ČETVRTA SEDNICA, PRVOG REDOVNOG ZASEDANJA, 11.04.2003.

4. dan rada

OBRAĆANJA

...
Građanski savez Srbije

Nataša Mićić

| Predsedava
Reč ima narodni poslanik Zoran Krasić.
...
Srpska radikalna stranka

Zoran Krasić

Srpska radikalna stranka
 Pravno-logička veza u ovom članu je prethodni član 7. Predloga zakona; mada je podnet amandman, nažalost, niko nije izašao da obrazloži to. To je osobito težak slučaj, naročito težak slučaj. To je izbačeno iz našeg zakonodavstva još 1990. godine i svi uslovi i razlozi koji mogu da ukazuju da se radi o osobito teškom slučaju, ubačeni su u konkretna krivična dela; da li je to stav 2, 3. ili 4. nekog člana koji reguliše i opisuje elemente i biće određenog krivičnog dela. Mi praktično sada imamo osobito težak, naročito težak slučaj za već postojeće naročito teške slučajeve kod konkretnih krivičnih dela.
Kada se ta logika primeni, onda ne čudi rešenje koje je predloženo u članu 8. Predloga zakona, da se do jedinstvene kazne, kada je u pitanju sticaj, dolazi po sistemu jedan i jedan jednako je dva, dva i dva jednako je četiri i tako do plus beskonačno. Svi oni sa pravnog fakulteta, koje je malopre moj prethodnik pomenuo ćute, jednostavno ćute i ne smeju ništa da kažu. Ukoliko budu pisali o ovim izmenama i dopunama, budite sigurni, to će biti predstavljeno, ove izmene, kao smehotresna olimpijada nemogućih stvari, pravno i životno nemogućih stvari.
O čemu se radi? Ako se neko lice izvodi pred sud, tog trenutka se utvrdi u sudskom postupku da je učinilo 10 krivičnih dela iste vrste, različite vrste ili onih krivičnih dela koja logično slede jedno za drugim, doći ćemo u situaciju da postavimo pitanje - a zašto ga država nije sprečila kada je učinio prvo delo. Da ga je država sprečila nakon prvog dela, on ne bi bio višestruki povratnik i ne bi činio druga dela i ne bi bio mašina za kriminal. Znači, tu država ne može da isključi svoju odgovornost. To je prvi problem.
Drugi problem koji se javlja je isleđivanje. Naš MUP još uvek radi po sistemu - uhvati čoveka, proglasi ga da je osumnjičeni i onda se 30 nerasvetljenih dela strpa na njegov račun, odvede se u NjC, drži dva-tri dana ili se zaveže za radijator, priznaj, priznaj, priznaj i čovek prizna. Kada ga izvedu pred istražnog sudiju, on potvrdi tu izjavu i završio je svoj posao.
Zbog toga u pravnoj teoriji postoji dvojno mišljenje o tome šta znači priznanje okrivljenog. Da li je to samo stranačka izjava, jer je okrivljeni stranka u postupku ili je to puno priznanje da je delo izvršno.
Zbog toga i zbog tih konkretnih nedostataka, u našoj krivičnoj praksi, ovakva matematika prilikom utvrđivanja jedinstvene kazne zatvora ne sme da se prihvati. Doći ćemo u situaciju da se čoveku nakalemi 10-tak krivičnih dela za koje je već u sledećim odredbama ovog zakona propisano kao, recimo, najmanja kazna tri godine, za 10 dela 30 i nešto godina kazne zatvora.
(Predsednik: Peti minut.)
Još jedan veliki nedostatak ovog člana jeste što se na ovaj način iz ruku sudije koji treba da primeni individualizaciju izbacuje najvažniji argument u krivičnoj odgovornosti čoveka.
...
Građanski savez Srbije

Nataša Mićić

| Predsedava
Da li se još neko prijavljuje za reč?
Reč ima narodni poslanik Dragan Todorović.
...
Srpska radikalna stranka

