Da li još neko od predstavnika ili predsednika poslaničkih grupa želi reč? (Ne.)
Prelazimo na raspravu po redosledu narodnih poslanika. Po prijavama za reč u raspravi o izboru Vlade Republike Srbije prvi prijavljeni za reč je narodni poslanik Milorad Mirčić, a posle njega narodni poslanik Zoran R. Anđelković.

U periodu kada je u Srbiji uvedeno vanredno stanje mi, narodni poslanici, imamo danas na dnevnom redu izbor nove vlade. Vanredno stanje nije odraz pravog, realnog stanja u Srbiji, niti stanja među građanima Srbije. Ono je više odraz unutrašnjeg stanja vladajuće koalicije i sama činjenica da se to unutrašnje stanje odražava kao nametnuta volja većine, koju trenutno ima DOS u Skupštini, dovodi do razmišljanja svakog pametnog, normalnog čoveka dokle će trajati takvo i to nametanje volje.
Po najavama koje čujemo od vladajuće koalicije to će trajati do kraja aprila. Ljudi, da li vi shvatate da izborom ove nove vlade svakom iole demokratski orijentisanom treba da je jasno da tog trenutka prestaju vanredne mere. Vanredno stanje koje ste preduzeli u Srbiji jednostavno je stavilo van snage sve zvanične institucije. Imamo samo jednu instituciju koja funkcioniše, to je institucija policije. A kada funkcioniše ta institucija kao zaštitna mera jedne države onda nemamo ni pravosuđe, ni parlament, onda nemamo ni "d" od demokratije.
Za srpske radikale je iznenađujuće što novi kandidat za mandatara, predlažući stari sastav Vlade, ni jednog trenutka nije našao za shodno da se kritički ili samokritički, bolje rečeno, osvrne na sve ovo što se događalo u Srbiji. Kada je u pitanju kritika, onda treba u izveštaju o prethodnom radu Vlade da se osvrnete i da vidite gde je napravljena greška, da saopštite ovom parlamentu - napravljena je greška u radu u prethodnom periodu tu i tu; mi, ne po sastavu novi, nego po novom mandataru, želimo da ispravimo tu grešku; tražimo podršku većine u ovom parlamentu. To bi bilo nešto što bi obećavalo da će u narednom periodu u ovoj Srbiji ipak doći na neki način demokratija.
Ne, gospodo, vi podnoseći izveštaj uporno tvrdite kako je prethodni period bio dobar period, kako je Vlada radila, kako su se ministri personalno toliko zalagali da evo i jedan ministar danas, kako reče novi kandidat za mandatara, potpisuje neki ugovor sa Holanđanima o nekim milionima evra. Čemu to služi? Da se zavaravamo. Bez TV prenosa nema toliki marketing, osim ako mislite da će vam večeras to Radio televizija Srbije marketinški iskoristiti.
Gospodo, ako ništa drugo, onda je trebalo da iskoristite ovu priliku da se osvrnete na rad Ministarstva unutrašnjih poslova. Predlogom ili nastavkom kontinuiteta ličnosti koja je do sada bila na toj funkciji vi priznajete da ste nemoćni u borbi koju najavljujete protiv kriminala. Logika stvari govori, ako se desilo ubistvo predsednika Vlade u ovoj državi onda bi, ako ništa drugo, iz moralnih pobuda ili razloga ministar unutrašnjih poslova trebalo da ponudi svoju ostavku. Ako je već ministar unutrašnjih poslova Republike Srbije to uradio, onda bi trebalo i savezni ministar to da uradi. Savezni ministar sada se predlaže za novog mandatara. Nemamo ništa protiv, ali bar taj čin da smo videli, tu volju, tu želju.
Ne, republički ministar i dalje preti da će hapsiti, da će likvidirati. Tom istom republičkom ministru pre izvesnog vremena ubijen je jedan od prvih saradnika, a rekao je preoraće i zemlju i nebo i naći će ubicu; nije ga našao. Sada preti da će hapsiti i likvidirati. Pri ovakvom korišćenju zaštitnih mera, gospodo, jednostavno ne može niko da povuče liniju između obračuna protiv kriminala koji najavljujete i obračun protiv političkih ili pretpostavljenih političkih protivnika.
Tu liniju ne možete da povučete. To smo čuli iz reči kandidata za novog predsednika Vlade. On je upozorio opoziciju šta treba da radi u narednom periodu, kako smo shvatili mi srpski radikali, ne u periodu dok vladaju ove vanredne mere i vanredno stanje u Srbiji, nego u narednom periodu do isteka punog mandata ove vlade, opozicija mora da bude kooperativna, mora da sluša, jer će svojim nečinjenjem ili činjenjem biti direktno proglašena za krivca od ove vlade.
Gospodo, vodite računa, ovo je prekretnica za Srbiju, ovo je trenutak kada morate malo i samokritički da se osvrnete. Ni jednu jedinu reč niste izgovorili o svojoj kooperativnosti sa Haškim tribunalom. Setite se, gospodo, koliko smo vas mi, srpski radikali, upozoravali, nemojte to da činite, nemojte protivzakonito, protivustavno da hapsite Srbe po Srbiji i da ih odvodite u Hag. Smejete se i seirite, kako vi to kažete, kada neki Srbin ode u Hag, a vi srećni, zato što vam je MMF obećao novu pomoć. Te pomoći više nema.
Pomoći možemo sami sebi u Srbiji. Okrenimo se sami sebi, a vas upozoravamo, ova inicijativa srpskih radikala za pokretanje odgovornosti Vlade je od maja meseca 2002. godine, od 21. maja tačnije rečeno. Pogledajte na šta smo vas upozoravali i videćete gde su uzroci i razlozi svega ovoga što se desilo u prethodnom periodu.

