Reč ima narodni poslanik Ljubomir Mucić, a posle njega narodni poslanik Dušan Ilić.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, mene je na početku, kada ste predložili ovaj dnevni red i kada smo ga utvrdili zaista obradovalo da se posle toliko vremena na dnevnom redu ovog doma našla i jedna privredna tema. Mislio sam da sa predlogom ovog  zakona o finansijskom lizingu nadležno ministarstvo, a i
Vlada kao predlagač, imaju jasne i časne namere, a to je da direktno utiču i stvaraju ambijent za oživljavanje i podsticanje privrednih aktivnosti.
Mislim da bi bilo logičnije da se na današnjem zasedanju našao paket zakona koji bi konačno uredio ovu oblast. Znači, pored zakona o finansijskom lizingu da se našao i zakon o stranim ulaganjima, zakon o donacijama, od čijeg donošenja bežite, zatim zakon o založnom pravu. Mislim da bi se na taj način stvorio zaista jedan ambijent za stvaranje ekonomskih preduslova za strana ulaganja, finansijski lizing i uopšte regulisanje jedne takve materije.
Ne bih se složio sa vama da je zaista bilo potrebno dve i po godine da shvatite da je politika donacija bila pogrešna politika, kao i politika stranih kredita koje neko mora vratiti i da će oni oživeti privredne aktivnosti u našoj zemlji. Gde se nalazi privreda danas, a naročito u ovo vreme? Dosta je rezultata izneto i mislim da ću o tome mnogo više govoriti kada bude na dnevnom redu ministar Vlahović, ali jedna ocena ovih dana u sredstvima informisanja, a mislim i iz rezultata poslovanja, jeste da je stanje izuzetno teško, maltene katastrofalno.
Zakon o finansijskom lizingu je vrlo lak zakon, najviše deklarativnog karaktera, sa pravilima ponašanja koja delom stvaraju pravnu sigurnost u odnosima koji nastaju prilikom sklapanja poslova finansijskog lizinga. Zaista ovaj zakon ima najmanje imperativnih odredaba koje su ostavljene da se regulišu drugim sistemskim zakonima, a pre svega poreskim, carinskim, knjigovodstveno-računovodstvenim, a naročito Zakonom o obligacionim odnosima. I na inicijativu koleginice iz ministarstva, složili smo se juče da je Zakon o obligacionim odnosima, koji je davno donet, jedan od najsavršenijih i najboljih zakonskih projekata u Evropi koji reguliše oblast obligacionih odnosa.
Zakon o finansijskom lizingu primenjuje se kao ledž specialis, jer se njegove odredbe primenjuju kada su u suprotnosti sa drugim zakonima opšteg karaktera, a odredbe drugih zakona se primenjuju samo na pitanja koja nisu regulisana ovim zakonom, što je regulisano već na početku u članu 1. Sve ovo je lepo i korisno i taman me u to ubedite a onda, po principu toplo-hladno, u obrazloženju u poglavlju 5. sve uprskate kada napišete - donošenje ovog zakona predstavlja jedan od osnova za odobravanje kredita Svetske banke Republici Srbiji.
Ko zastupa Republiku Srbiju u Svetskoj banci? Crnogorski ministar ili crnogorski ovlašćeni predstavnik. Kada dođe gospodin ministar Đelić to ćemo mu i sugerisati mi socijalisti, da je ipak promašeno to što Srbija ima predstavnika u Međunarodnom monetarnom fondu, bar u prve dve godine, a u Svetskoj banci Crna Gora. Da li će Svetska banka odlučivati i o isporučiocima opreme i sredstvima ili, ne daj bože, diktirati visinu naknade koju plaća primalac lizinga, odnosno usluge koje će građani plaćati? Da li će cena prevoza u gradskom saobraćaju ili uopšte u javnom prevozu biti veća u sredstvima javnog prevoza dobijenim putem finansijskog lizinga, u odnosu na sredstva koja se vrše imovinom prevoznika?
Ovde se mogu navesti i drugi primeri jedinice mere, tona ugrađenog asfalta, kilometar izgrađene saobraćajnice, komunalne infrastrukture. Mislim da će sredstva koja su pribavljena putem finansijskog lizinga najviše učestvovati u javnim radovima, a sve će to plaćati građani i državni budžet. Sa druge strane, da li će biti upošljeni domaći proizvođači opreme, vozila i time oživeti mašinska industrija i proizvođači prevoznih sredstava i vozila. Naša preduzeća nemaju takav rejting i bonitet, a pogotovu kod stranih partnera.
Ako dodam da domaće banke i eventualni davaoci lizinga nemaju finansijski potencijal, strani kapital će sigurno uticati na isporučioca, bez obzira što u članu 14. piše da je davalac lizinga dužan da prema specifikaciji primaoca lizinga pribavi predmet lizinga od isporučioca kojeg je odredio primalac lizinga.
Mišljenje poslanika SPS-a je da će baš zbog toga, trećeg posrednika davaoca lizinga, koji ima i pravo svojine na predmetu lizinga, koji skupo naplaćuje svoju uslugu i diktira visinu naknade, pribavljanje opreme putem finansijskog lizinga biti skuplje čak i nego putem bankarskih kredita.
Na kraju, pošto predlažemo niz amandmana, petnaestak, a čuli smo pohvale juče o našim razmišljanjima povodom amandmana, želeo bih da se izjasnite, pošto na odboru nismo to imali, da li je prihvaćen neki amandman Socijalističke partije. Baš me interesuje i želeo bih da objasnite kakvo je stanje i kolika su sredstva koja su putem finansijskog lizinga ušla u Bugarsku i koja su u potencijalu bugarskih banaka i bugarske privrede.