Dragan Todorović

Dame i gospodo, s obzirom da je zaista reč o ozbiljnim stvarima, mislim da bismo morali malo više da povedemo računa, jer je žalosno što poslanička većina ne pokazuje dovoljno interesovanja za ove teme. Ali, kada pogledate kakve su posledice predloženih zakonskih rešenja dolazimo do činjenice da je zaista reč o nečemu što može da predstavlja sramotu za našu državu, za sve pravnike koji sede u ovoj skupštini i za ceo naš pravni sistem.
Nisam izlazio da obrazlažem odredbe prethodnog amandmana na član 6. kojim se reguliše višestruki povrat, niti amandmana kojim se briše osobito težak slučaj ili naročito težak slučaj. Te dve odredbe su ukinute početkom 90-tih godina u skladu sa demokratizacijom naše zemlje i našeg krivičnog zakonodavstva u to vreme, jer mislim da je tu situacija apsolutno jasna.
Kod ovog amandmana na član 8. sticaj krivičnih dela i način na koji se to reguliše omogućiće da se dođe do situacije u kojoj će kumulativna kazna biti zamena za doživotnu kaznu. Sada dolazimo na pravni teren ili teren pravne polemike da li je doživotna kazna društveno opravdana, da li će društvo koje ima opravdani zahtev za kažnjavanjem počinilaca krivičnog dela, teškog krivičnog dela ili više krivičnih dela, biti zadovoljeno u slučaju da ono ima obavezu da jednog zatvorenika drži do kraja njegovog života u zatvoru. Onda otvaramo pitanje da li naši zatvori imaju takvu ulogu koja omogućuje zatvorenicima da se bave dovoljno društveno - korisnim radom, da li će oni raditi u korist društva ili će biti samo na teret društva.
Opet je posebno pitanje pitanje ljudskih prava i građanskih sloboda, regulisano od 1948. godine Deklaracijom o ljudskim i građanskim pravima Ujedinjenih nacija, preko Međunarodnog pakta iz 1966. godine, koji je stupio na snagu 1976. godine, preko Povelje o građanskim pravima iz 1950. godine, Evropske unije, do Povelje o građanskim pravima i pravima manjina naše zemlje, usvojene 28. februara ove godine. Dakle, doživotna kazna je neprihvatljiva.
Sa žaljenjem mogu da konstatujem da su se ovakve promene krivičnih zakona najavljivale duže vreme, da su ministar pravde gospodin Batić i šef poslaničke grupe gospodin Pajtić više puta u svojim izjavama, kako na televiziji, tako i u štampi, najavljivali da će, između ostalog, organizovani kriminal efikasnije biti suzbijan strožijom kaznenom politikom.
Pri tome moram da podsetim na jednu činjenicu. Svi oni koji su pooštravali kaznenu politiku nisu uspevali tim pooštravanjem kaznene politike, predviđene kazne ili omogućavanjem sticaja ili objedinjenog kažnjavanja za više krivičnih dela da postignu svoj cilj. Mnogo je izvesnije kada se učinioci krivičnih dela zastrašuju neizostavnom primenom predviđenih kazni, koje su možda blaže, nego predviđanjem strožijih kazni koje se ne primenjuju.
Dakle, mislim da su američki teoretičari krivičnog prava iznašli jednu formulu - kriminalac pre vršenja krivičnog dela ili kriminala ima u vidu da je, recimo, za njegovo krivično delo predviđena kazna od 1000 dolara, a da je verovatnoća da će kazna za takvo učinjeno delo biti 1:10; njegova procena koštanja krivičnog dela jeste jedna desetina od 1000 dolara, a to znači 100 dolara, pa u skladu sa tim on procenjuje da li će izvršiti krivično delo. To je primer iz američkog pravosuđa. Ovde imamo situaciju da se kumulativna kazna predviđa i može da dovede do toga da se osudi na doživotnu kaznu, ali pošto je vreme na izmaku moraću da se javim još neki put da dovršim priču.
...
Građanski savez Srbije

Nataša Mićić

| Predsedava
Nema više prijava za reč o ovom amandmanu.
Na član 8. amandman je podneo narodni poslanik Stevan Kesejić.
Odbor za pravosuđe i upravu nije prihvatio ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.

