Reč ima narodni poslanik Dragan Ljubojević, posle njega narodni poslanik Bora Stanimirović.

Dame i gospodo narodni poslanici, kada smo dobili Predlog odluke o izmenama Poslovnika Narodne skupštine Republike Srbije, koji je upućen od strane šefa poslaničke grube DOS, Bojana Pajtića, očekivao sam da će on u sebi sadržati neke konkretne i suštinske promene aktuelnog Poslovnika o radu Narodne skupštine Republike Srbije.
Ova odluka Ustavnog suda koja je doneta pre neki dan, a tiče se prava raspolaganja poslaničkim mandatima, jeste dokaz da je Poslovnik o radu Narodne skupštine Republike Srbije u mnogim svojim tačkama neustavan. Dakle, ova odluka Ustavnog suda koja kaže da poslanici raspolažu mandatima, automatski negira odredbe Poslovnika koje se tiču vremena predviđenog za diskusiju, ako preciziraju da vremenom predviđenim za diskusiju raspolažu poslaničke grupe, a ne poslanici.
Šta je pozadina ovakve odluke o izmenama i dopunama Poslovnika Narodne skupštine Republike Srbije? On pokazuje još jednom pravu suštinu aktuelne vlasti, jer dodavanjem ova četiri odbora na do sada 25 odbora Narodne skupštine neće poboljšati kvalitet rada, neće učiniti da se ovde radi brže, efikasnije i da se donose zakoni, da ti zakoni budu bolji, već će poslužiti kao još jedan marketinški trik aktuelne vlasti.
Naime, predviđeno je da se formira novi odbor za privredne reforme i večeras, odnosno kada bude usvojena ova odluka, RTS će objaviti kako se i Skupština Republike Srbije na predlog vladajuće koalicije uključila u privredne reforme i ovo je još jedan nov korak i potez koji će učiniti da privredne reforme budu brže, efikasnije, korenitije, konkretnije.
Zatim, odbor za evropske integracije; takođe, biće priče o tome kako Vlada Republike Srbije čini sve da se Srbija uključi u Evropu, a kako je ovo dodatni napor zakonodavne grane vlasti da se integrišemo u Evropu. Ovaj odbor za smanjenje siromaštva, kako se sada i zakonodavna vlast uključuje u borbu protiv siromaštva. Odbor za ravnopravnost polova; zaista su predlog za formiranje ovog odbora i obrazloženje smešni.
Obradovalo me kada sam pročitao predlog da se formira odbor za smanjenje siromaštva, jer je ovakvim predlogom odluke o izmeni i dopuni Poslovnika Narodne skupštine Republike Srbije, šef poslaničkog kluba DOS Bojan Pajtić demantovao sve ono što je juče ministar Vlade Republike Srbije Goran Pitić rekao za ovom govornicom. On je nas u svom završnom govoru ubeđivao kako je Vlada Republike Srbije učinila mnogo da se pobedi siromaštvo u Srbiji, kako je socijalna i ekonomska situacija danas u Srbiji neuporedivo bolja nego što je bila pre 5. oktobra, kako danas prosečna potrošačka korpa čini 65% prosečne zarade na nivou Srbije. Time nam je sugerisao praktično, da je siromaštvo u Srbiji iskorenjeno, pobeđeno i da ga nema.
Međutim, ovde, ovakvim predlogom Bojan Pajtić na najbolji mogući način demantuje ministra. Čudi me da nema obrazloženja zašto se formira odbor za smanjenje siromaštva. Imamo u obrazloženju razlog zašto se formira odbor za privredne reforme, za ekonomske integracije i za ravnopravnost među polovima, ali nema ni jedne jedine rečenice o odboru za smanjenje siromaštva, zašto je neophodno i zašto je potrebno da se taj odbor formira, jer bi i jednom jedinom rečenicom vezanom za formiranje tog odbora demantovao i ministra Pitića i kompletnu Vladu Republike Srbije.

Reč ima narodni poslanik Bora Stanimirović, a posle njega narodni poslanik Petar Mađarević.

Dame i gospodo narodni poslanici, uvaženo predsedništvo, ovo je već ustaljena praksa da Poslovnik o radu menjamo vrlo često, ali je svaki drugi restriktivniji u odnosu na prethodni. Na ovo ukazuje upravo i samo obrazloženje na kraju, odnosno koji su razlozi zbog čega se donosi ova izmena Poslovnika o radu. Ni veće ironije, ni manjeg cinizma nego kada se kao razlog za uvođenje novih odbora upravo navodi vreme koje je potrebno da se neki zakoni temeljitije proučavaju. Ako se zna da smo vreme za diskusiju ograničili na pet minuta, predsednik poslaničkog kluba stalno skraćuje vreme na tri minuta.
