Poštovana predsedavajuća, dame i gospodo narodni poslanici, vrlo je teško govoriti o raznorodnoj materiji nažalost, mi smo ukupno sedam tačaka dnevnog reda spojili, tako da jedna krucijalna materija mora ipak da se raspravi, rekao bih, na brzinu.
Kada je reč o Zakonu o oružju i municiji, želeo bih da dam samo dve napomene. Predsednik naše poslaničke grupe je o tome govorio, a DSS je i ranije bila za pooštravanje kažnjavanja u toj oblasti. Rekao bih da ovo jeste mera, ali se sa tim zakasnilo. Zašto?
Iz prethodnog perioda nasledili smo veliku količinu oružja, municije, pa i više od toga, sredstva koja mogu da dovedu do povređivanja, gubitka ljudskih života, uništavanja imovine, i nije se blagovremeno reagovalo. Sećam se vremena kada ste na svakoj beogradskoj pijaci ispod zeleniša na nekoj tezgi mogli da kupite i kašikare. Koliko me sećanje služi, bila je cena u proseku 50 maraka. Trebalo je reagovati, dakle, mnogo ranije i da se reagovalo ne bi došlo do posledica koje smo kasnije iskusili. To je jedna stvar.
Druga stvar, ako govorimo o Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o organizaciji i nadležnosti državnih organa u suzbijanju organizovanog kriminala, DSS je dala svoje amandmane, pa ćemo to obrazlagati više kada to dođe na red. Međutim, s obzirom da se radi o veoma važnoj materiji, koja zadire u ljudska prava, mislim da nije naodmet navesti sledeće.
Krenulo se prilično ishitreno i mene zaista interesuje - sada kada smo zvanično postali članovi Saveta Evrope, kako će se pojedina rešenja koja su u ovom predlogu zakona složiti sa međunarodnim paktom o građanskim i političkim pravima; podsetiću, to je još iz 1966. godine, Generalna skupština UN, kod nas u primeni od 1976. godine. Veoma je to važno i treba zaista o tome razmisliti, šta kaže nekoliko članova ovog pakta. Zaista moram da citiram neke odredbe, mislim da ćemo imati nevolje u Savetu Evrope. "Države članice ovog pakta koje se koriste pravom odstupanja moraju odmah da preko generalnog sekretara UN saopšte ostalim državama članicama odredbe od kojih su odstupile, kao i razloge svog odstupanja". Znači, ovo je izuzetak izuzetka. Vrlo je opasno.
Šta smo mi uradili? Mi smo predlogom zakona, član 15b, 15v i 15g, predvideli da se lišavaju slobode i preventivno se mogu zadržati lica koja mogu da pruže obaveštenja i dokaze o organizovanom kriminalu, pa kaže, 24 časa. Vi možete krstiti jednu stvar kako hoćete, ali ostaje suština. Ovo nije nikavo zadržavanje, dame i gospodo, ovo je jednostavno pritvor. Dakle, to je atak na slobodu ličnosti. Lišava se slobode ovde ne onaj koji je osumnjičen za krivično delo, nego svedok. Kako će se to uklopiti u odredbe pomenutog pakta, meni zaista nije jasno.
Međutim, moram pročitati još član 2. koji kaže: "Države članice ovog pakta se obavezuju da, u skladu sa svojim ustavnim postupkom i odredbama ovog pakta, preduzmu korake koji bi omogućili usvajanje takvih zakonskih ili drugih mera kojima mogu da ostvare prava priznata ovim paktom, a koja još nisu stupila na snagu". U istom članu predviđa se obavezno da se može koristiti pravo žalbe. Ovde prava žalbe nema.
Gospodin ministar nije ovde, meni je žao, ali on je dosta dugo radio u advokaturi i bio iskusan advokat i morao bi da zna jednu stvar: velika je razlika između organa unutrašnjih poslova i istražnog sudije. Zašto? Reč je o pristupu, reč je o samom načinu rada. Organe unutrašnjih poslova interesuje jedino da pronađu krivca i njihova uloga se tu iscrpljuje. Oni često rade kolektivno, dok svaki sudija svoju odluku potpisuje, svaka njegova odluka podložna je upotrebi pravnog leka, i svaka takva odluka ima svoje ime i prezime, odnosno onoga ko iza nje stoji. Nijedan sudija ne voli da mu se ukida presuda, jer to u krajnjoj liniji ima posledicu prilikom vrednovanja njegovog rada.
