U raspravi o šest zakona treba da idemo redom. Prvi je zakon o izmenama i dopunama Zakona o organizaciji i nadležnosti državnih organa u suzbijanju organizovanog kriminala. Ovaj zakon ima tri sistemska promašaja. Prvi promašaj je definicija organizovanog kriminala. Mesto za ovu definiciju nalazi se u materijalnim odredbama Krivičnog zakona, a ne u ovom zakonu. Ovaj zakon po svom nazivu treba da uredi organizaciju nadležnih organa. Znači, organizaciju MUP-a, organizaciju suda i organizaciju tužilaštva, koji ovaj posao treba da rade.        U delu koji se tiče nadležnosti, treba samo da se taksativno navedu nadležnosti tih organizacionih jedinica nadležnih organa. Nažalost, mi u ovom predlogu zakona imamo čitav niz odredaba procesnog karaktera, čije je mesto u Zakoniku o krivičnom postupku.
Postoji još jedan veliki nedostatak, što nema nijednog opravdanog razloga da ove procesne odredbe budu tako formulisane da bitno ugrožavaju osnovna ljudska prava. Treba reći da i pritvoreno lice i lice na izdržavanju kazne zatvora uživa ljudska prava. Ono je samo ograničeno u nekim pravima. Treba podsetiti ovu skupštinu da je ne samo ulaskom u Savet Evrope nego i nekim dokumentima koji su potpisani od 1970. do 1990. godine ova zemlja preuzela obaveze da ugradi te međunarodne standarde u svoje zakone, te je tako i 1990. i 1993, pa i 2001. godine materija krivičnog zakonodavstva menjana i usaglašavana sa evropskim standardima.
Jedan od tih pokušaja je bio i brisanje smrtne kazne kao sankcije, a drugi pokušaj je bio ukidanje policijskog pritvora od tri dana. Nažalost, policijski lobi je stalno prisutan, a to je onaj deo policije koji na bazi verovatnog želi da smesti ljude u zatvore, jer mentalno okreće situaciju tužilaštva i SUP-a prema osumnjičenom. Treba samo da kažem da smo mi tek prošle godine dobili termin osumnjičenog, a to je svako lice za koje postoji najbezazleniji stepen verovatnoće ili osnovanosti neke blage sumnje da postoji neka indicija da je nešto učinjeno.
Međutim, po ovom zakonu to lice ide u zatvor, a na bazi čega? Na bazi indicija, glasina, nečega što ne može čak ni da se dokaže, a trpa se u zatvor da bi se u tom postupku koji sledi obezbedili dokazi i obezbedili ostali za osuđenje. Znači, ovaj zakon praktično mi ne bismo mogli da donesemo. Upozoravam Narodnu skupštinu da se odredbama ovog zakona krše se međunarodni dokumenti kojima smo pristupili.
