Gospodine potpredsedniče Vlade, verovatno i ranije, kao i sada, vlast i opozicija gledaju različito na neke stvari. Ne možete očekivati od nas da mi govorimo sve pozitivno o ovom zakonu. I kada ima, opozicija meri šta će i kako da kaže.
Mi smo više puta pomenuli da ima članova u ovom zakonu koji imaju svoj kvalitet, ali moram vam reći da smo duboko razočarani onim što se zbiva na medijskom prostoru Srbije, u javnom informisanju u protekle dve godine. Bilo je reči da se zakon ukida, da je restriktivan, diktatorski itd, da bi se doneo novi, bolji, transparentan. Dve i nešto godine toga nije bilo.
Poučeni tim lošim iskustvom, mi kritikujemo sve one pojave, zato što, nažalost, ne verujemo ni da će ove odredbe biti primenjene u praksi. Kolega Golub Rajić je pomenuo, mi mislimo da je možda jezički ovako bolje, mislim, ne znači da sam u pravu, ali mi mislimo i kolega je obrazložio. Tako ćemo činiti i sa drugim amandmanima, bez uvrede, za neke od ovih članova mi mislimo da je najbolje da se brišu, ali onda imamo onu situaciju da nam se ne dozvoljava da komentarišemo takav amandman, jer će onda Zakonodavni ili neki drugi odbor da nađe formalno-pravni osnov, odnosno poslovnički osnov da ga ukine.
Verujte, vi ste pomenuli, mi smo ovaj materijal dobili 27. marta, znači posle uvođenja ili u toku uvođenja vanrednog stanja. Ne znam kako je izgledao ranije, ali uvek se zadnja verzija uzima kao nešto što je merodavno.
Na kraju, povodom ovog amandmana kolege Goluba Rajića, ali i povodom zakona, kakav god da je, može biti najbolji, ali je hendikep što se donosi bez direktnog prenosa, potpredsedniče Vlade, shvatite, činjenica da se donosi u vreme vanrednog stanja i bez direktnog prenosa, to je a priori loše.
Evo, sada treba da citiram član 2. ovog zakona gde kaže - protok informacija, sloboda prenošenja i slično. Uzmete zadnji broj "Nina" ili nekih drugih novina i pročitate - svakog dana u Vladi Republike Srbije se održavaju brifinzi, gde dolaze glavni i odgovorni urednici, dogovaraju se šta će da objave, kako se izvorno prenose informacije, MUP, urednici biraju šta će da objave, i o čemu mi onda ovde pričamo?
Kažem, zakon ovakav kakav je, jednostavno po nama ima određenih slabosti, ali ima i kvaliteta. To nije pomenuto u amandmanima, šta računamo u kvalitet, a za ono što mislimo da ne valja, to smo predložili da se menja. Mislimo da ovakav zakon daje suviše osnova za arbitrarnost, da će novinar i glavni odgovorni urednik imati teško breme na leđima. Pojedini novinari u skladu sa svojim etičkim principima, a trebalo bi da ih se pridržavaju, i sa profesionalnim imidžom, koji treba da poseduju, jednostavno će biti onaj odlučujući činilac koji će preneti ili neće preneti pitanje, odgovor i kvalifikaciju, kao i sve ostalo što ide uz ovu priču.