Prihvata se predlog i Administrativni odbor će doneti odluku o reklamiranju Poslovnika. Inače je mera udaljenja za narodnog poslanika Tomislava Nikolića izrečena na osnovu člana 104. stav 2. danas u prepodnevnom delu sednice, izrekla je predsedavajuća, gospođa Čomić, koja ima sva ovlašćenja kao i predsednik Skupštine.
Pošto se niko od predstavnika, odnosno predsednika poslaničkih grupa nije prijavio za reč, izvinite, ima prijava, izvolite. Reč ima narodni poslanik Dejan Mihajlov, predsednik poslaničke grupe DSS.

Poštovano predsedništvo, dame i gospodo uvaženi poslanici, odgovornost je malo pominjana reč danas za ovom govornicom, a to je reč koju smo mi kada smo se borili za demokratske institucije puno pominjali i stavljali je kao jednu od tri ključne stvari za izgradnju demokratskih institucija, a te tri stvari su: izbornost, odgovornost, smenjivost. Odgovornosti u Srbiji nema. Odgovornosti za ono što se u Srbiji dešava takođe nema; nisam čuo da je neko rekao - odgovoran sam za ovo ili ono.
Bez jedne takve vrste odgovornosti, teško da možemo da raspravljamo o novoj vladi, o novoj vladi sa starim ljudima, koji niti su preuzeli svoju odgovornost za ono što su uradili, niti su spremni da izveštaj o svom radu ovoj skupštini podnesu. To je elementarna stvar ako krećemo od nečega što jeste novo, ako neko kaže da je novo, mada svi govorimo o nečemu što je staro. Šta su uradili ministri za poslednje dve godine?
Iz izlaganja poslanika DSS-a mogli ste da čujete da je bilo onih koji su uradili više, da je bilo onih koji su uradili manje, da je bilo onih koji su radili isključivo na štetu države, a to se vidi i to narod oseti.
Demokratska stranka Srbije je insistirala na odgovornosti. Ko je odgovoran za to što mi danas u Srbiji imamo nelegitiman parlament, što nemamo predsednika države, što se desilo ovo što se desilo, ko je odgovoran što imamo nestabilnu državu, ko je odgovoran što imamo mafiju, organizovani kriminal i korupciju? Šta je najveća brana u borbi protiv organizovanog kriminala i korupcije? Stabilna država, pravna, demokratska, stabilna država. Mi nemamo niti pravnu, niti legitimnu, niti jaku, niti stabilnu državu.
Da li može ona izvršna vlast koja je dovela do toga da mi nemamo niti pravnu, niti demokratsku, niti stabilnu državu da bude ta koja će se boriti protiv organizovanog kriminala i korupcije? Da li će borba protiv organizovanog kriminala i korupcije biti selektivna i da li će tako i mere vanrednog stanja biti korišćene, ili će se - po izveštaju koje je Ministarstvo unutrašnjih poslova napravilo i lociralo mafijaške grupe, kriminalne grupe - koristiti za sve mafijaške i kriminalne grupe. Da li će se koristiti i na drugo bratstvo iz naše zemunske opštine, ili će se to zadržati samo na jednom bratstvu zemunske opštine.
Da li će se koristiti i za ostale grupe po Srbiji? Da li će neki iz jednog bratstva, ili i ostali, biti samo zaštićeni svedoci, ili će se i oni naći na optuženičkim klupama. To su sve pitanja koja građani postavljaju i ta pitanja će građani postaviti i novom predsedniku Vlade a postavljali su ih i do sada i ministru pravde i ministru policije i svim ostalim ministrima; uopšte to su pitanja koja se postavljaju svima nama koji smo ovde u ovoj skupštini.
To su pitanja na koja, duboko sam ubeđen, vanredno stanje ne može dati odgovor. Vanredno stanje nije mera koja može da doprinese značajno u borbi protiv organizovanog kriminala, jer vanredno stanje neće da otkloni uzroke, ono će se baviti posledicama organizovanog kriminala. Neće otkloniti uzroke organizovanog kriminala, a to je nestabilna država, povezanost i uvezanost organizovanog kriminala sa državnim strukturama; informacije kažu da su pojedine grupe organizovanog kriminala imale svoje ljude u sudstvu, u MUP-u, da su imali sve informacije i da im se nije moglo stati na kraj. To su sve zvanični izvori Vlade Republike Srbije.
Da li su vanredne mere sredstvo ili cilj? Mogu li da dovedu do ključne borbe i do iskorenjivanja organizovanog kriminala iz Srbije? Ne mogu. Uzroci su mnogo dublji, uzroci su nestabilna država. Oni koji su učinili ovu državu nestabilnom, ne mogu da je učine stabilnom.
Zato je DSS imala niz predloga; nažalost po državu, nismo došli do jednog takvog rešenja.
DSS, naravno, neće podržati predlog Vlade kako je izneo kandidat za predsednika Vlade gospodin Živković. Stavove koje je imala do sada, koje je iznosila i danas, pošto je Vlada stara - nova, DSS će iznositi i nadalje i važiće za sve ministre.
Mi očekujemo da konačno novi predsednik, ukoliko želi dobro i sebi i Vladi, ustanovi princip odgovornosti u njegovoj vladi, pa da se konačno kaže ko je odgovoran za to što je predsednik jedne vlade ubijen. Da li su za to odgovorni samo oni koji su bili na onoj strani, ili su odgovorni i ovi koji su bili na ovoj strani, koji možda nisu preduzeli sve mere da se to spreči? Znači, ima puno stvari o kojima treba razgovarati, ima puno pitanja. Treba dati odgovore, ali vanredno stanje nije sredstvo - sredstvo su pravna država, institucije, stabilna država, legitimne institucije. To je nešto za šta ćemo se mi kao DSS boriti i na čemu ćemo insistirati.

