Gospođo Čomić, gospodine kandidatu za predsednika Vlade, gospodo članovi i kandidati za buduću vladu, gospodo poslanici, vanredne okolnosti, nažalost izazvane nedokučivom božijom tajnom, izazvale su da se i ova sednica odvija na vanredan način. Tako posle više od dve godine imamo priliku da u Skupštini kažemo neku reč o radu Vlade.
Pre dve godine sam sa nadom očekivao, prilikom ekspozea pokojnog premijera, kasnije sam bezuspešno na sajtu Vlade Republike Srbije tražio, a danas osluškivao da li će kandidat za predsednika nove vlade da kaže nešto i o problemu u jednoj oblasti koja je izuzetno važna, bez koje se ne može i koja mora da bude prioritetna, pa bila ili ne bila vanredna situacija, o reformama u energetskom sektoru.
Svedoci smo danas da se u celom svetu dešavaju turbulentne promene u energetici. Dešavaju se nova prilagođavanja, reforme izazvane uvođenjem konkurencije, odnosno demonopolizacije i otvaranjem tržišta energije, odnosno deregulacije, kojima se sve zemlje u svetu prilagođavaju, a treba da se prilagodi i naša zemlja. To su izuzetno složeni procesi, dugotrajni, zahtevaju veliku pamet i mnogo novca.
Zadatak znači svake, nadam se, odgovorne vlade bio je i treba da bude da se pitanjima reforme energetskog sektora priđe studiozno, metodično i planski. Mnoge zemlje u okruženju napravile su plan takve reforme. Sa tim planom su izašle pred parlament koji je usvojio program i plan reforme tog sektora, te je plan postao državni dokument na najvišem nivou. Takav dokument onda se sprovodi nezavisno od toga ko je na vlasti i smatram da bi to trebalo da bude jedan od važnih momenata i u radu buduće vlade.
Inače, zakonodavna inicijativa Vlade, kao što je predlaganje zakona o rudarstvu, geološkim istraživanjima, naročito o energiji, mora da je javna, a ne da se odvija u skučenim krugovima. Mora da se prihvati saradnja stručnih asocijacija, stručnjaka raznih profila. Mislim da do sada Vlada nije imala dovoljno u tome uspeha.
Naprotiv, mešala se često u rukovođenje energetskim kompanijama, uticala na izbor kadrova, često neuspešno. Recimo, NIS ni danas nema zakonitog direktora. Mešala se i u tarifni sistem, organizovala kaubojske akcije upada u Kolubaru itd.
Samo restrukturiranje energetskih kompanija, čini mi se, tapka u mestu. I ako je to proces koji zahteva sadejstvo organizacionih, zakonskih, normativnih i drugih momenata, mislim da je propuštena prilika da se izvrše ozbiljna racionalizacija i dekriminalizacija u ovom sektoru. Efekti strujnih afera iz okolinih zemalja prete da se preliju i kod nas. Sve su to momenti o kojima treba da se vodi računa u budućem radu Vlade.