Reč ima ministar u Vladi Republike Srbije, gospodin Goran Pitić.

Dame i gospodo narodni poslanici, da iskoristim priliku prvo da se zahvalim što je uglavnom cela komunikacija i rasprava bila u  jednom duhu relativno tehničkog karaktera, uz uvažavanje prirode ovog zakona. Posebno se zahvaljljujem onima koji su stvarno na veoma meritoran način raspravljali o ovom zakonu i stvarno mislim da je to jedan kvalitet koji baš možda i ne preovladava u nekim drugim situacijama. Normalno, neću se osvrtati na one političke komentare (i mislim da nema razloga da gubimo vreme na to), nego na ono što su više komentari tehničkog karaktera.
Prvo, oko pitanja razloga za sam zakon i da li naš pravni sistem reguliše ovu materiju. Probao sam da budem dosta jasan, ali izgleda da je negde ostalo možda malo i nejasno, pa eto prilike za dodatne polemike. U svakom slučaju, Zakon o obligacionim odnosima ne definiše ugovor o lizingu na način koji je razvijen u novijem delu poslovnog prometa; Zakon o obligacionim odnosima definiše određeni oblik uslovno klasičnih pravnih poslova, koji jesu bliski finansijskom lizingu, a ja sam naveo koje su otprilike to pozicije, ali pored samog ugovora o lizingu u konceptu finansijskog lizinga stoje i elementi statusno- privrednog i procesnog karaktera; pored toga što jeste predmet ovog zakona, predviđeno je, normalno, da se cela materija dopuni onim aspektima za koje je neko izrazio bojazan po pitanju poreskog tretmana, carinskog, i to je takođe deo koji će biti uređen zakonima iz finansijske, odnosno fiskalne oblasti.
Moram da prokomentarišem, nema gospodina Mihajlova, ali nikako da uhvatim tu logiku razmišljanja da sa jedne strane nema ambijenta, a sa druge strane kada postoji zakon za koji kaže da će da glasaju onda nikako da se taj ambijent stvori stvaranjem zakonodavne infrastrukture koju eto i on je rekao da tehnički zakon pripada krugu onih zakona koji upravo mogu da pomognu stvaranju tog nekog poslovnog ambijenta.
Pozivanje na "Heritage" fondaciju i druge fondacije - to sam prošli put već objasnio, parametri koji su korišćeni su takvi da su druge fondacije pokazale gde se nalazimo i druge institucije su govorile o najdinamičnijem procesu na početku tranzicije u komparaciji sa zemljama u tranziciji. Znači, pitanje je normalno šta se koristi za parametre i kratko komentarišem iz razloga što stvarno mislim da ne treba baš mnogo da se zamaramo ovde.
Mislim da treba da se koncetrišemo na sam zakon i da vidimo da li ovo što je predviđeno i predloženo pripada onome što želimo da vidimo u Srbiji kao zakon. Nisam imao nameru da dižem neopravdani optimizam i rekao sam samo da se ovim zakonom popunjava pravna praznina, reguliše određena materija na način koji može i te kako da pomogne razvoju privrede, otvaranju mogućnosti da se privreda Srbije obnovi u delu kapitalnih investicija, da pomogne standardu stanovništva. To je jedan segment u celom kompleksu zakonodavne aktivnosti koji može da da svoj doprinos, za koji lično mislim da nije mali, jer ovaj zakon stvarno na jednom širokom frontu otvara mogućnosti da se te poslovne aktivnosti realizuju.
Za samu Bugarsku radi se, u jednoj godini, o preko milijardu i nešto dolara aktivnosti po pitanju lizinga, kao i po pitanju zaloge po založnom pravu.
