Poštovano predsedništvo, poštovane kolege poslanici, DSS podržava ovaj predlog zakona. Taj predlog zakona naši poslanici su izglasali u Saveznom parlamentu. Shvatamo potrebu za ovim zajmovima i želja nam je bila da i sami doprinesemo svojom raspravom i učešćem u glasanju da podržimo ovaj zakon.       
Nažalost, zbog grubog kršenja Poslovnika mi smo morali da napustimo salu. Gledaoci na televiziji i vi sami ste svesni da je više puta grubo prekršen Poslovnik...
(Predsednik: Molim vas da se držite teme dnevnog reda i da ne govorite neistine.)
... iz kojih razloga Demokratska stranka Srbije je napustila salu i ...
(Predsednik: Molim vas, stvarno mislim da bi to bilo korektno.)
Samo odgovaram ministru Šabiću. On je izrazio žaljenje što opozicije nema.Opozicija iz redova DSS želela je da glasa za ovaj zakon, ali zbog grubog kršenja Poslovnika mi smo morali da napustimo salu.

Reč ima narodni poslanik Čedomir Jovanović, predsednik poslaničke grupe DOS - Reforme Srbije.

Gospođo Mićić, poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, izgleda da bi svi iz DSS mnogo toga želeli, samo pored želja treba nešto i uraditi, odnosno pokušati da se nešto uradi. Shvatili ste bukvalno preporuku predsednika Vlade i otišli svi na spavanje. Nećete nam nedostajati, ali odgovornost prema građanima sasvim sigurno niste ispoljili napuštanjem sale bez ikakvog povoda.
Vi ste još jednom pokušali da onemogućite rad parlamenta kadasmo mi dužni da damo sve od sebe kako bismo svoj posao najodgovornije uradili.
Ovo je kontragarancija prethodno verifikovana od strane Veća građana i Veća republika Skupštine SRJ i mi smo dužni da u najkraćem roku, tačno do 3. marta, završimo taj posao ovde u republičkom parlamentu i omogućimo veoma važne infrastrukturne investicije u gradovima - Novom Sadu, Nišu i Kragujevcu.
Ova prazna skupštinska sala, delom prazna, zapravo je poruka građanima Niša, Novog Sada i Kragujevca, a šalju je dužni ovde da ih predstavljaju. Ne postoji odgovornost u srpskom parlamentu u redovima opozicije, to je naša činjenica i uprkos njoj mi ćemo pokušati da završimo svoj posao.
Zbog čega podržavamo ovaj zakon, iako je jasno da je reč o kreditnim aranžmanima? Zbog toga što su ti kreditni aranžmani veoma povoljni, što imaju zadovoljavajući grejs period, odnosno period kreditiranja bez kamate, što su ti aranžmani kvalitetni, s obzirom da su posledica izrazite spremnosti međunarodnih finansijskih institucija da pomognu našem društvu, a sa druge strane su pokazatelj odgovornosti predstavnika lokalne samouprave i gradova Niš, Novi Sad i Kragujevac.
Veliki infrastrukturni projekti su pred tim sredinama. Taj novac će biti utrošen na korektan način i mi zbog toga ovo podržavamo u meri u kojoj je to moguće, svojim glasovima. Ne pristajemo na politiku uslovljavanja, ucena, već radimo svoj posao. Verujem da će predstavnici Niša, Novog Sada i Kragujevca, obrazlažući konkretne infrastrukturne projekte, pružiti dovoljne garancije građanima da će sredstva tog kredita biti iskorišćena na najkvalitetniji način. Hvala.

Zahvaljujem. Da li se još neko prijavljuje za reč od predstavnika ili predsednika poslaničkih grupa? (Ne.)
Nastavljamo raspravu prema prijavama za reč narodnih poslanika. Izvolite, reč ima narodni poslanik Goran Ćirić.