Međutim, kod organa unutrašnjih poslova sasvim je druga stvar. Zato smo često govorili da je, dok lice ne bude privedeno kod istražnog sudije, bilo svakojakih priznavanja, pa je bezbroj ljudi ako treba priznalo da je napisalo "Gorski vijenac". Ovo je karikirano.
Verujte mi, tu ima istine. Njih interesuje priznanje i ništa više.
Kada dođe kod istražnog sudije, vrlo je teško poverovati, jer se vrlo retko i dešavalo, da se istražni organi, a mislim na istražne sudije, služe takvim metodama kojim u najmanju ruku ugrožavaju ne samo slobodu nego i dostojanstvo privedenog, odnosno okrivljenog.
Ovde, kod ovih članova koje sam citirao, 15b, 15v i 15g, još nešto karakteristično. Lišava se slobode svedok, određuje pritvor, i to ko određuje - policija. Nikada se to dobro ne može završiti iz navedenih razloga, ukoliko policija odredi pritvor.
To je što se tiče ovog predloga zakona, o kome će biti više reči povodom amandmana, samo sa napomenom da predložena rešenja, pored kolizije sa međunarodnim paktom o građanskim i političkim pravima, dolaze ozbiljno u koliziju i sa Konvencijom za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda, koja je u Savetu Evrope usvojena još daleke 1950. godine, naime, od onda je u primeni.
Ukoliko se radi o sledećem zakonskom predlogu, a to je zakon o izmeni Krivičnog zakona Jugoslavije, podsetiću da je takođe DSS dala amandmane, pa se isto neću na tome zadržvati, s obzirom da ćemo u obrazlaganju amandmana dati svoja rešenja, odnosno dodatne primedbe.
Najzad, ukoliko se radi o zakonima o javnom tužilaštvu i Visokom savetu pravosuđa, nije naodmet staviti primedbu koja svakako stoji, a to je da se išlo sistemom piši-briši. Podsetiću, novembra meseca 2001. godine na predlog DSS-a ova ista skupština usvojila je neka rešenja od kojih ću navesti sledeća. Zamenici tužilaca po tom zakonskom predlogu nisu imali stalnost. Vlada se i tada tome protivila, išla je ka drugim rešenjima i smatrala je da je to bolje. Godine 2002, kada poslanici DSS-a nisu bili u ovoj skupštini, usvojeno je to rešenje kakvo je zagovarala Vlada još 2001. godine. U koju situaciju smo sad došli? Sada se ponovo uzimaju stara rešenja i dovodi do toga da se u stvari prepisuju ona rešenja koja smo već jednom imali.
Zakon o javnom tužilaštvu je polazio od koncepcije da je javno tužilaštvo prvosudno-upravni organ, zasnovan na načelu monokratije. Po ranijem zakonu od 1991. godine tužilaštvo je predstavljalo jednu malu, ne sasvim, ali ipak samostalnu granu vlasti, poput sudske. Narodna skupština je tada birala tužioce na predlog Republičkog javnog tužioca, predlagao je Odbor za pravosuđe. Utoliko je karakteristična ishitrenost i nedoslednost kod predloga ovog zakona.
S tim u vezi bih ukazao na još jedno. Bilo je prilično žurbe kada smo ukidali smrtnu kaznu, iz prostog razloga što je to od nas zahtevala međunarodna zajednica. Kada su se u martu mesecu desili tragični događaji koji su se desili, ministar pravde sebi dozvoljava da nagoveštava u stvari vraćanje smrtne kazne. Toliki jedan apsurd pokušao je da amortizuje predsednik Skupštine Srbije i Crne Gore - da je to, eto, samo jedna izjava ali naravno da to ne može da se desi sada kada smo mi u Savetu Evrope.
To je samo dokaz kako se prilazi veoma važnim pitanjima i kako se olako prelazi preko nekih stvari.