Na drugoj strani, u obrazloženju, tražimo da se diskusije dobro pripreme i da se duže diskutuje o zakonu. To stoji, privredne reforme ne mogu se uspešno ostvariti bez jakog zakonodavstva. Sadašnji zakonodavni proces je takav da zakoni koji se tiču reforme privrednog sistema prebrzo prolaze, pazite, zakoni prebrzo prolaze kroz skupštinsku proceduru, bez dovoljne analize i razmatranja od strane nadležnih odbora.
Molim vas, vi skraćujete vreme na tri minuta. Kakvu analizu, koje stručno mišljenje, tražite od ljudi za tri minuta da vam govore o nekom zakonu koji ima 160-200 članova. Nema veće ironije, nema većeg sarkazma nego u obrazloženju kritikovati i tražiti razloge za uvođenje nekih drugih odbora koje smo praktično izmislili.
Pazite, odbor za privredne reforme uvodimo maltene u trećoj godini postojanja ove vlade. Posle 5. oktobra prvo je trebalo formirati taj odbor. Zato smo i privredu doveli do ovog nivoa na kojem je danas. Kada pogledate koji se odbori formiraju, da jedan odbor iziskuje formiranje drugog. Odbor za privredne reforme nije formiran na vreme, pa zbog toga formiramo odbor za smanjenje siromaštva.
Tu postoji neka logika, jer smo upravo ovakvim ponašanjem, ovakvim zakonima, ovakvim izmenama koje smo radili, dešavalo se da smo za pet - šest meseci neke zakone menjali po nekoliko puta, praktično je došlo do potrebe da se formira odbor za smanjenje siromaštva. Možda bi bilo bolje da se ovaj odbor nazove odbor za pomoć gladnima. Mislim da je svejedno, imao bi više funkcija i mogućnosti da deluje i nešto uradi.
Kada se radi o odgovornosti u odboru za ravnopravnost polova, imali smo u neliko navrata i primedbe i zakone, ali nije se desilo da jedan od poslanika ne predloži neku izmenu za donošenje ovih sistema. Drugo, danas smo na ovoj sednici očekivali, kada smo saznali da će se vršiti izmena Poslovnika o radu, da će ovaj poslovnik omogućiti poslanicima jedno dostojanstveno ponašanje, da će omogućiti poslanicima da budu u pravom smislu reči to, a u stvari svodi se da smo mi takvim izmenama i dopunama upravo doveli poslanike praktično do građana drugog reda.
Ovde, pre svega, mislim na ljude, ne samo na promene koje su vršene, oduzimanje mandata itd, što je dovelo do Ustavnog suda, već mislim na samo stanje u Skupštini u kojoj poslanik ne može da reklamira povredu Poslovnika o radu, jer to mora da uradi samo predsednik poslaničkog kluba. Poslanik ne može da postavi poslaničko pitanje. Kada smo imali odgovore na poslanička pitanja? Kada smo ta pitanja postavljali? Zašto je ta praksa uopšte ukinuta? Formalno, to postoji, ali ne može da se koristi - postavljanje poslaničkih pitanja.
Ne bih sada govorio o mogućnostima i zloupotrebama predsedavajućeg, kada se radi o nekim diskusijama koje nam ne odgovaraju. Konkretno, mislim na opomene koje se veoma lako, paušalno daju. Dajte mi primer da je neko iz vladajuće većine, za ovo vreme od dve i po godine, dobio bar jednu opomenu zbog svog ponašanja. Navedite mi jedan takav primer. Naravno, takvih ponašanja je bilo.

 Imamo primer, to je narodni poslanik Branislav Pomoriški, kome sam izrekla opomenu.
Reč ima narodni poslanik Petar Madžarević, a posle njega reč ima narodni poslanik Zoran Krasić.

Dame i gospodo narodni poslanici, pre oko mesec i po dana u ovoj republičkoj skupštini održane su, u organizaciji Misije OEBS-a u Srbiji i Crnoj Gori, sesije koje su imale cilj da se učine određene popravke našeg poslovnika i da se optimalizuje rad skupštinskih odbora, naravno u skladu sa onim pozitivnim iskustvima koja postoje u evropskim parlamentarnim demokratijama.