Reč ima narodni poslanik Zoran R. Anđelković, a posle njega narodni poslanik Dragan Maršićanin.

Dame i gospodo, naravno da bi nam bilo drže da o Vladi Republike Srbije razgovaramo u nekom drugom vremenu, u nekom drugom danu ili 10-tak dana ranije, a ne danas. Atmosfera stvorena činjenicom da je izvršen zločin nad predsednikom Vlade, sasvim sigurno umnogome utiče na mogućnost da se o rezultatima rada Vlade u prethodne dve godine na mnogo studiozniji način razgovara. Bez obzira koliko to svi mi činili, napor da se od toga sklonimo ili da posmatramo realan život, a život ide dalje, ipak činjenica da je izvršeno ubistovo, to ostaje kao normalna situacija i svi to imamo u vidu.
SPS 10 dana ranije ili nešto pre 10 dana na sednici Glavnog odbora je pokrenula inicijativu za smenu Republičke vlade. Inicijativa za smenu Republičke vlade je, naravno, rezultat jedne ukupne, sveobuhvatne analize rada svih ministarstava i Vlade u celini. Ona se nije odnosila na rad predsednika Vlade, nego Vlade u celini, svakog ministarstva ponaosob.
Polazeći upravo od te inicijative i stavova u njoj za promenu Vlade, imajući u vidu da je mandatar ovde predložio isti stastav Vlade, pa prema tome i isti program, iste ministre i iste ljude zbog kojih smo pokrenuli inicijativu za promenu ove vlade, logično je da SPS ne može podržati tu Vladu. Nije reč o mandataru, nego smatramo da taj projekat nije dao rezultate potrebne u ovom trenutku Srbiji.
Naravno, a da nije toga, ligično je da DOS obezbedi većinu za izbor svoje Vlade. Ako toga nema, onda nije vladajuća većina, pa nije ni očekivano da razmišljamo drugačije nego da ne glasamo za izbor ove vlade.
Međutim, danas kad razgovaramo o novom manataru, a o istoj Vladi, objektivno razgovaramo u otežanim uslovima. Ne to zato što nema TV prenosa, nego razgovaramo ipak u uslovima vanrednog stanja. Razgovaramo ipak u uslovima kada svaka reč može biti na različiti način merena i kada se vanredno stanje objektivno na terenu različito odnosi za različite političke partije i političke subjekte.
Vidite, ovih dana su na primer izborne kampanje u Srbiji. Negde su odloženi, a negde su ostali. DOS sprovodi izborne kampanje, organizuje skupove, a opozicione partije to ne smeju jer mogu biti zabranjene zbog toga. Sada sam dobio dopis iz Bele Crkve gde su tri pripadnika DOS-a, zajedno sa naoružanim policajcem, upali u prostorije SPS-a i preuzeli prostorije SPS-a. Da li je to korišćenje vanrednog stanja?
Da li to može u ovim uslovima u kojima se nalazimo? Da li je onda vanredno stanje zato uvedeno? Da li je uvedeno vanredno stanje da bi se rešilo pitanje pronalaženja ubica i kriminalaca ili da bi se zloupotrebilo vanredno stanje za obračun sa političkim protivnicima. Mi hoćemo da verujemo da je ovo prvo, da je vanredno stanje da bi se došlo do ubica, da bi se rešio zločin. Ne samo ovaj, nego svaki drugi zločin.
Ukoliko je ovo drugo, onda ovaj parlament više nema snagu da funkcioniše. Ako je vanredno stanje uvedeno zbog pronalaženja ubica, onda danas, kada se formira ova vlada, vanredno stanje ne treba da postoji. Nema više nikakvih razloga za to.