I poslednje, ako se radi o izmenama Krivičnog zakona Republike Srbije, rekao bih samo dve stvari. Prilično neargumentovano se kreće od toga, ja bih rekao da je to prilično paušalna ocena, da je nedovoljno oštra kaznena politika. Da bi se došlo do tog zaključka, ta kaznena politika se mora upoređivati i sa kaznenom politikom ranije, sa kaznenom politikom evropskih zemalja, kao i u zemljama regiona. To nije tako urađeno i zato su rešenja paušalna. O tome će biti reči kasnije. Da ne bih više oduzimao vreme, hvala lepo.

Reč ima narodni poslanik Dragan Marković, poslanička grupa Stranke srpskog jedinstva. Stranka srpskog jedinstva ima na raspolaganju još četiri minuta. Posle njega reč ima narodni poslanik Petar Jojić.

Poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, Stranka srpskog jedinstva je prošle godine glasala za Zakon o suzbijanju organizovanog kriminala. Predsednik Stranke srpskog jedinstva, prof. Pelević je pomenuo u svom govoru da postoji stenogram o tome šta smo mi govorili. Da ste tada prihvatili naše amandmane i da ste prihvatili našu diskusiju, mnoge kriminalne radnje u Srbiji se ne bi desile u poslednje vreme.
Podsetiću vas samo na nekoliko stvari, da sam lično govorio da veoma mala ovlašćenja ima policija po tom zakonu koji ste vi doneli, da može osumnjičeno lice da zadrži samo četiri sata u MUP-u, a poznato je, ako je neko veće kriminalno delo, za četiri sata ne može da se izvrši istraga i ako su učesnici u tom delu više lica, ne mogu da se privedu, ne mogu da se pronađu za četiri sata. Vi to niste prihvatili. Došli smo do toga da je Stranka srpskog jedinstva bila u pravu.
Reći ću još jednu stvar koju sam tada govorio, pošto za četiri minute ne mogu da citiram ceo stenogram. "Stranka srpskog jedinstva zahteva da zakoni budu oštri, rigorozni, da se ovlašćenja sudijama povećaju". Da ste tada prihvatili evropske standarde u smislu zaštite i taj naš amandman, ne bi bilo kidnapovanja sudija u Srbiji, gospodine ministre, ne bi smeo niko da preti sudiji telefonom, ako zna da ga za pretnju čeka kazna zatvora od više godina. Vi to niste hteli da prihvatite.
Takođe smo predlagali da budu veće plate. Gde se javlja korupcija? Korupcija se javlja u onim institucijama gde su niske plate. Vidite šta se podrazumeva pod organizovanim kriminalom, da se vratimo na vreme od pre mesec dana, šta se desilo i da se tu pominju sudije, tužilaštvo, policija, BIA, vojska, mada nisu ingerencije republičke skupštine kada je u pitanju Vojska Jugoslavije. Znači, i tada smo predlagali da budu veće plate, veća ovlašćenja i bezbednost lica koja se bave tim poslom. To su bili amandmani Stranke srpskog jedinstva. Tako se bori protiv organizovanog kriminala, a ne samo da se kritikuju sudije, a sudije nemaju velika ovlašćenja, nemaju zaštitu i znamo šta se dešavalo tim sudijama.
Takođe, gde je baza organizovanog kriminala? Baza su kafići i diskoteke. Radno vreme diskoteka i kafića je od 23,00 časa do 05 časova. Zamislite vi sada naše mlade ljude kada naviknu svoj organizam, oni koji studiraju, da pet i 10 godina izlaze u 23,00 časa, a da dolaze kući u 05 časova; i kad svoj organizam naviknu da tako živi, kakvi će to sutra roditelji da budu, kakvi će to radnici da budu, da li će da dođu na vreme na posao tamo gde su zaposleni? Jeste da su tu ingerencije lokalne samouprave, ali treba Vlada da se potrudi, odnosno ova skupština, da donesemo takvu odluku da se smanji radno vreme.
Gospodine ministre, obraćam se vama, jer ste vi jedini predstavnik.
Kažemo, ne znamo ko su dileri droge, a znamo ko su korisnici. Ako vidite ko su korisnici, tamo ćete naći ko su dileri droge. Poznato je da je Pomoravski okrug jedan od najvećih okruga, kada je u pitanju droga, organizovani kriminal, i to zna cela Srbija. Znamo koliko nekretnina imaju, šta imaju, ali postoji saradnja između lokalne samouprave i tih lica. Kada prođe sve ovo vreme, neko će reći koliko su dobili placeva da naprave toliko zgrada u Jagodini. To su ljudi koji nemaju dana rada, nikada nisu imali svoj završni račun, koji nisu imali tetku, teču, oca, majku da radi u inostranstvu. Mi smo to pominjali i kritikovali, ali nismo imali kome.
