Povreda Poslovnika - zamenica predsednika poslaničke grupe Srpske radikalne stranke.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospođo predsedavajuća, ovaj poslvonik doneli ste zajedno, vi svi iz "trulog" DOS-a: DS, DSS.
U članu 97. stav 4. lepo stoji da replika ne može da traje duže od tri minuta. Molim da prema svim poslanicima imate isti stav. Neki poslanici mogu da se jave i bez da najave šta je osnov za izlazak za govornicu. To smo videli po vašem licu. Vi tek nakon toga utvrdite zbog čega je i kako poslanik izašao za govornicu. Ali, mi srpski radikali se u suštini radujemo kada dođe do sukoba između jedne i druge strane, s tim što ne verujemo baš mnogo tom sukobu.

Kakve to ima veze sa Poslovnikom sada? Reklamirali ste član i ja ću vam odgovoriti.

Veoma često se fingira taj sukob u samom parlamentu, ali se uvek dogovorite kada treba da izglasate nešto što je na štetu Srpske radikalne stranke, jer ste nas na osnovu ovog poslovnika, koji sada ne poštujete, vrlo često šikanirali, izbacivali poslanike Srpske radikalne stranke.
A o ovom zakonu, koji sada navodno DSS kritikuje, postigli ste saglasnost u julu 2001. godine, kada ste ga izglasali, kao i što ste se dogovorili kada ste donosili Povelju o novoj državnoj zajednici. Tada navodno DSS neće da glasa za Povelju, a njihovi glasovi nisu ni neophodni, ali zato glasaju za Zakon o sprovođenju Ustavne povelje, tako da i kada su u pitanju ti zakoni koje smo do sada imali, a da ne navodim Zakon o saradnji sa Haškim tribunalom, gde ste takođe postigli saglasnost - jasno je da ovde nema DOS - Reforma Srbije i DSS i ostala opozicija, kako se to često u poslednje vreme u javnosti čuje. Ovde postoji "truli" DOS i postoji opozicija u Srpskoj radikalnoj stranci.

Vi ste faktički izvršili povredu Poslovnika tako što ste reklamiranje povrede Poslovnika iskoristili za repliku i miting u sali Narodne skupštine, a imate pravo da držite konferenciju za štampu svaki dan kad god hoćete.
Takođe, mislim da nema povrede Poslovnika. Dala sam reč narodnom poslaniku Čedomiru Jovanoviću, to stoji u stenografskim beleškama. Nisam bila sigurna da li je tražio repliku ili reč kao šef poslaničke grupe i izgubili smo jedan minut dok mi je objašnjavao. I to sam uračunala u vreme, kao i drugim poslaničkim grupama.
Ako niste zadovoljni, Administrativni odbor može dati odgovor.
Reč ima narodni poslanik Miroljub Veljković.
Preostalo vreme Srpske radikalne stranke je pet minuta.

Saznali smo da je Koštuničin finansijer ponudio za "Sevojno" jedan dolar, a da je Đinđićev finansijer kupio tri šećerane za šest ili tri evra. Izginuše ovde ova braća po materi, po Koštunici, izvinjavam se.
Gospodine ministre, poštovani narodni poslanici, privatizacija u Srbiji dramatično kasni, nepopravljivo kasni. Iskustva istočnoevropskih zemalja nam govore da pored dobre institucionalne pripreme, da bi se ovaj posao dobro završio, izuzetno je bitan rok privatizacije.
Sada smo u situaciji da nam ovim izmenama i dopunama Ministarstvo za privatizaciju predlaže da ukinemo stimulativne mere. Taman sam mislio da gospodina Vlahovića pohvalim što je DSS, ove neznalice Koštuničine, optužio za populizam i demagogiju.

Narodni poslaniče, izričem vam opomenu zbog uvrede poslaničke grupe DSS i molim da vodite računa kako se izražavate.

