ČETVRTA SEDNICA, PRVOG REDOVNOG ZASEDANjA, 08.04.2003.

1. dan rada

OBRAĆANJA

Joca Arsić

Poštovane koleginice i kolege poslanici, ne razumem čemu ova potreba za tolikom žurbom. Radi se o jednoj vrlo ozbiljnoj temi i ako je šta važno u ovoj zemlji mislim da je Ustav i promena Ustava najvažnija stvar, jer iz nje proističe sve ono što će se dešavati i u pravima građana, i u zakonskim aktima i u onome što će značiti politički, ekonomski i društveni život u ovoj zemlji. Ako to neko ne razume, to je već njegov problem.
Mislim da smo ovom poslu pristupili na jedan način koji nije odgovarajući, nije korektan, nije saglasan ni sa Ustavnom poveljom, ni sa važećim Ustavom Republike Srbije. Sve ono što se radi i menja na način koji nije u saglasnosti sa najvišim pravnim aktima u jednoj zemlji, ne mislim da će doneti kvalitetno i dobro rešenje.
Zašto ovo govorim? Prvo, ovde se poziva na član 65. Ustavne povelje, koji govori o diskontinuitetu i govori samo o vremenskom periodu u kome mora da se izvrši usaglašavanje ustava država članica zajednice država Srbija i Crna Gora i ništa drugo. Iz njega se ništa drugo ni posebno ne može zaključiti.
Mi smo ovde formirali komisiju za donošenje zakona o pristupanju promeni Ustava, na način koji je bio volja većine, a nisu uzeta u obzir mišljenja i stavovi drugih političkih partija i drugih političkih opcija koje čine ovu skupštinu. Osnovna primedba Socijalističke partije jeste da pravi reprezent u budućoj komisiji za izradu ustava treba da bude Skupština Srbije i odnos snaga u njoj. Mislim da je o tome bilo dosta govora i mislim da je to rešenje, želim da ponovim, najadekvatnije i najbolje, da to bude jedna desetina od broja poslanika u Skupštini i da odražava upravo ono što poslaničke grupe sačinjavaju u ovoj skupštini.
Ne razumem zašto se insistira na tome da mi stalno tražimo i želimo da dokažemo da je Kosovo i da je Vojvodina sastavni deo Srbije. Oni to jesu i nama to priznaju i drugi. Tamo su suspendovani privremeno, ali su sastavni deo Srbije. Ovde ima poslanika sa Kosova. Nećemo da kažemo da oni nisu narodni poslanici. Oni odražavaju volju i želju biračkog tela sa Kosova, naravno, onog koje je želelo da učestvuje u izborima. Ono drugo koje nije želelo, koje nije priznavalo i ne želi da prizna ovu zemlju, mislim da i dan - danas ne želi da je prizna i trudi se da ode, ono i ne treba da učestvuje u ovom delu ostvarivanja interesa u državi Srbiji.
Imamo i drugih sredina koje su apstinirale na izborima, pa ih nismo kaznili tako što neće učestvovati i što neće poslanici iz tih sredina biti validni. Nije to samo deo Srbije koji se zove Kosovo i Metohija. Mislim da ti argumenti nisu dovoljno dobri i da neće doneti ništa kvalitetno.
Ovde je pominjana najvažnija stvar, a to je opšti konsenzus za donošenje ustava, pored toga što on mora da bude donet na ustavan i zakonit način. Drugo je politički konsenzus. Ako nema političkog konsenzusa pri donošenju ustava i traženju ustavnih rešenja ovde u parlamentu, u komisiji, ako mi moramo da budemo samo organ koji će da potvrđuje ono što jedna grupa ljudi donese, onda od toga velike vajde neće biti.
Ko će voditi političku akciju na terenu, ko će pozvati birače da izađu na referendum, da daju glas, ne samo da izađu, nego i da daju glas za taj akt koji treba da bude jedan opšti politički konsenzus u ovoj zemlji. Ako oko tog pitanja u ovoj zemlji ne možemo da nađemo zajednički jezik i da se dogovorimo, ne znam o kom će važnijem pitanju ova skupština da razgovara i da raspravlja, ako neće o pitanju ustava. Ako tu nema konsenzusa, onda od ovog posla nema ništa.
Nama i dalje slede podele i političke razlike, od toga da se neko poziva na to da li će ovaj oblik biti republikanski ili monarhistički, do drugih pitanja, pitanja svojine, pitanja ekonomskih odnosa, pitanja ljudskih prava. Postojeći Ustav obuhvata sva ljudska prava koja se utvrđuju svim evropskim poveljama. Mislim da ćemo zakonskim rešenjima koja će proisteći ovih dana prekršiti neke ključne odredbe ljudskih prava.
Ima čak primedaba iz pozicionih partija i amandmana na rešenja koja su data u predloženim zakonima koji će biti predmet rasprave u drugim tačkama, a koja su u suprotnosti sa osnovnim odrednicama ljudskih prava. Mi smo pre neki dan primljeni u Savet Evrope. Bićemo primljeni kad to bude drugi hteo. Naša želja će biti latentna, ali nećemo odlučivati mi.
Na kraju, da podsetim one koji su se zalagali za monarhistički način uređenja ove zemlje da ćemo i tu imati problem, ukoliko se ovaj narod odluči za tako nešto. Imaćemo problem, jer mi dinastiju za sada nemamo. Naša dinastija se odrekla prava na presto, ova prethodna. Morali bi ponovo da organizujemo neki oblik izbora ili referenduma, da utvrdimo ko je taj monarh koji će voditi ovu zemlju.
...
Demokratska stranka

