Da li koristite i sledećih deset minuta?

 Ne, završavam. Samo još jedna rečenica. To pod znacima navoda svakako ne može da stoji. Imamo nekih amandmana u pravcu govora mržnje. Smatramo da govor mržnje može da se zloupotrebljava i koristi, pogotovo što ima dosta odredaba o volontarizmu. I ko je taj ko će ceniti šta je govor mržnje i sve ono ostalo što proističe iz govora mržnje. Jednostavno, to je za nas sporno.
Da li je to možda u sklopu, kao što je bila najavljivana ova Vladina komisija, da ispita rad medija ili nešto drugo, da li je to u skladu sa onim presbiroom, koji je nekada Brana Crnčević hteo da formira u Vladi Republike Srbije, koji je trebalo da bude biro za kontrolu, odnosno stavljanje i...
(Predsedavajuća: Jedanaest minuta.)
Završavam... da li je to isto što se planira i ovde.
Ima tu još puno nejasnih stvari. Nadam se da ćemo kroz ovu raspravu i kroz amandmane doći do rešenja. Inače, DSS će podržati ovaj predlog zakona u načelu, jer smatramo da je bolje da postoji zakon koji će urediti divlji zapad u sferi javnog informisanja. Ovaj zakon po svojoj sistematici spada u grupu modernijih zakona, pa može da posluži kao realna osnova za izgradnju zdravog sistema javnog informisanja. Hvala.

 Reč ima narodni poslanik Dragan Marković, predsednik poslaničke grupe SSJ, pa narodni poslanik Bojan Pajtić, predsednik poslaničke grupe DOS - Reforma Srbije.

Poštovano predsedništvo, gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, SSJ neće glasati za ovaj predlog zakona iz više razloga.
Prvo, smatramo da nije momenat da se ovako važan zakon u vremenu u kome živimo donosi i da nije mogla da se čuje javna rasprava onih ljudi koji se bave tim poslom, počev od urednika medija u Srbiji, preko predsednika raznoraznih novinarskih udruženja, do nevladinih organizacija. To smo mogli da čujemo i sinoć na RTS, gde je nekoliko vlasnika medija kazalo svoje i mišljenje svih ostalih novinara i vlasnika medija u Srbiji.
Ovaj zakon se svodi na kaznene odredbe. Veoma mali broj tačaka štite urednike i novinare. Ovaj zakon ide na ruku samo vladajućoj partiji, jer ona je u poziciji da koristi sve medije u Srbiji da može da kaže ono što misli. S druge strane, opozicija kada želi da demantuje i da kaže da to nije tačno, onda taj medij, kome se opozicija do sada obratila, a i ovaj zakon, odnosno taj član posebno, ne vezuje taj medij da objavi istog trenutka, odnosno u istom dnevniku, istoj informativnoj emisiji ono što je prethodno objavio kao laž.
Ovim zakonom građani mogu da se obmanjuju i skrivaju informacije. Uništava se onaj istraživački rad novinara, on se zabranjuje; jer novinar sada kada krene na teren, on mora da uzme i da pročita zakon. Imamo više članova ovog zakona u kome su kazne i po 300-400 hiljada dinara. Postavlja se pitanje, koliko meseci treba da radi jedan glavni urednik da bi zaradio taj novac da plati kaznu.
Nekoliko članova ovog zakona su kontradiktorni. Član 13 - ko može da bude osnivač javnog glasila. Ne mogu biti, ni posredno ni neposredno, država ili teritorijalna autonomija, odnosno preduzeće koje se finansira iz javnih prihoda, osim ako to nije predviđeno nekim drugim zaknom.
Vidite, predviđeno je nekim drugim zakonom da osnivači lokalnih medija mogu biti lokalne samouprave. Lokalna samouprava finansira te lokalne medije, pa ću vam konkretno reći koliko to košta budžete opština u Pomoravskom okrugu. U Jagodini, na primer, u prošloj godini je dato 22 miliona dinara lokalnoj TV stanici za informisanje građana, a tamo su se pojavljivali samo jedni isti ljudi. Pare se troše narodske.
Znači, ovaj član vam je kontradiktoran, a mi smo predložili da usvojite naš amandman da se briše taj poslednji stav. Dalje, postoji još jedan predlog, odnosno jedan član Zakona o radiodifuziji, tiče se Zakona o privatizaciji. U roku od četiri godine mediji moraju da se privatizuju. Međutim, gospodine ministre, vidite šta se sada radi. U Paraćinu se otvara lokalna TV stanica, čiji je osnivač lokalna samouprava, a sredstva su od prodate cementare.