Druga stvar, čini se neverovatna presija na sudije, koji će se lustrirati čak i od mozga, a zbog čega od mozga? Ove zakone sudije neće smeti da primenjuju, a zbog čega? Zato što su u direktnoj suprotnosti sa odredbama onih međunarodnih dokumenata koji nas obavezuju.
U prilog ovoj tvrdnji ide i faktički promenjen stav Savezne Republike Jugoslavije od 2000. godine o tome kakav je odnos našeg zakonodavstva prema međunarodnim normama. Ranije je bilo pravilo da kada se neki međunarodni ugovor potpiše ili se njemu pristupi, onda se te norme sprovode u odgovarajućem našem zakonu, pod uslovom da nisu u suprotnosti sa Ustavom.
Od pre godinu dana mi imamo potpuno drugačiju praksu da dajemo primat međunarodnim dokumentima, bez obzira da li smo sproveli promenu u našem zakonodavstvu i bez obzira da li je to u saglasnosti sa našim Ustavom. Treba voditi računa o tome, jer, praktično, sudije će doći u situaciju da ne mogu da primene ovaj zakon jer on ima instalisanu nepravilnost i suprotnost sa međunarodnim standardima, a ta suprotnost se direktno tiče kršenja ljudskih prava određenih pojedinaca.
Na ovaj način sva lica koja budu privedena, zadržana, osuđena, imaju puno pravo da se jave u četvrtom ili petom stepenu nekom međunarodnom sudu, nekom sudu koji priznaje Savet Evrope.
Što se tiče Krivičnog zakona, mislim da je ova promena koja je data korak unazad, ne samo zato što se uvode neke institucije koje nisu više potrebne, već što se na ovaj način ne može promeniti kaznena politika. Ne može se pooštriti kaznena politika; ovo je, praktično, pucanj u prazno.
Što se tiče zakona o oružju i municiji, naravno, svi smo saglasni oko toga da posedovanje automatske puške ili zolje jeste krivično delo, i to treba da bude krivično delo, posedovanje tog tipa oružja. Ali, ja bih upozorio na jedno pravo koje svaki čovek ima rođenjem, a to je pravo da zaštiti svoj život; i, u tom smislu se vode neke akcije u svetu, u smislu da se legalizuje posedovanje oružja kao sredstvo odbrane, znači, oružje u kući kao sredstvo odbrane.
Mi nećemo da pravimo probleme oko pooštravanja kazni kada je u pitanju ovaj zakon, ali vas upozoravamo da je posedovanje običnog pištolja koji je nasleđen, a nije sprovedena promena u SUP-u, daleko manja društvena opasnost nego pit-bul terijer koji se čuva u stanu i koji se šeta ispred zgrade. Pričam o posledicama, jer kod onog prvog može da se desi da nikada ne nastupi posledica, a kod ovoga je svakodnevno moguća posledica, i suviše teška posledica.

