Da li još neko od ovlašćenih učesnika u raspravi želi reč? (Ne.)
Na član 3. amandmane su, u istovetnom tekstu, podnele narodni poslanici Živodarka Dacin i Gordana Pop-Lazić.
Odbor za pravosuđe i upravu nije prihvatio amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Reč ima narodna poslanica Živodarka Dacin.

Poštovana potpredsednice, poštovane kolege narodni poslanici, u ime poslaničke grupe SPS podnela sam amandman koji je vrlo kratak i jasan, a to je da se član 3. briše. U Predlogu zakona o organizovanom kriminalu član 3. se odnosi na jedno novo poglavlje, koje glasi: "Posebna ovlašćenja nadležnih državnih organa u krivičnom postupku za krivična dela organizovanog kriminala".
Mi smo ovde dali jedno vrlo argumentovano obrazloženje, a koliko smo imali prilike da čujemo više je pravnih stručnjaka iz redova opozicionih poslanika ukazivalo na to da ovaj član nije u skladu ni sa međunarodnim zakonodavstvom, a posebno nije u skladu sa međunarodnim konvencijama o ljudskim pravima. Naravno, postoji onaj jedan stari dobar običaj da kada je potrebno većinskoj koaliciji DOS, ona se poziva, ugleda i kreira zakonske projekte prema zakonima Evrope i međunarodne zajednice, a kada to nije potrebno, kao ovde, liši se saglasja sa tim aktima.
Istovremeno, predloženo rešenje čak nije u skladu sa Poveljom o ljudskim i manjinskim pravima i građanskim slobodama (član 15.), kao i članom 16. Ustava Republike Srbije. Ovo se ipak mora uvažiti, ono što može da posluži za utehu, jer sam videla da su svi amandmani koji su dati na ovaj član različite varijacije, jeste ono što je ministar Batić rekao u svom izlaganju, a to je da je ovo jedan predlog zakona koji će podleći preispitivanju, da je to član koji je stavljen u Predlog zakona samo da bi se pospešilo funkcionisanje borbe protiv organizovanog kriminala.
Mislim da bi trebalo da imate svi na umu, bez obzira ko to komentariše, budite sigurni, niko od poslanika pozicije i opozicije nema ništa protiv toga da se apsolutno suzbije (iako je to nemoguće) organizovani kriminal, ali zaista želimo da svojim amandmanima pospešimo zakonska akta koja će moći bolje da funkcionišu.

Da li još neko od ovlašćenih učesnika u raspravi želi reč?
Reč ima ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe SPS, narodni poslanik Dragan Todorović.

Gospodo, predloženim članom 3. izmena i dopuna zakona o borbi protiv organizovanog kriminala kako se popularno zove, pravi se višestruka povreda odredaba Ustava Republike Srbije, odredaba same Povelje o ljudskim i manjinskim pravima i građanskim slobodama koju je naša zemlja prihvatila nedavno, tačnije usvojena je u Skupštini Republike Srbije dana 26. februara 2003. godine;  niti je ovo obrazloženje da je ovo predloženo rešenje, dakle izmene i dopune zakona u ovakvom obliku, makar privremeno na 30, 60 ili 90 dana, opravdanje da se na jedan ovakav drastičan način poigravamo sa odredbama Povelje o ljudskim i manjinskim pravima i građanskim slobodama, usvojene i ratifikovane pre nekih mesec i po dana.

U dodatnim jemstvima, u slučaju lišavanja slobode zbog krivičnog dela ili prekršaja (član 15.) uhapšenom licu se mora odmah saopštiti da ima prava da ništa ne izjavljuje i da ima prava da na njegovom saslušanju prisustvuje branilac, a u stavu 2 - uhapšeno lice se mora bez odlaganja, a najkasnije u roku od 48 sati, izvesti pred nadležni sud. U protivnom, ono se pušta na slobodu.

Uz veliko žaljenje zbog događaja koji su se nedavno zbili u našoj zemlji - a to je sramota za svaku državu, koja želi da stvori pravni sistem i da sebe predstavi kao deo evropske civilizacije, za državu koja želi da na pragu 21. veka izgleda što modernije, što urednije i što kulturnije - ne možemo podržati predložena rešenja iz člana 3. ovog zakona, koja dozvoljavaju službenim licima Službe za borbu protiv organizovanog kriminala MUP-a da bez naredbe suda prinudno dovedu i preventivno, u cilju prikupljanja obaveštenja i dokaza, u prostorijama službe zadržavaju lica koja mogu da pruže ta obaveštenja, najduže 24 časa. To može da bude produženo na osnovu zahteva službenog lica službe i rešenja specijalnog tužioca za još 30 dana, jer je taj takozvani pretkrivični postupak regulisan odredbama Zakona o krivičnom postupku i Zakonom o unutrašnjim poslovima i odredbama Ustava i Povelje o građanskim slobodama i pravima. Zaista, taj policijski pritvor je, makar u ovakvom skraćenom obliku kako je predviđen u ovim odredbama koje sam do sada naveo, neprihvatljiv.