Ide se na to da funkcioneri u opštini budu i sledeći vlasnici. Onda se to preduzeće dovede do stečaja i uvede se stečaj, raspiše se licitacija. To se sada priprema i u Jagodini. Raspiše se licitacija i onda dođu na licitaciju tri, četiri čoveka koja su zadužena da povećaju po jedan ili dva procenta od početne cene i tako će se prodavati mediji, a troše se narodske pare.
Takođe, imamo primedbu na član 34. u kome se kaže da elektronski mediji, naravno i štampani, ali njima to ne smeta, jer uvek ostavljaju više primeraka dnevnih listova, da moraju da čuvaju celodnevni program 30 dana. Pazite, ukoliko jedan elektronski medij ima od 12 do 15 časova programa, puta 30 dana, to je veliki broj kaseta i diskova i to iziskuje veliku cenu, odnosno veliki rashod tog medija. Vidimo amandman da DOS predlaže i 90 dana. Znači, 90 dana da se čuva materijal.
Kontradiktorni ste u članu 84, gde se kaže, tužba za naknadu štete podnosi se u roku od šest meseci od dana objavljivanja informacije. Znači, šest meseci po ovom članu mora da se čuva video zapis i ono što se dnevno emituje. Predložili smo da se ovaj član izbriše iz razloga koje sam naveo, kada su u pitanju kaznene odredbe, kada se sve to pogleda, novinarstvo je ugroženo, da javna reč ne može više da se plasira onako kako je to i do sada išlo.
Ima nešto što je dobro u ovom zakonu. Ne možemo da kažemo da je sve loše. SSJ neće glasati za ovaj zakon, jer ovaj zakon ima dosta manjkavosti. Jača strana su mu kaznene odredbe, kada su u pitanju glavni urednici i novinari. Zato SSJ neće glasati za ovaj zakon. Hvala.

 Reč ima narodni poslanik Bojan Pajtić, predsednik poslanička grupa DOS - Reforme Srbije.

 Poštovano predsedništvo, poštovani gospodine potpredsedniče Vlade, poštovane dame i gospodo narodni poslanici, donošenje zakona o javnom informisanju jeste jedan od preduslova opšte demokratizacije društve i za razliku od Zakona o javnom informisanju iz 1998. godine koji smo stavili van snage na prvoj sednici ovog parlamenta, ovaj zakon ustanovljava mehanizme i procedure sankcionisanja nepoštovanja sloboda i prava ličnosti u potpunosti izmeštene od bilo kakvog političkog uticaja.
Prethodni zakon definisao je upravni postupak, znatno limitiran, gde je nadležan sud za prekršaje, organ izvršne vlasti, čime je omogućio da neposredno Vlada utiče i obračuna se sa medijima koji, eventualno, nisu bili podobni. To je vrlo često i činjeno u tom periodu.
Zbog toga je jedan od osnovnih i glavnih poteza ove skupštine bio stavljanje van snage tog zakona, po svojoj represivnosti jednog od najozloglašenijih iz tog perioda.
Posle zakona o javnom informisanju, koga donosimo nakon formiranja Saveta radiodifuzne agencije, što smo učinili protekle nedelje, neobično je važno da celu tu oblast jednom za svagda zaokružimo donošenjem zakona o telekomunikacijama i u potpunosti taj posao i dovršimo. Ovaj zakon je usaglašen sa Evropskom konvencijom o zaštiti ljudskih prava i insistira kroz ceo svoj tekst na slobodi izražavanja i javnog informisanja.
Pri donošenju ovog zakona postignut je širok konsenzus kako stručne, tako i političke javnosti. Ubeđen sam u to da će ova skupština sa razumevanjem prihvatiti ovakav tekst.
Jedno od osnovnih načela ovog zakona jeste sloboda javnog informisanja. Neobično je važno da se kroz tekst zakona sprečava ne samo mogućnost neposredne, nego i posredne cenzure javnog informisanja; dakle, manipulisanje službenim ovlašćenjima različitih oblika državne vlasti, manipulisanje eventualnim nedavanjem dozvola medijima kada je to potrebno dati, a pri tom postoje frekvencije i tehničke mogućnosti da se te dozvole daju i uspostavljanje čitavog niza zaštitnih mehanizama omogućava da su mediji u svom radu u potpunosti definisani kao slobodni, odnosno kao deo društvenog života ograničen isključivo slobodama i pravima drugih, pre svega građana.