Zato što se svi sećamo da su Koštuničini poslanici ovde frenetično aplaudirali Zakonu, a u Zakonu piše što se tiče restitucije da će biti namirena iz Fonda od 5%, a sada je ovde sasvim pogrešno potenciraju i tu je ministar u pravu. Kažu, to je denacionalizacija, to se zove restitucija, mnogo širi pojam. Taman sam mislio da pohvalim gospodina Vlahovića, kad gospodin Vlahović ustvrdi na kraju da će desetak hotela biti izuzeto. Vrlo interesantno.
Dve firme su prodate, a ko su stari vlasnici tih hotela. Trenutni vlasnici su iz SAD. Znači, jedan niži činovinik američke administracije, koji se zove Vilijem Montgomeri, pritisnuo je ministra Vlahovića i rekao - to stavi na stranu.
I, kako se usuđuje ministar Vlahović bez zakonskog rešenja, bez uredbe Vlade Republike Srbije, da hotel u Trsteniku ili hotel u Čačku stavi van procesa privatizacije, pa nam pominje onda hotele "Ekscelzior" itd. I dokle to da se puzi pred jednim nižim činovnikom američke administracije?
Zašto je opasno što privatizacija sporo ide. Sasvim pogrešno, po nekim lošim stranama dosadašnjeg toka, ministar je zaključio da, navodno, direktori povećavaju plate, pa sada, pošto su velike plate, kupci neće da kupe. To je prosto glupost. Kada odlučim npr. da kupim neku firmu, oni povećali plate, dođem, kupim tu firmu i spustim plate, i to je to. To nikako, gospodine ministre, ne može da bude razlog da kupci ne kupe.
Mnogo opasniji proces se dešava u Srbiji i o tome vi treba da informišete, ministre. Direktori društvenih firmi, očigledno ih ministar potcenjuje, to su oni stari socijalistički direktori, namazani itd, počeli su masovno da zadužuju firme neposredno pred privatizaciju. Lično sam imao u rukama aukcijsku dokumentaciju jedne vojvođanske forme, pa piše - bilansna pozicija 31. decembra 2002. godine, 47 miliona je dug, 30. juna dug 127 miliona i onda je raspisana aukcija.
U ta dva meseca, dok se kupovala aukcijska dokumentacija, na 219 miliona je to izašlo. To je masovan proces, tvrdim, u celoj Srbiji. Vidite kako ćute socijalisti, oni znaju kako su to radili. Znači, to je masovan proces. Dakle, ne budemo li ubrzali privatizaciju, a ministar kaže - ove godine hiljadu, a sledeće 1.200 - a šta ćemo sa ovih 3.500 do 4.000 što ostaje, to sve ide niz ladnu Moravu.
Ne budemo li ubrzali privatizaciju, budite sigurni da nećemo imati šta da privatizujemo, jer ko će kupiti firmu toliko zaduženu. Oni praktično mesečno zadužuju firmu za sedam, osam, 10 miliona dinara. Pitaće ministar - ne predlažete rešenje kako ubrzati privatizaciju? Vratiti ove stimulativne mere, promeniti, dopuniti; uvesti i treći metod - zašto se beži od dokapitalizacije? Navodno, tu će da se mućka. Ne može tu da se mućka, ali nemam vremena da obrazložim zašto.
Treba uvesti dva nova sredstva plaćanja, stara devizna štednja u prvom krugu, po nominalnoj vrednosti. Vidite, ljudi su dosta čekali i pošteno je da na berzi prodaju po nominalnoj vrednosti. A zašto ne i ovaj ino-dug, prema Londonskom klubu dugujemo dan-danas 6 milijardi dolara. Zašto ne ino-dug, da može da se učestvuje?
I sasvim na kraju, pošto očekujem da će tačno u petom minutu da me isključi predsednik Narodne skupštine, apelovao bih na ministra da se preduzme nešto vezano za meljoradničke zadruge. Svi u ovoj sali znate, i ministar zna, da nema ni jedne zemljoradničke zadruge sa zadrugarskim kapitalom. To su fiktivne zadruge. Pre četiri-pet godina je naših desetak zadrugara dalo po 100-300 dinara, to su uglavnom radnici, ogroman državni kapital, ogromno nacionalno bogatstvo leži u tim zadrugama.
Samo u Raškom i Rasinskom okrugu to je oko 40-tak zadruga. Tu treba doneti rešenje, isto rešenje kao što je bilo za društvene firme, i to treba privatizovati. Nemojte da doživimo sudbinu bugarske poljoprivrede. Oni su na kraju napravili neke likvidacione savete i likvidirali potpuno poljoporivredu, i to je u raspadu. To je jedno ogromno nacionalno bogatstvo i tu treba brzo doneti rešenje.
Zahvaljujem vam se na razumevanju, a što se tiče ove kazne, nećete uspeti da mi naplatite.

Reč ima narodni poslanik Jovan Todorović, ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe SPS (pravo na repliku.)

Dame i gospodo, imam pravo na repliku u ime poslaničke grupe SPS, na izlaganje gospodina Veljkovića. Samo bih ga podsetio u dve rečenice da u poslednje dve i po godine ni jedan direktor u iole značajnijem preduzeću u Srbiji nije socijalista, odnosno pripadnik SPS-a.
Sve su promenili krizni štabovi, postavili svoje ljude, tako da je gospodin Veljković to verovatno zaboravio, kao što je i moj kolega Dragiša Marinković juče zaboravio da kaže mnogo toga.
Ništa nije govorio o zakonu, ali je zaboravio da kaže kako je stekao imovinu u prethodnom vremenu, upravo u onom vremenu koje je najviše kritikovao.
Tako i kolega Veljković ne bi smeo da zaboravi da je danas u privredi Srbije prava retkost naći pripadnika SPS-a na mestu direktora bilo kog preduzeća.