Da stvar bude još gora, lice za koje postoji osnovana sumnja da je izvršilo krivično delo sa elementima organizovanog kriminala može se zadržati u prostorijama posebne pritvorske jedinice u trajanju do 30 dana, a uz odobrenje ministra unutrašnjih poslova može se produžiti zadržavanje takvog lica za još 30 dana, što hipotetički stvara mogućnost se lice koje je u istom postupku najpre privedeno u policiju za prikupljanje dokaza o organizovanom kriminalu, pa zadržano 30 dana, a kasnije na osnovu osnovane sumnje da je učestvovalo u vršenju organizovanog kriminala zadržano još 30 dana, pa na osnovu rešenja ministra još 30 dana, a ako se u međuvremenu pojavi i rešenje specijalnog tužioca, bude do četiri meseca u pritvoru, bez izvođenja pred sud i bez sudskog odobrenja.

Da li je moguće prihvatiti takvo rešenje, imajući u vidu stav 2. člana 15. pomenute Povelje o ljudskim pravima i slobodama. Ponavljam, uhapšeno lice mora se bez odlaganja, najkasnije u roku od 48 sati, izvesti pred nadležni sud. U protivnom, ono se pušta na slobodu.

Za obrazlaganje svih kasnijih odredaba ovog člana, a ima ih dosta, trebalo bi mi poviše vremena od pet minuta, ali ovo je najbitnija odredba i ovo su najbitnije karakteristike ovog člana i zbog toga smo mi predložili njegovo brisanje. Jer, smatramo da nikakvo, makar oročeno privremeno dejstvo ovakvih odredbi ne može da služi na čast nijednoj državi, pa ni našoj, bez obzira na to u kolikom se žaru borbe protiv organizovanog kriminala aktuelna vlast nalazila, jer zaista ...

(Predsednik: Upozoravam vas na prekoračenje dozvoljenog vremena.)

... kršenje ljudskih prava na ovakav način ne služi na čast nikome, pa ni DOS-ovskoj većini. Hvala.

 

Molim narodne poslanike koji učestvuju u raspravi da poštuju odredbu člana 137. Poslovnika, a kaže se - najviše pet minuta, tako da ću preko pet minuta izricati opomene, jer je to ovde stalno.

Da li se neko prijavljuje za reč o ovom amandmanu? (Ne.)

Na član 3. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Đorđe Mamula, Dragan Lazić i Dragan Jočić.

Odbor za pravosuđe i upravu nije prihvatio amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je ovaj amandman pravno moguć.

Da li podnosilac amandmana želi reč? (Da.)

I bez ovih ovlašćenja policija je u poslednjih dvadesetak dana postigla, rekao bih, dobre rezultate. Znači, veoma je efikasna, tako da se efikasnost može postići i bez ovakvih predloga. Pitam se čemu onda ovakvi predlozi. Ovim se ozbiljno ograničavaju ljudska prava i veoma su sporne odredbe u članu 3, 15b, 15v i 15g.
Zakon o zaštiti države Kraljevine Jugoslavije nije ovo predviđao; posle pobune na Kosovu 1968. godine i 1981. godine nije došlo do promene zakona koji reguliše rad policije i krivični postupak; a nije došlo ni do promene posle 1971. godine, za vreme masovnog pokreta u Hrvatskoj, u onoj Jugoslaviji. Nameće se pitanje, ako su ono bili daleko veći potresi, ugušeni uz prisustvo vojske i ratne avijacije, kada su se inkvizitori razleteli po zemlji prilično, kako to da sada odjednom ovo izaziva ovakve promene, jer kada su na Zakon o krivičnom postupku predlagani amandmani koji daju veća ovlašćenja policiji, glatko su svi odbijeni.
Bilo bi dobro da imamo stenografske beleške sa sednice Vlade Srbije da vidimo šta je ko od članova Vlade govorio u prilog ovih rešenja i kako ih je branio; bilo bi dobro da nam se to u što kraćem roku dostavi. Ako je reč o preventivnom pritvoru za svedoke, to je potpuno neprihvatljivo. Ako ima osnova sumnje, najefikasnije je da se odredi sudski pritvor. Sudski pritvor i onda je situacija jasna, jer ovde je svedok, pa posle traži naknadu štete, zato što ništa nije posvedočio. Prema tome, nemojte se ustezati od sudskog pritvora. Odredi se 30 dana, pa još dva meseca, pa još tri, pa dok se ne utvrdi, dok ima osnova za pritvor. Ako nema osnova za sudski pritvor, onda nema ni za policijski.
Šta je suština ovog predloga? Da li da se osumnjičeni, odnosno okrivljeni dovede u poziciju da sarađuje sa sudom na sopstvenoj osudi? Ako postoje materijalni dokazi, šta će vam iskazi? Može da ima tri advokatske komore uz sebe na sudu da ga brane, sa materijalnim dokazima koji ga dovode do osuđujuće presude. Prema tome, suština je da se montira proces i da se ide na policijsku prinudu.
Možete se čuditi koliko hoćete, mi smo konsultovali profesore Više škole unutrašnjih poslova i Policijske akademije; oni drže predavanja, ne verujete? Idite, pa ih pitajte. Dakle, oni su rekli, otprilike u čemu je suština.
Prema tome, ovo je u suprotnosti sa međunarodnim pravnim dokumentima, ne može da se brani nikako, policijski pritvor od 30 dana pogotovo. Razumem ovaj trenutak i revolt, to je potpuno razumljivo, međutim, ne mogu se donositi zakoni za određeni broj ljudi. Ovo treba da bude tako uređen zakon da se ne menja sledećih desetak godina. Zato je ovo neprihvatljivo.