Sudski postupak je definisan kao jedini postupak u kome se može sankcionisati povreda tih ličnih prava i sloboda građana. Dakle, o svim eventualnim povredama javnog informisanja odlučuje sud u tačno definisanom hitnom postupku. I to je jedna od mera koja zbog prirode suda kao samostalnog i nezavisnog oblika vlasti omogućava da ova oblast bude zaštićena od neposrednog upliva politike.
Garantuje se i novinarska pažnja. Traži se u zakonu da novinari prilikom objavljivanja određenih informacija ispoštuju obavezu istinitosti, potpunosti i tačnosti informacija koje se objavljuju. Mislim da je to neobično važno prilikom definisanja obaveze i potrebe profesionalizacije naših medija, da je ovo načelo istaknuto kao jedno od osnovnih načela ovog teksta zakona.
Obaveza države je da pomogne informisanje na jezicima manjina, što prirodno proističe iz karaktera naše državne zajednice kao višenacionalne i proističe iz svih međunarodnih konvencija na koje nas obavezuje kako članstvo u Savetu Evrope, tako i sutra članstvo u Evropskoj uniji.
Jednakost javnog informisanja, zabrana monopola, nezavisno od toga da li su ti mediji i glasila u privatnom ili državnom vlasništvu, da li se radi o stranim ili domaćim fizičkim licima, monopol u tom smislu apsolutno ne može postojati. Ta zabrana monopola i dalje se provlači kroz tekst zakona i kod distribuisanja javnih glasila. Distribucija ne može da se uslovljava na bilo koji način političkom podobnošću određenog medija ili političkom intonacijom prisutnom u tom mediju, nego isključivi ekskludirajući momenat za distributere može biti nepostojanje ekonomskog, odnosno komercijalnog interesa za distribuciju takvog medija.
Naravno, distributeri mogu da odbiju da distribuiraju određeno javno glasilo bez impresuma. Impresum je neobično važan sa stanovišta ustanovljavanja i definisanja konkretne odgovornosti za ono što se u tom glasilu može naći kao tvrdnja ili kao deo teksta.
Zabrana distribuisanja informisanja je jedna od tekovina najviših evropskih standarda. Može isključivo da se definiše kroz sudsku odluku ukoliko postoji opasnost, odnosno u određenom tekstu širenje rasne, nacionalne, verske mržnje i netrpeljivosti, govor mržnje, poziv na nasilje, što je takođe jedan od standarda potpuno prirodan i u saglasnosti sa evropskim standardima.
Odgovornost urednika se u svakom zakonu o javnom informisanju svuda u svetu može naći, definisana je kao obaveza da odgovorni, odnosno glavni urednik bude lice čije je prebivalište u Republici Srbiji i nema imunitet od krivične i svake druge odgovornosti. I to načelo je definisano radi zaštite Ustavom zagarantovanih sloboda i prava građana.
Novinarska tajna omogućava novinarima da u potpunosti zaštite svoje izvore informisanja, izuzev kada se radi o najtežim oblicima krivičnih dela za koja je priprećena kazna od pet i više godina zatvora. Ne može se prikriti počinilac tog krivičnog dela. Ova odredba široko definiše pravo i mogućnost novinara da što slobodnije i bez pritisaka napiše određeni tekst i da za to ne mora da otkrije izvor koji je konsultovao prilikom izrade tog teksta.
Prava i obaveze u javnom informisanju su definisana radi zaštite ustavnih prava i sloboda, a sa druge strane definisana su i radi zaštite medija, odnosno javnih glasila. Obaveza čuvanja određenih zapisa u određenom vremenskom roku, obaveza stavljanja na uvid tih zapisa organima Ministarstva unutrašnjih poslova, sudovima ili licima koja imaju pravni interes, štiti medije, javna glasila, a i građane čija su prava eventualno povređena objavljivanjem određene informacije, a oni nisu bili u mogućnosti da prilikom objavljivanja takvu informaciju snime ili na drugi način omoguće da se takva informacija dokumentuje.