Gordana Čomić

| Ministarka za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog | Predsedava
 Reč ima narodna poslanica Nataša Jovanović, a posle nje narodni poslanik Branko Ružić.
...
Srpska napredna stranka

Nataša Jovanović

 Dame i gospodo narodni poslanici, bilo bi dobro da se vrati, da uđe ovog trenutka na vrata ministar Vladan Batić, da izađe za skupštinsku govornicu i da nam saopšti - pre svega, zbog nas ozbiljnih ljudi, pripadnika SRS, svih drugih koji se protive ovako nakaradnom zakonskom projektu za promenu Ustava, a najviše zbog građana Srbije koji su u potpunoj blokadi i ne mogu da prate šta se ovde dešava,  - da je reč o prvoaprilskoj šali.
Ovo što je nama u Predlogu zakona o načinu i postupku promene Ustava Republike Srbije uputila tzv. Komisija za promenu Ustava, urađeno je prvog aprila. Bilo bi dobro da je tako, nažalost i politička realnost i reči koje smo danas čuli i od strane ministra i od strane profesora sa sumnjivim kredibilitetom Stevana Lilića (o čemu smo mi mnogo pisali i govorili i upoznali javnost) u najmanju ruku su žalosne. Znate, za ljude koji nisu pravnici i koji ne žele i ne mogu da pretenduju da su pravni eksperti, žalosno je kada se pojavi neko ko za sebe kaže da je pravni ekspert, a onda izađe sa tvrdnjom da se ponosi zbog toga što se pravi ustavni diskontinuitet.
Postavlja se jedno logično pitanje, naime, da li je danas uopšte potrebno da vodimo ovu jalovu raspravu. To nije potrebno, jer vi ste nervozni, jedva i da možete da saslušate, iritira vas, evo, i kada ja govorim i kada govore drugi predstavnici SRS i predstavnici opozicionih stranaka. Ali, zašto niste u tekstu deklaracije na način na koji ste to predvideli ovim zakonom, pred poslanike servirali tekst deklaracije i da se jednostavno o tome glasa.
Ovako, doveli ste jedine legitimne političke predstavnike naroda, narodne poslanike do toga da moraju po hiljaditi put da vam kažu da ne samo da niste demokrate, već ste zaveli otvorenu diktaturu danas u zemlji. I ne samo da nam ne dajete mogućnost da važeći Ustav koristimo, nego se ponosite time kada kažete da Ustav nije Sveto pismo; tačno je, Ustav nije Sveto pismo, Sveto pismo nije promenjivo, a Ustav je promenjiv. Ali, morao bi neko od vas, gospodo iz DOS-a, a da to nisu ni vajni eksperti na državnoj televiziji i drugim centralnim televizijama koje su pod Vesićevom i Bebinom kontrolom, a pojavljuju se na okruglim stolovima i govore o tome da je potrebno da se Ustav menja i da što pre treba da se donese.
Doduše, to je manir i Vojislava Koštunice koji kao pokvarena ploča od 2000. godine ponavlja da Ustav mora da se menja, a onda nam kaže baš on, kao i ljudi iz tzv. Beogradskog centra za ljudska prava da su oni za to da se postigne celokupna javna saglasnost, koje očigledno ovde nema, jer vi nemate pristanak ogromnog broja opoziconih poslanika da se na ovakav način menja Ustav.