Dalje, mi iz Stranke srpskog jedinstva bojimo se da će se u narednom periodu dešavati stvari koje su se i do sada dešavale, da se koriste dvostruki aršini. Evo, konkretno, kada su u pitanju poslanički mandati. Ukradeni su poslanički mandati i to je sada kod Ustavnog suda Srbije. Postoji period kod Ustavnog suda Srbije, kada će Sud reći - u pravu su ovi što su vam ukrali mandate, ili su u pravu oni čiji su mandati. Ne, pet meseci kako to stoji.
Vi vrlo dobro znate da su u Ćupriji oduzeti mandati poslanicima Demokratske stranke samo zato što ne poštuju disciplinu Stranke, a oni su hteli da urade dobro za Ćupriju. Čak ste vi i predsednik Skupštine dali saglasnost, pošto su ingerencije kod predsednika Skupštine, da se raspišu izbori na lokalnom nivou, da sada imaju dopunski račun, odnosno da naknadno usvoje budžet, a dva puta su usvajali budžet bez kvoruma.
(Dejan Mihajlov, sa mesta: Kako mogu da usvoje budžet bez kvoruma?)
Pitajte gospodina ministra. Sada su dobili ovlašćenje od ministra finansija da mogu narednih šest meseci da raspolažu opštinskim parama, a ne postoji opštinska odluka.
Prema tome, Stranka srpskog jedinstva je za oštre zakone. Mi ćemo to podržati, ukoliko se nekoliko amandmana prihvati.
Želimo da se zakoni sprovode onako kako treba da se sprovode.
Vidite šta se još radi. Sada se preti i lustracijom sudijama. Zakon o lustraciji još nije došao u Skupštinu i sudije ne smeju da sude po zakonu, nego onako kako izvršna vlast želi. Zahvaljujem.

Reč ima narodni poslanik Petar Jojić, posle njega Hranislav Perić.

Dame i gospodo narodni poslanici, Srpska radikalna stranka ima brojne primedbe u odnosu na Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o organizaciji i nadležnosti državnih organa u suzbijanju organizovanog kriminala.
Te primedbe bi se svodile na sledeće: prvo, ovaj predlog zakona sa svojim normama koje predviđa u suprotnosti je sa Konvencijom o zaštiti ljudskih prava i osnovnih sloboda, koju je Savet Evrope doneo 1950. godine.
Srpska radikalna stranka neće podržati izglasavanje Predloga ovog zakona iz razloga što su odredbe ovog zakona u suprotnosti sa dokumentima Saveta Evrope među kojima je naznačajnija Konvencija za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda, koju je Savet Evrope doneo još 1950. godine. Drugo, prijem Srbije i Crne Gore u Savet Evrope našu državu obavezuje da poštuje Konvenciju o zaštiti ljudskih prava i njihovih sloboda, pri čemu ove odredbe imaju prioritet u odnosu na domaće propise. Treće, Srbija i Crna Gora su se obavezale da usklade propise i praksu sa evropskim i međunarodnim standardima.
Četvrto, Ustavna povelja daje prioritet ratifikovanim ugovorima iz međunarodnog prava.
Peto, odredbe ovog zakona su u suprotnosti i sa Međunarodnim paktom o građanskim i političkim pravima, koji je usvojila Generalna skupština Ujedinjenih nacija 1966. godine.
Srpska radikalna stranka neće podržati ovaj predlog iz navedenih razloga.
U prvom redu treba usklađivati naše zakonodavstvo sa evropskim zakonodavstvom tj. kontinentalnim, a ne anglosaksonskim.
Prema predlogu ovog zakona uvodi se institut preventivnog pritvora, koji veoma dugo traje. Taj preventivni pritvor ne garantuje i ne obezbeđuje građanska prava pritvorenih lica. U čemu se to sastoji? Nemaju pravo na odbranu, na advokata, jedno vreme da kontaktiraju sa porodicom, a osim toga potencijalni svedok ima svojstvo pritvorenog lica, a ne preventivno zadržanog lica. Preventivno zadržano lice ima isti tretman i isti status kao i pritvoreno lice.