Jedan od zaključaka tih sesija, u kojima su učestvovali i poslanici pozicije i poslanici opozicije, pre svega, bila je optimalizacija rada odbora, a sve to zbog toga što živimo u jednoj siromašnoj zemlji koja nema dovoljno sredstava, sledstveno tome, nema dovoljno sredstava ne samo za život nego ni za republičku skupštinu.
Republička skupština, do podnošenja ovog predloga, ima 25 odbora. Sama organizacija administracije, unutar republičke skupštine, problematična je. Svi odbori nemaju svoje sekretare, ne vode se zapisnici sa sednica pojedinih odbora, iako postoji poslovnička obaveza da se to čini. Dolazimo u situaciju da je zbog nedostatka osoblja koje može kvalitetno da prati rad odbora možda potrebno već postojeći broj odbora svesti na neki manji broj, a pre svega imajući u vidu praćenje rada nekih resornih ministarstava.
Pred sobom imam analizu o radu odbora u 2002. godini. Podatak je da Odbor za ustavna pitanja u toj godini, u 2002. godini, nije imao nijednu sednicu, što se odnosi i na Odbor za saobraćaj i veze. Odbor za trgovinu i turizam je imao svega jednu sednicu. Odbor za omladinu i sport nije održao nijednu sednicu, a Odbor za nauku i tehnološki razvoj je održao svega jednu sednicu.
Tačno je da je Zakonodavni odbor održao 37 sednica, ali su to tehničke sednice na kojima se, jednostavno rečeno, ocenjuje da li su određeni amandmani i zakonski predlozi u skladu sa Ustavom, odnosno da li su pravno mogući.
Administrativni odbor je pokazao zavidnu aktivnost i održao je 19 sednica. Te sednice su, po mom dubokom uverenju, bile usmerene na srozavanje ugleda ove, republičke skupštine. Podsetio bih vas na to da je te godine, što je bilo negde sredinom juna prošle godine, Demokratska stranka Srbije izbačena iz Skupštine protivustavnom odlukom, što je kasnija odluka Ustavnog suda i pokazala.
Ovde bih želeo da skrenem vašu pažnju na sugestiju koja je izrečena na razgovorima sa OEBS-om. U vezi s tim je ovaj odbor za javne račune. To je nešto što je uobičajeno. Vlast ne bi trebalo da beži od toga, jer je to nešto što ide u korist svih građana ove zemlje.
Izvršna vlast, to nije prisutno samo kod nas, teži da daje što manje informacija o svom radu i teži da što manje računa polaže parlamentu.
Kod nas, moram to zaista da kažem, to je izrazito naglašeno, obzirom na to da je Republička vlada, do sada, podnela samo jedan izveštaj o svom radu. Naravno, očekujemo da se izveštaji o radu Vlade ne podnose isključivo odborima, nego da se ti izveštaji nađu i na plenarnim zasedanjima.
Što se tiče učešća pojedinih stranaka u odborima, shodno članu 25. Poslovnika, znači srazmerno broju poslanika, moram da kažem da je tu došlo do grubog narušavanja ovog principa, i to posle juna prošle godine. To se dešavalo od onog trenutka kada je Demokratska stranka Srbije, odlukom Administrativnog odbora, ostala bez mandata u ovoj skupštini.
Posle toga, vraćanjem u restituciju, nisu se vratili poslanici Demokratske stranke Srbije u odbore u kojima su se inače nalazili. Tačno je da su vraćeni u neke odbore, ali u dosta odbora nisu.
Napravio sam malu analizu u vezi sa ovim o čemu sam govorio. Sada imamo situaciju da Demokratska stranka Srbije ima pravo, srazmerno svojoj veličini, na 62 mesta u odborima, koji ukupno imaju 337 mesta, naravno da pričam o već postojećim odborima (njih 25). Znači, Demokratska stranka Srbije ima minus 16 mesta, toliko joj je oduzeto. Uglavnom, mesta su joj oduzimana u onim odborima koji donose odluke koje se tiču statusa poslanika na primer, kao što je Administrativni odbor itd.
Demokratska stranka, upotrebio bih taj parametar, ima pravo, srazmerno broju poslanika, na 63, a ima 75, znači ima plus 12.