Stevan Kesejić

Dame i gospodo narodni poslanici, u ime Srpske radikalne stranke podneo sam amandman na član 8. Predloga zakona,  koji se oslanja na član 48. Krivičnog zakona SRJ, kako u Predlogu zakona stoji.
Naime, o čemu se ovde radi? Srpska radikalna stranka je apsolutno za to da se teška krivična dela kažnjavaju u skladu sa zakonom i važećim propisima i Ustavom, koji je još uvek na snazi. Međutim, apsolutno ne možemo da prihvatimo stavove predlagača da se, kako je ovde izmenama i dopunama člana 48. predviđeno, zbrajaju kumulativno kazne i na taj način određuju gotovo doživotne robije.
Zbog toga moj amandman govori o tome da se u članu 48. tačka 2. briše, a ta tačka govori o tome da ako je za neko krivično delo u sticaju sud utvrdio kaznu zatvora od 15 godina izreći će se samo ta kazna. Brišemo tu tačku iz razloga što mora da ostane tačka 1. koja kaže: "Ako je za neko krivično delo u sticaju utvrdilo kaznu zatvora od 40 godina izreći će samo tu kaznu". Takođe, u tački 3, što je logično, brišemo reč "petnaest" i dodajemo reč "četrdeset", čime bi se ograničio limit izdržavanja kazne za najteža krivična dela.
Predlagač je hteo ovim predlogom, kako smo ovde čuli od ministra Batića, da se kazne za ona krivična dela koja su učinjena u raznim krivičnim pokušajima, da zbrajaju i da na taj način može da se izrekne kazna i preko 100 godina zatvora, što je daleko manje humano nego dosadašnja kazna koja je bila po važećim zakonima, koje smo ukinuli, a to je smrtna kazna.
Moram reći da se plašim da u siromašnoj državi kakva je Srbija ne dođemo u situaciju da ne možemo obezbediti zatvorske objekte za tako teške osuđenike koji su praktično osuđeni na doživotnu robiju i da će to državu veoma mnogo koštati, jer je potrebno da izgradimo neki novi Sing Sing ili Goli otok.
Kao primer mogu da navedem jednu državu, čije ime zbog diplomatije neću da navedem. Početkom 21. veka se dogodio jedan nemili događaj u toj državi i postoji prevod sa ruskog jezika - juče, danas, sutra. Dogodio se jedan slučaj u toj državi da je rodbina došla po svog osuđenika, kome je dugogodišnja kazna istekla i njega praktično nema. Na pitanje gde je - nestao je. Nakon istrage je utvrđeno da su ga robijaši pojeli.
Plašim se da će Srbija, takođe siromašna država, postati ljudožderska država; smatram da bi ovaj član obavezno morali prihvatiti, jer bismo u protivnom došli u situaciju da nas pored svih optužbi od strane međunarodnih zajednice optuže i za ljudožderstvo.
...
Građanski savez Srbije

Nataša Mićić

| Predsedava
Ima reč narodni poslanik Zoran Krasić.
...
Srpska radikalna stranka

Zoran Krasić

Srpska radikalna stranka
Problem jedinstvene kazne kod sticaja krivičnih dela reguliše ovaj član i mi smo amandmanom pokušali da uspostavimo jedan princip, a taj princip otprilike glasi da zbrajanjem kazni za veliki broj krivičnih dela može da se izrekne maksimalna kazna zatvora od 40 godina, ni dan preko toga.
Zbog čega - činjenica je da je teško da se rasvetle neka krivična dela koja čini organizovana grupa, gde ima elemenata brutalnog, osionog, svirepog, i na drugi poseban način učinjenog krivičnog dela, gde verovatno kazna zatvora ne treba da bude mera resocijalizacije, nego treba da bude revanš društva prema tako brutalnom izvršiocu krivičnih dela.
Ali, sve mora da ima svoju meru ne samo zbog onoga koga šaljemo u zatvor nego zbog onih koji su sa ove strane zatvorskog zida, zbog svih nas. Znate, za smrtnu kaznu obično je bila zamena doživotna robija, ili kazna zatvora od 20 godina. Do 1983. godine sva stručna javnost u Evropi se prosto digla na noge, jer je htela da Evropu učini drugačijom od Amerike, da kod nas u Evropi više ne postoji smrtna kazna. Mnogi su pisali peticije, i kao studenti, i kao pravnici, pridružili se toj inicijativi, bila je posebna grupa pravnika u Srbiji koja je dugo godina vodila tu akciju da se jednostavno smrtna kazna ukine.
Ona u suštini nije kazna i svako onaj ko iole drži do jedne obične trunke da je hrišćanin i da je human čovek, zna da ljudsko biće nema pravo da odlučuje o tuđem životu, nema. To je pravo za onoga u koga verujemo da postoji i koji je Svevišnji. Ako smo hrišćani, ako smo humanisti, onda bismo morali svi da budemo protiv smrtne kazne. Mene posebno iznenađuje kada predstavnici ove nove vlasti tako neodmereno apeluju da se vrati smrtna kazna, a vidite i sami, u pola Amerike su je izbacili. Ona je ostala samo u nekim državama sa čisto kaubojskom prošlošću.
Znači, svrha ovog amandmana jeste da zbrajanjem kazni, koje je moguće i koje je poželjno, možemo da dođemo samo do maksimalne kazne zatvora od 40 godina. Sve preko toga više ne bi bila kazna, to bi već ličilo na nešto drugo, za šta mi nismo kao ljudska bića ovlašćeni. Ovde je moralni problem u pitanju - zašto je neko došao u situaciju da čini tako brojna krivična dela, a obično kada se jave najbrutalnije ubice (pričam o najtežim krivičnim delima, oduzeti čoveku život, nema težeg dela od toga, bilo da je u pitanju ubistvo na mah, bilo da je u pitanju neki drugi kvalifikovani oblik ubistva), o tome treba da se vodi računa.
Znači, i kod najtežih krivičnih dela, ako se radi o čoveku koji je ubio 7-8 ljudi, pa mu se danas sudi, verujte, on je bliži neuračunljivosti, nego bilo kakvoj krivičnoj odgovornosti.
...
Građanski savez Srbije