Pošto više nema prijavljenih za reč, zaključujem pretres.
Saglasno članu 187. stav 1. pristupićemo glasanju odmah.
Reč ima gospodin Zoran Živković, kandidat za predsednika Vlade.

Običaj je da se daju odgovori na neka pitanja. Zahvaljujem na diskusiji koja je verovatno bila najmirnija u zadnjih nekoliko godina. Nije bila onakva kakva bi trebalo da bude u parlamentu Republike Srbije, ali je bila daleko od onih mračnih i vulgarnih diskusija koje smo imali prilike da čujemo ovde. Zahvaljujem na tome i smatram da je to učinjeno iz pijeteta prema pokojnom predsedniku Đinđiću.
Normalno, bilo je i poslaničkih izuzetaka koje ćete sami prepoznati u onima koji su govorili. To nije nešto što bi mene trebalo da se tiče, posebno sada. Dao bih odgovore na neka pitanja.
Više poslanika je postavilo pitanje legitimiteta parlamenta. Ne znam zašto se to pitanje postavlja Vladi, kad je tačka dnevnog reda izbor nove Vlade. Vi sedite u ovom parlamentu i vi svojim prisustvom dajete legitimitet ovom parlamentu. Prema tome, to nije pitanje za Vladu.
Inače, nekoliko poslanika je dalo neke zahteve Vladi. Zahtev Vladi možete davati ako glasate za tu vladu, a ako ne glasate za Vladu, onda možete da dajete predloge i da tražite izveštaje. Zahteve od Vlade možete da imate samo ako ste glasali, ako ste tu Vladu prihvatili kao svoju.
Pominjano je stotine uredbi sa snagom zakona, gde je Vlada Srbije preuzela poslove koji inače treba da budu definisani zakonom. Postoji jedna jedina uredba koja je diskutabilna po pitanju ustavnosti i tiče se transporta nafte. Više puta vam je ponavljano koji su efekti te uredbe i više puta je ponavljano, a i vidite sami na ulicama, na putevima, na benzinskim pumpama, da li se nešto dešava u toj oblasti što se razlikuje od vremena kada se svašta dešavalo u toj oblasti.
Više poslanika je reklo da se vrši privatizacija u bescenje. Pa, kupite ako mislite da je nešto jeftino, ako mislite da je nešto besplatno, kupite. Svako može da kupi, pa i vi koji mislite da je to besplatno. Niko nije kupio ništa, a da je to bilo zatvoreno i da nije bila javna aukcija ili javni tender. Ako mislite da je to što se prodaje jeftino, uzmite pa kupite.
Kooperativnost sa Hagom je zamerka dosadašnjoj Vladi. Ova vlada će voditi istu politiku prema Hagu. Čudi me da to govore ljudi iz stranke čiji je predsednik sam otišao tamo. Niko ga nije terao da ode u Hag. Nudio se godinu i po dana, a onda kada je dobio poziv o svom trošku je i otišao. Što se tiče drugih stranaka i njihovih nekadašnjih i sadašnjih članova, primedba iz međunarodne zajednice prema nama je da je vrlo malo ljudi isporučeno Hagu. Tačno. Najveći broj je otišao sam, a među njima su vrlo visoki funkcioneri stranaka čiji poslanici danas kažu da smo mi kooperativni sa Hagom. Niko iz Demokratske stranke ili iz neke druge stranke DOS-a niti je pozvan, niti je otišao sam u Hag.