Poštovana gospođo predsednik, poštovani gospodine ministre, poštovane kolege, pred nama je Predlog zakona o kontragaranciji Srbije. Teško mi je da govorim kada vidim odnos naših poslanika prema onome što direktno znači donošenje zakona u ovom parlamentu i kada pročitamo ime zakona koji je u ovom trenutku naša tema rasprave. To na prvi pogled nema puno veze niti sa dnevnim životom i sa dnevnim problemima naših građani.
Dakle, ovaj problem tretira upravo garanciju Republičke vlade i Republičke skupštine gradovima Nišu, Novom Sadu i Kragujevcu. Grad Beograd je već aktivirao tu kreditnu liniju sa Evropskom bankom za rekonstrukciju i razvoj i to jeste preduslov, pošto smo upravo čuli razmišljanja šta to znači za ostale gradove. Implementacija ovog projekta u ova četiri grada biće pravi preduslov i prava referenca za implementaciju tih projekata i u ostalim gradovima Srbije.
Da bih pokazao da se radi o potpuno otvorenoj stvari, ovaj ugovor je potpisan sa Evropskom bankom i čeka upravo na potvrdu ovog parlamenta za garanciju i za aktiviranje novca koji treba da rešava najdirektnije životne probleme naših građana.
Preambula ovog ugovora je po meni vrlo važna i govori o razmišljanjima ovako važnih međunarodnih finansijskih institucija; u njoj se kaže da su ciljevi banke da obezbeđuje finansiranje specifičnih projekata pospešivanja tranzicije prema otvorenim tržišno orijentisanim ekonomijama i da promoviše privatnu i preduzetničku inicijativu u zemljama centralne i istočne Evrope opredeljene za principe višepartijske demokratije, pluralizma i tržišne ekonomije, te ih shodno i primenjuju.
Kada se govori o Nišu radi se o rešavanju problema 21. veka, najvećeg, problema pijaće vode. Ovde govorimo najdirektnije o životu. Pošto je voda onaj neophodni izvor života, dakle mi se sa ovakvim projektima uključujemo u evropske trendove u raspolaganju pijaćom vodom.
Mnogi od nas misle da je Srbija prebogata vodama i vrlo je česta ta teza u našoj javnosti. Međutim, to nažalost nije baš tako: 92% svih voda na području Srbije ima tranzitni karakter i dolazi iz drugih područja, a verovatno naša javnost ne poznaje baš najbolje podatak da se samo 8% formira na vlastitoj teritoriji. Otuda i stari i problemi aktuelni u ovom trenutku - cijanid u Tisi, atrazin u Savi i fenol u Ibru. Šta to najdirektnije znači? Znamo kakve su probleme imali građani Topole, kakve imaju građani Kraljeva; znamo šta će biti ukoliko nastavimo sa ovakvim odnosom prema vodama i vodovodnim sistemima; to traje 10 godina intenzivno, nikakvih ulaganja u vodovodne sisteme, a 20 godina svakako iza nas nije donelo ništa dobro za čitav sistem.
