Dame i gospodo, uvaženo predsedništvo, gospodine ministre, kolega Bušetić je sa pravom primetio da je ova tačka suvišna, a pogotovo kada se radi o predlaganju ovakvih mera koje se donose. Da je bilo javne rasprave, a gospodin Pajtić malo pre navodi neku cifru od 9.000, a ne znam gde ih je našao i ko je to toliko informisan kada se zna da javne rasprave nije bilo, a onda ni ovog stava ne bi verovatno bilo.
Prvo, ako pogledamo delatnost obrazovanja i vaspitanja, onda se u okviru delatnosti obrazovanja i vaspitanja obavljaju kao predškolsko, a misli se na osnovno i srednje školovanje. Ako uporedite tačku 4. i tačku 6. videćete da su kontradiktorne. Tačka 4. je potpuno u redu, obrazovanje i vaspitanje koje odgovara stepenu razvoja i uzrasta deteta, odnosno učenika. Mi moramo uvek poći od psihofizičkih mogućnosti učenika i dozirati mu toliko koliko može da shvati. Sada ćemo mi jednom predškolcu ili jednom učeniku prvog razreda, pripremati ga za doživotno obrazovanje, objasniti mu da on to shvati. To je bio naš glavni argument, zbog čega tražimo da se ovaj stav menja i da glasi - podsticanje učenika za sticanje što višeg nivoa obrazovanja.
Ako bi me neko pitao ja bih ovaj stav brisao u celini, jer neko malo pre reče da li mi pripremamo nekoga da nešto radi u ovoj zemlji, da se bavi poljoprivredom itd. Ako je ovaj uzorak uzet iz neke zapadne škole, a sigurno nije, jer oni praktično omogućavaju dalje školovanje samo onima koji imaju mogućnosti, pre svega psihofizičke, a i mogućnosti koje pokazuje na ispitima. To je jedan od razloga zbog čega predlažemo da se ovaj stav menja.
Ovde, kada se govori kompletno o članu 2, mislim da treba shvatiti kod ove reforme da to utiče pre svega na onaj pokušaj, ono što imamo u predlogu Vlade, da prvi i drugi razred služe više za igru, a da kasnije mogu da se obrazuju, odnosno školuju. Ako naša deca polaze ranije u škole, a poći će sigurno sa šest godina, možda sada ne, ali za godinu, dve, tri, moramo stvoriti takve uslove, moramo naći neku sredinu između stanja koje je sada i stanja koje će biti.
Neodrživo je i jedno i drugo, niti ovo koje imamo sada, da nam učenici prvog razreda uče takve složene nastavne jedinice, po tako složenim programima, a i sada da stvaramo situaciju da se oni dve godine igraju. Pa, čak i da to uradimo mi nemamo uslova ni za igru. Pazite, da bi se deca igrala potrebno je stvoriti neke uslove u školi, a zna se koja su sredstva potrebna za to.