To su, verujte mi, aktivnosti koje su i te kako rasprostranjene u zemljama u okruženju. A da ne govorim da li ima investicija ili nema, ako bude gospodin Mihajlov tu, takođe cifre neumitno govore o tome gde se mi danas nalazimo i gde smo se nalazili prošle godine i gde smo se nalazili prethodnih godina po pitanju učešća priliva stranog kapitala u društvenom proizvodu. To je samo kratko, kada se pogleda prvih pet godina u Poljskoj, Češkoj, Mađarskoj, u zemljama koje gledamo kao neke napredne zemlje u tranziciji, mi se nalazimo po učešću priliva stranog kapitala u društvenom proizvodu na vrhu. To se odnosi na između 3-4% učešća u društvenom proizvodu.
U tih prvih pet godina tranzicije nalazimo se na vrhu. Kada pogledamo gde su te zemlje danas, one su obično na 8-10% priliva od društvenog proizvoda. To pokazuje koliki je mogući gep koji može da se popuni prilivom stranih direktnih investicija.
Da li će biti poplava lizing kompanija? To što postoji mogućnost neke zloupotrebe ne znači da treba zabraniti ili onemogućiti da se nešto definiše da bi se nešto stvorilo. Normalno da je uloga zakonodavca u raznim oblastima privredne prakse da omogući da zaživi ono što je pozitivno, a da se na neki način reguliše ono što može da donese stvarno neke eventualne primere zloupotreba. Možda u konkretnijim stvarima, isto oko lizinga, preporučio bih gospodinu Obradoviću, ako je tu, nije. Izvinjavam se, ali moram da prokomentarišem.
Znači, te primedbe koje su rečene pokazuju da ili nije dovoljno pažljivo pročitan zakon ili nije prepoznat karakter zakona, jer u samom zakonu stoji, u članu 42, u članu 33, tako da komentar da primalac lizinga ne može da otkupi uopšte ne stoji. Znači, pažljivim čitanjem zakona, pa i manje pažljivim, videće se da to nije tačno.
Pitanje nejednake pravne sigurnosti učesnika. Molim vas, ceo zakon upravo se u velikoj meri bazira u ozbiljnom delu, tamo gde pravimo kopču, na Zakonu o obligacionim odnosima. Član 414. Zakona o obligacionim odnosima upravo govori o solidarnoj odgovornosti. Znači, pitanje nejednakih prava učesnika, molim vas pogledajte član 414, videćete da je preslikan taj član, u delu pitanja solidarne odgovornosti, koji definiše prava i obaveze u delu tih obaveza.
Tako da uz te komentare za koje stvarno mislim da su možda rezultat neupućenosti u ovu materiju, želim ipak da se stvarno zahvalim onima koji su pokazali da ovu materiju i te kako razumeju.
Molim? Ako ste se prepoznali u tome. Želim i vama da se zahvalim, sa zadovoljstvom sam pratio i vaše izlaganje. Niste samo vi, i drugima, koji su upravo ovu mogućnost da razgovaramo o ovoj materiji iskoristili upravo za ono, a siguran sam da većina ovde u parlamentu vidi, a to je vrsta dijaloga koja će prepoznati zakone koji imaju te komponente, takvog karaktera. Nezavisno od partijske opredeljenosti, interes je da se glasa za one zakone koji zavređuju zajedničku pažnju. Iskreno se nadam da će i one partije koje ponekad ne vide prostora da glasaju iz ne znam kakvih razloga, preko ovog zakona prepoznati mogućnost da doprinesu razvoju Srbije. Zahvaljujem.

Određujem pauzu u današnjem radu. Popodnevni deo započećemo rečju narodnog poslanika Dušana Ilića, a posle njega narodni poslanik Miloš Lukić. Hvala.

(Posle pauze - 15,45)

Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, molim vas da, radi utvrđivanja kvoruma i nastavka sednice u zajedničkom načelnom pretresu o Predlogu zakona o finansijskom lizingu i Predlogu zakona o koncesijama, utvrdimo da li imamo kvorum za rad.

Molim da ubacite identifikacione kartice u vaše poslaničke jedinice.

Konstatujem da imamo kvorum i možemo nastaviti sa raspravom prema prijavama za reč narodnih poslanika.

Reč ima narodni poslanik Dušan Ilić. Sledeći prijavljeni za reč je narodni poslanik Miloš Lukić.

