Poštovani potpredsedniče, uvažene kolege i koleginice narodni poslanici, gospodine ministre, poslanička grupa SPS je podnela amandman da se u članu 5. stav 2. izmeni tako što će posle reči "privatizuje" da se stavi tačka, a ostali deo briše. Takođe predlažemo da se stav 3. istog člana menja i da glasi: "U subjektu privatizacije koji se restrukturira u skladu sa zakonom, prodaje se 80% kapitala ili imovine". Inače, po Predlogu zakona je predviđeno da se prodaje celokupan kapital i imovina, što po nama nije u redu.
Potom, predlažemo da se u članu 5. doda novi stav 4, koji bi glasio: "Zaposleni u subjektima privatizacije mogu osnovati konzorcijum zaposlenih radi kupovine kapitala iz stava 2. i 3. ovog člana, sa pravom kupovine po procenjenoj vrednosti kapitala ili imovine, bez organizovanja javne aukcije ili prodaje putem javnog tendera, a pod ostalim jednakim uslovima".
Zašto ovo predlažemo? Mislim da se ovim izbegavaju moguće odluke, na štetu radnika, o prodaji više od 70% kapitala ili imovine, a radnici, zaposleni u subjektu privatizacije koji se restrukturira, dovode u mogućnost da postanu vlasnici 20% akcija i time koliko-toliko stave u ravnopravan položaj sa radnicima u drugim preduzećima privatizovanim po ovom zakonu.
Time se omogućuje radnicima da kupe sopstvena preduzeća po procenjenoj vrednosti, bez takmičenja sa novopečenim bogatašima i besomučnog licitiranja u toku javne aukcije ili prodaje putem tendera. Država na ovaj način neće biti uskraćena, a radnicima se bar delimično priznaje činjenica da su upravo oni stvorili ta preduzeća, ali istovremeno zaposleni preuzimaju i odgovornost za samu sudbinu tako prodatog preduzeća.
Pošto su odredbe Poslovnika restriktivne prema načinu rasprave, nisam zbog kratkoće vremena dobio priliku da nekoliko reči kažem o zakonu u načelu. Koristim ovu priliku i prisustvo ministra da se dotaknem i nekih mojih zapažanja povodom ovog zakona.
U Predlogu zakona očekivao sam malo više suštinskih, a ima dosta površnih izmena. Mislim da bi trebalo i očekivao sam da se u predloženom zakonu nađe odredba koja bi definisala pitanje državne i društvene imovine na Kosovu i Metohiji, kada se već u ovom zakonu pominje AP Vojvodina.
Zašto u ovaj zakon nije ugrađena odredba koja bi regulisala ovo pitanje, a mislim da bi morala da se nađe. Činjenica je da ni jedan akt ne onemogućava Srbiji da polaže pravo na svoju imovinu u pokrajini Kosovo i Metohija; čak ni Rezolucija 1244, ni Kumanovski sporazum, niti ijedan drugi dokument.
Zato mislim da je bilo neophodno da postoji jedna odredba u ovom zakonu koja bi oročila prisustvo međunarodnih snaga ili onemogućila da se predstavnici međunarodne zajednice, oličene u Štajneru i njegovim saradnicima, pojavljuju kao titulari imovine države Srbije na tim prostorima.
To je, po meni, moralo da stoji u zakonu. Ako već nije, zamolio bih ministra i Vladu da se ovom pitanju posveti veća pažnja, da se spreči rasprodaja državne i društvene imovine na Kosovu i Metohiji od strane onih kojima to ne pripada, a tu pre svega mislim na UNMIK, na Štajnera i njegove saradnike.
Tu imovinu, a kada su u pitanju preduzeća, državna i društvena, stvarala je ova država i iz sopstvenih budžetskih sredstava, a i od međunarodnih kredita; sada podleže obavezama pred međunarodnom zajednicom za ta sredstva. Apsurdno bi bilo da neko drugi raspolaže tom imovinom i uključuje se u proces privatizacije, odnosno u proces prodaje. Hvala.