Gde ova lica za vreme preventivnog zadržavanja borave? Nema tih specijalnih pritvorskih jedinica u kojima bi ova lica za vreme mogla da izdržavaju taj preventivni pritvor. Prema mojim saznanjima ta lica se sada nalaze i borave u zatvorima redovnim, okružnim i nalaze se pod istim tretmanom kao i pritvorena lica.
U odnosu na evropske standarde, koji predviđaju da svako lice ima pravo da bude što pre izvedeno pred sud, da ima pravo da mu se sudi što pre, a ne da mu se pritvor produžava na 24 sata, pa na 78 sati, pa na 15 dana, pa plus 15 dana, pa 30 dana policija, pa plus 30 dana ministar policije, pa ako je podignuta optužnica suđenje se mora završiti u roku od dve godine.
Plašim se da na ovaj način mi ne remetimo naše zakonodavstvo koje nije baš da nije imalo određenih dobrih strana i bilo izgrađeno u skladu sa evropskim i svetskim standardima.
Kada je u pitanju krivično zakonodavstvo, posebno kada je usvojen novi Zakon o krivičnom postupku, naša zemlja je bila prva u Evropi po demokratskim metodama i demokratskim standardima prema osumnjičenima, okrivljenima i optuženima.
Prema tome, mislim da se u ovom slučaju, donošenjem na prečac ovog seta zakona, može otići u drugu krajnost; što bi neko rekao - zasviraj, ali i za pojas zadeni. Plašim se da će biti u nekim slučajevima nedovoljne kontrole i da će prevelika ovlašćenja imati neki organi, a da Skupština i sud neće imati dovoljno mogućnosti da prate i kontrolišu rad tih organa.
Srpska radikalna stranka jeste za suzbijanje kriminaliteta. U svakom slučaju, i svi propisi koji su i dan danas na snazi su tako normirani i kazne su predviđene tako da nisu male kazne, usklađene su sa evropskim, kontinentalnim pravom, uporednim pravom. Bojim se da ćemo sa ovakvim povećavanjem kazni izaći iz okvira i nećemo moći da se uklopimo u standarde evropske zajednice i Saveta Evrope.
Što se tiče Zakona o javnom tužilaštvu, i ovde ima primedaba, utoliko što javne tužioce više ne bira Visoki savet pravosuđa nego Vlada; drugo, što između zamenika i javnih tužilaca postoji bitna razlika u odnosu na izbor, jer se tužioci biraju na jedan način, od strane Skupštine, a zamenici javnih tužilaca se biraju na predlog Vlade, a zamenici javnih tužilaca obavljaju iste funkcije, jer zamenjuju javnog tužioca u vršenju tužilačke funkcije.
Što se tiče Zakona o oružju i municiji, u svakom slučaju Srpska radikalna stranka je za to da se oduzme oružje od onih građana koji oružje poseduju bez dozvole, jer se na taj način može sprečiti mnogo posledica, koje su i prouzrokovane u prošlosti i poznate, čemu su doprineli brojni sukobi i ratovi na Balkanu u poslednje vreme.

Reč ima narodni poslanik Hranislav Perić, a posle njega narodni poslanik Dragan Jočić.

Dame i gospodo narodni poslanici, kod usvajanja dnevnog reda spojili smo više tačaka u jedan paket pravnih zakona. Vodićemo jedinstvenu raspravu o vrlo važnim tačkama koje su danas na dnevnom redu. Pošto se radi o važnim zakonima, koje će primenjivati u praksi MUP, tužioci i sudije, potrebno je bilo otvoriti raspravu o svakom zakonu posebno. Spajanjem ovih zakona predlagač pokazuje koliko mu je stalo do toga da uredi zakone na najbolji način. Možda je trebalo izvršiti promene zakonodavstva, ali ne u vreme dok traje vanredno stanje, jer u vreme vanrednog stanja ne može se napraviti dobar i demokratičan
zakon.