Pravo na odgovor, pravo na ispravku je nešto što imamo ne samo kao tekovinu ovog zakona. To imamo i kao tekovinu Zakona o obligacionim odnosima, kao i Zakona o naknadi materijalne i nematerijalne štete, dakle kako kod klevete, tako i kod uvrede; ta prava su šire definisana kroz zakonodavstvo i tekovina su kontinentalnog zakonodavstva u ovoj oblasti.
Pretpostavka nevisnosti, što je jako važno; mediji i javna glasila nemaju pravo da bilo koje lice pre pravosnažne krivične presude opredele kao lice krivično odgovorno za određeno delo. Može se istaći, ukoliko postoji određena sumnja, da je neko lice izvršilo krivično delo, ali postoji i čitav niz zaštitnih mehanizama, obaveza objavljivanja oslobađajuće presude ili objavljivanje informacije da je određeni postupak obustavljen, a i pravo na naknadu štete u slučaju da je takav postupak učinjen, a da se nije u krivičnom postupku dokazalo da takva tvrdnja odgovara istini.
Zabrana govora mržnje, mnogo smo govorili o tome, provlači se kao naša civilizacijska obaveza, snažno je inkorporisana u ovaj zakon i čini ga demokratskijim i evropskijim.
Zaštita dece - to će pozdraviti sve političke stranke; zabrana izlaganja pornografskih sadržaja je nešto što već imamo u svim civilizovanim zemljama i čega treba da se pridržavamo i mi; zaštita od neukusa, često je prisutan i veoma rasprostranjen po našim kioscima, definiše se ovim zakonom i poboljšava opštu civilizacijsku atmosferu u našem društvu.
Pravo na ispravku je definisano ovim zakonom; pravo na objavljivanje informacija o ishodu krivičnog postupka takođe; naknada štete za ona lica koja su objavljivanjem određenih informacija u javnim glasilima bila oštećena, iz kojih je neposredno proistekla materijalna ili nematerijalna šteta, to apsolutno nije novo, ne predviđa se samo ovim zakonom, nego i našim civilnim zakonodavstvom.
Naš je utisak, dakle impresija poslaničkog kluba DOS - Reforma Srbije, da su prava i slobode javnih glasila izuzetno dobro izbalansirana sa zaštitom sloboda i prava građana, koja su zagarantovana Ustavom i zbog toga će poslanički klub DOS - Reforma Srbije glasati za ovaj zakon. Hvala lepo.

Da li se još neko od predstavnika poslaničkih grupa javlja za reč?
Reč ima narodni poslanik Zoran Ćirković, predsednik poslaničke grupe "Nova Srbija".

Gospođo predsedavajuća, gospodine članu Vlade, dame i gospodo narodni poslanici, nakon ukidanja prethodnog rigidnog zakona o javnom informisanju imali smo pravni vakuum u ove dve godine i raduje me činjenica što je konačno novi zakon o javnom informisanju došao na dnevni red.
Nije dobro što se donosi u okolnostima vanrednog stanja, tu se slažem sa prethodnim govornicima, to je prosto limitirajuće, jer ako govorimo o javnim slobodama onda nije dobro takav zakon donositi u okolnostima kada se neće moći primenjivati. Generalno gledano ovaj zakon je dobar. On uvodi institute i rešenja saglasna sa nekim evropskim standardima. Govoreći prosto kao konzument javnog informisanja našao sam neke stvari na koje bih mogao kritički da se osvrnem. Navešću ih taksativno, naravno sa uverenjem da taj spisak nije konačan, ali i sa nadom da je u dobroj meri kompletiran. Broj primedbi je dovoljno mali i to ću otprilike da kažem.
Recimo, u članu 30. govorimo o uređivačkoj koncepciji javnog glasila i onda pitam: ko utvrđuje saglasnost mišljenja novinara sa uređivačkom koncepcijom i ko arbitrira u slučaju spora. U članu 37. navedeno je taksativno pet razloga kada je zabranjeno objavljivanje određenih ideja i informacija i kao peti razlog je seksualna opredeljenost. Mislim da spisak nije konačan i šta ćemo sa onima koji su seksualno neopredeljeni. Baštinici nesvrstane politike znaju da je bilo svrstanih i nesvrstanih i priznajem da sam u toj stvari potpuni laik, ali ima naravno ljudi koji o tome mogu meritorno suditi.