Pitanje je bilo da li sam osuđivan. Nisam osuđivan. Prekršajno verovatno da, za prebrzu vožnju ili tako nešto, ali nisam osuđivan ni za jedno krivično delo, niti se vodi bilo kakva istraga.
Bilo je u štampi pitanja o poslovanju moje nekadašnje firme. Ako je to interesantno javnosti ili vama, možete da dobijete presude koje su donete odavno, kada sam bio duboko u opoziciji, tako da možete da proverite i to, ako to nekog interesuje.
Da li sam bio u Šilerovoj ulici? Nisam bio u toj ulici.
Šta je sa ostalim kriminalnim grupama? Vi ste dobili jasnu informaciju da je protiv svih 155 kriminalnih grupa povedena akcija i da je uhapšeno blizu 800 pripadnika tih organizovanih grupa, tako da nijedna organizovana grupa nije zaštićena, osim nekih političkih, za sada.
Neko je čitao, mislim da je ministar u senci, Jočić, neke moje izjave gde je neko tvrdio da ima 155 kriminalnih grupa, a da sam ja rekao da je to između 100 i 200; pa 155 je između 100 i 200, definitivno. Mi smo govorili da nema mafije, uvek smo to govorili, a ponavljam da i dan-danas u Srbiji nema mafije. Ima 155 organizovanih kriminalnih grupa ili bandi. Razlika je u tome što je mafija jedan sistem koji sve njih povezuje. Taj sistem nemamo. Zato u Srbiji nema mafije, što ne znači da nema kriminala, naprotiv. To se ne zove mafija.
Što se tiče ekonomskih pokazatelja, neko je rekao da su oni manji nego što su najavljeni na početku godine. Tačno je. Oni nisu rađeni u odnosu na prva tri meseca ili prva dva i po meseca ove godine, nego je to jedna brza, ne baš precizna procena, učinjena u odnosu na to šta se dešava u državi gde je ubijen premijer. I oni otkloni u ekonomskim pokazateljima i procena šta će se desiti. Imaćete jako brzo preciznu analizu toga šta nas u ovoj godini očekuje.
Što se tiče Bele crkve, dobio sam informaciju oko, kažete, upada DOS-a i policije u prostorije SPS-a i SRS-a. Da vas obavestim da je Savezna direkcija za imovinu SRJ, shodno Zakonu o finansiranju političkih stranaka, koji je donet na saveznom nivou i po kome je imovina Saveza komunista Jugoslavije postala imovina savezne države, 4. novembra 2002. godine donela odluku da se te i te prostorije, na koje se odnosi, prenose kao nepokretnosti opštini Bela crkva.
Sa druge strane, za prostoriju koju koristi SRS Izvršni odbor opštine Bela crkva doneo je zaključak 1992. godine, kada je ta prostorija dodeljena na privremeno korišćenje sa trajanjem od godinu dana. Akt opštine Bela crkva od 16. januara 1995. godine oduzima tu prostoriju SRS-u, odnosno njenom mesnom odboru. Ovo je sprovođenje odluke opštine Bela crkva od 16. januara 1995. godine. Deluje smešno, ali je tako.
Što se tiče SPS-a, tu je akt od 4. novembra 2002. godine, mogu da vam dam posle dokumenta. Prema tome, to je izvršenje onoga što je zasnovano na zakonu. Pozivam vas da, ako mislite da to nije tačno, tražite zaštitu, možda i od Vlade i od suda. U svakom slučaju, nije bila namera da se u Beloj crkvi pokazuje represija prema SRS-u i SPS-u. Ako je iko imao ideju da to radi, to sigurno neće raditi u Beloj crkvi.
