Ovim amandmanom Demokratske stranke Srbije traži se brisanje dva nova člana iz novog poglavlja, a to poglavlje se zove: "Posebna ovlašćenja nadležnih državnih organa u krivičnom postupku za krivična dela organizovanog kriminala".
I sam naziv ovog poglavlja ne odgovara nazivu Zakona. Zakon se zove o organizaciji i nadležnostima, te nema potrebe da stoje posebna ovlašćenja, jer ovim zakonom treba da se malo uredi konkretna nadležnost i organizacija organa koji rade na suzbijanju organizovanog kriminala.
Celo poglavlje, a to podrazumeva i ova dva člana, obuhvaćena amandmanom, duboko zadire u ljudska prava. Neću da navodim ove konvencije i deklaracije. Jedna od tih deklaracija je ona koju su usvojile Ujedinjene nacije još 1949. godine novembra meseca, koja vrlo precizno definiše pod kojim uslovima čovek može biti uhapšen, lišen slobode, a to znači samo na bazi sudske odluke i na bazi prezumpcije, da se svako smatra nevinim dok se u sudskom postupku ne dokaže njegova krivica za krivično delo koje je propisano kao krivično delo.
Problem ovog poglavlja i ova dva člana, za koja ste potpuno u pravu što tražite da se brišu, jeste tome što i za daleko manje propuste padaju optužnice. Ono što ćemo mi morati da prihvatimo u nekom novom zakoniku o krivičnom postupku, to je da sve ono što je obezbeđeno kao dokaz na način suprotan zakonu ne može da se uzme kao okolnost na bazi koje bi mogla da se zasniva osuđujuća presuda protiv nekog okrivljenog lica.
Znači, taj standard bismo morali da primenimo do krajnje konsekvence. To znači da i preventivno zadržavanje, koje kao pojam ne postoji, policijski pritvor, a mi smo imali 20 godina muke da skinemo onaj pritvor od tri dana koji je bio, sada u ovim novim izmenjenim okolnostima, koji nijednim leks specijalisom ne može da se izmeni, jer apsolutno ne postoji taj razlog koji bi mogao da opravdava ovakvo kršenje ljudskih prava, daje mi za pravo da kažem da sve što je urađeno do sada na ovakav način, pa čak i one izjave, priznanja, izjave okrivljenog imaju poseban značaj u krivičnom postupku. One su u jednom delu i stranačke izjave, jer je okrivljeni stranka koja učestvuje u postupku, a u jednom delu je, možda, priznanje, ali mora da bude potkrepljeno materijalnim dokazima, da bi to obavezivalo sud i da bi na osnovu toga sud mogao da radi.
Naravno, za svaku je pohvalu ako se raščisti sa kriminalom. Sigurno ima problema.
Ovaj zakon o nadležnosti treba da definiše organizaciju organa u tom smislu da vi u pripremi njihovog hapšenja obezbedite dokaze. Tu je snimanje, tu je ubacivanje organizovanih grupa, tu je sve ono što treba da prethodi onom rešenju kada čoveka prvi put izvodite pred sud i određuje mu se pritvor. Znači, mi se nalazimo u toj materiji, materiji pretkrivičnog postupka, ranog otkrivanja, obezbeđenja svih dokaza, pripremanja za eliminaciju jedne organizovane kriminalne grupe.
Nažalost, u ovim odredbama, koje se zovu: "Posebna ovlašćenja", nema toga, nego ima: privešćemo čoveka a onda ćemo u roku od 60, 90 dana ili dve godine i ko zna koliko dana prikupiti dokaze, a ti dokazi će biti, otprilike, po sistemu - verovatno je učinio, i na bazi "verovatnog" ići će čovek u zatvor.
Bio bih zadovoljan da je kojim slučajem ovde pored tonskog snimanja ubačena i odredba o obaveznim stenografskim beleškama, a to nam generalno fali u kompletnom krivičnom postupku, da sudije ne menjaju iskaze.