Za reč se javio Borislav Pelević, ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe SSJ.

Uvažena gospođo predsedavajuća, dame i gospodo poslanici, gospodine ministre, borba protiv organizovanog kriminala predstavlja nacionalni interes svake države. Naravno, u ovom trenutku i pre svega interes države Srbije. Svako dobronameran će podržati svaki oblik borbe protiv organizovanog kriminala, naravno, u skladu sa postojećim propisima, u skladu sa Ustavnom poveljom, sa Poveljom o ljudskim i manjinskim pravima i u skladu sa evropskim konvencijama o ljudskim pravima.
To, dakle, za stranku SSJ nije nimalo sporno. Međutim, ovaj set zakona, posebno zakon o organizaciji i nadležnosti državnih organa u borbi protiv organizovanog kriminala, ima dva krupna nedostatka. Prvi je što je izostavljen pojam - borba protiv korupcije, a svedoci smo da se u svim evropskim institucijama vodi borba ne samo protiv organizovanog kriminala nego i protiv korupcije. Dokaz za to je istraga koja je u toku i koja je pokazala da u državnim organima ima i te kako mnogo korumpiranih službenika, a posebno u tužilaštvu i pravosuđu.
Mislim da je nedostatak predlagača ovog zakona to što nije uvrstio u borbu protiv organizovanog kriminala i borbu protiv korupcije na svim nivoima. To je prvi nedostatak po mom skromnom mišljenju.
Drugi nedostatak je neusklađenost ovog seta predloga zakona, posebno kada se radi o zakonu o organizaciji i nadležnosti državnih organa u borbi protiv organizovanog kriminala, sa Ustavnom poveljom.
Kao i sa Poveljom o ljudskim i manjinskim pravima i građanskim slobodama i sa Evropskom konvencijom o ljudskim pravima.
Mene mnogo ne interesuje to što ovaj predlog zakona nije u skladu sa Evropskom konvencijom o ljudskim pravima, jer smo svedoci da se međunarodna zajednica umnogome ne drži svojih rezolucija i svojih konvencija, a dokaz za to je i nepridržavanje ove zajednice Rezolucije 1244 o Kosovu i Metohiji, donete od strane Saveta bezbednosti - evo, već četvrta godina kako se ona ne primenjuje.
Prema tome, to me mnogo ne zabrinjava, ali i te kako zabrinjava neusklađenost pojedinih članova predloga ovog zakona sa Poveljom o ljudskim i manjinskim pravima i građanskim slobodama.
Jedini zakon u prošloj godini za koji je glasala SSJ je bio upravo ovaj zakon o organizaciji i nadležnosti državnih organa u borbi protiv organizovanog kriminala. Imamo najbolju volju i želju da i ovog puta podržimo Predlog zakona, naravno, pod uslovom da se neke stvari amandmanima poboljšaju i usklade sa Poveljom o ljudskim i manjinskim pravima.
Posebno ću se tu zadržati na tome da smo prošle godine prilikom diskusije o usvajanju zakona o organizaciji i nadležnosti državnih organa u borbi protiv organizovanog kriminala govorili puno o tome, kao i o Predlogu zakona o izmenama i dopunama Krivičnog zakona. Tada smo mi - naši poslanici Dragan Marković - Palma, Petar Petrović, Miloš Lukić, Adam Urošević i ja - tražili da se pooštri kaznena politika i dali smo bezbroj amandmana koji su morali u tom trenutku da pooštre pojedine odredbe i članove Krivičnog zakona.
Nažalost, skupštinska većina tada nije imala sluha za naše predloge, a siguran sam da se onda imalo sluha i da su naši predlozi bili usvojeni da sada ne bismo razgovarali, makar ne o izmenama i dopunama Krivičnog zakona i osnovama Krivičnog zakona, odnosno Krivičnog zakona SRJ koji će sada biti preimenovan sa punim pravom u osnovni krivični zakon.
Dakle, bili su to naši mnogobrojni amandmani i predlozi, naročito kada se radilo i o Zakonu o Bezbednosno-informativnoj agenciji, o Zakonu o borbi protiv organizovanog kriminala i o Krivičnom zakonu. Žao mi je što sada nema dovoljno vremena da vam pročitam stenograme šta su govorili poslanici SSJ i mislim da bi upravo to čitanje stenografskih beležaka razuverilo mnoge od vas koji su čak i danas povezivali SSJ sa organizovanim kriminalom ili sa paravojnim formacijama itd.
To u najmanju ruku nije korektno i nije fer. Siguran sam da će se ti isti koliko već sutra, kada se ova istraga završi, izviniti članovima poslaničke grupe SSJ, ali ostavimo to njima i vremenu koje dolazi.