Neko je konstatovao da je moje lično nepoverenje u poslanike opozicije razlog tome što danas nema TV prenosa, a i rekao je taj gospodin da to što nema TV prenosa sigurno neće da pohvata kriminalce. Potpuno se slažem. Zašto mene optužujete za to što nema TV prenosa? U ovom trenutku nisam ni izvršna vlast, ni poslanik, nego građanin koji ima pravo da predloži Vladu.
Prema tome, nigde u svetu ne postoji primer da mandatar sprovodi teror. Možda postoji, gde to sprovodi car, monarh, predsednik, predsednik Vlade, predsednik Skupštine, ali mandatar ne može da sprovodi državni teror. To ne postoji. Zašto nema TV prenosa, ne znam, to je pitanje za parlament.
Što se tiče izveštaja Ministarstva kulture, čuli smo stav, ne znam kakvi izveštaji su davani, i sigurno je da izveštaji moraju da sadrže sve one činjenice koje izveštaj treba da ima, pa i novac ovde pominjan kao nedostatak u tom izveštaju, i ministarstva će davati polugodišnje izveštaje o svom radu, tako da će taj izveštaj ići i na sednicu Vlade i na sednicu nadležnog odbora u parlamentu.
Što se tiče zakona o kulturi i prozivanja Vlade zbog mnogih zakona koji nisu doneti, npr. o informisanju i slično, postoji jedna vlada koja može da predloži zakon ovom parlamentu i postoji 250 poslanika koji mogu da predlože zakon ovom parlamentu.
Prema tome, nemojte da prebacujete samo Vladi za nešto što nije učinjeno. Svi vi imate isto pravo kao i Vlada Srbije, da predlažete zakon, a mnogi od vas se hvale umnim i bilo kojim drugim kapacitetom, koji je mnogo veći od kapaciteta ove vlade. Pokažite ga. Pokažite taj kapacitet i napišite sve te zakone koji treba, po vašem mišljenju, da uvedu red u ovu državu. I zakon o informisanju i o svemu onome što ste ovde pričali.
Ocenjeno je da nema smisla da reforme budu bolne. Pokušaću da parafraziram jednog vrlo mudrog, uspešnog čoveka, koji je nažalost skoro ubijen, a koji je rekao da su reforme ili neuspešne ili bolne. Nema tih uspešnih reformi koje nisu bolne. Nemate nikakvo lečenje koje nema neku smetnju: ili je osip, ili je bol, ili je nešto između, ili je povraćanje ili je nekakva muka. Prema tome, dajte mi jedan primer iz sveta gde su reforme učinjene bez problema za bilo koju socijalnu, društvenu grupu i založiću se, ne ova vlada, nego ceo parlament, cela država, da prepiše taj recept i da radimo po tom receptu.
Takvih reformi nema i vi to jako dobro znate.
Kao što je isto bezobrazno da ljudi, koji su do juče bili na mestu predsednika upravnih odbora ili javnih preduzeća, kažu da se politika nije odvojila od javnog sektora i da se meša u taj javni sektor. Naravno, možete da potcenjujete mnoge stvari i kod mene i kod drugih ljudi, ali nismo izlapeli i bar pamtimo ono što se dešavalo, a dešavalo se mnogo toga što ćemo nažalost morati da pamtimo celog života.

