Hvala.
Da li se još neko drugi javlja za reč od ovlašćenih predstavnika? (Ne.)
Prelazimo na član 2.
Na član 2. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Jovan Todorović, Marko Ćulibrk, Dragan Jovanović, Golub Rajić, Rade Bajić, Momir Radoičić, Đura Lazić, Živanko Radovančev, Slobodan Pavlović, Miomir Ilić, Zoran R. Anđelković i Joca Arsić.
Vlada i Odbor za finansije nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč?
Reč ima narodni poslanik Dragan Jovanović, u ime podnosilaca amandmana.

Uvaženi predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, poslanička grupa SPS podnela je amandman na član 2. Govoreći o ovom zakonu juče, u načelu, rekao sam da je uslov uspešnosti sprovođenja privatizacije konsenzus svih političkih partija o tom zakonu. Rekao sam da zato postoji 90% uslova, da su sve stranke, svih 90 poslanika, za obaveznu i oročenu privatizaciju. Jedina prepreka je arogancija i osionost vladajuće koalicije, koja na tu temu neće da razgovara.
Na član 2. podneli smo amandman iz dva dela. Prvi deo govori o onome ko ne može da bude učesnik u privatizaciji, pošto se predlaže da učesnik privatizacije ne može biti domaće pravno lice koje ima dugove prema subjektu privatizacije. Mi tražimo da se briše "domaće", da bude pravno lice koje ima dugove prema subjektu privatizaciji. Zašto bi stranac koji ima dugove prema subjektu privatizacije mogao da bude učesnik privatizacije i da, teoretski rečeno, za petinu ili desetinu na aukciji otkupi firmu, a time i sopstvene dugove.
Mnogo ozbiljnija primedba je na drugi deo ovog člana, prema kome u privatizaciji ne može učestvovati pravno lice sa većinskim društvenim kapitalom. Ovo je jako opasan član i on vuče kontinuitet načina sprovođenja zakona. Praksa je pokazala da se konstantno radilo na obaranju vrednosti društvenog kapitala, odnosno urušavanju preduzeća, od prvog dana, znači počev od ulaska kriznih štabova (daću vam jednoga dana i tu analizu, koliko su krizni štabovi oborili realnu tržišnu vrednost kapitala, tako što su oni koji su duvali u trubu, pištaljku, palili Skupštinu, ušli da budu menadžeri u velikim sistemima, čak i sa šest i sedam hiljada radnika).
Dalje, malo se uradilo na tome da se poveća vrednost kapitala, pre nego što se izađe na tržište. Bilo je firmi kojima je malo falilo da počnu uspešno da rade, da time postignu veću cenu, da time i Vlada i budžet (na kraju mi smo protivnici ulaska para u budžet) uzmu veću cenu.
Evo vam sada još jednog primera - zašto preduzeće sa društvenim kapitalom ne bi moglo da kupi drugo preduzeće sa društvenim kapitalom, ako time zaokružuje svoj proces rada i povećava sopstvenu vrednost? Pa to vam je ljudi isto kao kad imate kola, a nemate dva točka. Vi nećete kola da terate šlep službom na pijacu, nego ćete da stavite točkove, pa ćete da povećate vrednost.
Običan čovek kada prodaje kravu, on joj ne polomi obe noge, pa da je tera na pijacu, može da je tera onda na klanicu, ali je vrednost duplo manja. Znači, malo se napora čini za povećanje vrednosti kapitala.
Mislim da ministar ovo radi po narudžbini, sarađivao sam sa njim, on o mnogim stvarima ovako ne misli, ali radi po principu "veži konja gde ti gazda kaže".
Hoću da vam kažem da je obrazloženje tanko i ovo što Čeda dobacuje - ukidanje društvenog kapitala, slažemo se, SPS je na zadnjem kongresu rekla - nema društvene svojine. Međutim, privatizacija je oročena, ništa ne menja, ništa to ne ubrzava.
Prema tome, i onaj društveni subjekt koji kupi - npr. pravite kaiševe, nemate sponce, prodaju se radionice za sponce, zaokružite firmu, prodate celu fabriku kaiševa mnogo skuplje nego iz delova, nema smetnji, nema osporavanja - mora sutra da proda tu firmu, ali vrednost se povećava.
Znate, nije sve u brzini i nije tačno da se povećava brzina privatizacije i brzina nestanka društvene svojine. Ovo mi liči na malog Đokicu koji treba da napiše brzo domaći zadatak pa da ide da se igra, a on uradi svih pet zadataka netačno, ali je završio posao.
Time što uspešno društveno preduzeće može do trenutka kada se privatizuje da kupi neku radionicu ili nešto što zaokružuje proces neće usporiti privatizaciju. Neće to da bude toliko često, ali samo isključivanje mogućnosti ukazuje da principi nisu u redu. Ako se o tome ozbiljno razmisli, videće se da obrazloženje ne stoji da će to da uspori privatizaciju, jer ako mora do 2005, onda mora i zbirno i pojedinačno, a vrednost može da se i uveća; znači, niko ne može da garantuje da nema takvih slučajeva.