Ono što je važno, to je da smo mi tražili da se i BIA bavi organizovanim kriminalom. Tada je to nadležni ministar policije odbio, jer je rekao da je to u ovom zakonu o borbi protiv organizovanog kriminala. Zar nije bilo svrsishodno da se to isto tako usvoji i u zakonu o BIA, jer šta je u stvari delatnost BIA ako nije pre svega borba protiv organizovanog kriminala. Nažalost, taj naš amandman nije prošao, a siguran sam i dan - danas da je trebalo da prođe.
Takođe smo govorili i o tome da se pooštri kaznena politika, a posebno kada se radi o organizovanom kriminalu i o ugrožavanju ustavnog poretka, posebno kada se radi o narko-dilerima, o proizvodnji i prometu opojnih droga. Ni taj naš amandman nije, nažalost, usvojen.
Tražili smo da se ne ukida smrtna kazna, iako je to u suprotnosti sa evropskim konvencijama o ljudskim pravima. Mi živimo u jednom specifičnom području, koje je još uvek opterećeno uspomenama na rat. Rat je nedavno završen i puno je oružja, puno je frustriranih ljudi, puno je ljudi koji su iz rata izašli ne baš sasvim normalni, onako kako su u rat ušli. Prema tome, tražili smo da se zadrži doživotna kazna. Kada to nije prošlo, tražili smo da se uvede institut doživotne robije.
Molim vas, mnoge države, civilizovane ili najdemokratskije, kako sebe nazivaju, kao što je SAD, imaju institut smrtne kazne. Dakle, 25 država u SAD ima smrtnu kaznu. Samo u Teksasu se izvrši najviše smrtnih kazni u celom SAD-u, a kaže se da je to najdemokratskija zemlja. Šta je marilo da za još neki period, za pet, šest, deset godina bude zadržan institut smrtne kazne ili makar doživotne robije. Nažalost, to nije prošlo, ali sada ima onih koji misle isto kao što smo mi mislili i tada i kao što mislimo sada.
Tražili smo da se tim merama daju veća ovlašćenja i policiji i pravosudnim organima. Gospodin Dragan Marković je tada rekao, parafraziraću ga, sramota je da se uhvati kriminalac i da se sprovede kod sudije i da posle četiri sata bude pušten na zahtev njegovog advokata i kasnije se utvrdi da je učinio krivično delo. Dakle, to je ono što smo tražili ponavljam, da su naši predlozi bili usvojeni možda danas ne bismo ni razgovarali o izmenama i dopunama Krivičnog zakona i osnovnog krivičnog zakona.
Ovaj predlog zakona ima dosta nelogičnosti, dosta nepreciznosti. Pokušaću da ih nabrojim. Govorim o zakonu o borbi protiv organizovanog kriminala. Pre svega, mene buni član 2. stav 2. koji govori o nekakvoj drugoj organizovanoj grupi. Kaže se: "Pod drugom organizovanom grupom iz člana 2. ovog zakona podrazumeva se grupa koja nije obrazovana u cilju neposrednog vršenja krivičnih dela, niti ima tako razvijenu organizacionu strukturu, definisane uloge i kontinuitet članstva svojih pripadnika, ali je u funkciji organizovanog kriminala".
Proučio sam Evropsku konvenciju o ljudskim pravima i nisam naišao na ovakav pojam i termin - druge organizovane grupe. Ukoliko se ovde ne misli na političke partije, onda to predstavlja zaista borbu protiv političkih neistomišljenika. Predlažem da se član 2. izbriše, i to je predlog naših amandmana, jer smatram da ne postoji nekakva druga organizovana grupa koja nije obrazovana u cilju neposrednog vršenja krivičnih dela. Kakva je to grupa? U najmanju ruku to nije precizan pojam. Mislim da bi amandmanima trebalo izbrisati stav 2. ovog člana.
Takođe, ono što je problematično i neprecizno u članu 15b je to da li se ovde radi o potencijalnom svedoku koji se zadržava u roku od 24 sata ili se radi o licu koje je na neki način posredno ili neposredno povezano sa organizovanim kriminalom. Ukoliko se radi o svedoku, onda je to zaista u suprotnosti sa svim konvencijama o ljudskim pravima. Pretpostavljam da je to tako, ali nije precizirano u ovom članu, pretpostavljam da se ovde radi samo o tome, o licu koje je u nekoj vezi, posrednoj ili neposrednoj, sa organizovanim kriminalom, ali ne o svedoku koji se na taj način neovlašćeno zadržava u pritvoru.

