV dnevniku 20. februara, posle obraćanja gospodina Pokrajca, da ukoliko se ne potpiše ugovor sa "Njukarkom" do 1. marta, a to je sutra, eto šanse i gospodinu Pokrajcu. To je izjava iz TV dnevnika.
U "Blicu" 21. februara, da ne pominjem neke druge izvore, objavljen je izvod iz pisma gospodina Savićevića, predsednika upravnog odbora "Zastave", da "Zastava" ima čvrstu i ekskluzivnu opciju sa pomenutom američkom firmom do 31. marta ove godine, izuzev proizvođača automobila "VAZ" iz Rusije. Vaša i izjava prvog čoveka zaduženog za brigu o "Zastavi", predsednika upravnog odbora, kontradiktorne su. Interesuje nas i treba da se zna da li zaista taj ekskluzivni ugovor postoji. Ako postoji, onda je on nezakonit.
Po kom principu se "Zastava" prodaje? Po principu tendera ili aukcije? To je ono što je bitno odgovoriti građanima Srbije, jer je "Zastava" strateška industrija u ovoj zemlji.
I, još jedno pitanje, tiče se mojih Somboraca i moram da vam postavim ovde: kako mogu radnici "Sombormlina" da spreče prodaju "Sombormlina" na aukciji, tj. da spreče da se pojavi kao kupac sadašnji aktuelni direktor, protiv koga je pokrenut niz krivičnih prijava za zloupotrebe u svojoj matičnoj firmi. Presuda nije okončana. E, to je tako. Znači, to ću morati da im prenesem. (Odgovor ministra se ne čuje.)

Reč ima narodni poslanik Živko Selaković, zamenik predsednika poslaničke grupe "Srbija".

Gospođo predsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi ministre, danas vodimo raspravu o veoma važnom zakonu tj. Predlogu zkona o izmenama i dopunama Zakona o privatizaciji.
U julu mesecu 2001. godine, kada je Zakon o privatizaciji donet i zaživeo, tada sam se kritički osvrnuo na neke članove tog zakona, jer kao i svaki zakon imao je određenih propusta. Ali, ovog puta, kao odgovoran pojedinac i narodni poslanik Seljačke stranke Srbije, poslanička grupa "Srbija", osećam potrebu da ukažem na dobar gest odnosno volju Vlade Republike Srbije i ministra gospodina Vlahovića da posle uočenih nedostataka i propusta u ovom zakonu pokušaju dati nove odredbe i viziju kako bi popravili ovaj zakonu celini.
To je svakako za pohvalu, a neumesno je ono što se pokušava na svaki način prikazati da je sve crno u ovom zakonu. Reč je o korigovanju pojedinih članova ovog zakona, a ne o donošenju nekakvog zakona u celini. Zato smatram da su neke kritike neosnovane kada se govori o zakonu u celini, a u njemu se vrše samo određene izmene i korigovanja. Trebalo bi i ubuduće ovo da postane praksa tj. obaveza Vlade da uočene nedostatke pojedinih zakona prilagodi sa stvarnošću i realnošću, prema našim ekonomskim i društvenim prilikama.
U prilog do sada rečenom osvrnuo bih se samo na neke članove kao pozitivne primere. Ponuđenim tekstom izmena i dopuna zakona predlagač želi da otkloni nedostatke o kojima sam govorio. Naveo bih da je tako nešto urađeno u članu 4. ovog predloga, odnosno članu 24. još uvek važećeg zakona. Pozitivna izmena urađena je u članu 6. ovog predloga zakona pridodavanjem člana 26. iza člana 25. takođe važećeg zakona i da ne nabrajam još članove ovog zakona koji su takođe u pozitivnom smislu popravljeni.
U toku rasprave čule su se brojne primedbe i kritike na ovaj zakon. Između ostalog da su preduzeća prodavana u bescenje, maltene poklanjana, da su bezmalo svi radnici ostali bez posla, da je uništena poljoprivreda i mnogo toga još.
Bilo bi neumseno kada bih rekao da je sve idealno, da nije bilo određenih propusta i da se privatizacija idealno sprovodi, bez greške. Gde u svetu postoji sve idealno i bez grešaka? Jedino greške nema onaj koji ništa i ne radi, ali poznato je da taj ništa i nema. Na sve ove opaske, a predstavljene kao promašaj od prethodnih diskutanata, moj komentar bi bio: odakle su onda obezbeđivane penzije iz redovnog radnog odnosa, kao i poljoprivredne penzije, koje su počele nešto intenzivnije da se isplaćuju u odnosu na protekli period, kada su pre nekoliko godina kasnile po dve i više godina.
Odakle pokriće u zdravstvu i školstvu i ostalim budžetskim organizacijama? Svakako je velik priliv bio baš od privatizacije. Na kraju, tekst Predloga izmena i dopuna Zakona o privatizaciji je prihvatljiv, a i određenim amandmanima, koje je prihvatila Vlada, još je malo poboljšan. Da zaključim, Seljačka stranka Srbije i poslaničk grupa "Srbija" podržaće ovaj zakon i glasati za njegovo usvajanje.