Reč ima Čedomir Jovanović, predsednik poslaničke grupe DOS-Reforma Srbije.

Poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, ovo je dovostruko opasan amandman. Prvo, zbog toga što mi zapravo ovaj sledeći model privatizacije pokušavamo da promenimo, da promenimo karakter vlasništva. Mi sprovodimo privatizaciju da bismo se oslobodili društvene svojine i zbog toga je u jednom smislu ovaj amandman neprihvatljiv, jer on prolongira promenu svojinskog vlasnika.
S druge strane, uvećanjem društvenog kapitala sa oročenom privatizacijom vi dolazite u opasnost da obesmišljavate sopstveni kapital, što je ozbiljan problem. Spajate tri društvena preduzeća koja imaju nominalni kapital svako po sto evra i onda to u zbiru vredi 300 evra, a privatizacija oročena do 2005, a govorimo i o 2004.
Zašto mislite da će neko na tržištu da ponudi 300 evra, a ne 100, kada zna da morate da se privatizujete u roku od godinu dana? To je dvostruko opasan amandman, iako on ima u svojoj suštini i neka logična obrazloženja. Tačno je da može da postoji neko društveno preduzeće, koje će možda kroz integraciju sa drugim društvenim preduzećem da zaokruži kompleks proizvodnje. Međutim, rešenje za taj problem se ne vidi iz ove perspektive o kojoj govori ovaj amandman.
Najkraći put za rešenje ovog problema je brza privatizacija jednog društvenog preduzeća i onda ono ulazi u trku za ovo drugo. Verujte da će svaka agencija za privatizciju, svako ministarstvo, takav proces podržati i to se radi. Vi znate da mi kroz proces privatizacije glomazna društvena preduzeća delimo, da privatizujemo ono što može u prvoj fazi, a od onog što ne može pravimo logične integracije za drugu fazu, ali ovo je dvostruko opasan amandman i iz tih razloga.
On ne ubrzava proces vlasništva, a sa druge strane može da obezvredi tj. obesmisli kapital koji se tako integriše.

Reč ima Jovan Todorović, ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe SPS.

Dame i gospodo narodni poslanici, stoji ovo što kaže Čeda Jovanović, ali nije privatizacija sama po sebi cilj i ne mora jedino brzina u privatizaciji da se razmatra prilikom ocenjivanja koliko je ovaj amandman koristan ili nije. Pa, valjda je i onome ko prodaje, pa makar to bila agencija, Vlada ili sam subjekt privatizacije, važno i po kojoj će se ceni nešto prodati.
Ako mi omogućimo da jedno društveno preduzeće, koje sada u suštini radi sa smanjenim kapacietetom, kupovinom dela društvenog preduzeća ili drugog društvenog preduzeća, upotpunjuje svoju strukturu kapitala, povećava efikasnost, pa objektivno je da se o čekuje i povećanje realne cene pri prodaji tog preduzeća.
Dakle, sa stanovišta cilja važniji je ovaj drugi momenat, pogotovu što nema nikakve opasnosti da se time dovede u pitanje uopšte privatizacija. Zašto ne bismo popravili strukturu, popravili materijalni položaj radnika, obezbedili socijalni status takav da zahteva manja ulaganja po osnovu socijalnog programa, a više sredstava za investiranje i za budžet Republike Srbije.
Dakle, to je suština amandmana koji smo mi hteli da ovde razjasnimo. I drugo, što je isto tako važno, ma koliko da će se to nekome učiniti nelogično, pa Ustav koji je na snazi podrazumeva da su svi oblici svojine ravnopravni, i privatna, i društvena, i državna i zadružna svojina. Prema tome, ne možete pre promene Ustava izbrisati pravo društvenog preduzeća na život u naredne četiri godine.
A, nekad dopuna znači upravo život tog preduzeća. I ne samo to - život preduzeća, zaposlenih, nego i mnogo toga drugog što je u toj sredini vezano za jedno takvo preduzeće. Dakle, to je suština i mislim da o tome valja razmišljati na taj način.
Nismo mi ovde hteli da vratimo društvenu svojinu, da je oživimo, da definitivno zaustavimo privatizaciju, nego upravo obrnuto, da ako hoćete i na ovaj način, iako se to čini nelogičnim, ubrzamo privatizaciju, ali sa cenom koja će biti pristupačna, realna i sigurno korisna za sve građane u Srbiji.

