Poštovana gospođo predsednik, dame i gospodo narodni poslanici, ovaj set zakona danas na dnevnom redu ne bi uopšte mogao da se predloži ovako, jer smo pomešali jednu vrstu zakona u objedinjenoj raspravi sa tri druge vrste, oni zaista ne idu uz njega, ali šta je tu je.
Poslanički klub SSJ ima nekoliko primedbi na sve ove zakone. Pokušaću ukratko da ih objasnim. Neprincipijelno je da ni Odbor za finansije nije dao svoje mišljenje, niti je zasedao pre početka sednice kada su predloženi zakoni stavljeni u proceduru. Nemamo ni jednog izvestioca Vlade i to su kolege pre mene već rekle. Čini mi se da bi ta praksa ubuduće trebalo da bude drugačija. Jedan ovakav set zakona ipak zahteva komentar određenih ljudi iz ministarstva, da ne kažem samog ministra Đelića.
Kada smo već kod Predloga zakona o republičkim administrativnim taksama, jasno je da je do ovog predloga zakona moralo doći zbog državne zajednice Srbije i Crne Gore i prenošenja određenih ovlašćenja na Republiku Srbiju. Mi smo svojim amandmanima dali primedbe na iznos i visine nekih tačaka u ovom predlogu zakona. Iskoristiću priliku sada da povodom tih amandmanima skrenem pažnju na nekoliko veoma bitnih tačaka koje su po nama neprihvatljive, da bi iskoristili vreme i malo ažurnije radili.
Krenuo bih od samog člana 29. koji je potpuno nejasan. Molio bih podnosioca zakona da malo obrati pažnju na njega. Naime, on glasi: "Za vreme ratnog stanja, neposredne ratne opasnosti ili vanrednog stanja, takse iz Tarife uvećavanju se 100 %". Stvrno ne vidim razloga zašto bi ove takse, koje su u ovom predlogu zakona izuzetno velike, u periodu vanrednog stanja bile uvećane za 100 posto. Mnoge od njih treba da budu dosta uvećane, jer znamo da od 1998. godine nisu ni menjane. Međutim, zašto za vreme vanrednog stanja? Mi smo dali amandman da se taj član briše.
Takođe, u tarifnom broju 1. imamo predlog da se tačka 2) menja i glasi: "2) davanje mišljenja o primeni republičkih propisa: (1) za domaća i strana pravna lica 1.000 dinara; (2) za fizička lica 500 dinara". Zašto? Učestale promene republičkih propisa, nepreciznost određenih odredbi i nejasnoće u promeni propisa imaju za posledicu sve veći broj zahteva za davanje stručnih mišljenja.
U okviru poslova, državna uprava priprema i davanje mišljenja o promeni propisa. Ovo je posao koji u svom obimu prevazilazi sve druge poslove. U tom smislu, funkcionisanje pravne države, između ostalog, zavisi od adekvatne primene propisa. Smatramo da te takse treba uvećati u nižem iznosu i da je neprimerno utvriditi jedinstveni iznos takse za poslodavce, domaća i strana pravna lica koji imaju zaposlene i za pojedince, građane kao podnosioce zahteva. Po nama je to apsolutno neprihvatljivo.
Dalje, imamo primedbu u tarifnom broju 30. Govori se o nostrifikaciji diploma za osnovno, srednje, više i visoko obrazovanje u iznosima od 2.000, 6.000 i 12.000 dinara. Mi smo predložili da se taj iznos smanji na 1.000, 2.000 i 4.000 dinara, imajući u vidu činjenicu da se veliki broj mladih ljudi školuje i usavršava u inostranstvu i da nostrifikacija svedočanstava, odnosno diploma je preduslov za njihovo dalje usavršavanje u inostranstvu i za dalji nastavak rada u našoj zemlji. Mislimo da te takse moraju biti manje, jer svi znamo koliko je to veliki izdatak i udar na finansijsku stabilnost jedne porodice, pogotovo mladih ljudi.
U tarifi republičkih administrativnih taksi, tarifni broj 94. predlažemo da se briše. Naime, radi se o zahtevu za polaganje ispita za rad u zapošljavanju. Sa jedne strane, hoćemo da stimulišemo mlade ljude da rade i da im pružimo šansu da svojim radom doprinesu nekom napretku zajednice itd. Sa druge strane, zahtevamo od njih da plate 2.500 dinara da bi polagali ispit, da bi stekli pravo da rade i da bi se zaposlili. Zaista, to je neprimereno. Taj tarifni broj 94. treba izbrisati.