Stvarno je vrlo neinspirativno govoriti pred praznom salom, bez novinara i bez kamera. Hteo bih na početku da razjasnimo jedan problem oko Poslovnika, s obzirom da je objedinjen pretres. Gospodin Pajtić je na početku rekao da je dobro da se objedinjavaju predlozi zakona koji su predloženi od strane istog ministarstva, međutim, problem je u tome što imamo tu poslovničku odredbu da moraju poslanici prilikom prijave svojih diskusija da napišu da li govore za ili protiv zakona, tako da skupštinske službe imaju problem, jer ja želim da glasam za zakon o finansijskom lizingu, a protiv zakona o koncesijama.
Taj poslovnički problem je samo još jedan u nizu propusta ovog poslovnika i bilo bi umesno da to već jednom promenimo i da ovaj poslovnik uredimo tako da parlament bude mesto na kome ćemo ozbiljno raspravljati o zakonima.
Na početku ću govoriti samo o problemima za koje smatram da su važni u Predlogu zakona o finansijskom lizingu. Nažalost, ni ministar, ni njegovi zamenici i pomoćnici nisu prisutni, što dodatno spušta nivo rasprave.
Po meni, ključni problem je, što ovaj zakon čini nedorečenim i u meni stvara jedno nezadovoljstvo, to što prelazne odredbe koje se odnose na članove 44. do 52. kažu da je to jedan zakon sa odloženim dejstvom, s obzirom da će taj registar početi da funkcioniše od 1. januara 2004. godine. Do tog trenutka imaćemo velike probleme oko formiranja tog registra, s obzirim da, kao što vidimo iz amandmana, postoje dve interesne grupe, a Ministarstvo se o tome još nije izjasnilo.
Veoma su zanimljivi amandmani koji su stigli iz Privredne komore Srbije, čija je osnovna ideja da taj registar vodi Privredna komora, kao skup svih grana i struka, kao organizacija koja ih sve objedinjava. Koliko sam primetio, i diskusije poslanika Socijalističke partije Srbije su išle u tom pravcu. Nažalost, Ministarstvo i predstavnici Ministarstva nisu se uopšte izjasnili ni o ovim amandmanima, ali ni o sopstvenom viđenju tog registra. To je jedan ozbiljan problem na koji ukazujem.
Mi u Demokratskoj stranci Srbije najozbiljnije razmišljamo da podržimo ove amandmane vezane za vođenje registra u Privrednoj komori Srbije, iz prostog razloga što se Ministarstvo još nije izjasnilo na koji način to želi da vodi.
Drugo važno pitanje na koje želim da ukažem i koje Ministarstvo ovim predlogom zakona nije rešilo jeste problem višestrukog oporezivanja, koje će se javiti prilikom pružanja usluge lizinga, odnosno objediniće se porezi na usluge, finansijske transakcije i porez na promet. To je nešto što će ove usluge lizinga učiniti skupljim u periodu do 2004. godine, kada svi kao očekujemo da ćemo izglasati izmene poreskih zakona i uvesti porez na dodatu vrednost.
To je ozbiljan propust i problem, što nije omogućeno jeftinije pružanje usluga lizinga do 2004. godine. Kada to dodamo ovom prvom o kome sam govorio, problemu registra, otvara se pitanje kao opravdano - kada će ovaj zakon stvarno početi da daje svoje pune efekte.
To su dve osnovne zamerke ovom predlogu zakona koji ćemo mi iz Demokratske stranke Srbije podržati, iz prostog razloga što smatramo da se obligacionim odnosima ne mogu u potpunosti urediti ovakvi odnosi u privredi, a istovremeno i dobra iskustva zemalja u okruženju nam govore da je ovo nešto što je potrebno našoj privredi da bi bila konkurentnija.
Što se tiče zakona o koncesijama, žao mi je što ministar nije prisutan pa da nam ponovo na treći način obrazloži taj predlog, s obzirom da nikakve izmene zakona nismo dobili u periodu od prvog do drugog čitanja, odnosno izglasavanja. Mislim da bi ministru bilo mučno da ponovo obrazlaže nešto za šta je i sam svestan da će biti izglasano jednim političkim kompromisom, čiji je cilj održavanje ove tanke većine Vlade.
Demokratska stranka Srbije je dala svoj predlog zakona, mnogo pre Ministarstva. Konceptualne su razlike, o tome je govorio moj kolega Mihajlov, o tome će govoriti moje kolege koji će nastupiti posle mene.
U svakom slučaju, žalosno je što ovako ozbiljni zakoni, pre svega zakon o koncesijama, ali i zakon o finansijskom lizingu, koji su neophodni i preko potrebni, postaju žrtve političkih igara, čiji je cilj namicanje većine koja će podržati ovu vladu bez legitimiteta. Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Miloš Lukić. (Odustaje.)
Reč ima narodna poslanica Vjerica Radeta, poslanička grupa Srpske radikalne stranke, zatim narodni poslanik Radojko Petrić, poslanička grupa Socijalističke partije Srbije.