U članu 39. tačka 1) govori se da informacija bude deo objektivnog novinarskog izveštaja i postavljam pitanje - ko to utvrđuje namere i objektivnost. U članu 41. govorimo o zabrani izlaganja štampanih stvari sa pornografskim sadržajem. Naravno da se slažem, to treba zabraniti, ali ne samo štampane, nego i kada se pornografski sadržaji plasiraju na drugim medijima.
Zaista, u nameri da u ovoj stvari dam konstruktivan predlog, sugerišem Vladi da bi bilo dobro da odmah nakon stupanja na snagu ovog zakona v.d. predsednika Srbije ukine vanredno stanje na predlog Vlade Republike Srbije, jer bi to zaista bio akt dobre volje vlasti, pošto se ovaj zakon može primenjivati samo u miljeu koji nije opterećen vanrednim stanjem.
To činim još iz jednog razloga. Otprilike taj datum bi se poklopio sa četrdesetnicom od smrti, odnosno od mučkog ubistva predsednika Vlade. Ističem to kao značajnu stvar, jer pokojni premijer Đinđić je sahranjen po hrišćanskom obredu. Po hrišćanskom obredu je 40 dana obavezne žalosti, tako da bi se i vanredno stanje moglo poklopiti sa danom četrdesetnice. Taj dan pada 21. ovog meseca.
Usput da kažem da je taj hrišćanski obred bio obogaćen divnom besedom Njegovog visokog preosveštenstva Amfilohija Radovića. Još jednom delim zadovoljstvo sa besednikom, govoreći o njemu kao o političaru govorio je i sa tog duhovnog aspekta vrlo lepo, uzvišeno i žao mi je zaista ako postoje neki članovi Vlade kojima se to nije dopalo.
U svakom slučaju, da se vratim na temu, mada smatram da nisam izašao, smatram dobrim predlogom, koji će Vlada naravno usvojiti, da onog momenta kada saglasno poslednjem članu ovaj zakon stupi na snagu da tog dana stupi na snagu i prekid vanrednog stanja.

Da li se još neko od predstavnika ili predsednika poslaničkih grupa javlja za reč? (Ne.)
Za reč se javio potpredsednik Vlade Republike Srbije, gospodin Žarko Korać.

Želeo sam da odgovorim na nekoliko ovde postavljenih pitanja, a jasniji odgovor se može dobiti pažljivijim čitanjem samog predloga zakona. Ovde je postavljeno pitanje člana 3. - obavezne novinarske pažnje. Moram da kažem da ta odredba štiti novinare.
Dakle, ova odredba je napravljena da bi štitila novinara. Želim da vam pročitam šta se ovde kaže: Novinar i odgovorni urednik javnog glasila dužni su da pre objavljivanja informacije koja sadrži podatke o određenom događaju, pojavi ili ličnosti, sa pažnjom primerenom okolnostima, provere njeno poreklo, istinitost i potpunost. Vi ćete se svi složiti sa mnom da novinar mora da proveri ono što će objaviti.
Pažnja primerena okolnostima znači da nije jedna stvar raditi u dnevnim novinama, druga u nedeljnim novinama, a treća u mesečniku ili šestomesečniku. Ako mora hitno da se reaguje, a kao što znate niko ne čita novine od juče, to znači da se onda mora ceniti da novinar često nije imao dovoljno vremena. To ne znači da nije trebalo da proveri, ali nekada jednostavno zbog okolnosti nije imao dovoljno vremena i to se onda može ceniti kao realna, životna okolnost koja ga ograničava. On mora svoj posao obavljati u interesu javnosti. Znači, to je praktično zaštita novinara.
Ovde je naveden i član 9. Mnogi su iznenađeni, a mislim da je ovo tekovina demokratskog društva, tj. položaj nosilaca državnih i političkih funkcija. Mene iznenađuje da to poslanik pominje. Ovo je nešto zbog čega bi trebalo da protestuje neko ko je na vlasti, jer ovo njemu ograničava praktično pravo na privatnost. To znači ako ste na nekoj javnoj funkciji ne možete očekivati da budete onoliko zaštićeni kao jedno privatno lice.
Mislim da ćete se složiti sa mnom da javnost ima prava da postavlja više pitanja osobama na javnom položaju, ali mi ne možemo definisati sve te okolnosti. Znači, ovde se kaže da je ovo ograničeno srazmerno opravdanom interesu javnosti u svakom konkretnom slučaju. Pitanje je šta je primereni interes javnosti. Ako je potrebno ceniće sud, ali načelno nije zaštićen nosilac javne funkcije od pitanja.