 Zahvaljujem gospodinu Živkoviću. Pošto je Narodna skupština obavila pretres o kandidatu za predsednika Vlade, iznetom programu i kandidatima za potpredsednike Vlade i ministre u Vladi Republike Srbije, pre prelaska na odlučivanje, podsećam vas da se, prema članu 187. stav 1. Poslovnika, o predlogu za predsednika Vlade i članovima Vlade odlučuje u celini, tajnim glasanjem, osim ako Narodna skupština ne odluči da se glasanje obavi javno.
Predlažem da Narodna skupština o kandidatu za predsednika Vlade, kandidatima za potpredsednike Vlade i ministre u Vladi Republike Srbije glasa javno, upotrebom elektronskog sistema za glasanje.
Molim da se o ovom predlogu izjasnite.
Za 127, protiv 96, nije glasalo sedam, ukupno 230 narodni poslanik.
Konstatujem da je Narodna skupština usvojila predlog da se glasanje obavi javno, upotrebom elektronskog sistema za glasanje i da će se Narodna skupština izjasniti u celini.
Povreda Poslovnika? Nema povrede Poslovnika, ovo je glasanje, pristupili smo glasanju (žagor).

Zaista ne znam, gospođo predsedavajuća, da li ste napravili lapsus ili omašku, ali član 121. u stavu 2. decidno kaže da se tajno glasa upotrebom elektronskog sistema, dakle ne možemo javno glasati upotrebom elektronskog sistema nego tajno, a javno se glasa prozivkom.

Prema tome, vi ste stavili na glasanje nešto što je nemoguće. Ili je član 121. ili ćete na osnovu člana 187. tražiti da se glasa prozivkom.

Konstatujem da nema povrede Poslovnika. Već sam se pozvala na član 187. stav 1. koji kaže: "O predlogu za predsednika i članove Vlade odlučuje se u celini, tajnim glasanjem, osim ako Narodna skupština ne odluči da se glasanje obavi javno."

Narodna skupština je donela o tome odluku. Zato što je ostavljena mogućnost da Narodna skupština drugačije odluči, a mi poštujemo Poslovnik i o tome smo odlučili.

Podsećam vas da se, prema članu 92. stav 2. Ustava Republike Srbije i članu 187. stav 2. Poslovnika, odluka o izboru članova Vlade smatra usvojenom ako je za nju glasala većina od ukupnog broja narodnih poslanika.

Stavljam na glasanje predlog za predsednika i potpredsednike Vlade i ministre u Vladi Republike Srbije u celini.

Za 128, protiv 100, uzdržana tri, od ukupno 231 prisutnog narodnog poslanika.

Saopštavam da je Narodna skupština većinom glasova izabrala predsednika, potpredsednike i ministre u Vladi Republike Srbije.

Sada ćemo pristupiti polaganju zakletve. Molim predsednika, potpredsednike i ministre u Vladi Srbije da, u skladu sa članom 6. Zakona o Vladi Republike Srbije, pristupe radi polaganja zakletve.

(Predsednik čita tekst zakletve dok ga članovi Vlade ponavljaju.)

"Zaklinjem se da ću se u svom radu pridržavati Ustava i zakona i da ću dužnost člana Vlade vršiti odgovorno i savesno".

Zahvaljujem. Dozvolite da u vaše i svoje ime čestitam predsedniku, potpredsednicima Vlade i ministrima u Vladi Republike Srbije. (Aplauz.)

Takođe molim predsednika, potpredsednike i ministre u Vladi da potpišu i predaju tekst zakletve.

Određujem pauzu od sat vremena. Zakazujem sednicu Odbora za pravosuđe, nakon čega ćemo nastaviti sednicu.

(Posle pauze - 17.10)

Dame i gospodo narodni poslanici, molim vas da radi nastavka sednice utvrdimo da li imamo kvorum za rad.

Konstatujem da imamo kvorum za rad.

Na početku jedno obaveštenje, u skladu sa članom 24. Poslovnika Narodne skupštine, obaveštavam vas da će dužnost predsednika poslaničke grupe DOS - Reforma Srbije ubuduće vršiti narodni poslanik Bojan Pajtić.

Saglasno odluci Narodne skupštine da se obavi zajednički načelni pretres o predlozima zakona za koje je to predložio narodni poslanik Čedomir Jovanović, a pre otvaranja zajedničkog načelnog pretresa, podsećam vas da, shodno članu 90. Poslovnika Narodne skupštine, ukupno vreme rasprave u načelu iznosi pet časova, kao i da se ovo vreme raspoređuje prema broju poslanika koje poslanička grupa ima.

Molim predstavnike poslaničkih grupa da podnesu prijave za reč, sa redosledom narodnih poslanika.

Prelazimo na 2. tačku dnevnog reda: – PREDLOG ZAKONA O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O UREĐENjU SUDOVA (zajednički načelni pretres sa 3, 4. i 5. tačkom dnevnog reda)

Da li predstavnik predlagača, gospodin Vladan Batić, ministar pravde, želi reč? (Nije prisutan, pošto je u toku sednica Vlade.)

Da li izvestioci nadležnih odbora, za pravosuđe i zakonodavstvo, žele reč? (Ne.)

Da li predsednici, odnosno predstavnici poslaničkih grupa žele reč? (Ne.)

Onda ćemo sačekati da se dostavi lista sa prijavljenim poslanicima za učešće u raspravi.

Pošto sam primila listu poslaničke grupe DSS, dajem reč narodnom poslaniku Đorđu Mamuli.