Vlada je formirana ili će se formirati danas, počinje da funkcioniše i moraju se poštovati i drugi zakoni usvojeni u ovom parlamentu i koji su u skladu sa nekim evropskim standardima. Ne može se, zato što želimo svakog poslednjeg kriminalca da nađemo u Srbiji, pričati o tome da će vanredno stanje biti mesec, dva naredna i da svako onaj ko radi neki posao razmišlja o tome da li sme ili ne sme da radi.
Videćete na kraju meseca šta je u privredi proizvelo vanredno stanje, koliko privrednika putuje, koliko privrednika radi, koliko privreda preuzima neke mere da bi funkcionisala i normalno radila. To će se odraziti na kraju meseca. Zato mi kao SPS, uz sve pozive na uzdržanost - a slažem se da je ovo lakše govoriti danas kada je zatvorena sednica, nego da je otvorena, ovo ne bih rekao da je otvorena sednica - i u ovim uslovima u kojima se Srbija nalazi, kada je predsednik Vlade ubijen (a to nije gubitak, i to smo više puta rekli, samo za porodicu, nego i za državu; u svakoj državi kada se ubije predsednik Vlade, bez obzira da li bili pozicija ili opozicija, to je gubitak i to nije sporno), imamo obaveze da zatražimo da se i o ovome razmišlja i kada se formira Vlada da se prekine sa vanrednim stanjem. Nema nikakvih razloga za to.
Kada smo predlagali Vladu narodnog jedinstva ili zajedničku Vladu to se različito komentarisalo, naravno zbog izbora itd. Dobro, ako želimo vanredno stanje da traje mesec dana, onda je potreba da danas formiramo Vladu narodnog jedinstva koja će trajati mesec dana, pa neka se posle formira Vlada od parlamentarne većine, ako nećete izbore ili ako ima dovoljno parlamentarne većine za tu vlast. Neka sve političke partije koje su dobile poverenje građana u vanrednom stanju obezbeđuju funkcionisanje vlasti. To je logično, u svakoj državi bi to bilo logično, ili ukinimo vanredno stanje.
Zašto smo još protiv izbora ove vlade? Danas smo dobili papir po kome je jedan broj poslanika podneo ostavku i to se konstatuje kao normalna stvar po članu 88. tačka 1. stav 2. itd, to je u redu. Međutim, postoji jedan problem, SPS je inicirala jedan broj ostavki svojih poslanika koji više nisu poslanici ili nisu više članovi SPS-a, ali to ne dolazi na dnevni red ove skupštine. Da li to znači da neki poslanici, potrebni vladajućem delu režima DOS-a, kada podnesu ostavke, oni nisu podneli ostavke, ostaju da sede u klupama i drže nam predavanja malopre ovde.
Kada neki treba da odu iz neke druge stranke, zbog drugih razloga, odmah dobijemo njihove ostavke. Naravno da treba i jedini i drugi da odu. To nije pitanje parlamenta već izvršne vlasti. Izvršna vlast radi na tome da se ovde promeni odnos snaga u parlamentu i zadržavaju se poslanici koji nisu poslanici, a pošto je ta izvršna vlast ista koja je sada, naravno, samo zbog toga ne bismo mogli da podržimo ovu vladu, a to je ista Vlada koja je bila juče.
Da bi Vlada mogla da funkcioniše, ona mora da pomogne da i parlament funkcioniše normalno, ili bolje reći da parlament odražava odnos snaga na terenu, kakav je bio u decembru 2000. godine, kada je reč o političkim partijama. Sem, naravno, ukoliko neki zasluže da ne budu više poslanici ili da ne budu parlamentarne partije, i to je moguće. To nije sporno, ali mora biti dovoljno argumenata za to.