Sa druge strane, on sam i Beogradski centar za ljudska prava kažu da se oni, sada ću vam citirati "nalaze u tipološkoj granici regionalne i federalne države" pa se upravo tu krije opasnost, i ono što će u najvećem delu takav ustavni projekat i koncept da prihvati ovaj ostatak DOS-a, opasnost za opstanak i za sudbinu naroda, kako na celokupnoj teritoriji Republike Srbije, a pre svega tu mislim na autonomne pokrajine.
Da ste imali razuma i da ste hteli da slušate šta vam poručujemo mi koji predstavljamo 1.100.000 birača trenutno, a taj broj može samo da bude sve veći i veći, da ste hteli da slušate šta to treba da se menja u Ustavu, jer 99% prisutnih poslanika to svakako niti želi da zna niti o tome racionalno razmišlja, onda biste uzeli u obzir činjenicu da nešto što je društvena svojina i što je ostatak brozovštine i kardeljevštine (iako ovde ima mnogo Brozove ideološke dece) treba svakako brisati iz važećeg Ustava Republike Srbije. Ono što je monopol nad građevinskim zemljištem takođe treba brisati i, naravno, saglasni smo da se grb i himna Srbije promene.
Međutim, ovako imate situaciju jedne veoma nestabilne, iako vi to želite na drugi način da prikažete, političke situacije u zemlji, imate činjenicu da je ova skupština nelegitimna i da će Ustav da bude promenjen sa 20 građana Srbije; pa, hajde onda da pozovem i ja da dođu neki iz Kragujevca, nekih 20, pozvaće Steva iz Sombora, Gordana iz Zemuna i da dođu građani ovde, kao što je 20 građana, nelegitimnih poslanika, prisutno i na takav način će da menjaju Ustav.
Ne, mi ćemo tome oštro da se protivimo i ukoliko u isto vreme kad dođe do održavanja parlamentarnih izbora, a neophodni su nam što pre, bude održavan ovaj referendum, kako Batić reče, moram da ga citiram, "po najvišim evropskim standardima", SRS, sa preko milion birača kojih će, verujem, biti sve više i više, pozvaće tog dana građane Srbije da uzmu u svoje ruke glasački listić i glasaju za listu kandidata SRS, ali da ne glasaju za referendum o takvom nakaradnom načinu promene onoga što je svetinja za svakoga ko drži do pravnih demokratskih načela i do ustrojstva države, gde će striktno biti podeljena i organizovana takva demokratska vlast koja će poštovati i ovu instituciju i pre svega političke predstavnike naroda, narodne poslanike.
Uahvaljujem se na pažnji poslanicima koji podržavaju ovaj stav.
...
Demokratska stranka

Gordana Čomić

| Ministarka za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog | Predsedava
Reč ima narodni poslanik Branko Ružić, a posle njega narodni poslanik Dragan Lazić.
...
Socijalistička partija Srbije