Na kraju, u tarifnom broju 120. su samo neke stvari koje smo mi primetili i kao Stranka srpskog jedinstva skrećemo na njih pažnju, jer su jako upečatljive.
Za duplikat javne isprave koju izdaje osnovna ili srednja škola traži se 500 dinara, a za novu javnu ispravu koju izdaje ustanova u oblasti višeg i univerzitetskog obrazovanja 300 dinara. Iznos takse za izdavanje javnih isprava od strane ustanova u oblasti obrazovanja, škola i univerziteta, treba utvrditi primereno materijalnom položaju građana.
Svi mi dobro znamo u kakvom se sada materijalnom položaju nalazi veći broj građana. Smatramo da takve stvari u tom delu, pogotovo što će se to jako odraziti, treba odrediti primereno, jer na jednoj strani 200 dinara, na drugoj 300 dinara, to se sakupi i ne može se podneti. Praktično je to veliko opterećenje poreskih obveznika. Moramo se potruditi da ljudima olakšamo život.
Činjenica je da su takse bile male, ali u ovim iznosima, ako budu prihvaćeni bez nekih amandmana, koje smo mi predložili i druge poslaničke grupe, nećemo biti u mogućnosti da ih platimo, čak ćemo doprineti većem poreskom opterećenju građana. To nije u redu.
Kada govorimo o zakonu o akcizama, jasno je da se on morao staviti na dnevni red zbog deficita u budžetu od 5,4 milijarde dinara, do koga je došlo usvajanjem Zakona o izmenama i dopunama Zakona o akcizama i Zakona o izmenama i dopunama Zakona o porezu na promet. Deficit je evidentan i njega treba popuniti. To Ministarstvo i Vlada pokušavaju ovim predlogom zakona da urade. Međutim, koliko sam uspeo iz predloženog materijala da vidim, ovaj Zakon o akcizama neće biti dovoljan da se poklopi taj budžetski deficit koji se javio. Ovde se govori o neznatnom uvećanju cena benzina.
U Predlogu zakona je ovo predstavljeno bez onih 20% koji ulaze u cenu benzina i ovo neće biti na kraju cena benzina koja će se pojaviti, već će biti uvećana za 20%. No, šta je tu je. Međutim, jasno je da se ovo usklađivanje cena mora izvršiti zbog cena benzina i naftnih derivata u zemljama u okruženju.
Jasno je da je to jedna vrsta pritiska međunarodne zajednice i jasno je da mi to moramo uraditi. Da li će se to poskupljenje benzina i naftnih derivata odraziti sada i pospešiti inflaciju, da li će doći do lančanog poskupljenja ostalih cena u oblasti usluga, prometa itd. ostaje da se vidi. Plašim se da ćemo imati i sa te strane dosta problema.
Kada govorimo o Zakonu o porezu na finansijske transakcije, ovde se govori o smanjenju, mada smo imali u prethodnim viđenjima sa ministrom Đelićem obećanja da će se taj porez potpuno ukinuti. Po meni je trebalo ukinuti taj porez na finansijske transakcije, zato što je on po ovom predlogu zakona i suviše mali izvor prihoda u budžetu i može da se desi da imamo više štete nego koristi, ako imamo u vidu u kakvom je stanju privreda u Srbiji, koliko preduzeća radi na profitabilan način i kako će se to sve nastaviti.
Po mišljenju poslaničkog kluba SSJ, došlo je do smanjenja poreza na finansijske transakcije, ali ga je praktično i trebalo ukinuti po obećanju ministra. Mislim da je oko rebalansa budžeta bilo govora, kada je to obećao.
I na kraju, imamo Zakon o porezu na dobit preduzeća. To je praktično tehničko usaglašavanje sa međunarodnim propisima. Ne bih hteo da se na njega posebno obazirem, jer je tehnička stvar. Žao mi je što predlagač zakona nije prisutan ovde, da bi otklonio nedoumice koje mi kao poslanici imamo.
Zahvaljujem na pažnji.