Iz Predloga zakona se očito vidi da u Predlogu ovog zakona i rešenja nisu učestvovali stručni ljudi iz sudova i drugi pravni eksperti, već da su predlagači stranački lideri koji predlažu zakone prema trenutnoj situaciji.
Takvi zakoni mogu kratko trajati, više liče na zakone za jednokratnu upotrebu. Ovo je daleko od nezavisnog sudstva.
Umesto nezavisnih sudova i samostalnih tužilaca predlogom ovih zakona dobićemo stranačke sudije, stranačke tužioce, pa se iz ovog može izvući zaključak da se vraćamo na onu staru izreku - kadija te tuži, kadija ti sudi. Izostaće zalaganje da se sudi zakonito, brzo i efikasno.
Ministar pravde gospodin Batić se stalno u narodu predstavlja kao dosledan borac za slobodno i nezavisno pravosuđe, ali takođe mora da shvati da sudije nisu ljudi politike već struke. Teško se može zaključiti da će se predloženim zakonom postići pravna reforma u Srbiji. Novom organizacijom sudova od 1. marta prestao je da postoji sudski sistem. Usvojeni su propisi u jednoj političkoj nagodbi, bez uvažavanja struke. Sukobi izvršne i sudske vlasti trajali su dugo, uz ucenu sudija da se priključe pojedinim strankama, gde se stvaraju novi podanici ili zavisne sudije. Nema nezavisnog sudstva, ako postoji politički i medijski pritisak na sudove.
Pooštravanjem kaznene politike neće se rešiti problem kriminaliteta. Poznato je da smo mi u Evropi zemlja sa najvećim brojem izrečenih kazni zatvora, dok na drugoj strani imamo najmanje izrečenih novčanih kazni. Možda bi bilo bolje da se afirmiše u sudskoj praksi izricanje novčanih kazni. Pooštravanjem kaznene politike krivično zakonodavstvo gubi svrhu svog postojanja, jer velike kazne zatvora ne doprinose sprečavanju porasta kriminala.
Konfiskaciju imovine ne treba vezivati za dužinu izrečene kazne, već treba reći da se uvek konfiskuje samo ona imovina koja je stečena izvršenjem određenog krivičnog dela, ali ne i imovina koja je zatečena kod izvršioca u vreme izvršenja krivičnog dela.
Osim toga, kod određivanja visina kazni odstupa se od osnovnog principa krivičnog prava, da kazna bude odrediva. Nije dovoljno utvrditi samo donju granicu kazne, posebno u situaciji kad se vlast zalaže za primenu prakse u kojoj će biti dozvoljeno sabiranje kazni. Davanje ovlašćenja da se pritvor može bez rešenja sudije produžiti na 30 dana klasično je kršenje ljudskih prava i sloboda.
Osim toga, ovakvim rešenjem vanredno stanje se ozakonjuje i trajaće dok budete na vlasti.
I na kraju, sve ovo ukazuje na to da je predlagač ovih izmena želeo da ostvari svoje političke interese, a ne da zakon učini opšteprihvaćenim, u skladu sa evropskim procesima reforme krivičnog zakonodavstva. Na ovaj način, naše krivično zakonodavstvo se još više udaljuje od evropskog zakonodavstva. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Dragan Jočić.

Poštovana predsedavajuća, dame i gospodo narodni poslanici, malo je vremena i potpuno je neprirodno da se o ovolikom broju zakona, pogotovu o zakonima koji tretiraju nešto što se zove krivična oblast, raspravlja na objedinjenoj raspravi.
Međutim, o suštini ovih zakona, odnosno ovog koji je i prvi, a to je Zakon o organizaciji i nadležnosti državnih organa u suzbijanju organizovanog kriminala, čini mi se da je na pravi način počeo da govori poslanik SPS-a Todorović. On je otvorio pitanje koje zapravo Ministarstvo pravde nije u ovom zakonu otvorilo na pravi način.
Zapravo, kada se govori o organizovanom kriminalu, moramo da znamo da nemamo zakonske definicije organizovanog kriminala. Nemamo sve elemente bića krivičnog dela, ili ovaj sam element bića, koji će okarakterisati šta je to organizovanost i šta je to organizovano da bi se ova vrsta kriminala nazvala organizovani kriminal.