Branko Ružić

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovano predsedništvo, zakonski predlog o načinu i postupku promene Ustava Republike Srbije po mom skromnom mišljenju zavređuje pažnju šire javnosti, svih građana čiji će životni standard, nivo ljudskih prava, stabilnost i poverenje u demokratske institucije umnogome zavisiti od svih odredaba najvišeg pravnog akta naše države. Neprirodno je da poziciona i opoziciona gledišta u predloženom zakonskom rešenju građani Srbije nemaju prilike da čuju.
Da li to znači da u novom ustavu neće biti odredaba koje definišu pitanja slobodnog i javnog pristupa informacijama? Ukoliko je TV prenos skupštinskih zasedanja stavljen u širi kontekst uvedenog vanrednog stanja i njegovo ukidanje takođe doprinosi borbi protiv kriminala, u čemu inače imate podršku svih relevantnih političkih faktora, među kojima je i Socijalistička partija Srbije, onda takvu restriktivnost u informisanju građana podržavamo, ali teško da je takvu tezu moguće braniti racionalnim razlozima, a pri tom ne vređati inteligenciju prosečnog građanina Srbije.
Politička relanost i činjenica da nam usvojena Ustavna povelja i prateća akta nameću potrebu donošenja ustava u jasno definisanim rokovima nisu opravdanja da se unapred način i postupak donošenja, a sledstveno tome u velikom delu i sam nacrt ustava, svedu na puku refleksiju političkog interesa vladajuće nelegitimne većine.
Da bi predložena ustavna komisija imala značaj, specifičnu težinu i legitimitet, smatram da bi bilo dobro i politički racionalno da je svojim glasom podrži dvotrećinska većina skupštinskog sastava, iz prostog razloga što svi ovde znamo da nategnutih 127 poslanika, od kojih je 10-tak imenovano od strane izvršne vlasti uzurpacijom mandata, ne može značiti davanje legitimiteta predloženoj ustavnoj komisiji koja će raditi na vrlo ozbiljnom poslu.
Predloženi princip sastavljanja ustavne komisije je takođe vrlo problematičan. Nije jasno iz kog razloga Vlada koja je vlasna da i sama predloži određeni nacrt novog ustava treba uopšte da ima predstavnike u komisiji, zašto je potrebno dvostruko zastupanje interesa autonomnih pokrajina Vojvodine i Kosova i Metohije preko poslanika iz skupština ovih dveju srpskih pokrajina, kada u aktuelnom sastavu Skupštine Republike Srbije imamo narodne poslanike kao nosioce narodnog legitimiteta, pripadnike svih političkih opcija koji su birani na biralištima u Vojvodini i na Kosovu i Metohiji. Takođe bi morali da uvažite činjenicu da je Srbija bila jedna izborna jedinica.
Što se tiče 20 narodnih poslanika iz reda Skupštine Republike Srbije, treba precizirati da u ustavnu komisiju ulaze poslanici srazmerno zastupljenosti svojih političkih stranaka, ali isključivo onih političkih stranaka koje su učestvovale na izborima u decembru 2000. godine.
Što se tiče javne rasprave, ona po predlagaču predstavlja ekskluzivno pravo ustavne komisije i u tih 45 dana trajanja javne rasprave Skupština Srbije kao vrhovni i zakonodavni organ ostaje po strani i nema mogućnosti aktivne uloge u kreiranju što boljeg ustavnog rešenja. Sve ukazuje na to da se ide na fingiranje javne rasprave, onemogućavanje narodnih poslanika da daju svoj konstruktivni doprinos u izradi što boljeg i kvalitetnijeg ustavnog rešenja, kao i usvajanje nacrta uz pomoć glasačke mašine, a biće politički oportun isključivo za vladajuće strukture.
Pored svih ovih manjkavosti predlagač beži od dvotrećinske većine u parlamentu, a ona bi morala da usvoji ustav i da na taj način svojim legitimitetom stane iza najvišeg pravnog akta koji se iznosi na referendum radi potvrđivanja.
Što se tiče cenzusa i većine potrebne da referendum uspe, to je nešto što je uzrokovano nametnutom dinamikom i aktuelnom političkom realnošću, tako da za takav princip potvrđivanja ustava na referendumu možemo imati razumevanja.
Takođe, predlagač se poziva na pravni i politički diskontinutet u odnosu na Ustav Republike Srbije iz 1990. godine, zaboravljajući da je koalicija DOS upravo došla na vlast u skladu sa odredbama tog ustava, da je doneto pregršt zakona štetnih po građane Srbije, a u njihovim obrazloženjima uporište je bio upravo taj Ustav i njegove odredbe.
Ukoliko ste toliko principijelni i ne želite da budete politički recidiv Ustava iz 1990. godine, paralelno sa referendumom raspišite izbore. Na taj način bi se situacija na političkoj sceni donekle iskristalisala, a vi biste time bili izraz diskontinuiteta.
Predlog da se u vezi sa ovim zakonom izbegne amandmanska procedura, kako bi se, navodno, zaštitio "demokratski princip uvažavanja suprotnog mišljenja, imajući u vidu mogućnost glasanja protiv", govori o neznanju autora napomene koja ide uz ovaj zakonski predlog.
Amandmanska procedura bi mogla umnogome da uozbilji ovaj predlog i da ga podigne na nivo koji je potreban za posao koji je predmet ovog zakona.
Na kraju, ostaje nejasno šta predlagač želi davanjem opcije izbora između nacrta ustava i ustavne deklaracije, jer, ukoliko se radi o potrebi zgrtanja političkog profita u nekom projektovanom političkom trenutku, pitanje donošenja ustava sigurno nije pitanje na kome se to može činiti. Pisanje ustava je vrlo ozbiljan posao i ne bi trebalo u startu praviti konstrukcionu grešku.
Do glasanja o ovom zakonskom predlogu nije kasno da promenite svoj ugao posmatranja ovog pitanja i uvažite zaista dobronamerne kritike i konstruktivne predloge poslanika Socijalističke partije Srbije i drugih opozicionih stranaka. Hvala.
...
Demokratska stranka