Da li želite da koristite narednih 10 minuta?

Ovde je uveden novi institut zadržavanja i preventivnog zadržavanja. Moramo biti načisto sa tim da se u stvari radi o hapšenju, odnosno o pritvoru. To je samo druga reč za to. To nije sporno, ukoliko je to zadržavanje ili preventivno zadržavanje u nadležnosti nadležnog suda, kako je to definisano u čl. 14. i 15. Povelje o ljudskim i manjinskim pravima i građanskim slobodama.

Narodni poslaniče, da li želite da koristite narednih 10 minuta?

Da, ako dozvolite.

Izvolite.

Ako je to u nadležnosti istražnog sudije, onda to ima utemeljenje u Povelji o ljudskim i manjinskim pravima. Ako se privodi lice od strane službe, odnosno policajca ili od strane tužioca ili javnog tužioca, onda je to u neskladu i u koliziji sa Poveljom o ljudskim i manjinskim pravima, i to se mora izmeniti, ukoliko želimo da poštujemo ono što je usvojeno i u ovoj skupštini i u Saveznoj skupštini, a to je Povelja o ljudskim i manjinskim pravima.
Dakle, očekujem da će se usvojiti amandmani koji će član 15b, član 15a i član 15g naročito poboljšati, da lice koje je zadržano, odnosno pritvoreno ima pravo žalbe, pravo da obavesti članove najbliže porodice i pravo na advokata prilikom saslušavanja. Naravno, sve to pod uslovom da pritvor nije odredio ni policajac, ni tužilac, nego istražni sudija. Dakle, nadležni sudski organ. To bi bilo u skladu i sa Evropskom konvencijom i sa Poveljom o ljudskim i manjinskim pravima. Naravno, to ne bi moglo da bude na 30 dana, nego na 48 sati, u članu 15g.
To su neke stvari na koje treba posebno obratiti pažnju. Zaista očekujem da će ova skupština usvojiti amandmane koji govore o tome da neće moći da pritvara ni policajac, niti tužilac, već nadležni sudski organ, kako je to i u Ustavnoj povelji, u Povelji o manjinskim pravima, u Evropskoj konvenciji o ljudskim i manjinskim pravima. Pošto postoje takvi amandmani, očekujem da će to biti usvojeno; ako to bude usvojeno, u tom slučaju će zakon biti znatno poboljšan i niko neće moći da ima relevantnih primedbi na taj zakon.
Radi se o članovima 14. i 15. Povelje o ljudskim i manjinskim pravima i građanskim slobodama i citiraću one stavove koji se naročito odnose na ovo. Dakle: "Svako ko je lišen slobode mora biti odmah obavešten o razlozima lišenja slobode, kao i o svojim pravima. Svako ko je lišen slobode ima pravo da bez odlaganja o tome obavesti lice po svom izboru".
Član 15. Povelje o manjinskim pravima kaže: "Uhapšeno lice mora se bez odlaganja, najkasnije u roku od 48 časova, izvesti pred nadležni sud. U suprotnom ono se pušta na slobodu. Lice za koje postoji osnovana sumnja da je izvršilo krivično delo može se pritvoriti samo odlukom nadležnog suda, ako je to neophodno radi vođenja krivičnog postupka".
S obzirom da ima dosta amandmana koji govore o ovome, nadam se da će ova skupština usvojiti te amandmane i tako ovaj zakon uskladiti sa Poveljom o ljudskim i manjinskim pravima.
Što se tiče izmena i dopuna Krivičnog zakona i Krivičnog zakona SRJ, odnosno budućeg osnovnog krivičnog zakona, SSJ pozdravlja svako pooštravanje kazni za krivična dela, a posebno pozdravljamo visoke kazne koje su predviđene za proizvodnju i promet opojnih droga, naročito za proizvođače i narko-dilere, jer je to opasnost koja se tiče svih nas, bez obzira na političku opciju. Tiče se naše dece, tiče se budućnosti ove zemlje. Prema tome, ukoliko se bude ovaj zakon o borbi protiv kriminala uskladio sa Poveljom o ljudskim i manjinskim pravima, SSJ će podržati ovaj zakon, kao što smo ga podržali i prošle godine, i podržaćemo Krivični zakon. Zahvaljujem na pažnji.

Nastavljamo raspravu.
Prema prijavama za reč narodnih poslanika, reč ima narodni poslanik Zoran Anđelković, poslanička grupa SPS. Sledeći prijavljeni je narodni poslanik Slobodan Adžić, poslanička grupa DSS.