Izgleda da su se pomešale dve stvari u ovakvom određenju, a to je da postoji organizacijski i organizovani kriminal. Organizacijski kriminal je baš onaj kriminal koji tretira predlagač, a on se manifestuje preko organizovanog pristupa vršenju krivičnih dela od strane grupe. Međutim, ništa više van toga. Organizovani kriminal je nešto što je dosta posebno i predstavlja čvrstu i kompaktnu delatnost, koju karakteriše organizovanost, piramidalni hijerarhijski odnos izvršilaca krivičnog dela i, ono što je suština, a to je vezanost za vlast.
Njega, zbog oslanjanja na centre realne političke moći, karakteriše i velika društvena opasnost. Ovaj element koji se zove vlast i moć, koja dolazi sa vlašću, mora biti ograđen kao element bića krivičnog dela, ili već kako je predlagač zamislio da inkriminiše ovakvu vrstu kriminaliteta.
Znači, ova veza koja je sastavni deo pojma (sada govorim u jednom teorijskom smislu) organizovanog kriminala je usmerena prema parlamentu, prema skupštinskim telima, Vladi, ministarstvima, policiji, sudstvu, tužilaštvu, carini, inspekcijskim organima. Najčešće vezu sa tim centrima moći ne održava cela grupa, ceo gang, nego samo pojedinci, uglavnom iz šefovskog vrha.
Ako bih mogao skromno da definišem, što je bila zapravo dužnost Ministarstva pravde, ona bi trebalo da bude ovakva - organizovani kriminal je vrsta imovinskog kriminaliteta, koji karakteriše postojanje strukture i plana kriminalne organizacije, koja obuhvata ili obavlja delatnosti radi kontinuiranog sticanja profita putem obezbeđivanja ilegalnih dobara ili usluga, obezbeđivanja monopola u privrednim delatnostima, koristeći pri tom politički uticaj nosilaca organa državne vlasti, uticaj na medije, javnu upravu, pravosuđe, privredu, koji je obezbeđen dobrovoljnim putem ili npr. korupcijom.
E, onda bi moglo da sledi sve ostalo, moglo bi da sledi ovo što se zove procesuiranje, kako je popularno danas da se kaže, ili zapravo da se dopuni sama krivična procedura.
Ja ću preskočiti sve ovo što su kolege danas govorile, a tiče se ovog zakona, a to je pritvor koga stvarno nema ni u jednom krivičnom zakonodavstvu; pritvor, kako ga nazivaju preventivno zadržavanje, krši sve moguće konvencije koje moramo da poštujemo kao zemlja koja je sada ušla u Savet Evrope, pogotovu ovo preventivno zadržavanje, pa teže preventivno zadržavanje, pa onda ovlašćenje ministru policije, da i on može da zadrži, pa onda nemanje prava na žalbu, i to sve van sudskih organa. To ću prepustiti poslanicima DSS da obrazlože, a hteo bih samo da obratim pažnju na ovaj drugi zakon, a to je zakon o izmenama i dopunama Krivičnog zakona SRJ.
Pre svega, dosta je problematično da li ova skupština može da vrši izmene i dopune Krivičnog zakona SRJ, a zove se Republička skupština? Da li bi bilo normalnije da je ova skupština donela, pa makar skroz prepisan zakon, ali svoj predlog zakona?
Ne postoji nikakav razlog da se menja naziv Krivičnog zakona, a to je i kolega Todorović govorio, jer ako imamo osnovni zakon, onda verovatno postoje neki drugi zakoni, npr. privredni krivični zakon, međunarodni krivični zakon, urbanistički krivični zakon; ovaj naziv postoji već 50 godina i nije bilo nikakve potrebe da se on menja, osim ako se nije želelo da se iskaže neka druga orijentacija ili pravac u politici suzbijanja kriminaliteta.
Ono što stvarno zgražava, to je ova konfiskacija imovine, i to posle 13 godina - ona je ukinuta 1990. godine, iz nekoliko razloga. Prvi od razloga je to što je ova sankcija nepravedna i ne može se dovesti ni u kakvu vezu sa izvršenjem krivičnog dela. Zapravo, kazna mora biti personalna, odnosno lična. Ona ne može pogađati nikoga izvan kruga izvršioca krivičnog dela, a često ga i ne pogađa, jer je on već sankcionisan ili u zatvoru.