Da li se još neko prijavljuje za reč o ovom amandmanu? (Da.) Izvolite, reč ima narodni poslanik Dejan Mihajlov.

Amandman DSS-a je pre svega u skladu sa Ustavnom poveljom koju smo usvojili, sa međunarodnim standardima, a naročito sa članovima 3, 9. i 16. Ustavne povelje. Šta to konkretno znači? Jedan od ciljeva osnivanja državne zajednice Srbija i Crna Gora je da se naše zakonodavstvo uskladi sa propisima i praksom evropskih i međunarodnih država, odnosno sa njihovim standardima. Član 9 - da se zabranjuje smanjivanje dostignutog nivoa ljudskih i manjinskih prava, individualnih, kolektivnih i građanskih sloboda.
Ustavna povelja izričito potvrđuje primat ratifikovanog međunarodnog ugovora i opšteprihvaćenih pravila međunarodnog prava nad pravom Srbije i Crne Gore i pravom država članica. To je član 16. Tu ulaze sva akta koja smo pominjali i koja ćemo pominjati.
Lice koje se lišava slobode - a ovde govorimo o preventivnom zadržavanju, a zadržavanje je oblik pritvora; reći ću vam da se ovde govori o pritvoru, a ne o preventivnom zadržavanju. Tu govorimo o zadržavanju svedoka.
Po međunarodnoj Konvenciji za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda, niko ne može biti lišen slobode, izuzev u slučaju zakonitog lišenja slobode na osnovu presude nadležnog suda; u slučaju zakonitog hapšenja i lišenja slobode zbog neizvršenja zakonite sudske odluke i radi obezbeđenja ispunjenja neke obaveze propisane zakonom; u slučaju zakonitog hapšenja ili lišenja slobode radi privođenja lica pred nadležnu sudsku vlast, zbog opravdane sumnje da je izvršilo krivično delo; u slučaju lišenja slobode maloletnog lica na osnovu zakonite odluke; u slučaju zakonitog lišenja slobode da bi se sprečilo širenje zaraznih bolesti, kao i zakonitog lišenja slobode duševno poremećenih lica, alkoholičara itd; u slučaju zakonitog hapšenja ili lišenja slobode lica da bi se sprečio njihov neovlašćeni ulazak u zemlju. To je sve što Konvencija definiše šta je dozvoljeno i kada su dozvoljena lišenja slobode.
Ovde imamo preventivno lišavanje slobode, i to ne radi privođenja pred sud, kako je odlukama i Konvencijom definisano, već radi svedočenja. Međunarodna pravila ne poznaju mogućnost lišavanja slobode svedoka. To apsolutno nije dozvoljeno. Kada se uzme u obzir da žalba na ovo rešenje ne može da se izjavi sudu, već se izjavljuje javnom tužiocu, možemo da zaključimo da ovde - kadija te tuži, kadija ti sudi, da nema uopšte sudske vlasti koja je ta koja mora da definiše i da odredi duže vremensko lišavanje slobode. Ovde to može da bude čak 60 dana.
Lice koje je osumnjičeno da je radilo ili preduzimalo neke radnje iz oblasti organizovanog kriminala nema pravo žalbe na lišavanje slobode od 60 dana. Nema pravo žalbe! Ustavom je zajemčeno svakom pravo žalbe na rešenje, a naročito na rešenje kojim se uskraćuju njegova prava. Ovde nema prava žalbe. Ovde se govori o nizu odredaba kojima su prekršene međunarodne konvencije, Evropska konvencija, međunarodni akti vezani za ljudska prava i Međunarodni pakt o građanskim slobodama i političkim pravima. Smatramo da ove odredbe jednostavno ne mogu da stoje. Treba naći druge zakonske mogućnosti da se određena lica liše slobode...
(Predsednik: Peti minut.)
... i svedoke treba prinuditi da svedoče finansijskim ili drugim kaznama, a svakako ne lišenjem slobode. Na ovo upozorava i Human rights njatch, koji je predložio Vladi da se ovakva rešenja izbrišu i promene. Advokatska komora Vojvodine je takođe donela neke zaključke u pravcu sprečavanja ovoga; strane diplomate takođe su upozorile Vladu Republike Srbije da se ovako ne može raditi i da se ne mogu ovakva pravila primenjivati.
Smatramo da bi najcelishodnije bilo da se ove odredbe prerade i da dobijemo jedan akt koji je u skladu sa Evropskom konvencijom o ljudskim pravima i našom šansom u Savetu Evrope.

