Dame i gospodo, naravno da bi nam bilo drže da o Vladi Republike Srbije razgovaramo u nekom drugom vremenu, u nekom drugom danu ili 10-tak dana ranije, a ne danas. Atmosfera stvorena činjenicom da je izvršen zločin nad predsednikom Vlade, sasvim sigurno umnogome utiče na mogućnost da se o rezultatima rada Vlade u prethodne dve godine na mnogo studiozniji način razgovara. Bez obzira koliko to svi mi činili, napor da se od toga sklonimo ili da posmatramo realan život, a život ide dalje, ipak činjenica da je izvršeno ubistovo, to ostaje kao normalna situacija i svi to imamo u vidu.
SPS 10 dana ranije ili nešto pre 10 dana na sednici Glavnog odbora je pokrenula inicijativu za smenu Republičke vlade. Inicijativa za smenu Republičke vlade je, naravno, rezultat jedne ukupne, sveobuhvatne analize rada svih ministarstava i Vlade u celini. Ona se nije odnosila na rad predsednika Vlade, nego Vlade u celini, svakog ministarstva ponaosob.
Polazeći upravo od te inicijative i stavova u njoj za promenu Vlade, imajući u vidu da je mandatar ovde predložio isti stastav Vlade, pa prema tome i isti program, iste ministre i iste ljude zbog kojih smo pokrenuli inicijativu za promenu ove vlade, logično je da SPS ne može podržati tu Vladu. Nije reč o mandataru, nego smatramo da taj projekat nije dao rezultate potrebne u ovom trenutku Srbiji.
Naravno, a da nije toga, ligično je da DOS obezbedi većinu za izbor svoje Vlade. Ako toga nema, onda nije vladajuća većina, pa nije ni očekivano da razmišljamo drugačije nego da ne glasamo za izbor ove vlade.
Međutim, danas kad razgovaramo o novom manataru, a o istoj Vladi, objektivno razgovaramo u otežanim uslovima. Ne to zato što nema TV prenosa, nego razgovaramo ipak u uslovima vanrednog stanja. Razgovaramo ipak u uslovima kada svaka reč može biti na različiti način merena i kada se vanredno stanje objektivno na terenu različito odnosi za različite političke partije i političke subjekte.
Vidite, ovih dana su na primer izborne kampanje u Srbiji. Negde su odloženi, a negde su ostali. DOS sprovodi izborne kampanje, organizuje skupove, a opozicione partije to ne smeju jer mogu biti zabranjene zbog toga. Sada sam dobio dopis iz Bele Crkve gde su tri pripadnika DOS-a, zajedno sa naoružanim policajcem, upali u prostorije SPS-a i preuzeli prostorije SPS-a. Da li je to korišćenje vanrednog stanja?
Da li to može u ovim uslovima u kojima se nalazimo? Da li je onda vanredno stanje zato uvedeno? Da li je uvedeno vanredno stanje da bi se rešilo pitanje pronalaženja ubica i kriminalaca ili da bi se zloupotrebilo vanredno stanje za obračun sa političkim protivnicima. Mi hoćemo da verujemo da je ovo prvo, da je vanredno stanje da bi se došlo do ubica, da bi se rešio zločin. Ne samo ovaj, nego svaki drugi zločin.
Ukoliko je ovo drugo, onda ovaj parlament više nema snagu da funkcioniše. Ako je vanredno stanje uvedeno zbog pronalaženja ubica, onda danas, kada se formira ova vlada, vanredno stanje ne treba da postoji. Nema više nikakvih razloga za to.
Vlada je formirana ili će se formirati danas, počinje da funkcioniše i moraju se poštovati i drugi zakoni usvojeni u ovom parlamentu i koji su u skladu sa nekim evropskim standardima. Ne može se, zato što želimo svakog poslednjeg kriminalca da nađemo u Srbiji, pričati o tome da će vanredno stanje biti mesec, dva naredna i da svako onaj ko radi neki posao razmišlja o tome da li sme ili ne sme da radi.
Videćete na kraju meseca šta je u privredi proizvelo vanredno stanje, koliko privrednika putuje, koliko privrednika radi, koliko privreda preuzima neke mere da bi funkcionisala i normalno radila. To će se odraziti na kraju meseca. Zato mi kao SPS, uz sve pozive na uzdržanost - a slažem se da je ovo lakše govoriti danas kada je zatvorena sednica, nego da je otvorena, ovo ne bih rekao da je otvorena sednica - i u ovim uslovima u kojima se Srbija nalazi, kada je predsednik Vlade ubijen (a to nije gubitak, i to smo više puta rekli, samo za porodicu, nego i za državu; u svakoj državi kada se ubije predsednik Vlade, bez obzira da li bili pozicija ili opozicija, to je gubitak i to nije sporno), imamo obaveze da zatražimo da se i o ovome razmišlja i kada se formira Vlada da se prekine sa vanrednim stanjem. Nema nikakvih razloga za to.
Kada smo predlagali Vladu narodnog jedinstva ili zajedničku Vladu to se različito komentarisalo, naravno zbog izbora itd. Dobro, ako želimo vanredno stanje da traje mesec dana, onda je potreba da danas formiramo Vladu narodnog jedinstva koja će trajati mesec dana, pa neka se posle formira Vlada od parlamentarne većine, ako nećete izbore ili ako ima dovoljno parlamentarne većine za tu vlast. Neka sve političke partije koje su dobile poverenje građana u vanrednom stanju obezbeđuju funkcionisanje vlasti. To je logično, u svakoj državi bi to bilo logično, ili ukinimo vanredno stanje.