Ovaj kredit najdirektnije donosi gradu Nišu 12,33 miliona evra i to znaju i moji sugrađani. Direktna podrška Evropske banke za rekonstrukciju i razvoj je šest miliona evra.
Radi se o novim izvorištima pijaće vode, stabilnom snabdevanju u toku svih letnjih meseci kada je uobičajeno da ima nestašica vode, izgradnji novih rezervoara radi kontinuiteta u snabdevanju pijaćom vodom, novim nabavkama opreme koja će održavati kolektore, vodovodni i kanalizacioni sistem. To znači preventivu, jer znamo da smo u Nišu imali pre dve godine velikih problema sa poplavama, to je ulaganje u saniranje takvih posledica.
Govorim o svemu ovome, o toj važnosti, a nažalost svoje koalicione partnere u lokalnoj vlasti u gradu ne vidim u ovim klupama. Verujte, meni kao čoveku je prosto nepojmljivo da moj potpredsednik u Skupštini, koji nosi istu odgovornost za funkcinisanje grada i prema građanima Niša, gospodin Adžić, izlazi iz sale, krije se iza ovih vrata.
Gospodin Stamenković je u opoziciji, pa i nije mu mnogo zameriti, gospodin Vojinović i mnoge druge kolege jednostavno pokazuju odnos prema svom gradu, prema građanima. Oni očekuju naravno našu odgovornost i našu borbu za svaki dinar, za svaki evro i za svaku moguću investiciju u našem gradu.
Znajući sve te probleme i da u ovom projektu u toj strukturi ovaj kredit Evropske banke učestvuje sa šest miliona evra, da će grad učestvovati sa 2,3 miliona evra, da je usvajanje ove kontragarancije preduslov da dobijemo 3,8 miliona evra od KFA, nemačke kreditne banke, dakle donacije i radićemo na zanavljanju cevovoda i saniranju 40% gubitaka u vodovodnoj mreži grada Niša.
Jasno šta to znači za naše građane, za našu decu, šta znači ta investicija, pošto vodi brigu o najvažnijem resursu 21. veka, o pijaćoj vodi, jer mi na ovaj način koji smo imali pre 20 i pre 10 godina trošimo praktično budućnost i resurs koji treba da omogući normalan život u našim gradovima.
Možda sam sa suviše emocija govorio o ovom problemu, ali želim da na kraju pozovem i prizovem savest onih koji su izašli iz ove sale, kao i ljude iz lokalne vlasti velikog broja gradova u Srbiji, pa naravno i Novog Sada, Kragujevca, Niša, Beograda. Neka izađu pred javnost Srbije, neka izađu pred javnost svojih gradova i neka kažu zbog čega sprečavaju na ovakav način realizaciju ovako važnih projekata. Nadam se da će se prizvati pameti, sići u salu i glasati za ovaj zakon.
Pozivam vas da ovaj predlog zakona podržite, jer je od životnog značaja za naše građane, jer je dobra realizacija ovih projekata preduslov da i ostali gradovi u Srbiji dobiju ovakvu vrstu podrške.

