Izričem vam prvu opomenu, nakon upozorenja za nepoštovanje odredaba Poslovnika Narodne skupštine.

Dakle, budući da je to tako i budući da su to činjenice, vi ste uveli vanredno stanje da biste otklonili uzroke, a uzrok je ugrožen rad državnog organa. Danas smo čuli ovde da Vlada normalno funkcioniše, da je stanje redovno, da je stanje sasvim dobro i da očigledno ne postoje razlozi za uvođenje vanrednog stanja.
No, stavimo to po strani. Razumem o čemu sve tu možemo pričati, ali postavljam pitanje - kakve veze ima ukidanje internog, da ne govorim eksternog, TV prenosa sa ostvarivanjem cilja vanrednog stanja? Da li bi ovakvi govori ili oni umereniji sa ove govornice omeli hvatanje odgovornih za kriminal u Srbiji? Naravno da ne bi.
Dakle, radi se o ukidanju medijskih sloboda. Naravno, radi se ne toliko o ograničavanju, da se zadržim na ograničavanju, političkih sloboda. To su pravi ciljevi uvođenja vanrednog stanja, pri tome na neustavan i nezakonit način. Naravno, vanredno stanje će biti ukinuto, pa ćemo o ovome na drugi način razgovarati.
Na kraju, nekoliko pitanja mandataru, na koje bih molio da dobijem odgovor. Sasvim su laka, ne treba ih zapisivati.
- Da li je osuđivan?
- Da li će se akcija borbe protiv kriminala proširiti i na ostale poznate kriminalne grupe, o kojima je i ministar unutrašnjih poslova govorio, mislim na surčinsku grupu?
- Da li će predložiti ukidanje onih mera vanrednog stanja koje se odnose na suspenziju političkih sloboda i sloboda informisanja, budući da one nemaju nikakve veze sa ostvarenjem cilja do kojeg treba da dovede vanredno stanje, a to je hvatanje kriminalaca?
- Da li su on ili predloženi potpredsednik Vlade, gospodin Jovanović, bili u objektu koji se bezuspešno nekoliko dana nezakonito ruši u Zemunu?

Reč ima narodni poslanik Branislav Blažić, a posle njega narodni poslanik Branko Ružić.

Dame i gospodo, Srbija se danas nalazi u velikoj političkoj, ekonomskoj, socijalnoj i moralnoj krizi. Period ove vlade karakteriše previše obećanja, a premalo ostvarenih obećanja; karakteriše previše demagogije, a premalo demokratije; previše mržnje, a premalo tolerancije; previše isključivosti, a premalo dijaloga; previše vlastoljublja i destrukcije i previše bavljenja samim sobom.
Danas je u Srbiji sve ispolitizovano. Umesto depolitizacije društva, doživeli smo potpunu politizaciju zdravstva, školstva, sudstva, policije, ljudske nesreće, života, svega. Umesto da ljude delimo na dobre i loše, danas ih delimo prema pripadanju političkim strankama. Ovoj vladi važniji je bio progon političkih protivnika i neistomišljenika, umesto borbe protiv organizovanog kriminala. Upozoravali smo vas dobronamerno na ekalaciju mafije, vi niste verovali. Sad kada se desio zločin, sada ste shvatili koliko je to zbiljno.
Danas predlažete novog mandatara, opet je u pitanju ograničen uski stranački interes, iako ste i sami svesni da to nije adekvatno rešenje za ovako tešku i složenu situaciju u kojoj se zemlja nalazi. Time dokazujete da niste dorasli vremenu u kome živite i da su vam uskostranački, lični interesi ispred kolektivne svesti, a demokratski principi, u koje se kunete, samo politička manipulacija.
Nije vaše, gospodo iz DOS-a, da narodu namećete svoju volju, nego da poštujete volju naroda. Ova vlada više nije volja naroda Srbije i to morate imati u vidu. Ova vlada nije ni vlada eksperata, kako je to jednom rekao gospodin Đinđić. Kada je on to govorio neko je u to i verovao, danas u to više niko ne veruje.
