Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Srbije, pogotovu milion nezaposlenih lica, i to onaj deo nezaposlenih koji je ovakvim modelom privatizacije ostao na ulici, kao i onaj deo koji će ostati ukoliko ovaj zakon ostane na snazi.
Premijer Vlade Republike Srbije u svom govoru od 26. januara 2001. godine je rekao da je ovo Vlada brzine, ekspeditivnosti, Vlada koja neće da laže i neće da krade. Brzina i ekspeditivnost za ovih dve godine dana su nam poznati, u donošenju brzih zakona, među koje spada i ovaj zakon, koji je pokazao svoje rezultate. Rezultati su takvi da je više stotina hiljada ljudi ostalo bez posla, a od privatizacije u onom stepenu kao - privredni preporod, u pogledu tog efekta koji je Vlada nagoveštavala, nema pravih činjenica da ih ovde potvrdi ministar koji nije prisutan.
Kritika na bivšu socijalističku vlast, kao i koalicionih partnera SPS-a, u smislu da Zakon o privatizaciji nije bio dobar, ne stoji i mi imamo nekoliko argumenata da to nije tačno. Zakon koji je tada važio bio je dobar, samo što nije imao rok trajanja i ograničenja. Navešću za to nekoliko primera. Holding kompanije "Bambi" Požarevac je privatizovana po starom zakonu. Ona i onda, a i sada radi veoma uspešno, kvalitetno, na svetskom je nivou. Radnici su ostali isti, niko nije otpušten, rukovodstvo je ostalo isto, rezultati su svetski.
Dalje primere neću navoditi, ali brojnih primera ima. Neka ministar navede ko je od ovih privatizovanih preduzeća postigao takav proizvod da na srpskom i tržištu evropskih zemalja ima svoju cenu i pospešiće privredni razvoj.
Rasprodaja privrede i privrednih društvenih preduzeća nije dobar način popunjavanja budžeta Republike Srbije, a čin trošenja za pojedine namene mi ne možemo da proverimo. Ovde ministar nije rekao gde je to utrošeno u Ministarstvu za poljoprivredu i vodoprivredu, odnosno gde je utrošeno tih sedam miliona dinara iz rasprodaje društvenih preduzeća, gde su upotrebljeni, za koje namene.
Nije ni mogao zato što Vlada Republike Srbije nije ni podnela izveštaj o svom radu u periodu za dve godina dana. Da je podnela izveštaj o radu onda bi raspravljali i o Ministarstvu za privatizaciju i rasprodaju privrede, pa bi onda videli gde se to nalazimo. Nezamislivo je da u ovom postupku, kada radnici ostaju bez posla, kada reprezentativni republički sindikati apeluju na to da se ove izmene i dopuna Zakona o privatizaciji sagledaju u potpunosti, onako kako je realno, da se to ne radi, a realno je potrebno da se društveni sektor privatizuje, pa je u tome i ostvaren konsenzus svih parlamentarnih stranaka.
Ovde ne vidim razloge za to i jedino je za ovih dve godine ostvaren jedan cilj - svi su složni da treba društvena svojina da se privatizuje. Ovde nijedna stranka, ni ona koja je zastupljena u parlamentu, a ni van toga, ne kaže da društveni sektor ne treba da se privatizuje, nego se pominje model, način i drugačiji prstup tom procesu privatizacije.
Iz tog razloga smatramo da ovaj zakon tj. Predlog izmena i dopuna Zakona o privatizaciji Vlada treba da povuče i da stavi moratorijum na postojeći Zakon o privatizaciji. Potom: da se formira komisija u republičkom parlamentu od predstavnika svih stranaka, da se poštuje mišljenje sindikata i da se na jednom takvom zajedničkom cilju, a ovo je zajednički cilj, usaglase mišljenja i donese kvalitetan zakon, da se primeni ono što je u interesu građana Srbije, a pgotovu zaposlenih i nezaposlenih lica.
SPS neće glasati za ovaj zakon zbog toga što model, pristup i način definisanja privatizacije društvenih preduzeća nije u interesu građana Srbije, pa zato smatram da Vlada Republike Srbije treba da povuče ovaj predlog zakona.