Gordana Čomić

| Ministarka za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog | Predsedava
Reč ima narodni poslanik Dragan Lazić, posle njega narodni poslanik Dragiša Đoković i on je poslednji prijavljeni govornik na listi prijavljenih za reč u načelnom pretresu.

Dragan Lazić

Uvaženo predsedništvo, dame i gospodo poslanici, uglavnom je sve rečeno. Poslanici Demokratske stranke Srbije neće glasati za ovaj predlog zakona, što je rekao i šef našeg poslaničkog kluba gospodin Mihajlov.
Vezao bih se za jednu od tačaka izveštaja Odbora za ustavna pitanja, da se prihvati kandidatura jednog člana Koalicije "Povratak", ukoliko Skupština Autonomne Pokrajine Kosovo i Metohija ne predloži svoje kandidate u skladu sa članom 4. stav 1. alineja 4. Predloga zakona. Nelogično je, jer mislim da su mnogi poslanici pre mene istakli da se jednostavno krši izborna volja građana Srbije, zato što je izbornim sistemom iz 2000. godine Srbija bila jedna izborna jedinica, a samim tim, tako je predviđeno da svi budu i sa Kosova i Metohije i iz Vojvodine, zastupljeni u republičkom parlamentu. Ako bi se to uradilo, onda bi se flagrantno prekršila izborna volja građana. Ako se već nešto mislilo na tu temu, onda je trebalo predložiti mnogo ranije, kao gest dobre volje, da se Albancima ostavi jedan prostor u Skupštini Srbije, eventualno u Skupštini zajednice Srbija i Crna Gora.
Rezolucijom 1244 i inače se ne spominje Srbija, već Savezna Republika Jugoslavija, pod čijom je ingerencijom Kosovo i Metohija.
Ako se pogleda Ustavna povelja zajednice Srbija i Crna Gora, može da se vidi da u slučaju referenduma i izdvajanja Crne Gore iz zajednice Srbija i Crna Gora, jedina država koja nasleđuje kontinuitet i, kada je u pitanju Kosovo i Metohija, i subjektivitet, jeste Srbija.
U ovom slučaju se o tome nije razmišljalo. Mislim da je ovo bacanje prašine u oči, bez obzira na to što bi možda bilo dobro da neko iz Koalicije "Povratak" bude u ustavnoj komisiji.
Ono na čemu bih se posebno zadržao jeste nešto što vladajuća nomenklatura u Srbiji uvodi u političku stvarnost, a to je obesmišljavanje svih institucija, osim Vlade Republike Srbije. Prvo je obesmišljena Skupština prekrajanjem izborne volje građana, zatim je obesmišljena funkcija predsednika Republike samom činjenicom da nije smanjen cenzus, što će ovih dana biti urađeno u Crnoj Gori i izaći će se po sasvim drugačijim uslovima na predsedničke izbore i na neki način je trebalo da se uvede na mala vrata kancelarski sistem. Obezvređuje se funkcija predsednika Republike, s tim što je inače nekim budućim ustavnim projektom predviđeno da predsednika Srbije bira ovaj skupštinski saziv.
Treće, obesmišljena je i državna zajednica Srbija i Crna Gora. To se najbolje videlo na konstitutivnoj sednici. Demokratska stranka Srbije se uvek zalagala za to da ta država bude funkcionalna, da sve institucije buduće državne zajednice budu funkcionalne, ali ono što je urađeno u praktičnom smislu reči i ono što se radi sada, zaista je samo jedan vid obesmišljavanja i te institucije koja je od značaja za sve građane dveju država članica.
I na kraju, obesmišljava se i predlog ovog zakona o načinu i postupku promene Ustava Srbije i, što neko malopre reče, polako ali sigurno Srbija se uvodi u jednu fazu diktature. Hvala.
...
Demokratska stranka

Gordana Čomić

| Ministarka za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog | Predsedava
Reč ima narodni poslanik Dragiša Đoković. (Narodni poslanik nije prisutan.)
Na listama poslaničkih grupa više nema prijavljenih za reč.
Pre zaključivanja pretresa, pitam da li žele reč predsednici, odnosno predstavnici poslaničkih grupa?
Reč ima narodni poslanik Dejan Mihajlov, predsednik Poslaničke grupe Demokratska stranka Srbije.