Vlast u Srbiji se ponaša kao kockar koji gubi i onda non-stop ulaže da bi povratio izgubljeno i gubi i dalje do potpune katastrofe. Ne želim, a mislim da to niko ne želi, Srbiju sa vladom koja misli da ima poverenje naroda, a ustvari ga nema. Ne želim Srbiju sa vladom koja je u startu odredila da sve svoje propuste i zablude pripiše nekom drugom ili nekom prošlom vremenu.
Ne želim Srbiju sa vladom koja opoziciju doživljava kao neprijatelja, a ne kao političkog protivnika sa kojim će zajedno stvarati i utreti put nekoj novoj Srbiji. Na kraju, ne želim ni Srbiju sa opozicijom koja borbu za vlast doživljava na prvom mestu kao mogućnost osvete, revanšizma i nekih ponovnih progona.
Želim da doživim da u ovoj Srbiji dođe neko kao onaj zloglasni Franko koji je znao da kaže - izgradite to groblje, sve tamo sahranite, svi su se borili za Španiju. Da li ćemo mi biti jednom u stanju da doživimo čoveka koji će znati da kaže - svi su se borili i svi se bore za Srbiju. Da li smo kao narod zreli da definišemo nacionalni interes i jednom znamo šta u ovoj zemlji nije za prodaju, predaju i podelu.
Gospodo iz DOS-a, na vama je danas velika odgovornost, da bez afekta i sujete ne dozvolite da vam lični i stranački interes bude ispred interesa naroda i države i preteranim vlastoljubljem i političkom diktaturom istorijski postanete krivci za sunovrat Srbije. Jedini lek u ovoj situaciji, u ovako naraslim političkim tenzijama jesu - novi parlamentarni izbori, koji neminovno dovode do smirivanja tenzija, daju predah i omogućuju nekoj novoj vladi da dođe do vazduha, da može da unese nešto novo u sadašnje stanje u Srbiji.
Vanredno stanje samo je odložilo eskalaciju narodnog nezadovoljstva koje će eskalirati i eksplodirati onog momenta kada ga ukinete, a tada bojim se nećete imati vremena ni za izbore ili ćete ponovo uvesti vanredno stanje i postati prva demokratska vlada u svetu koja je vladala vanrednim stanjem.

 Reč ima narodni poslanik Branko Ružić, a posle njega Dragan Jočić.

Poštovane kolege poslanici, na dnevnom redu današnje sednice imamo vrlo značajno pitanje Vlade Republike Srbije i njenog mandatara, kao posledicu tragičnog događaja od 12. marta tekuće godine. Na ovaj način nametnuto pitanje nas obavezuje, pre svega kao politički odgovorne ljude, da u argumentovanoj civilizovanoj raspravi, ostavljajući kod nekih nabujale emocije po strani, ukažemo na činjenice koje nas rukovode da se odredimo povodom ovog konkretnog političkog pitanja.
Socijalistička partija Srbije smatra, uz uvažavanje veoma jasno iskazanih pravaca delovanja DOS-a, da je DOS krenuo pogrešnim putem koji nas sve zajedno neće dovesti do cilja. Smatramo da je u aktuelnom političkom trenutku daleko primerenije rešenje formiranje prelazne vlade, imajući u vidu pre svega potrebu političke stabilnosti i potrebu da uplovimo u mirnije političke vode.
Prelazna vlada koju bi činili svi relevantni politički faktori u Srbiji bila bi proizvod najšireg političkog konsenzusa, imala bi značajnu snagu i specifičnu težinu, ponela bi breme prelaznog perioda do izbora i pokazala građanima Srbije, kao vrhovnom političkom arbitru, što nikada ne smemo da smetnemo sa uma, da je u zemlji Srbiji moguće odgovorno bavljenje politikom i pored političkih razlika.
Poslanici SPS glasaće protiv predloga vršioca dužnosti predsednika Republike Srbije, vezano za novog mandatara i novi tj. stari kabinet, iz principijelnih i političkih razloga. Ukoliko je koncept vlade kontinuitet ranije politike koja se svodi na termin reforme, iza koga se mnogo toga krije a nije u interesu građana Srbije, jasno je onda zašto su socijalisti protiv. Naravno, nemamo razloga ni da ne shvatimo da se upravo nastavlja takva politika, jer tako nešto i proklamujete ovih dana putem vaših sada već najstrože kontrolisanih medija.
