Uvažena gospođo predsedavajuća, dame i gospodo poslanici, gospodine ministre, borba protiv organizovanog kriminala predstavlja nacionalni interes svake države. Naravno, u ovom trenutku i pre svega interes države Srbije. Svako dobronameran će podržati svaki oblik borbe protiv organizovanog kriminala, naravno, u skladu sa postojećim propisima, u skladu sa Ustavnom poveljom, sa Poveljom o ljudskim i manjinskim pravima i u skladu sa evropskim konvencijama o ljudskim pravima.
To, dakle, za stranku SSJ nije nimalo sporno. Međutim, ovaj set zakona, posebno zakon o organizaciji i nadležnosti državnih organa u borbi protiv organizovanog kriminala, ima dva krupna nedostatka. Prvi je što je izostavljen pojam - borba protiv korupcije, a svedoci smo da se u svim evropskim institucijama vodi borba ne samo protiv organizovanog kriminala nego i protiv korupcije. Dokaz za to je istraga koja je u toku i koja je pokazala da u državnim organima ima i te kako mnogo korumpiranih službenika, a posebno u tužilaštvu i pravosuđu.
Mislim da je nedostatak predlagača ovog zakona to što nije uvrstio u borbu protiv organizovanog kriminala i borbu protiv korupcije na svim nivoima. To je prvi nedostatak po mom skromnom mišljenju.
Drugi nedostatak je neusklađenost ovog seta predloga zakona, posebno kada se radi o zakonu o organizaciji i nadležnosti državnih organa u borbi protiv organizovanog kriminala, sa Ustavnom poveljom.
Kao i sa Poveljom o ljudskim i manjinskim pravima i građanskim slobodama i sa Evropskom konvencijom o ljudskim pravima.
Mene mnogo ne interesuje to što ovaj predlog zakona nije u skladu sa Evropskom konvencijom o ljudskim pravima, jer smo svedoci da se međunarodna zajednica umnogome ne drži svojih rezolucija i svojih konvencija, a dokaz za to je i nepridržavanje ove zajednice Rezolucije 1244 o Kosovu i Metohiji, donete od strane Saveta bezbednosti - evo, već četvrta godina kako se ona ne primenjuje.
Prema tome, to me mnogo ne zabrinjava, ali i te kako zabrinjava neusklađenost pojedinih članova predloga ovog zakona sa Poveljom o ljudskim i manjinskim pravima i građanskim slobodama.
Jedini zakon u prošloj godini za koji je glasala SSJ je bio upravo ovaj zakon o organizaciji i nadležnosti državnih organa u borbi protiv organizovanog kriminala. Imamo najbolju volju i želju da i ovog puta podržimo Predlog zakona, naravno, pod uslovom da se neke stvari amandmanima poboljšaju i usklade sa Poveljom o ljudskim i manjinskim pravima.
Posebno ću se tu zadržati na tome da smo prošle godine prilikom diskusije o usvajanju zakona o organizaciji i nadležnosti državnih organa u borbi protiv organizovanog kriminala govorili puno o tome, kao i o Predlogu zakona o izmenama i dopunama Krivičnog zakona. Tada smo mi - naši poslanici Dragan Marković - Palma, Petar Petrović, Miloš Lukić, Adam Urošević i ja - tražili da se pooštri kaznena politika i dali smo bezbroj amandmana koji su morali u tom trenutku da pooštre pojedine odredbe i članove Krivičnog zakona.
Nažalost, skupštinska većina tada nije imala sluha za naše predloge, a siguran sam da se onda imalo sluha i da su naši predlozi bili usvojeni da sada ne bismo razgovarali, makar ne o izmenama i dopunama Krivičnog zakona i osnovama Krivičnog zakona, odnosno Krivičnog zakona SRJ koji će sada biti preimenovan sa punim pravom u osnovni krivični zakon.
Dakle, bili su to naši mnogobrojni amandmani i predlozi, naročito kada se radilo i o Zakonu o Bezbednosno-informativnoj agenciji, o Zakonu o borbi protiv organizovanog kriminala i o Krivičnom zakonu. Žao mi je što sada nema dovoljno vremena da vam pročitam stenograme šta su govorili poslanici SSJ i mislim da bi upravo to čitanje stenografskih beležaka razuverilo mnoge od vas koji su čak i danas povezivali SSJ sa organizovanim kriminalom ili sa paravojnim formacijama itd.
To u najmanju ruku nije korektno i nije fer. Siguran sam da će se ti isti koliko već sutra, kada se ova istraga završi, izviniti članovima poslaničke grupe SSJ, ali ostavimo to njima i vremenu koje dolazi.