Dejan Mihajlov

Dame i gospodo uvaženi poslanici, ovo je suviše ozbiljan posao da bi ga ovako neozbiljno radili, a još neozbiljnije shvatali. Shvatanje posla donošenja novog ustava na ovaj način govori o političkoj zrelosti i spremnosti da se istinski radi na izgradnji institucija u ovoj državi. Ono na šta ovaj zakon ukazuje i što će verovatno biti rezultat jedne ovakve komisije, to je konfederalizacija Srbije, odnosno pretvaranje pokrajinskih granica u republičke, pokrajinskih institucija maltene u državne, što je potpuno suprotno onome za šta se mi ovde zalažemo.
Mi se zalažemo za modernu državu koja će nesmetano funkcionisati, a upravo ovo nas vodi ka jednom novom haosu i ka novim produbljivanjima kriza.
Ako krenemo od većine za izglasavanje ovog ustava utvrđene ovim zakonom, to neće biti većina koja će, možda, neke političke nesporazume izgladiti, neke političke sukobe rešiti i udariti temelje jedne nove demokratske države, već većina koja će učiniti sasvim suprotno.
Ako pobrojimo šta od institucija imamo u Srbiji - nemamo predsednika Srbije, imamo vršioca dužnosti predsednika Srbije, koji je prekršio Ustav time što neće da raspiše izbore za izbor predsednika Srbije; imamo nelegitimnu Skupštinu u kojoj poslanici koji imaju kradene mandate biraju Vladu i ti isti poslanici biraju Svetozara Marovića za predsednika državne zajednice Srbija i Crna Gora. Imamo vršioca dužnosti predsednika Vrhovnog suda Srbije i imamo vršioca dužnosti Republičkog javnog tužioca.
Dobićemo ustav koji će da izglasa nelegitimna Skupština. Mi ćemo imati državu u vanrednom stanju. Mi nećemo imati državu. Imaćemo nešto što je nedržava, nešto što nisu institucije, imaćemo nešto što je partijska tvorevina, koja treba da posluži za jednokratnu upotrebu. Tako se ne gradi država.
(Poslanik iz sale: "Baš tako".)
Zamolio bih, pošto je poslanik sa ove strane iz DOS-a rekao: "Baš tako", da to uđe u stenogram, da se zna da je to namera.
Pošto je ova država partijska tvorevina, tako se ne gradi država. Tako se ne grade institucije. Ovo nije način da uradimo nešto što će trajati generacijama. Ovo je način da uradimo nešto što će trajati šest - sedam meseci, ili godinu dana, što će poslužiti za maskiranje ili za prolongiranje odlaska sa vlasti, ali svakako neće olakšati život građanima Srbije i neće stvoriti pravnu sigurnost, koja nam je toliko potrebna u ovim trenucima, jake institucije, i neće Srbiju približiti Evropi.
Ako nemate dobar ustav, ako nemate jaku državu, vi nemate garanciju ljudskih, političkih i svih drugih prava. To vidimo danas, kada se ta prava narušavaju.
Po sledećim tačkama dnevnog reda razgovaraćemo o tome kakvi su predlozi zakona - suprotni Evropskoj povelji o ljudskim pravima i suprotni načelima Saveta Evrope u koji smo sada primljeni.
Upravo nepostojanje države, nepostojanje institucija omogućava samovolju oligarhije na vlasti, divljanje partijske države i omogućava stvaranje policijske države. Zato je ...
...
Demokratska stranka

Gordana Čomić

| Ministarka za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog | Predsedava
Narodni poslaniče, zamolila bih vas da se setite osnovnih odredaba iz Poslovnika ove Narodne skupštine, uz svo razumevanje da tema na kojoj smo ovog trenutka podrazumeva slobodu argumentacije, ali napravite razliku između političkog stava i između nedostatka osnovnih normi dobrog ukusa, kada je argumentacija u pitanju. Upozoravam vas na način kojim se obraćate Narodnoj skupštini.