Kada je reč uopšte o Zakonu o privatizaciji, ovde je mandatar govorio o potrebi pretvaranja društvene u privatnu svojinu, moram da vam kažem da to nije sporno. Čak mislim da to uopšte nije sporno ovde u parlamentu, i to ni kod jedne političke partije, ni kod jednog poslaničkog kluba, ni kod jednog političkog subjekta koji se nalazi u parlamentu.
SPS smatra da ima potrebe, da su tu i obaveze koje teraju na brzu privatizaciju i transformaciju. Pitanje je kako, gde su ta prava radnika, gde su uticaji radnika, šta se radi sa tenderima, koja se to preduzeća privatizuju, po kojoj ceni, koji to pojedinci i koji ljudi kupuju ta preduzeća i da li se neće desiti na kraju ovog procesa transformacije da pet ili šest pojedinaca budu vlasnici 70% onih preduzeća koja su prodata, uslovno rečeno prodata.
Sada već vidimo da su neki ljudi iz vlasti na značajnim funkcijama u javnim preduzećima kupili po nekoliko tih preduzeća, kao što je direktor za tržište rada. O tome je reč. Niko ovde u Skupštini, u to sam ubeđen, pa prema tome ni SPS, niko nije protiv privatizacije. Naprotiv, mi smo za privatizaciju, ubrzanu, ali koja podrazumeva i prava radnika i poštovanje nekih normi normalnog ponašanja.
Ovde je već govoreno i o potrebi zdravstva; znate, uzmimo samo taj podatak da se za dve i po godine od dolaska ove vlade od 60 dolara, koliko je izdvajano za zdravstvo, sada faktički izdvaja u ovoj godini 32 dolara po stanovniku za ulaganje i rezultat u zdravstvenim ustanovama se jasno vidi. Leče se samo oni u bolnicama, a ne oni koji su bolesni i smatraju za potrebno da treba da idu da se pregledaju.
Prema tome, mi jesmo za besplatno zdravstveno osiguranje, mi jesmo za dobre uslove u zdravstvenim ustanovama, ali nažalost sadašnja situacija je potpuno drugačija i nastala je kao rezultat rada Vlade koji je u toj oblasti dao ono što je dao na tim prostorima.
Naravno, da ne govorim o stanju u poljoprivredi, da ne bih oduzeo suviše vremena mojim drugovima; znate, u poljoprivredi ne postoji poljoprivredni proizvod koji ima istu cenu kao što je imao 2000. godine. Neko će reći, pa dobro, treba da bude veća. Ne, ne postoji poljoprivredni proizvod koji nije jeftiniji od 50 do 150% na tržištu. Uzmite bilo šta, krompir, kukuruz, malinu, kupinu, a čućemo valjda od naših drugova koliko je malina ili kupina vredela pre dve godine, a koliko vredi sada, a to ti dobro znaš.
Prema tome, to je rezultat Ministarstva za poljoprivredu, gospodina Veselinova, koga sada ovde nema i kako da podržimo tog ministra koji je prepolovio prihode jednog seljačkog domaćinstva, ukinuo razne dotacije poljoprivrednih proizvoda, da ne govorimo o subvencijama, o nafti, i sada treba isti taj ministar da nastavi dalje, iako krompir koji je pre dve godine vredeo 10 dinara sada vredi tri dinara, da se podrži u ovoj vladi.
Znači, nije pitanje koncepta, ovde je pitanje personalnih rešenja u samim ministarstvima i povlačenje poteza, a te poteze su povlačili određeni ministri u ove dve godine koje su iza nas, zbog čega mi imamo takve kritike i smatramo da ovu vladu ne možemo da podržimo.