Predloženi paket zakona o pravosuđu dolazi sa velikim zakašnjenjem jer je u Srbiji došlo do ukidanja nadležnosti opštinskih sudova sa 1. martom ove godine, a novi sudovi nisu počeli sa radom.

Blagovremeno smo, negde oko Nove godine, skrenuli pažnju Ministarstvu pravde šta će biti kada dođe 1. mart i kakav će haos nastati ako se nešto ne preduzme blagovremeno.

Da li mislite da je neko odgovorio - nije bilo odgovora. Inicijativa je pokrenuta 18. februara, i evo, danas je to došlo na dnevni red. Osamnaest dana u sudovima u Srbiji vlada pravi haos.

Duže vremena vođeni postupci se obustavljaju jer se sudovi oglašavaju nenadležnim. To se do sada nije dogodilo. Takav stav neodgovornosti, takvo nevođenje računa, mislim da otvara pitanje odgovornosti gospodina ministra pravde, Batića. Ako se pogleda Zakon o ministarstvima, član 5. kaže da je u nadležnosti Ministarstva pravde organizacija pravosuđa i rad sudova, a u obrazloženju Predloga zakona kaže se da iz organizacionih razloga sudovi nisu počeli da rade.

E sada, ako je Ministarstvo pravde odgovorno za organizaciju rada sudova, a iz organizacionih razloga nisu počeli da rade, ko je odgovoran? Posledice su vrlo ozbiljne. Zato bi ove izmene koje se odnose na odlaganje primene zakona, odnosno organizaciju sudova, trebalo obavezno usvojiti, jer je javni interes ugrožen.

Trebalo je povesti računa o tome sada - šta govore sudije u sudovima. Meni je žao što ovde nema gospodina ministra pravde, da sada ode sa kamerama one televizije, sa kojima je obilazio sudove, da pita sudije - šta sada oni misle, i to da pita one sudije koji dolaze u osam sati i one u osam i petnaest, šta misle o njegovoj odgovornosti, i o konsultacijama sa vrhovnim sudovima, šta da se radi od 1. marta; da pita stranke, da pita te ljude koji dolaze 18 dana u sudove i ne znaju šta će biti.

Suđenja se odlažu na nekoliko meseci. Govori se - sudovi nisu efikasni. Pa kako da budu efikasni? Oni ne menjaju zakon. Pogledajte samo u vašim mestima, u sudovima, šta misle predsednici sudova i nadležne sudije. Dokazi se pred sudovima ne izvode, zato što sudije kažu - ne znamo šta će biti, kada će biti usvojeno i kako da se ponašamo.

Zato mislim da bi ta činjenica trebalo da ohrabri gospodina Batića da podnese ostavku, jer u istoriji pravosuđa Srbije se ovako nešto nije desilo. Ovo govorim iz ugla zanata. To nikakav politički argument nije. O njegovoj odgovornosti su progovorile sudije Vrhovnog suda Srbije, do pre podne predsednik Vrhovnog suda Srbije, gospođa Karamarković, za koju sada čujem da je suspendovana. Ne znam koliko je to tačno.

E sada, pazite, njemu to kažu ljudi iz vrhova pravosudne vlasti, dakle ljudi koji se ne bave politikom i koji njemu nisu nikakva konkurencija, sa najboljim namerama. I, umesto da dođe danas ovde, da nam objasni nešto o svojim zaduženjima i svojoj odgovornosti, njega ovde nema. Ali dobro, nije prvi put.

Ipak, u paketu zakona ima dobrih rešenja i mislim da je dobro rešenje u pogledu reorganizacije sudova. Skrećem vam pažnju da je u našim amandmanima naglašeno, kada je reč o Apelacionom sudu, da bi bilo veoma važno da se osnuju odeljenja apelacionih sudova, a ne da se osnuju četiri apelaciona suda, jer prema onome što smo razgovarali sa ministrom finansija, za rad četiri apelaciona suda treba obezbediti sredstva. Za odeljenja ta sredstva u toj meri ne bi trebalo da se obezbeđuju i u postojećim budžetskim rasponima bi moglo da se odgovori tom zadatku.

Smatram da predloženi paket zakona treba prihvatiti, a preporučujem vam da prihvatite amandmane DSS.

Reč ima narodni poslanik Zoran Krasić.