Da sam ja, ne daj Bože, morala da predložim jedinstvenu raspravu o ova dva predloga, ja bih vam rekla da imaju jednu dodirnu tačku, a to je isti predstavnik predlagača. Apsolutno ništa više ne vezuje ova dva predloga, da bismo mogli danas da prepolovimo vreme rasprave o ovako značajnim zakonskim predlozima.
Što se tiče ovih predloga, oni su, kao i skoro svi dosadašnji predlozi zakona koje je ova skupština dobila u poslednje dve i po godine, jedan vrlo loš prevod nekih inostranih zakonskih propisa. S obzirom na to da je očigledno da u Vladi nema snage da se napravi jedan dobar zakonski predlog, mislim da je krajnje vreme da se bar angažuju dobri prevodioci, ljudi koji mogu da prevedu zakon, tako da ga povežu sa našim pravnim poretkom.
To što ste dali u ova dva predloga, pogotovo u Predlogu zakona o finansijskom lizingu, potpuno negira naš pravni poredak. Posebno me čudi da je to dozvolio predstavnik predlagača, gospodin Goran Pitić, koji inače studentima predaje ekonomsku istoriju, pa bi bilo logično da bar on priznaje da je nešto u ovoj zemlji bilo i pre ove vlade i pre većinske skupštine.
Finansijski lizing postojao je u državi SFRJ, sećate se, još pre nih 15 ili 17 godina. Tada se govorilo o lizingu, a radilo se o finansijskom lizingu. Znate dobro da je neka firma u Sloveniji prodavala FIAT-ove automobile, da je to bilo jedno vrlo loše iskustvo po građane Srbije i tadašnje Jugoslavije, zato što je jedan broj ljudi ostao bez tih automobila, iako je isplatio određene rate po tom ugovoru o lizingu.
Ja od ovog zakona ne očekujem ništa bolje iskustvo. Naprotiv.
Mi u Srpskoj radikalnoj stranci, u našoj poslaničkoj grupi, kada gledamo predloge koje nam dostavlja Vlada, obavezno analiziramo ciljno tumačenje propisa, i to ono očigledno i ono koje se može pročitati među redovima.
U Predlogu zakona o finansijskom lizingu između redova smo pročitali, ciljno tumačeći, da ovim zakonom želite da uvedete neki novi "Difens", koji će prati prljavo stečene pare, i da legalizujete korišćenje onih skupih građevinskih mašina kojima je "Difens" asfaltirao puteve po Srbiji.
Ministar je ovde rekao da ovaj zakon omogućava da se građani u Srbiji bave biznisom, bez angažovanja sopstvenog kapitala. Ministar nije tu, ali bih volela da objasni na koji način on to misli? Misli na način što će davalac lizinga da dobije neki kredit, da za njega kupi skupu opremu i da je iznajmi pod njegovim uslovima primaocu lizinga. Zar nije normalnije da primalac lizinga direktno na kredit kupi određenu mašinu, da je koristi za ono za što mu treba i da na taj način razvija svoju delatnost?
Ako je ministar mislio da bez sopstvenog kapitala mogu ljudi da se bave biznisom, možda je mislio da će kroz mala vrata da se napravi finansijski krug, da se, recimo, "Zastava" proda na lizing, da tamo neko ko dobije pare kupi opremu, pa je onda ovde izda ugovorom o finansijskom lizingu i da, naravno, besplatno koristi objekte, zemljište i sve ostale propratne funkcije koje "Zastava" ima.
Pošto nema mnogo vremena, o zakonu o koncesijama reći ću samo da je očigledno da je Vlada postigla dil sa Nenadom Čankom. Ono što smo ovde videli, dil se sastoji u tome da je Vlada prihvatila jedan broj Čankovih amandmana, ali ono što se ne vidi, a istina je, to je da je Čanak uslovio Vladu da se za državnog tužioca izabere gospodin Ostojić. I neko veče kaže na televiziji Pink u "Klopci", gde je sa svojim kumom Kostićem bio gost: "Ja sam ponosan na taj izbor", i kaže: "Je l, da, kume, dobro smo izabrali". Hvala.

Reč ima narodni poslanik Radojko Petrić, poslanička grupa Socijalističke partije Srbije, sledeći prijavljeni za reč je narodni poslanik Milutin Prodanović, poslanička grupa Demokratske stranke Srbije.