Na raspravama novinara neko je postavio pitanje, ako se predsednik neke stranke nedolično ponaša u kafani, da li novinar ima pravo o tome da izvesti javnost. Ima, zato što on ima veću odgovornost i javnost ima veći opravdani interes, ali ne možemo u zakonu normirati i napisati sve situacije. Znači, mi dajemo opštu odredbu.
Moram da vam kažem gospodo da nisam pravnik, ovde u ovoj sali sede pravnici i među poslanicima ima vrlo ozbiljnih profesora Pravnog fakulteta, samo odgovaram kao neko ko nije stručnjak za pravnu nauku, a takve opšte odredbe imate i u drugim zakonima. Kaže se nužna odbrana; nećete definisati svaki slučaj kada postoji nužna odbrana. Znači, ovde je to srazmerno opravdanom interesu i mnogo puta ćete vi postaviti to pitanje. Ne može se drugačije definisati opštom odredbom, postojaće sudska praksa i određena rešenja koja će kod nas to utvrditi, a ovaj zakon prvi put kod nas završava sa vremenima kada je nosilac javne funkcije bio više zaštićen nego što su to bili pojedini građani, pa ste imali one odredbe da se čuvaju lik i delo itd. Toga više nema.
Naprotiv, ko hoće da se bavi javnim poslovima, neka bude spreman da će javnost postaviti više pitanja, naravno ne beskonačno mnogo pitanja. I to ima neku meru privatnosti i zaštite, ali će se to svakako definisati u praksi.
I konačno, ovde je vezano za član 44. bilo postavljeno pitanje - šta znači da je lice svojim ponašanjem dalo povoda za objavljivanje informacije? Upravo ovo što sam rekao. Vodite računa o svom ponašanju, jer javnost ima prava da zna. U nekim zemljama nosioci javnih funkcija gotovo su potpuno nezaštićeni i to samo pokazuje još jednu stvar - da mnogi ljudi i nisu spremni za javne funkcije, s obzirom da nisu svesni, kako vide privilegije, ogromne odgovornosti.
U smislu informisanja, nosioci javnih funkcija imaju manje prava da budu zaštićeni. Ovde je postavljeno pitanje za ministra Lečića, želim da se izvinim u njegovo ime. Ministar Lečić je, to se može lako proveriti, danas u Sremskim Karlovcima, on se vama izvinjava. Zaista sam propustio to da prenesem. Pa dobro, njegova je dužnost da bude ovde, a pošto se nalazi u Sremskim Karlovcima (ima Odbor za zaštitu Sremskih Karlovaca) i izvinio se, mislim da će popodne doći u salu, čim se to završi.
Ovde je koleginica u ime poslaničke grupe SRS postavila pitanje o oceni prethodnog zakona. Mi u našoj oceni nismo osporavali zakonitost donošenja tog zakona. Niko ovde nije rekao da je to nezakonito. Mi smo se kritički osvrnuli na to, to je naše pravo; a na pitanje - da li će neko na taj zakon da se osvrne, odgovaram:verovatno jednoga dana, možda sutra; svako ima prava da govori kritički ili afirmativno o donetim zakonima.
Na pitanje koje je ovde postavio nekoliko puta kolega Mihajlov iz DSS, ko je konačni autor ovog zakona - to je Vlada Republike Srbije, odnosno Ministarstvo za kulturu i medije stoji iza ovog predloga zakona. Na vaše pitanje ko ga je dovršio - dovršili smo ga mi u Vladi, u konsultacijama sa čitavim nizom ministarstava, kao što je Ministarstvo pravde, Ministarstvo za državnu i lokalnu samoupravu, Ministrstvo za informisanje, odnosno tada za informisanje, a sada za kulturu i medije.
Drugim rečima, osnovni kostur i najveći deo je radila ova radna grupa, ali je Vlada na kraju to dovršila i dodala neke odredbe. Kažu neki novinari iz radne grupe da se oni ne slažu. Konačnu reč, dame i gospodo narodni poslanici, dajete vi kao Narodna skupština. Ne dajem ni ja, pa ne daje onda ni neki novinar, vi odlučujete u ime Republike Srbije, u ime njenih građana koji su vas izabrali, da li smatrate da je to u skladu sa onim što očekuje Srbija ili ne. To da li se neko slaže ili ne - ima novinara koji se izuzetno slažu sa ovim zakonom.