SPS se zalaže za razvijanje demokratskih institucija, državu socijalne pravde, društvo jednakih šansi, prava radnika na besplatnu primarnu zdravstvenu zaštitu, besplatno školstvo, dok se učinak politike vaše dosadašnje vlade, a siguran sam i buduće, može slikovito prezentirati sledećim činjenicama: vaša vlada nema legitimitet i kako vi sami sebe hrabrite - većinsku podršku; ponovo suspendujete demokratska načela, Ustav i zakone i deficit podrške nadomešćujete ukradenim mandatima, čime poništavate izbornu volju građana.
Vladali ste do sada, a verovatno ćete i od sada, uredbama, kako biste izbegli i minimum demokratske kontrole. Zakonom o radu ste zaposlene stavili u status obespravljenih najamnih radnika, a mladima praktično onemogućili, najvećem broju, dolazak do radnog mesta. Zakon o privatizaciji je onemogućio socijalno pravednu privatizaciju za koju se socijalisti zalažu i samim tim radnicima pravo učešća u procesu privatizacije na adekvatan način.
Preduzeća su uvedena u stečaj kako bi se knjigovodstvena vrednost kapitala obezvredila. Tzv. omnibus zakon pojačava separatističke težnje u Vojvodini. Zakon o lokalnoj samoupravi svojim odredbama suspenduje princip solidarnosti i jednakosti i dovodi u neravnopravan položaj građane u oblastima obrazovanja, zdravstvene zaštite, kulture, iz razloga nejednake ekonomske snage opština. Zakon o amnestiji je doneo pomilovanje za teroriste sa Kosova i Metohije i sa juga uže Srbije.
Prisutna je i perfidna manipulacija Zakonom o informisanju koji se ne usvaja, dok vlada obezbeđuje apsolutni monopol u sferi informisanja. Privredna aktivnost je u stagnaciji u svim sektorima proizvodnje. U januaru 2003. godine zabeležen je pad. Prisutno je stalno i neumereno povećanje cena električne energije, troškova stanovanja, prevoza, lečenja i tzv. potrošačke korpe. Radikalno je smanjeno izdvajanje države za zdravstvenu zaštitu, oko 50%. Školarine dostižu nivo iznad 120.000 dinara za pojedine fakultete.
Ne postoji celovit, diplomatski mudar, na nacionalnom i državnom interesu utemeljen, pristup rešenju pitanja Kosova i Metohije. Politika vlade mora imati i svoje humano lice, kako bi socijalisti prepoznali bar minimum kompatibilnosti sa svojim programskim načelima. Sledstveno obrazloženju, socijalisti ne mogu podržati ovakav koncept vlade.
Vaš pristup rešenju aktuelne političke krize je legitiman i po vas sigurno kratkoročno koristan. Međutim, takav pristup je politički kratkovid i manjka mu racionalnost i mudrost. Vanredno stanje nakon izbora ove nove - stare vlade bi logično trebalo ukinuti, naročito ako se ima u vidu da je povod za uvođenje vanrednog stanja borba protiv kriminala, za koju postoji najširi politički konsenzus svih relevantnih političkih faktora, među kojima je i SPS.
Nisam siguran da vam je potreban rizik da pod plaštom vanrednog stanja suspedujete i neka esencijalna politička prava, a takođe - da li vam je kao proklamovanim demokratama potrebna unificirana, jednosmerna medijska slika, introvertan pristup produkciji virtuelne stvarnosti, u koju samo vi možete i želite da verujete. Da li vam je potrebno da vam neki zlonamernici spočitavaju idolopoklonstvo ili medijski neukus. Da li kao demokrate želite da budete etiketirani kao tvorci jednopartijske države? Da li se politička stabilnost postiže polarizovanjem građana i podelom na azijsku i evropsku Srbiju?