Nataša Mićić

| Predsedava
Da li još neko želi reč?
Ima reč narodni poslanik Dragan Todorović.
...
Srpska radikalna stranka

Dragan Todorović

Suština predloženog amandmana jeste uredu,  makar to rešenje bilo bolje nego postojeće, a ja ću samo dovršiti priču oko kumulativne kazne; dugotrajne kazne, koje će biti omogućene do doživotne kazne, neće moći da izvrše onu osnovnu funkciju koja se u novije vreme, dakle u modernijoj teoriji krivičnog prava ili penalnog prava, kaznenog prava, pominje, a to je resocijalizacija.
Dakle, ukoliko je cilj izricanja zatvorske kazne pre svega izolacija počinilaca krivičnih dela, kojima bi se zaštitilo društvo, i ukoliko je cilj da se zadovolji pravda, postoji i treći cilj, a to je popravak tih lica koja su počinioci više krivičnih dela, u cilju njihove resocijalizacije.
Na ovaj način, kumulativna kazna može dovesti do situacije da o resocijalizaciji apsolutno ne bude reči. I pored činjenice koju sam već spomenuo, a koja je pominjana u mnogim izjavama za štampu gospode iz DOS-a koji su govorili da će u tom pravcu, dakle pooštravanjem kaznene politike za krivična dela, propisati strožije kazne, utvrđuje se jedinstvena kazna za ista krivična dela, primenjuje se sistem kumulacije, tj. zbrajanje pojedinačno utvrđenih kazni. Međutim, prevideli su jednu stvar, da u našem sistemu zaista ne postoji predviđena kazna doživotnog zatvora.
Obrazložio sam zbog čega ta kazna doživotnog zatvora nije prihvatljiva; obrazložio sam zbog čega ćemo imati problema u odnosima sa Evropskom unijom, u odnosima sa onima koji su zaduženi za praćenje uporednog prava i u toj oblasti; obrazložio sam zašto smo mi krajem 1990, tačnije, početkom devedesetih i krajem osamdesetih godina napravili rešenja ili promene u krivičnom pravu koje su morale da usaglase odredbe našeg krivičnog prava sa odredbama međunarodnog krivičnog prava, i zaista mislim da dalja obrazloženja nisu potrebna, jer sve više stičem utisak da pričam u prazno, da niko neće razumeti suštinu ovoga što se predlaže.
Zaista dolazim u dilemu da li treba nastaviti sa obrazlaganjem ovog, ili prekinuti, ali rekoh i spasih dušu svoju, kazna doživotnog zatvora u praktičnoj primeni navedenog sistema, u odnosu na organizovani kriminal, biće samo otežavajuća okolnost, koja može dovesti do još jedne situacije, vrlo teške po našu državu.
Sa tom situacijom suočavali su se državni organi SAD sredinom sedamdesetih godina, kada je u njihovim zatvorima (a postoje dve vrste zatvora u Americi, jedni su regionalnog, a drugi lokalnog tipa) regionalnog tipa bilo negde oko 650 hiljada zatvorenika, a u onim lokalnog tipa još oko 250 hiljada zatvorenika, što je ukupno blizu milion zatvorenika; to je zaista izuzetno veliki broj za izdržavanje tih kazneno-popravnih institucija, a u tom slučaju ne može biti reči ni o ostvarivanju bilo kog od ona tri cilja koja se žele postići izricanjem kazne zatvora.
Zbog toga vas pozivam da ove odredbe o brisanju člana 8. iz našeg amandmana, ali i iz amandmana SRS, razmotrite krajnje ozbiljno i da ih prihvatite, kako ne bismo zaista zapali u jedan pravni galimatijas, još veći nego što jeste.