Neke druge stranke su, takođe, nesrazmerno zastupljene. To ne bih pominjao upravo zbog toga što bi sve stranke trebalo to da koriste, odnosno trebalo bi omogućiti svim zainteresovanim strankama da učestvuju u radu svih odbora. To je cilj demokratskog društva, demokratske institucije kao što je parlament, centralne u jednoj državi.
Vratio bih se na ovaj predlog odluke.
Članom 68. predviđeno je formiranje odbora za smanjenje siromaštva. U nadležnost odbora se stavlja definisanje načina učešća Narodne skupštine. Mislim da je to nonsens. Ne može odbor da definiše način učešća Skupštine, to mora da učini sama Skupština. Odbor eventualno nešto može da predlaže Skupštini.
Pre nekoliko dana saznali smo da postoji i nekakva strategija za suzbijanje siromaštva, ne sećam se tačno iz kog organa Republičke vlade je to najavljeno. Šira javnost sa tim uopšte nije upoznata.
Kao poslanik, koji se smatra natprosečno informisanim u odnosu na običnog građanina, ne znam u čemu se sastoji ta strategija.
Strategija je doneta bez učešća parlamenta, ako je uopšte doneta, ako uopšte postoji, negde u Vladi, pretpostavljam u nekom od ministarstava koje je zaduženo za tu problematiku.
Sada, u vezi sa ovom strategijom, u Skupštini odjednom želi da se formira odbor koji treba da se bavi nečim za šta niko ne zna šta je. Mislim da pokušava da se podmetne kukavičije jaje Narodnoj skupštini, odnosno odboru, naravno ukoliko se prihvati ovaj predlog odluke, koji će biti formiran.
Pitanje socijalne politike i programa zaštite socijalno najugroženijih kategorija svakako je u nadležnosti Vlade i resornih ministarstava. Ne može se odgovornost za ovu važnu životnu oblast prebacivati nikom drugom.
Mislim da je predlagač hteo, formiranjem odbora, da pokaže da je vladajuća većina u parlamentu zainteresovana za suzbijanje siromaštva i da brine o ogromnom broju siromašnih građana. Ali, to neće moći da prođe, upravo zbog toga što za tako nešto mora da postoji prethodni konsenzus i jasna socijalna politika, koju mi, očigledno je, nemamo u našoj državi.
Odbor bi u svom delokrugu rada morao da ima i razmatranje izveštaja Vlade o aktivnostima u pogledu suzbijanja siromaštva, što naravno nema.
Prosto po sistemu - brigo moja pređi na drugoga, Vlada prebacuje tu svoju odgovornost na nekakav odbor, odnosno u ovom slučaju skupštinski odbor, koji prosto neće imati dovoljno ingerencija i kompetencija da o nečemu takvom odlučuje.
Da bi se uopšte nešto ozbiljno uradilo u suzbijanju siromaštva mora se podići nacionalni dohodak, dakle moraju se stvoriti uslovi za ozbiljne investicije u našu privredu, u našu državu, a da bi se došlo do toga opet je potrebno stvoriti institucionalni ambijent povoljan za tako nešto, znači koji podrazumeva pravnu državu, vladavinu zakona i jednakost svih pred zakonom. Znači, ne sme tu biti nikakvih izuzetaka.
Moram da podsetim kod ovog odbora za evropske integracije, za koji se Demokratska stranka Srbije slaže da treba da bude u ovom predlogu, da smo imali priliku pre mesec dana da menjamo, znači pred ukidanje vanrednog stanja, krivične zakone u našoj državi i to zakone na takav način da smo učinili jedan ogroman korak unazad.
Prosto ti predlozi, gde se predviđa 60 dana pritvora, a koji u određenim uslovima može da dođe čak i do šest meseci, nisu svakako civilizacijski napredak i nisu približavanje onome čemu težimo, a to je Evropska unija. Tada, kada su donošeni ti zakoni, predstavnici Evropske unije su sugerisali da to nije dobro, da je to loše rešenje, međutim vladajuća većina se oglušila na to.
Da smo tada imali ovaj odbor verovatno bi se na njegovom dnevnom redu morali naći i ti zakoni i svakako ne bi mogli da dobiju prelaznu ocenu. Dakle, deklarativno se zalažemo za približavanje Evropskoj uniji, a posle toga se pojedinim zakonskim predlozima tri koraka vraćamo unazad, tako da postaje nejasna strategija Republičke vlade, da li želi u Evropsku uniju ili želi da ima zakone iz vremena Miloša Obrenovića.