Ako vi kao Demokratska stranka, vi koji ste na sebe preuzeli veliku odgovornost, za šta naravno zaslužujete priznanje, ali bez jasnog ishoda, svojim činjenjem ne date odgovore na ova pitanja, politička realnost i vreme koje neumitno teče će sigurno dati i samo vam želim da u tom trenutku ne dođete u poziciju da patite od sindroma zakasnele pameti.
Srbiji, građanima Srbije i političkoj sceni Srbije je potrebna mudrost, mera i minimum uzajamnog poverenja, bez obzira na političke razlike. Zahvaljujem.

Reč ima narodni poslanik Dragan Jočić.

Cenjeni gospodine Živkoviću, predstavnici Vlade, poštovana predsedavajuća, dame i gospodo poslanici, mučno je i teško govoriti o novoj vladi kada je ona novo-stara vlada i kada je rasprava o njoj ishodovana tragičnim momentom koji se zove smrt jednog čoveka, čoveka sa kim sam 13 godina, odnosno do 1989. godine, pravio opoziciju u Srbiji. Međutim, život ide dalje, država nastavlja da živi.
Nakon oktobarskih dešavanja, Vlada Republike Srbije nije sa punom serioznošću sagledala stanje bezbednosti u kome se zemlja nalazi. Olako se prelazilo preko činjenice da je osnovni uslov za sprovođenje bilo kakve reforme i boljitka eliminisanje organizovanih kriminalnih grupa, njihove povezanosti sa policijom, delom vojske i političara.
Organizovani kriminal kod nas nastaje i razvija se u poslednjoj deceniji. On nije samonikao, on nije nastao juče, već je smišljan i stvaran iz bivšeg političkog centra tj. odozgo. Međutim, moramo da konstatujemo da je on opstao, a ne bi mogao bez tolerisanja, a možda i podrške dela vlasti, sprege sa političkim partijama, uticajnim privrednicima, te državom i njenim organima.
Jednostavno, država i vlast su modus vivendi organizovanog kriminala. Dosadašnja vlada u Srbiji nije objektivno sagledala da li postoji kriminalna saradnja sa nosiocima organizovanog kriminala u Vladi, ministarstvima, organima lokalne samouprave, policiji, sudstvu, tužilaštvu i carini. Ove veze su postojale, nastavile su se i trebalo ih je odlučno prekinuti i preduzeti blagovremeno sve mere koje će očistiti i stabilizovati zemlju.
Moram da kažem da zadnjih godinu dana iz izveštaja, iz izjava političara, teško se bilo snaći, da li postoji kriminal u Srbiji ili ga nema. U jednom momentu se potpuno licitiralo brojem grupa kriminogenih ili kriminalnih, pa je zvanični MUP procenjivao da ih ima 150. Gospodine Živkoviću, vi ste tada tvrdili da ima između 100 i 200. General policije, Knežević, ide čak do 300 kriminogenih grupa. Međutim, bilo kako bilo, postavlja se pitanje - da li je u našoj zemlji pobeđena mafija?
Sada ću pročitati određene izjave, zbog čega DSS neće moći da glasa za vas, kao mandatara, i za Vladu. Osmog jula 2002. godine, gospodine Živkoviću, dajete izjavu da mafija u Srbiji, u njenom izvornom obliku, ne postoji, definitivno je razbijena veza između političara i kriminalaca i slobodno se može reći da mafija nema svoju državu. Takođe, rečeno je da u vašem rodnom gradu postoje određene kriminogene grupe, ali odmah se onda nadovezujete i kažete i ocenjujete da je Beograd najbezbednija metropola u Evropi, čak i predlažete da jedan od načina borbe protiv organizovanog kriminala bude pratnja kriminalaca, popularno nazvana "japanska pratnja".
Takođe, i pokojni premijer, gospodin Zoran Đinđić, bio je naivan i nije sagledao veliko zlo koje preti, zapretilo je njemu, a preti i nama. On je tvrdio da je mafija sistemski poražena, jer više nema veze između nje i vlasti. Takođe, poštovana predsedavajuća je izjavila da je vrh organizovanog kriminala hobotnica, koja je posle 5. oktobra 2000. godine izgubila glavu, a da su ono što se sada vidi njeni poslednji krici. To je dato 8. jula 2002. godine.