Dakle, ne mogu napraviti zakon sa kojim su svi saglasni, takav zakon se u istoriji još nije stvorio. I konačno, ovde se kaže da su novinari zaštićeni samo jednim članom. Molim da pažljivo pročitate govornike i pogledate duh ovog zakona. Ovde su novinari zaštićeni po prvi put na mnogo više načina nego što su bili zaštićeni do sada.
Naveo sam vam primer člana 3; zavisi kako ga čitate. Ako kažete - pažnja primerena okolnostima, novinar se može pozvati da je morao dati informaciju u roku od jednog sata, nije imao vremena da je proveri. On će pokazati koliko je mogao za sat, on nije mogao da napravi studiju sa 50 ljudi; da li je to tačno. I to je faktički njegova zaštita.
Možda se može reći kako je ovde rečeno - jedan član, možda dva člana to eksplicitno govore, ali u drugim članovima se to takođe nalazi.
I samo još ovo, ovde je pomenut govor mržnje. Ne znam šta nekome smeta ovo, verbalno, u rečima, ili u onome što bih nazvao smislom; ako je u smislu, onda izražavam duboko neslaganje, ali ako se ovde radi o nekoj konstrukciji (reč konstrukcija opet nije srpska), nekom sklopu u duhu srpskog jezika, mogu eventualno da vas pozovem da nađete neko bolje rešenje, ali to se kod nas i u drugim jezicima već pojavilo kao govor mržnje. To se koristi kao sklop dve reči, kao pojam, i moram da kažem da nema posebnog razloga da uvodimo nešto drugo, jer to je prepoznatljivo i pokazuje se praktično u ovom obliku prevedeno na razne jezike.
To se koristi danas u Evropi i svuda u svetu, ne samo u Evropi, to je ono što je ovde navedeno, to je čitav niz predrasuda koje su nedopustive i ovde se govori o tome da se tu radi o određenoj diskriminaciji. Mislim da nema nijednog čoveka u ovoj sali koji bi podržao takvu vrstu rasne, verske ili etničke diskriminacije. To je potpuno nedopustivo. Dakle, niko se ovde nije ni zalagao, odmah da kažem, za to. Nisam tačno razumeo smisao, možda ću kasnije videti.
I za sam kraj, tačno je da se u ovom trenutku u Srbiji nalazi odluka o vanrednom stanju. Poštovani narodni poslanici, molim vas da uzmete u obzir zašto je to vanredno stanje uvedeno. Ono što je bitno, to je da javnost nije isključena sa ovog zasedanja, a što se mene lično tiče, voleo bih da ovo direktno prenosi televizija, ali ovakve su okolnosti trenutno u zemlji.
Što se Vlade i mene lično tiče, želeo bih da građani Srbije mogu da prate ovu raspravu. Ne radi se uopšte o meni lično, kao čoveku, nemam nijedan razlog da se stidim ovog predloga i spreman sam da branim ovaj zakon. Rekao sam, to nije idealan zakon, uvek se nešto može dodati, dopuniti i promeniti. Dakle, to su posledice okolnosti u kojima se nalazimo. Siguran sam da će se u najskorije vreme te okolnosti promeniti, siguran sam da će ovaj zakon početi u tom trenutku u punom smislu da se realizuje, pod uslovom da ga vi, naravno, usvojite.
Samo bih još rekao, za sve ostale prigovore upućene uređivačkoj politici, molim da opet pogledate ovaj zakon. On upravo obavezuje nosioce u oblasti informisanja, znači novinare, urednike, glavne urednike, da moraju slobodno da informišu, u interesu javnosti.
Na pitanje - šta je u interesu javnosti, to je da ne budu privatni interesi zastupljeni, jer ima i toga kod nas. Izvinjavam se, postoje neke TV stanice, postoje neki mediji, koji zastupaju privatne i grupne interese, a ne interes javnosti. Nemojte da se sada pravimo da toga već nemamo u Srbiji, a toga će imati još mnogo više, nažalost. Prema tome, ovaj zakon jasno kaže da informisanje treba da bude u interesu javnosti, a ne pojedinca, njegove porodice ili neke grupe.
Dakle, sve u svemu, zahvaljujem vam na zaista ozbiljnom čitanju ovog zakona i naravno sa velikim interesovanjem ću pogledati to na šta ste ukazali. Vidim da je podneto preko 80 amandmana. Hvala vam lepo.