Mislim da je tu jedan osnovni problem što u našoj državi unazad 60 godina, da uzmemo taj period od Drugog svetskog rata naovamo, parlamentarizma gotovo da nije bilo. Znači, nešto se pojavilo posle 1990. godine, ali to je uglavnom više imitacija parlamentarizma nego što to zaista jeste.
Prosto u narodu, u ovom periodu od 60 godina, formirala se autoritarna svest, koja u osnovi i jeste najveća prepreka bilo kakvoj demokrtizaciji, a da bismo mogli da demokratizujemo društvo, pre svega ključna institucija, koja je i najdemokratskija, a to je parlament, mora da se oslobodi te autoritarne svesti. Sa ovakvim predlozima i ovakvim pristupom stvarima još uvek smo daleko od toga, ali nadam se da ćemo posle sledećih republičkih izbora i promenom vlasti uspeti da se približimo tome.

Na osnovu člana 84. stav 2, a zbog pokazanog nedostatka informacija koje narodni poslanik ima, zadužujem sekretara Odbora za zdravstvo i sekretara vašeg poslaničkog kluba da vas obavesti pismenim informacijama o svom radu, koji je vođen na strategiji za smanjenje siromaštva, vrlo ozbiljno u poslednjih devet meseci u ovoj skupštini i u mreži nevladinih organizacija, opozicionih stranaka i stručnjaka. Poslanički klub je morao biti obavešten o tome. Dopuštam propuste, te zadužujem sekretara Odbora za zdravstvo da snabde poslanika potrebnim informacijama.
Reč ima narodni poslanik Dejan Mihajlov, predsednik poslaničkog kluba DSS.

Pre nego što kažem koju reč o Poslovniku, interesantno je ovo što ste rekli, s obzirom da Vlada niti podnosi izveštaj ovoj skupštini, niti ministarstva podnose izveštaj, niti o tome ovde raspravljamo, ne možemo da znamo ni šta ta Vlada radi. Kako se radi na smanjenju siromaštva vidi se po rezultatima rada Vlade, gde je pad prosečne zarade decembar prošle godine - mart ove godine za 14%, pad industrijske proizvodnje i porast stope nezaposlenosti. To je najbolji izveštaj o smanjenju siromaštva u Srbiji i o merama koje Vlada Republike Srbije preduzima.

Narodni poslaniče, ponoviću informaciju, pošto očigledno nismo pažljivo slušali. Dakle, ne radi se o aktivnostima Vlade Republike Srbije, nego se radi o strategiji koju sa Narodnom skupštinom Republike Srbije, a kroz odbore Narodne skupštine, rade međunarodne organizacije, nevladine organizacije, o čemu je pismeno obavešten svaki poslanički klub i svaki odbor Narodne skupštine.

Ako ste završili hoću da vas upozorim da vi nemate pravo sa mnom da polemišete na ovaj način, po Poslovniku, već treba, kada završim, da mi date potrebno obrazloženje, a ne da me prekidate u izlaganju.
Demokratska stranka Srbije svakako je spremna da preuzme odgovornost za Poslovnik, koji je u ovoj skupštini donet i činjenica je da smo mi neke odredbe Poslovnika, koji je sada na snazi, predložili. Pokazalo se da su te odredbe štetne, loše i da uskraćuju prava narodnim poslanicima. Mi smo spremni tu vrstu odgovornosti da preuzmemo i od nje ne bežimo. Mislim da to treba reći i mi to govorimo, da ćemo ovaj poslovnik, kada nakon vanrednih izbora uđemo u ovu skupštinu u većem broju i osvojimo većinu, promeniti i doneti poslovnik koji će biti do kraja u skladu sa onim što je OEBS preporučio na okruglom stolu, koji je održan u ovoj skupštini pre nešto više od mesec dana.
Ako se već ide u promene Poslovnika i ako se gleda šta tu može da se promeni i dopuni, onda treba da se napravi analiza postojećeg stanja. Analiza postojećeg stanja, o kojoj je bilo reči na okruglom stolu koji je OEBS organizovao i posledice ovakvog Poslovnika, koje svaki dan vidimo, govore da najveći broj skupštinskih odbora ne funkcioniše, da oni funkcionišu loše, da uopšte ne postoji institucija skupštinskog odbora, koji ozbiljno i argumentovano raspravlja o nekom zakonu pre nego što taj zakon uđe u skupštinsku proceduru.