Ono što je važno, to je da smo mi tražili da se i BIA bavi organizovanim kriminalom. Tada je to nadležni ministar policije odbio, jer je rekao da je to u ovom zakonu o borbi protiv organizovanog kriminala. Zar nije bilo svrsishodno da se to isto tako usvoji i u zakonu o BIA, jer šta je u stvari delatnost BIA ako nije pre svega borba protiv organizovanog kriminala. Nažalost, taj naš amandman nije prošao, a siguran sam i dan - danas da je trebalo da prođe.
Takođe smo govorili i o tome da se pooštri kaznena politika, a posebno kada se radi o organizovanom kriminalu i o ugrožavanju ustavnog poretka, posebno kada se radi o narko-dilerima, o proizvodnji i prometu opojnih droga. Ni taj naš amandman nije, nažalost, usvojen.
Tražili smo da se ne ukida smrtna kazna, iako je to u suprotnosti sa evropskim konvencijama o ljudskim pravima. Mi živimo u jednom specifičnom području, koje je još uvek opterećeno uspomenama na rat. Rat je nedavno završen i puno je oružja, puno je frustriranih ljudi, puno je ljudi koji su iz rata izašli ne baš sasvim normalni, onako kako su u rat ušli. Prema tome, tražili smo da se zadrži doživotna kazna. Kada to nije prošlo, tražili smo da se uvede institut doživotne robije.
Molim vas, mnoge države, civilizovane ili najdemokratskije, kako sebe nazivaju, kao što je SAD, imaju institut smrtne kazne. Dakle, 25 država u SAD ima smrtnu kaznu. Samo u Teksasu se izvrši najviše smrtnih kazni u celom SAD-u, a kaže se da je to najdemokratskija zemlja. Šta je marilo da za još neki period, za pet, šest, deset godina bude zadržan institut smrtne kazne ili makar doživotne robije. Nažalost, to nije prošlo, ali sada ima onih koji misle isto kao što smo mi mislili i tada i kao što mislimo sada.
Tražili smo da se tim merama daju veća ovlašćenja i policiji i pravosudnim organima. Gospodin Dragan Marković je tada rekao, parafraziraću ga, sramota je da se uhvati kriminalac i da se sprovede kod sudije i da posle četiri sata bude pušten na zahtev njegovog advokata i kasnije se utvrdi da je učinio krivično delo. Dakle, to je ono što smo tražili ponavljam, da su naši predlozi bili usvojeni možda danas ne bismo ni razgovarali o izmenama i dopunama Krivičnog zakona i osnovnog krivičnog zakona.
Ovaj predlog zakona ima dosta nelogičnosti, dosta nepreciznosti. Pokušaću da ih nabrojim. Govorim o zakonu o borbi protiv organizovanog kriminala. Pre svega, mene buni član 2. stav 2. koji govori o nekakvoj drugoj organizovanoj grupi. Kaže se: "Pod drugom organizovanom grupom iz člana 2. ovog zakona podrazumeva se grupa koja nije obrazovana u cilju neposrednog vršenja krivičnih dela, niti ima tako razvijenu organizacionu strukturu, definisane uloge i kontinuitet članstva svojih pripadnika, ali je u funkciji organizovanog kriminala".
Proučio sam Evropsku konvenciju o ljudskim pravima i nisam naišao na ovakav pojam i termin - druge organizovane grupe. Ukoliko se ovde ne misli na političke partije, onda to predstavlja zaista borbu protiv političkih neistomišljenika. Predlažem da se član 2. izbriše, i to je predlog naših amandmana, jer smatram da ne postoji nekakva druga organizovana grupa koja nije obrazovana u cilju neposrednog vršenja krivičnih dela. Kakva je to grupa? U najmanju ruku to nije precizan pojam. Mislim da bi amandmanima trebalo izbrisati stav 2. ovog člana.
Takođe, ono što je problematično i neprecizno u članu 15b je to da li se ovde radi o potencijalnom svedoku koji se zadržava u roku od 24 sata ili se radi o licu koje je na neki način posredno ili neposredno povezano sa organizovanim kriminalom. Ukoliko se radi o svedoku, onda je to zaista u suprotnosti sa svim konvencijama o ljudskim pravima. Pretpostavljam da je to tako, ali nije precizirano u ovom članu, pretpostavljam da se ovde radi samo o tome, o licu koje je u nekoj vezi, posrednoj ili neposrednoj, sa organizovanim kriminalom, ali ne o svedoku koji se na taj način neovlašćeno zadržava u pritvoru.