Reč ima narodni poslanik Aleksandar Radosavljević, a sledeći prijavljeni za reč je narodni poslanik Bora Novaković.

Dame i gospodo, poštovani narodni poslanici, znam da smo prilično svi umorni, ali je ovo jako važna tema, pre svega za žitelje ova tri najveća grada posle Beograda. Predlog zakona o davanju kontragarancije Republike Srbije prema Evropskoj banci za obnovu i razvoj dovodi do definitivne primene sporazuma o zajmu između EBRD-a i Novog Sada, Niša i Kragujevca.
Što se grada Kragujevca tiče, želim da otprilke dam kratku specifikaciju šta ovaj sporazum nosi i šta to građani Kragujevca treba da dobiju.
Pre svega želim da vas podsetim da se grad Kragujevac pitkom vodom snabdeva sa tri sistema za vodosnabdevanje i oni su građeni u različitim vremenskim intervalima. Prvi je jedan od najstarijih u Srbiji, izgrađen 1938. i dan-danas u funkciji, a poslednji je izgrađen 1985. godine i to je, verujem da mnogi znaju, poznati sistem Gruža. Godišnja proizvodnja pitke vode sa ova tri sistema iznosi negde oko 25 miliona metara kubnih.
Međutim, najveći problem je da otprilike svega 15 miliona metara kubnih dođe do krajnjeg potrošača, odnosno čist gubitak u ovom slučaju je 10 miliona metara kubnih, odnosno 43% proizvedene vode. Pri tome moramo da imamo na umu da su troškovi prerade vode jako visoki i iznose 10,8 dinara po metru kubnom, a kada se to preračuna troškovi za Javno komunalno preduzeće Vodovod konkretno u ovom trenutku iznose negde oko 1.800.000 evra godišnje.
Ovakvi gubici obavezuju pre svega Skupštinu grada Kragujevca i normalno nas kao poslanike da finansijski pomognemo i pronađemo adekvatna sredstva da intervenišemo i smanjimo gubitke, a isto tako sistem učinimo maksimalno racionalnijim i pouzdanim. Sredstva za ovako značajnu intervenciju, koju danas treba zajednički ovde da verifikujemo, u ovom obimu ne postoje, znači kod lokalne samouprave, konkretno u gradu Kragujevcu, niti kod Javnog komunalnog preduzeća čiji je osnivač Skuština grada.
Jedini način za iznalaženje potrebnih sredstava jeste da se koristi ovakav kreditni aranžman. Sredstva od ovih pet miliona evra, koja ovde imate prilike da vidite u ovom sporazumu, deliće se na tri stavke. Prva je da će 750.000 evra biti uloženo u smanjenje gubitaka, da li nastalih zbog grešaka u merenju, zbog eliminisanja divljih priključaka, zbog ukidanja paušalnih potrošača. Ova ciljna grupa predstavlja negde oko 15% utroška vode o kojoj sam malopre govorio.
Dva i po miliona evra, kao druga stavka, biće uloženo u rekonstrukciju vodovodnog sistema zbog njegove dotrajalosti. Ako samo imate na umu da su i glavni magistralni vodovodni cevovodi otprilike stari punih 70 godina, onda vam je jasno o kakvoj se dotrajalosti radi.
Ovaj projekat, naročito ova druga stavka, imaće svoju drugu pozitivnu stranu, davaće šansu i domaćim firmama da učestvuju na međunarodnim tenderima i da, eventualno, angažuju svoju efektivu i svoje potencijale.
Treća stavka od 1.750.000 evra trebalo bi da se uloži za povećanje prihoda u ekspoloataciji sistema, kao i za poboljšanje ekoloških uslova, što podrazumeva izgradnju vodovodne i fekalne mreže u prigradskim naseljima, što je rana za Kragujevac, a verujem i za ova dva grada.
Plan je, po ovom sporazumu, da do 2008. godine budu izjednačene cene za sve tri vrste potrošača, za privredu, budžetske korisnike i stanovništvo, što je takođe bio jedan od uslova za dobijanje potrebnog kredita. Do 2010. godine je takođe planirano da 90% bude rešeno pitanje snabdevanje vodom grada Kragujevca. Naveo sam ove podatke iz prostog razloga da bih vas zainteresovao i pokazao koliki je značaj ovakovog jednog projekta.
Međutim, ono što je za nas iznenađujuće i što treba da osudimo svi ovde, jeste ponašanje onih ljudi koji se zaklinju u poštenje, u pravo, u legalitet, a zarad nekih jeftinih političkih poena su spremni da ovako važna životna pitanja stave po stranu i da žele politički da profitiraju. Neka im služi na čast.
Iskreno se nadam da građani Srbije ovo gledaju. Voleo bih da svako od njih pokaže dovoljnu dozu ozbiljnosti i da objasni zašto ih danas, ako možemo da se politički prepiremo oko nekih drugih pitanja, nema na ovim životnim pitanjima od kojih možda zavisi sudbina razvoja ova tri grada, pa i regija što ih predstavljaju ovi gradovi kao nosioci njihovog razvoja. Znaju ko su i mislim da bi bilo vrlo nepristojno od mene da ih pominjem.
Sve u svemu, ovaj projekat je izuzetno značajan za grad Kragujevac i njegova realizacija doprinosi otklanjanju velikog i dugogodišnjeg problema što pogađa grad Kragujevac i čitavu šumadijsku regiju.
Još jedanput vas poziva da glasate za ovaj sporazum i da time definitivno rešimo jedan ovakav problem.

Reč ima narodni poslanik Bora Novaković.