Drugi je razlog što ona samo svoju suštinu opravdava materijalnom retribucijom. Postavlja se pitanje - zašto se pravi razlika između učinioca krivičnog dela organizovanog kriminala i svih drugih vrsta kriminala, npr. kod dela korupcije, prevare i drugog, zašto nije i tu primenjena, nego se išlo potpuno selektivno?
I poslednji razlog za njeno ukidanje bio je, 1990. godine, odsustvo potrebe za njenim postojanjem, jer, pored drugih mera, imamo i meru oduzimanja imovinske koristi stečene krivičnim delom, koja je potpuno zadovoljavajuća.
Znači, ove odredbe u potpunosti zadovoljavaju potrebe da se onima koji su stekli imovinsku korist izvršenjem svih vrsta krivičnih dela, a ne samo organizovanog kriminala, zapravo ta imovinska korist i oduzme.
I na kraju, imamo nešto što sa kriminološkog stanovišta potpuno ne stoji, a to su izmene i dopune Krivičnog zakona Srbije. Kaže se, u razlozima za donošenje zakona, da je nedovoljno oštra kaznena politika, da kaznena politika mora da se iskoristi kao sredstvo za sprečavanje daljeg vršenja teških krivičnih dela.
Čini mi se da ćemo dizanjem kazne zatvora doći jednog momenta do apsurda, da čovečiji život neće biti toliko dugačak da možemo da smestimo sve u norme.
Dizanje kazne, pogotovu za oružje, i za druga krivična dela, potpuno je neopravdano. Preispitivanje postojećeg stanja u našoj zakonodavnoj kaznenoj politici zahteva daleko ozbiljniji pristup nego što je ovde izražen. Znači, ako se želi da se ozbiljno pristupi ovom problemu, Vlada mora da sprovede sveobuhvatnu analizu kaznene politike, znači, i zakonodavne, i sudske, i u zemlji i u okruženju.
Moram da kažem da u Srbiji kriminala ima onoliko koliko i pre, ništa manje, ništa više. U ovom momentu je politički pušteno da se u medijima kaže da ima više kriminala nego što je bilo pre. Međutim, kriminal u svom kvantumu je u istoj količini.
Ako izvršimo poređenje naše zakonodavne kaznene politike sa evropskim uzorima i našim najbližim okruženjem, utvrdićemo da je ona jedna od najoštrijih u svetu. Pored Nemačke, mi smo zemlja koja ima najoštrije kazne, a najblaže sudstvo. Ako uzmemo italijanski krivični zakon i njihovo kažnjavanje u vremenskom smislu, videćemo da su te kazne znatno niže, mada je kriminal kod njih dosta ozbiljniji nego kod nas.
Na kraju krajeva, ako posežemo za krivičnim zakonodavstvom, ako posežemo za zatvorom, moramo da kažemo da je krivično zakonodavstvo poslednja mera kojom će se zaštititi jedno društvo da se ne kriminalizuje. Zapravo, ono je ultima ratio, zadnji stepen odbrane države od opasnosti koja preti.
Moram da kažem da je krivično pravo i kazna zatvora samo jedno od sredstava u suzbijanju kriminaliteta i da je zatvor mera koja daje loše rezultate i jedan je od poslednjih i najlošijih stepena odbrane. Kriminalci se ne boje zatvora. On ne može u svojoj glavi da pravi razliku između 20 i 40 godina, ali se plaši da ne bude uhapšen. Kad dođemo na teren straha od mogućnosti hapšenja, tu dolazimo na teren preventivnog delovanja svih onih drugih organa koji su pre suda. Tu mislim na policiju, na tužilaštvo itd.
Na kraju krajeva, tim ću da završim da bih svojim kolegama ostavio vremena, nije dobro da se ovi zakoni pišu u vremenu euforije i da se daju izjave da je kriminal u Srbiji uništen. On nikada ne može biti uništen, on može samo biti sveden na razumnu meru. Kaznena politika je ozbiljnija stvar od donošenja ovakvih zakona naprečac u jednom vremenu, moram da kažem, i ne mogu da se otmem utisku da svrha ovih zakona nije baš potpuno dnevno-politička.

Reč ima narodna poslanica Vjerica Radeta, posle nje narodni poslanik Đorđe Mamula.