Da li se još neko prijavljuje za reč o ovom amandmanu? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Dragan Todorović, ovlašćeni predstavnik SPS-a. Molim vas da požurite da izađete za govornicu, a ne da vodite razgovor, a mi ćemo svi da čekamo. Tako već može. Malo dinamike.

Zahvaljujem. Dakle, predloženi amandman jeste da se brišu samo članovi 15b, 15v i 15g. To bi posebno moglo da nas dovede u sumnju da se podnosioci amandmana slažu sa odredbama koje se nalaze u članu 15b i nadalje, da ne čitam. Nisam siguran, mislim da su podnosioci ovog amandmana podneli još jedan kojim predviđaju brisanje i tih odredaba.
Želim da napomenem da su ovakva rešenja zaista u neskladu sa odredbama iz Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda, koja apsolutno navodi da (član 5. stav 1.) svako ima pravo na slobodu i bezbednost ličnosti, niko ne može biti lišen slobode osim u sledećim slučajevima i u skladu sa zakonom propisanim postupkom: u slučaju zakonitog lišenja slobode na osnovu presude nadležnog suda. Tu je tačka. Ne bi trebalo da čitam uopšte ništa drugo. Ovo je dovoljno.
Dakle, ova evropska konvencija, usvojena 4. novembra 1950. godine u Rimu, apsolutno zabranjuje ne samo ove odredbe iz člana 15b i nadalje, već druge stvari koje su predviđene u članu 3. predloženih izmena i dopuna zakona. Još jednom moram da vas podsetim da se ovim omogućava državi ili izvršnoj vlasti, konkretno organima službe za borbu protiv organizovanog kriminala, da uz saglasnost specijalnog tužioca ili zamenika javnog tužioca (koga odredi specijalni tužilac da odlučuje u slučaju njegovog odsustva) odlučuju o zadržavanju lica. Naknadnim rešenjem ministra nadležnog za unutrašnje poslove to može da naraste do višemesečnog pritvora, bez sudskog osnova i bez presude nadležnog suda. To je, najblaže rečeno, velika sramota, bez obzira na to što smo čuli u obrazloženju, da će ovaj zakon biti oročen i da će biti u primeni samo izvesno vreme, dok traje pojačani oblik borbe protiv organizovanog kriminala.
Naprotiv, mišljenja sam da borba protiv organizovanog kriminala treba da ima konstantno obeležje i ne treba da bude oročena, ali da treba da bude u skladu sa odredbama koje su na međunarodnom planu važeće u toj oblasti. Zbog toga, možemo, ukoliko želimo da dođemo do boljih rešenja, koristiti iskustva iz Slovenije koja je u zakonu o krivičnom postupku definisala izvesne oblike borbe protiv organizovanog kriminala i iz antimafijaških zakona Italije, iz antimafijaških zakona ili zakona o borbi protiv organizovanog kriminala SAD-a; tako možemo doći do konstantnih rešenja koja će predstavljati i ubuduće osnovu za borbu protiv organizovanog kriminala, borbu protiv nečega što je boljka svih država i svih društava unazad 100-200 godina. Podsetiću vas na odredbe kojima su regulisana obeležja mafije u SAD-u. Dakle, ni nama ne treba ad hok zakon koji ćemo menjati nakon 90 dana, već nam trebaju stalna zakonska rešenja koja će predstavljti trajni osnov za borbu protiv tog organizovanog kriminala.
Ne bih želeo dalje da komentarišem. Predlažemo brisanje ova tri člana.
Mislimo da se radi i o brisanju ostalih delova člana 3. predloženog zakona. Osnove zbog kojih je makar parcijalno potrebno podržati ovakav amandman nalaze se u tome da nijedna država ne sme sebi da dozvoli taj luksuz da dozvoljava - suprotno odredbama Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda - zadržavanje bilo kog lica u policijskom pritvoru bez sudske saglasnosti.