Hvala. Da li se još neko od ovlašćenih predstavnika javlja za reč? (Ne.)
Na član 2. amandman je podneo narodni poslanik Božidar Vučurović.
Vlada i Odbor za finansije nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Reč ima narodni poslanik Božidar Vučurović.

Dame i gospodo narodni poslanici, prvi deo mog amandmana se odnosi na amandman SPS, gde sam predložio da se deo teksta "domaće pravno lice koje posluje većinskim društvenim kapitalom ili" briše. Čuli smo argumente za i protiv.
Argument protiv je brzina privatizacije. Ako je brzina cilj privatizacije onda je to contradictio in factum, jer produžavamo ionako privatizaciju za godinu dana, što znači da stvarno brzina nije bitna.
Drugo, član 56. Ustava Republike Srbije izjednačava sve oblike svojine. Formulacija u članu 2. je protivustavna. Da li se meni sviđa da postoje društvena preduzeća ili ne; reći ću vam - ne sviđa mi se, ali sve dok su Ustavom ona izjednačena kao prava svojine, društveno preduzeće ima pravo da kupi drugo društveno preduzeće, naročito ako time zaokružuje neki svoj ciklus proizvodnje, pa recimo građevinsko preduzeće "Napred", jedno uspešno preduzeće, kupi ciglanu, pa onda vredi malo više.
Poveljom nije, jer Povelja još nije došla do te metodološke jedinice. Poveljom svojina uopšte nije definisana kao pojam. Nijednim članom Povelje svojina nije definisana, a Ustavom Republike Srbije, koji još uvek važi, jeste.
Drugo deo amandmana se odnosi na to da smo mi dodali stav 4. koji glasi: "Domaće fizičko ili pravno lice može biti kupac kapitala ili imovine po ovom zakonu tek pošto pruži dokaze da je namirilo obaveze prema Zakonu o jednokratnom porezu na ekstradohodak i ekstraimovinu stečene iskorišćavanjem posebnih pogodnosti, ili pruži dokaze da nije obveznik poreza po tom zakonu".
To je stav koji je izbačen iz Zakona o privatizaciji, a mi ga vraćamo. A on je izbačen zbog toga što se time približavaju ljudi, koji nisu namirili obaveze po ekstraprofitu, vladajućoj oligarhiji. Očigledno je da je Karić kupio neke firme, da je "Delta" kupila neke firme, da će možda i "Lutra" kupiti neke firme, a po važećem Zakonu o privatizaciji to nisu mogli da urade. I, još mnogo onih koji su izbegli obaveze po zakonu o ekstraprofitu moći će nesmetano, ukoliko se ovaj stav ne ugradi u član 2. zakona, da to kupuju.
Klauzula retroaktivnosti je takođe ovde potrebna, ali je mi nažalost nismo predvideli.

Hvala. Reč ima Čedomir Jovanović, predsednik poslaničke grupe DOS - Reforma Srbije.

Poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, nije ovaj član zakona protivustavan. Istina je da važeći Ustav Republike Srbije, koji ćemo promeniti nadam se u narednih nekoliko meseci, jamči društvenu, državnu, privatnu i zadružnu svojinu u članu 56.
Međutim, u članu 59. Ustava Republike Srbije jasno se kaže da se svojinska prava i obaveze na sredstvima u društvenoj i državnoj svojini i uslovi pod kojima se ta sredstva mogu pretvarati u druge oblike svojine uređuju zakonom. Sredstva iz društvene i državne svojine otuđuju se po tržišnim uslovima, u skladu sa zakonom. Upravo zbog toga ovaj član zakona ne može biti protivustavan iako je tačno da se u jednom članu Ustava definiše ta jednakost svih oblika svojine.
Što se tiče učešća u privatizaciji firmi, preduzeća ili kompanija dužnih da izmire obaveze po ekstraprofitu, niko nije mogao da učestvuje u privatizaciji a da prethodno ne dobije sertifikat da je izmirio svoje obaveze po ekstraprofitu, odnosno da nije obveznik po ekstraprofitu. To svi učesnici u privatizaciji znaju.
Sada se to ukida zbog toga što zakon o ekstraprofitu vrlo jasno ima privremeno ograničen karakter i mi danas razmišljamo o situaciji kada ćemo moći da konstatujemo da je taj zakon ispunio svoju ulogu, odgovorio potrebama našeg društva i zbog toga ne bi bilo dobro da ta dva zakona budu među sobom konfrontirana.
(Božidar Vučurović, sa mesta: Ima obavezu, ali nije platio.)