Poštovana predsednice, koleginice i kolege poslanici, drago mi je da mogu danas da vam se obratim i, nadam se, pridobijem za ideju da glasate i podržite kontragarancije, jer od te investicije u velikoj meri zavisi rekonstrukcija kako vodovodne, tako i kanalizacione mreže u Novom Sadu.
Možda su ovo za neke poslanike banalna pitanja, možda je njima ispod časti da se bave komunalijama, da se bave običnim problemima, možda zbog toga u ovoj sali nema poslanika DSS iz Novog Sada, ni Radikalne stranke, ni SPS-a, ali mi mislimio da je naš posao da brinemo upravo o tim stvarima.
Na ivici je dobrog ukusa da upoređujem štetu u Novom Sadu i ostalim gradovima, jer svakome je njegova muka najveća. Novi Sad je ostao bez tri mosta, najviše je bombardovan kada je u pitanju rafinerija. Mostovi nisu obične građevine, nego simboli jednog grada, čuvari urbanističkog indentiteta grada, oni su znak istorijskog razvoja grada.
Sa novosadskim mostovima u vodu je pala i urbanistička, komunalna, saobraćajna i komunikacijska logika kojom je građen Novi Sad. Na dnu Dunava ne stoje krhotine naših mostova, nego stoji deo istorije tog grada. Zbog toga želim da govorim i zbog toga vas pozivam da podržite kontragarancije, da nam omogućite da dobijemo kredit i da na bazi toga što snažnije investiramo u Novi Sad i što brže oporavimo grad i komunalno i urbanistički.
Podsetiću vas, to je mala digresija, ali nije naodmet reći, tokom protekle dve godine Novi Sad je obezbedio donaciju za čišćenje Dunava u vrednosti od 26 miliona evra. Potpisali smo 22. jula prošle godine ugovor o gradnji mosta Slobode od 40 miliona evra. Ukupne investicije u Novom Sadu u komunalni sistem su bile tri milijarde dinara. Kada se poredi teritorija Novog Sada i broj stanovnika, možemo doći do zaključka da je Novi Sad jedan od lidera u investiranju među gradovima.
Ova finansijska injekcija bi bila značajna, jer bi nam omogućila da investiramo u osnovni tehnički sistem, najvažniji, kao pretpostavku za sve ostale tehničke sisteme, a to je vodovod i kanalizacija.
Dakle, Novi Sad ima problema sa vodosnabdevanjem u letnjim špicevima, u intervalima od 15. jula do 15. avgusta. Maksimalna tehnološka mogućnost novosadskog vodovoda je 1.500 litara u sekundi. U tom intervalu, 15. jul - 15. avgust, novosadske potrebe su dimenzionirane na 1.500 do 1.700 litara u sekundi. Jedna investicija od ovog kredita je upravo fabrika vode, koja bi davala 200 litara u sekundi pitke vode, čime bismo taj nedostatak nadomestili.
Nadalje, završetkom mosta Slobode stvara se pretpostavka da u pogon stavimo i rezervoar na sremskoj strani, a on daje dodatnih 200 litara u sekundi. Takođe podsećam da u narednih 15 dana otvaramo reni-bunar broj 10, koji daje od 80 do 100 litara sirove vode za kasnije prerađivanje.
Sve su to napori koje činimo da bismo rešili problem vodosnabdevanja u Novom Sadu. On u ovom trenutku, kao dominantan problem, ne postoji, ali postoji u tom vremenskom intervalu od mesec dana, kada su najveće letnje žege, postoji na periferiji, na rubnim mestima u Bačkoj. Postoji taj problem kada su u pitanju Futog, Begeč, Kisač, Stepanovićevo, visoki delovi Srema.
Dakle, imamo problem vodosnabdevanja i u Kamenici, Popovici, Ledincima, Vukovcu, Petrovaradinu. Pomogli biste nam i mislim da bi bilo vrlo važno da usvojimo ovaj zakon o kontragaranciji i da time rešavamo taj važan problem.
Takođe, deo novca od ovoga kredita od pet miliona evra ide i za rekonstrukciju kanalizacione mreže. Akutan je problem u krugu rafinerije. Ovim biste nam omogućili da odvodnik, čitav kanalizacioni sliv, ide dva i po kilometra nizvodno uz Dunav i time bismo bitno rešili taj problem koji, ukoliko se ne bude rešavao, može dugoročno da se izrodi u težak ekološki problem.
Sve su to stvari zbog kojih smatram da bi bilo važno da podržite ovaj zakon. Ukoliko danas izglasamo kontragarancije, Novi Sad će se i u finansijskom i u organizacionom smislu mnogo lakše odupreti problemima i nevoljama sa kojima je sada suočen.

Reč ima narodni poslanik Dušan Golubović. Sledeći prijavljeni za reč je narodni poslanik Boško Ristić.