Zašto smo još protiv izbora ove vlade? Danas smo dobili papir po kome je jedan broj poslanika podneo ostavku i to se konstatuje kao normalna stvar po članu 88. tačka 1. stav 2. itd, to je u redu. Međutim, postoji jedan problem, SPS je inicirala jedan broj ostavki svojih poslanika koji više nisu poslanici ili nisu više članovi SPS-a, ali to ne dolazi na dnevni red ove skupštine. Da li to znači da neki poslanici, potrebni vladajućem delu režima DOS-a, kada podnesu ostavke, oni nisu podneli ostavke, ostaju da sede u klupama i drže nam predavanja malopre ovde.
Kada neki treba da odu iz neke druge stranke, zbog drugih razloga, odmah dobijemo njihove ostavke. Naravno da treba i jedini i drugi da odu. To nije pitanje parlamenta već izvršne vlasti. Izvršna vlast radi na tome da se ovde promeni odnos snaga u parlamentu i zadržavaju se poslanici koji nisu poslanici, a pošto je ta izvršna vlast ista koja je sada, naravno, samo zbog toga ne bismo mogli da podržimo ovu vladu, a to je ista Vlada koja je bila juče.
Da bi Vlada mogla da funkcioniše, ona mora da pomogne da i parlament funkcioniše normalno, ili bolje reći da parlament odražava odnos snaga na terenu, kakav je bio u decembru 2000. godine, kada je reč o političkim partijama. Sem, naravno, ukoliko neki zasluže da ne budu više poslanici ili da ne budu parlamentarne partije, i to je moguće. To nije sporno, ali mora biti dovoljno argumenata za to.
Kada je reč uopšte o Zakonu o privatizaciji, ovde je mandatar govorio o potrebi pretvaranja društvene u privatnu svojinu, moram da vam kažem da to nije sporno. Čak mislim da to uopšte nije sporno ovde u parlamentu, i to ni kod jedne političke partije, ni kod jednog poslaničkog kluba, ni kod jednog političkog subjekta koji se nalazi u parlamentu.
SPS smatra da ima potrebe, da su tu i obaveze koje teraju na brzu privatizaciju i transformaciju. Pitanje je kako, gde su ta prava radnika, gde su uticaji radnika, šta se radi sa tenderima, koja se to preduzeća privatizuju, po kojoj ceni, koji to pojedinci i koji ljudi kupuju ta preduzeća i da li se neće desiti na kraju ovog procesa transformacije da pet ili šest pojedinaca budu vlasnici 70% onih preduzeća koja su prodata, uslovno rečeno prodata.
Sada već vidimo da su neki ljudi iz vlasti na značajnim funkcijama u javnim preduzećima kupili po nekoliko tih preduzeća, kao što je direktor za tržište rada. O tome je reč. Niko ovde u Skupštini, u to sam ubeđen, pa prema tome ni SPS, niko nije protiv privatizacije. Naprotiv, mi smo za privatizaciju, ubrzanu, ali koja podrazumeva i prava radnika i poštovanje nekih normi normalnog ponašanja.
Ovde je već govoreno i o potrebi zdravstva; znate, uzmimo samo taj podatak da se za dve i po godine od dolaska ove vlade od 60 dolara, koliko je izdvajano za zdravstvo, sada faktički izdvaja u ovoj godini 32 dolara po stanovniku za ulaganje i rezultat u zdravstvenim ustanovama se jasno vidi. Leče se samo oni u bolnicama, a ne oni koji su bolesni i smatraju za potrebno da treba da idu da se pregledaju.
Prema tome, mi jesmo za besplatno zdravstveno osiguranje, mi jesmo za dobre uslove u zdravstvenim ustanovama, ali nažalost sadašnja situacija je potpuno drugačija i nastala je kao rezultat rada Vlade koji je u toj oblasti dao ono što je dao na tim prostorima.
Naravno, da ne govorim o stanju u poljoprivredi, da ne bih oduzeo suviše vremena mojim drugovima; znate, u poljoprivredi ne postoji poljoprivredni proizvod koji ima istu cenu kao što je imao 2000. godine. Neko će reći, pa dobro, treba da bude veća. Ne, ne postoji poljoprivredni proizvod koji nije jeftiniji od 50 do 150% na tržištu. Uzmite bilo šta, krompir, kukuruz, malinu, kupinu, a čućemo valjda od naših drugova koliko je malina ili kupina vredela pre dve godine, a koliko vredi sada, a to ti dobro znaš.
Prema tome, to je rezultat Ministarstva za poljoprivredu, gospodina Veselinova, koga sada ovde nema i kako da podržimo tog ministra koji je prepolovio prihode jednog seljačkog domaćinstva, ukinuo razne dotacije poljoprivrednih proizvoda, da ne govorimo o subvencijama, o nafti, i sada treba isti taj ministar da nastavi dalje, iako krompir koji je pre dve godine vredeo 10 dinara sada vredi tri dinara, da se podrži u ovoj vladi.
Znači, nije pitanje koncepta, ovde je pitanje personalnih rešenja u samim ministarstvima i povlačenje poteza, a te poteze su povlačili određeni ministri u ove dve godine koje su iza nas, zbog čega mi imamo takve kritike i smatramo da ovu vladu ne možemo da podržimo.