Reč ima narodni poslanik Dragan Maršićanin, a posle njega narodni poslanik Branislav Blažić.

Sve je teže, sve je manje razloga javljati se za reč u ovom organu Republike Srbije, budući da je on i nelegitiman i u nelegalnom sastavu, da nije postao za ove dve godine, kao što nije bio ni do pre dve godine, mesto na kome bi se vodila debata. Ovde naravno znate svi, pa naravno znam i ja, to samo konstatujem, vode se razgovori gluvih. To što se u ovoj skupštini vode razgovori gluvih, dovelo je državu do ovog stanja u kome se danas nalazimo.

Danas, gospodo, mislim na vas koji ste predloženi u sastav nove Republičke vlade, na vama je puna i isključiva odgovornost za stanje u koje ste građane ove države doveli. Nećemo se složiti u oceni tog stanja, pa ćete vi sa ponosom reći da će ovo biti vlada kontinuiteta. Da li je to dobra ili loša vest za Srbiju? Prema svemu onome što smo govorili o radu Republičke vlade...

Molim predsedavajuću da poštuje Poslovnik i opomene poslanike koji dobacuju sa mesta (galama); hvala na intervenciji.

...što smo ocenjivali kao stanje u državi danas, za DSS je izjašnjenje mandatara, gospodina Živkovića, da će stara, nova vlada nastaviti da radi na isti način, prema istim principima, istim metodama, sa istim ciljevima, loša vest za Srbiju.

Dakle, gospodo, dokle god ne uvidite da se država nalazi u dramatičnoj krizi, u nečemu što može biti prejaka reč, ali čini mi se da dosta blisko opisuje stanje u državi, dok ne uvidite da se nalazi u stanju haosa, jedna loša vest će sustizati drugu.

Ponašate se kao da se zapravo ništa ne dešava, kao da rešavate neke svoje lične probleme, a ne probleme u koje ste državu i građane ove države doveli. Tako i tražite izlaz, a razumem strah, strah i za život, strah od gubitka vlasti, sve su to normalni ljudski strahovi, ali ne razumem toliko odbijanje da se suočite sa realnošću u kojoj se država nalazi.

Kao da slušam i danas ovde Slobodana Miloševića - nemam nameru ništa da menjam. Tako i mandatar ponavlja - nemamo nameru ništa da menjamo. Sve će biti kao što je bilo. Do pre mesec-dva dana, kada smo govorili da se država nalazi u političkoj krizi, zatim u društvenoj krizi, kada smo upozoravali šta je potrebno učiniti, kada smo iznosili predloge, odgovor sa ovog istog mesta gde danas čujemo da se period krize završava, bio je - nema nikakve krize, kakva kriza, o čemu vi pričate, Vlada je stabilna.

Kao da je Vlada država, građani, a Vlada jeste sita, a građani su gladni. Vlada može imati ovde 126, ali među građanima nema 126. U državi je kriza, a Vlada može da radi i mesec-dva, tri, samo će posledice biti za državu lošije.

Govorim o staroj vladi, jer će ona nastaviti da radi, sa jednim logičnim osveženjem u liku gospodina Živkovića, gospodina Jovanovića, koji će svakako dati veoma značajan doprinos kontinuitetu rada te vlade, što su dosadašnjim radom i angažovanjem već pokazali.

Ti sami predlozi ni u čemu ne mogu biti sporni, nesumnjivo je da su potpuno u skladu sa proklamovanim kontinuitetom. Šta će predstavljati taj kontinuitet. To će biti kontinuitet neustavnog rada Vlade, kršenja Ustava, nezakonitog, neodgovornog rada Vlade, kontinuitet destruktivne politike, a u suštini, što smo mesecima do sada govorili, kontinuitet stvarno antireformskog delovanja Vlade. U tom pogledu će budući mandatar, ukoliko bude izabran, kao i potpredsednik Republičke Vlade, gospodin Jovanović, dati pun doprinos.

Znamo kakvo je zatečeno stanje u Srbiji. Ako za DSS to odavno nije tema, mi o davno pobeđenim političkim protivnicima nemamo razloga da svakodnevno govorimo, onda govorimo o tome kakvo je stanje danas, kakvo stanje ova staro - nova vlada nasleđuje od same sebe. Institucije su razorene, počevši od ove, pa do svih ostalih.