Poslanici su žrtve neodgovorne politike Vlade, koja gomilu zakona predlaže po hitnom postupku. U normalnim državama postoji nešto što se zove plan donošenja zakona, postoji nešto što se zove prvo čitanje zakona, odnosno čitanje zakona pre nego što se uradi konačan tekst predloga zakona i nešto što se zove saradnja između Vlade i odbora, Skupštine i odbora na donošenju dobrog predloga zakona.
Odbori gotovo da ne rade ono što bi trebalo da rade, a to je da raspravljaju o zakonima pre nego što dođu na dnevni red i da stavljaju primedbe pre nego što mi dobijemo konačan predlog zakona. To su bili retki slučajevi, kada je takvih rasprava bilo. Mogu da pomenem Zakon o javnom informisanju, gde je bila komunikacija između odbora, Vlade i nevladinih organizacija. Kod drugih zakona gotovo da toga i nema. Mi funkciju skupštinskih odbora tako ne vidimo i smatramo da odbori moraju češće da se sastaju, da moraju da raspravljaju o svim zakonima, a ne da članovi odbora poput vetrenjača pet minuta pred početak sednice dođu, skupe se, izglasaju i na taj način daju podršku nekom zakonu, a da ne znaju
šta su izglasali.
Setite se Zakona o taksama, zakon je prošao bez obzira na primedbe koje smo mi iznosili, da su takse podignute, visoke i ostalo, pa su se onda ministri, čiji poslanici sede u ovoj sali i koji su glasali za taj zakon, pitali ko je podigao takse. Ministar inostranih poslova se pita ko je podigao toliko takse za ulazak u zemlju i kada je to urađeno, a predsednica Skupštine je upravo iz njegove stranke i mi smo je upozoravli na te takse, ali su te takse podignute i onda se neko pita, kao i ministar trgovine Milosavljević, koji se pita ko je podigao takse, a bio je na sednici Vlade kada se o tom zakonu glasalo.
Da li to znači da ministar nije ni pročitao zakon, a govori se o podizanju taksi. Znači, dame i gospodo, kada ministri glasaju za zakon na Vladi, pa posle kada on stupi na snagu pitaju se ko je taj zakon izglasao, ko je to predložio. To vam govori u prilog ocene da skupštinski odbori ne rade svoj posao i da nemaju dobru komunikaciju sa Vladom i da predlozi zakona nemaju to prvo, drugo čitanje. Kada kažem čitanje, to znači prelazak preko pojedinih odredbi, stavljanje primedbi, znači nema konstruktivnog rada odbora.
Da li će ovaj poslovnik da unapredi rad skupštinskih odbora? Naravno da neće. Ovim izmenama Poslovnika se samo uvode novi odbori, a nije se pogledala efikasnost starih odbora.
Ako krenemo po sugestijama OEBS-a da se utvrdi da svako ministarstvo treba da ima svoj pandan u Skupštini kroz skupštinski odbor, onda je trebalo videti koje ćemo sve odbore napraviti i uskladiti ih sa brojem ministarstava, što ne znači da bi bilo efikasnije, s obzirom da Srbija ima više ministara i potpredsednika Vlade, ima veću Vladu nego bilo koja normalna država u Evropi, ali bi značilo bar da svako ministarstvo dobije svoj pandan.
Ako govorimo o sastavu odbora, gospodin Madžarević je pre mene govorio o sastavu odbora, taj sastav nije u skladu sa članom Poslovnika, koji kaže da sve stranke moraju da budu proporcionalno zastupljene u odborima. Odbori nisu usklađeni, sastav odbora nije usklađen sa sastavom poslanika u ovoj skupštini.
Ako govorimo o novim odborima, DSS je predložila da se uvede odbor za javni račun, odnosno odbor koji bi kontroliosao utrošak sredstava za javne finansije. Predložila je da predsednik tog odbora bude iz redova opozicije. To je tako u praksi u mnogim parlamentarnim državama - da opozicija kontroliše vlast u Skupštini kako se troše pare i da ona može apsolutno za svaku stavku budžeta da traži dodatno objašnjenje. Mislimo da je to dobro i da je to jedno kvalitetno rešenje.