Međutim, moralo se stati na put organizovanom kriminalu. Ovo se moralo uraditi, jer organizovani kriminal ima tendenciju da stvara sopstveni poredak. On ima svoje institucije, koje mogu nadrasti i koje prelaze institucije države. Tendencija ovog oblika kriminala je da naruši principe, koji su državni principi, i da dođe na mesto politike. To je moralo ranije da se uradi.
Ovaj predlog Vlade, odnosno predlog gospodina Živkovića, potpuno je specifičan, kao što je on rekao, to je zapravo staro-nova vlada, ona je stara po sastavu, ali moramo da priznamo da je oslabljena za jedan veliki autoritet, autoritet gospodina Đinđića. Ovako oslabljena, ona će upasti protiv svog nadanja, bez određene strategije, u borbu protiv organizovanog kriminala, a moram da napomenem da vanredno stanje nije strategija. Ono je izraz trenutnog reagovanja i iznenadnog suočavanja sa ozbiljnom bolešću koja nas je zahvatila i u koju smo ušli 5. oktobra, a to je organizovani kriminal.
Vanredno stanje je zapravo u suštini odbrana od neke šire agresije koja pogađa sve građane na jednom delu teritorije, ali ipak ne sme da bude forma pod koju će se staviti i kojom će se pokriti sve ono što nije urađeno, a trebalo je u normativnom smislu.
I na kraju, da kažem da podrška koja bi se izrazila brojem 126 ili 128 u ovom trenutku ne može da stabilizuje zemlju. Nju može da stabilizuje samo najširi politički dogovor. Na kraju, vrlo tragično i bolno po zemlju, ispostavilo se da je pred nama do pre nedelju dana stajao jedan problem, čije je rešavanje, nažalost, moralo da počne smrću jednog od velikana politike. Ni partije, ni Vlada, niti su umele, niti su mogle ovo da reše.
Opominjemo, trenutak je pretežak da bi bilo ko sam mogao da snosi teret. Međutim, oni koji neće da sagledaju nužnost i odbacuju najširi dogovor o budućnosti zemlje, moram da opomenem još jedanput, kreću ka političkom monizmu, izjednačavaju sebe sa svim merilima vrednosti, te na kraju i sa samom državom. Takvo naše ružno iskustvo iz bliske prošlosti moramo da izbegnemo. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Nataša Jovanović.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine Živkoviću, Srpska radikalna stranka, kao što ste čuli od zamenika predsednika poslaničke grupe, gospođe Gordane Pop-Lazić, neće podržati vas, kao novog mandatara za sastav Vlade Republike Srbije, niti personalni sastav ljudi koji su i do sada bili u vodećim resorima u našoj zemlji, iz prostog razloga što mi smatramo da se i vaš izbor i izbor celokupne stare-nove vlade vrši u nereguralnim uslovima.
Ti neregularni uslovi su odavno postojali u Narodnoj skupštini Republike Srbije i mi smo na to ukazivali još dok st vi bili na funkciji saveznog ministra unutrašnjih poslova, a odnosi se na poslaničke mandate koji su oteti pojedinim poslaničkim grupama i na situaciju u kojoj se našla Narodna skupština, da ponovo pozove i da uključi u rad narodne poslanike koji su prošle godine, 13. juna, svojevoljno podneli ostavku.
Ono što se dešavalo na relaciji DS-DSS, sukobi unutar DOS-a, umnogome su zaokupirali celokupnu srpsku javnost u protekle dve i po godine, u situaciji kada su beda i nemaština postajali sve veći i veći, kada su radnici, na desetine hiljada njih, jednim potezom pera prisutnih ministara, u toku jedne noći otpuštani sa posla.
Najavljivalo se novo otpuštanje. Životni standard stanovništva toliko je pao da danas milion i po ljudi, po vašoj zvaničnoj statistici, jedva može da preživi i zadovolji minimum egzistencije, postalo je sve više jasno da su narasle političke tenzije, a naročito da je organizovani kriminal i da je stepen kriminaliteta u Republici Srbiji toliko veliki da su građani počeli da se plaše zbog toga i da sa zebnjom posmatraju šta će dalje da se dešava.