Da li treba govoriti o stanju u pravosuđu i činjenici da sudovi danas zapravo ne funkcionišu, a predmeti se gomilaju? Umesto vladavine prava, imamo borbu nekih političkih stranaka i kriminalaca ko će zapravo biti vlast u Srbiji. Privreda je u kolapsu, proizvodnja nedovoljno raste u jednom mesecu ili stagnira u celini u odnosu na isti period protekle godine.

Direktnih stranih investicija je neuporedivo manje nego što je neophodno, manje nego što je planirano, a tek ih sad, po logici stvari, u periodu vanrednog stanja, u ovakvom stanju u državi, potpuno prirodno ne može ni biti. Koji će strani investitor doći da investira u ovu državu? Doći će nešto kupaca. Ne sumnjam uopšte da će biti prodate i fabrike duvana i da će tu leći sve odgovarajuće provizije, da će ta cena biti niža nego što je potrebno. Naravno, to će biti logično zbog toga što investitori ukalkulišu i rizik sa kojim u određene investicije i ulaze.

(Dobacivanje iz sale.)

Molim narodne poslanike da ne dobacuju govorniku i da poštujemo Poslovnik, a narodnog poslanika molim da i on poštuje Poslovnik.

Hvala vam na intervenciji. Budući da nisam video u čemu sam ga prekršio, trudiću se da i nadalje to ne činim.
Ono što raste, raste vaš strah i nezaposlenost, rastu deficiti, budžetski i deficit prometa sa inostranstvom. Nažalost, ne raste standard, nema govora o desetinama procenata. Hajde makar da čujemo tačne podatke. Gospodin Đelić se nije dosetio da makar došane. Nažalost, nema govora o desetinama procenata porasta realnih ličnih dohodaka. To je nešto što može da bude neki naš daleki cilj, ali nikako to nije danas realnost.
Samo u najkraćem, stanje u prosvetu, u zdravstvu, u nauci, u kulturi, ima li ikakve ideje tu, ima li ikakvog projekta, plana, ima li ičega u tim oblastima? Apsolutno mrtvo more, ništa se ne dešava. Svesni ste toga, gospodo. Hajde da makar u ovim trenucima saslušamo jedni druge. Kažite čega ima. Ima plaćenih projekata preko poznanstava i veza, ali nema promena u oblasti kulture. Suočimo se sa tim problemom, suočimo se sa takvim problemima. U pravosuđu je haos i o tome se mesecima govori. Da ne pričam o pritiscima izvršne vlasti na zakonodavnu i o ozbiljnim problemima koje je to prouzrokovalo.
Jednom rečju, gospodo, uveli ste zemlju u vanredno stanje i najzad i proglasili vanredno stanje, neustavno i nezakonito. Šta je pravi cilj, ostaje da se vidi. Mnogi govornici su se toga danas dotakli. Ukoliko jeste cilj obračun sa kriminalcima, onda ne znam zašto se ova borba protiv kriminala, do pre neki mesec ste apsolutno tvrdili da ga nije bilo, vodi protiv onih organizovanih kriminalnih grupa koje nisu lojalne Vladi, a ne vodi se protiv celokupnog organizovanog kriminala koji u državi postoji. Pravite razliku i formirate kriminalne grupe, direktno učestvujete u kriminalizaciji društva na taj način. Ili postoji organizovani kriminal, ili se protiv njega bori...

Narodni poslaniče, za izjave za govornicom o direktnom učešću u kriminalizaciji društva, podsetiću vas na odredbe Poslovnika Narodne skupštine, bez obzira koliko vas emocije ponesu u govoru, opravdane brigom za sudbinu zemlje, podsetiću vas da ste obavezni da iznosite istinite podatke za skupštinskom govornicom. Optuživati narodne poslanike, bez argumenata i na osnovu emocija, za učešće u kriminalizaciji društva, predstavlja kršenje Poslovnika Narodne skupštine, pa vas molim da se prisetite njegovih odredaba.

Gospođo Čomić, uopšte nisam istakao primedbe na narodne poslanike, nego na Vladu Republike Srbije. Molim vas da obratite više pažnje na reči uvaženih poslanika sa ove govornice. Istakao sam argumente kojima sam potkrepio tvrdnju da je Vlada, pravljenjem razlike između organizovanih kriminalnih grupa, doprinela kriminalizaciji društva. To sam potkrepio argumentima.