Dame i gospodo poslanici, ministar nam reče gde je živeo u poslednjih 40 godina, ali me živo interesuje gde će da živi kada ova vlada padne, a 29. maj se približava.
Podneo sam amandman na član 14. i dosta je bilo reči prilikom ove rasprave kako u načelu tako i u pojedinostima, a tiče se brzine sprovođenja privatizacije.
U dosadašnjem zakonu postojala je tzv. stimulativna šema, kojom se određivao procenat besplatnih akcija, a u vezi rokova u kojima se privatizacije sprovodi. Takvu stimulativnu šemu gospodin ministar sada ukida i kaže da svi mogu da dobiju 30% akcija bez naknade.
Ovim amandmanom sam čak i želeo da to vreme sprovođenja privatizacije počne od datuma donošenja ovog zakona, a ne od početka privatizacije, jer početak privatizacije nije vezan za zakon.
Samim tim, izgleda mi da ova vlada nema nameru da sprovede brzu privatizaciju, kako su se do sada zalagali. Najveći problem za sprovođenje brze privatizacije jeste, kako neki moj kolega reče, ambijent u kome se sada naše društvo nalazi, a za koje je isključivo odgovorna Vlada Republike Srbije. Taj ambijent je takav da često i subjekti privatizacije i radnici strahuju od same privatizacije, pa čak i Vlada Republike Srbije, jer ako bi krenula sa ovakvim zakonskim predlozima u privatizaciju, imala bi za kratak vremenski period preko milion nezaposlenih.
To u svakom slučaju dovodi u pitanje njihovu vlast, a sami su krivi i odgovorni za to.
Vlada Republike Srbije je podnela ovoj skupštini Predlog zakona o radu, ova skupština ga je usvojila, doduše glasanjem iz Soluna, ali taj zakon poslodavcu daje neograničena prava, a radnicima nikakva, poslodavcu nikakve obaveze, pa bi red bio da država te obaveze, pošto nije dala poslodavcu, prihvati na sebe.
Takođe, nemate ozbiljan socijalni program da zbrine tehnološke viškove, a nemate ni ozbiljne sindikate da zastupaju interese radnika.
Gospodin ministar reče da je ovo rađeno uz saglasnost tri najveća sindikata u Srbiji. Nije ni čudo, jer u sva tri sindikata od 5. oktobra su ljudi bliski DOS-u. U tome je najbolji primer ministar za rad, gospodin Milovanović, on je bio čak i predsednik Asocijacije nezavisnih sindikata, pa je postao ministar, a njega je zamenio njegov kolega, a sada i moj kolega, predsednik te asocijacije, narodni poslanik u Skupštini Srbije i podržava ovu vladu.
Pitam vas - kakav je to nezavisan i samostalan sindikat koji podržava ovu vladu? To je nespojivo. Takav sindikat može da radi ne u interesu sindikalaca i članova sindikata, već isključivo u interesu Vlade Republike Srbije i to mu je jedina namena.
Treći je razlog odustajanja od ovakve brze privatizacije jeste taj što ste na brzinu prodali za male pare sve ono što je iole vredelo u Republici Srbiji. Sada je došlo do toga da se prodaje ono što se teško prodaje i pokušavate na svaki mogući način da nadoknadite manjak onoga što ste rasprodali.
Najbolji primer za to je do sada toliko puta spominjana Beočinska cementara, za koju je ministar u Vladi Republike Srbije Jorgovanka Tabaković, član Srpske radikalne stranke, postigla 50% veću cenu od istog kupca od one koju ste vi postigli. Ako bi moj prethodnik postigao bolje uslove, a ne ispoštujem takve ako ne mogu bolje, već prihvatim gore uslove, podneo bih ostavku, što preporučujem i gospodinu ministru Vlahoviću.