Pogledajte samo kako je predloženo - odbor za privredne reforme, kako se sastavlja, odnosno koji je njegov sastav. Gotovo pola odbora je sastavljeno iz drugih odbora. Vi ste predložili da jednu polovinu odbora čine predstavnici drugih odbora, predstavnici odbora u kojima nisu ravnopravno zastupljene sve poslaničke grupe, u kojima ostatak DOS-a ima većinu, pa će da delegira svoje ljude u ovaj odbor, a onaj ostali deo da ravnopravno bude zastupljen, tako da će opozicija u tom odboru, suprotno ovom poslovniku, da ima možda četvrtinu u odnosu na onaj broj koji bi trebalo da ima.
O kakvim privrednim reformama i raspravi o ozbiljnosti privrednih reformi i pojedinim merama u privrednim reformama možemo da govorimo ako će već u startu pozicija da ima više nego lagodnu tročetvrtinsku većinu i gde neće biti mogućnosti za bilo kakvu ozbiljniju raspravu u tom odboru.
Mi smo, takođe, predložili da predsednik tog odbora bude iz redova opozicije, jer smatramo da oni koji su na suprotnoj strani imaju pravo da postavljaju pitanja vezana za privredne reforme, ali naravno da sastav odbora bude u skladu sa sastavom Skupštine odnosno da poslanici koji imaju vlast čine većinu odbora, ali da predsednik odbora bude iz redova opozicije i da na taj način otvorimo mogućnost i za kritičke rasprave na sednicama odbora po pitanju pojedinih mera koje preduzima Vlada.
Posebno interesantan je odbor za evropske integracije, koji ćemo mi, naravno, podržati. Smatramo da je tog odbora bilo ranije, gomila zakona u ovoj skupštini ne bi bila doneta i da bi se taj odbor suprotstavio donošenju zakona koji su direktno suprotni Evropskoj konvenciji o ljudskim pravima, načelima na kojima funkcioniše Savet Evrope, Univerzalnoj deklaraciji o ljudskim pravima UN i da bi taj odbor bio možda kočnica za neke protivustavne i protivzakonite odluke koje se u ovoj skupštini donose.
Takvih zakona ima, dobijate šamare iz inostranstva, pošto niste slušali i niste ispoštovali "macole" koje smo vam mi ovde lupali za protivzakonite i zakone koji su suprotni međunarodnim odlukama i sada ćete te iste zakone, kako najavljuje ministar Batić, da menjate.
Za mene će biti posebno interesantno pitanje da vidim da li će, ne ova skupština, ali oni koji su nadležni, a to je Skupština državne zajednice i Savet ministara, i koji stav će podržati: da se sa SAD potpiše bilateralni sporazum o izuzimanju američkih državljana od nadležnosti Međunarodnog suda ili će podržati stav, koji smo juče čuli, Evropske unije, da se, ako hoćemo u Evropu, moraju poštovati stavovi Evropske unije, a to su dve potpuno suprotne stvari.
Videćemo da li će ovaj skupštinski odbor raspravljati o tome, da li ćemo se oglušiti o zahteve Evrope za evropske integracije i zaključiti bilateralni sporazum sa SAD o izuzimanju američkih državljana od Međunarodnog suda za ratne zločine, Međunarodnog suda pravde koji je prošle godine formiran, ili ćemo sa SAD zaključiti taj sporazum i time nas udaljiti od evropskih integracija i svega onoga za šta se mi, nažalost, ili najveći deo ovde, samo deklarativno zalažemo, a kada treba doneti zakon, kada treba ispoštovati međunarodne konvencije, to se ne dešava.
To su sve stvari koje će biti testovi da se ispita i vidi naša spremnost za evropske integracije. Nadam se i mi ćemo to pitanje pred ovim odborom postaviti - da li će razmatrati jednu takvu odluku, bez obzira što je to u nadležnosti Saveta ministara.
(Predsedavajuća: Da li koristite sledećih 10 minuta?)
Ne, završavam.
Ali, s obzirom da mi imamo odbor za evropske integracije, da usklađujemo i harmonizujemo naše odnose sa Evropskom unijom, svakako treba voditi računa i o tome, bez obzira koliko se nekome činilo malim, ali veoma važnim pitanjem za našu buduću saradnju sa Evropskom unijom, jer mi kao DSS smatramo da dobri odnosi sa Evropskom unijom jesu naša budućnost i da ovo grubo kršenje stavova Evropske unije o potpisivanju sporazuma sa SAD-om o izuzimanju njihovih građana od Međunarodnog krivičnog suda nam ne bi ništa donelo i da bi nas udaljilo od evropskih integracija.