Dolazim iz Kragujevca u kome je, na nesreću, mnogo ljudi ostalo bez posla, gde je privreda doživela potpuni ekonomski kolaps, ali i pored svega toga, te bede i nemaštine koja je ljudima navučena na vrat, ono što ih je najviše potreslo u toku 2002. godine je to da su ubistva dostigla veći stepen u odnosu na 2001. godinu za 400%, što se nikada u jednom takvom gradu, sa tolikim brojem stanovnika nije dešavalo, u centru Srbije, u srcu Šumadije.
Malopre je žurnim korakom odavde otišao čovek koga ste predložili da bude ministar unutrašnjih poslova i u narednom periodu. U vreme vanrednog stanja on treba da bude taj koji je najodgovorniji, kada već nije dao ostavku, trebalo je posle tragičnog događaja i ubistva premijera Zorana Đinđića, a nije našao za shodno da se obrati javnosti sa konkretnim podacima i da kaže šta je on to kao Dušan Mihajlović spreman da uradi da bi toliki kriminal u zemlji suzbio.
Odgovorno tvrdim kao predstavnik Srpske radikalne stranke, koju predvodi čovek što se voljom, pre svega vas iz DOS-a, a onda i neprijatelja iz Haškog tribunala, nalazi u Haškom kazamatu, da je dr Vojislav Šešelj na vreme i jedini bio u stanju, spreman odgovorno da ukaže na činjenicu da su se mnoge kriminalne bande organizovale u našoj zemlji i da su spremne, ne prezajući ni od čega, da počine najveće zločine.
Tako je ministar unutrašnjih poslova Dušan Mihajlović pozvao sva lica koja imaju informaciju o ubistvima koja su se desila unazad 7, 8 ili više godina da o tome obaveste javnost. Prof. dr Vojislav Šešelj se spremno, kao i svaki poslanik Srpske radikalne stranke, koji je to odgovorno činio i za skupštinskom govornicom i svuda u Srbiji, gde god smo se pojavili, na bilo kom lokalnom mediju, oglasio i rekao ko su ubice Momira Gavrilovića, bivšeg pripadnika državne bezbednosti, koji je ubijen nakon što je izašao iz kabineta bivšeg predsednika SRJ Vojislava Koštunice, koji danas o tome onako nemušto, pola čovek da ga ne razume šta priča, govori; zatim, ko su ubice Slavka Ćuruvije, Radovana Stojčića - Badže, a posle toga se pokazalo da je dr Šešelj bio u pravu kada je odmah saopštio ko su ubice bivšeg zamenika načelnika Resora javne bezbednosti Boška Buhe.
Sada nam vi predlažete, uz sve druge nedostatke koje imaju pojedini i svi ministri iz predloženog kabineta, da Dušan Mihajlović i dalje bude na toj tako odgovornoj funkciji. Ne samo da to neće doprineti da se sveukupne političke prilike u našoj zemlji stabilizuju, već sa velikom zebnjom, to mogu da kažem, a to osećaju i građani Srbije, nestabilnost koja je prouzrokovana ovakvim načinom uvođenja vanrednog stanja, protivustavnim uvođenjem i ovakvim načinom izbora Vlade, neće dobro doneti građanima Srbije, neće dobro doneti celokupnoj državi i zato mi smatramo da bi jedini izlaz iz postojeće krize, a da se ne bi desila neka druga zla, bio da lepo raspišete izbore i da narod da svoju ocenu i svoj sud o onome što ste radili unazad dve i po godine.
Ovako, pozicija u kojoj se naš celokupni srpski narod i pretnje koje nam dolaze stalno, zahtevi od strane naših neprijatelja, a ne prijatelja, koji nam nikako ne žele dobro, postajaće sve veće i veće i drugi separatistički apetiti će se povećavati, a narod će živeti u bedi, u očaju, nesposoban da bilo šta sam promeni, jer to mora da uradi jedna nova, drugačija i odgovornija vlada, mnogo odgovornija i uspešnija nego što je vaša bila do sada.