Dame i gospodo, ova osnovna načela sadržana i u članu 2. i članu 3. su deklarativnog karaktera. Predlagač bi hteo da se stekne utisak da je javno informisanje slobodno, novinari imaju odgovarajuće obaveze i dužnosti i da se štite interesi ličnosti o kojima se piše.
U stvari nije tako, jer ima dosta nejasnih pojmova, pa bih htela, gospodine Korać, da vas uputim da i zarez u pravnoj normi ima svoju težinu. Zato nemojte da se ljutite ako u amandmanima postoji obrnut red reči ili tome slično. Sve to ima i te kakav značaj. Time bi, naravno, trebalo da se bavi neko stručan u Sekretarijatu za zakonodavstvo, ali vama zakoni izgleda prolaze van Sekretarijata za zakonodavstvo. Samo su jako loši prevodi nekih tekstova koje koristite prilikom izrade zakona.
Tražite od novinara da sa pažnjom primerenom okolnostima provere poreklo informacije. Mislite da je dovoljno da informacija potiče iz Vlade, pa da je to onda primereno okolnostima i da je informacija istinita.
Recimo, sada razni humanitarci obilaze zatvore. Kažu da će svoj zapisnik o stanju koje su zatekli, da li su pretučeni, da li su zlostavljani, neću da govorim da li jesu ili nisu, dostaviti samo Vladi Srbije. Znači, novinari će moći samo od Vlade Srbije da se o tome informišu. Kao građanin otvoreno sumnjam u to, jer ima ljudi koji su pušteni iz pritvora i koji mogu da kažu bilo kome na ulici šta se tamo dešava. Obuku čoveka u pancir, pretuku ga preko pancira, stradaju unutrašnji organi, a nigde plavo nije. Nemojte da govorite o tome, da koristite neke termine koji ne mogu da se protumače, da se provere, da se samo stiče utisak da je nešto demokratski, a u stvari je sve kvazidemokratski.
Ne znam da li sam uspela da vas ubedim, ali kada tražimo izbacivanje ili promenu nekih termina u cilju konkretizacije, znajte da je u najboljoj nameri. Kažem vam da smo se zaista veoma, veoma trudili radeći na ovom zakonu da ga popravimo. Molim vas da tako posmatrate sve naše amandmane koje smo podneli na ovaj zakon.
