Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, vas šezdesetak i stotinak kartica prisutnih, danas raspravljamo o jednom jako bitnom zakonu, koji je reformski. Pozdravljam vas prisutne, gospodine Mićoviću i pozdravljam kartice.
Raspravljamo o jednom jako bitnom zakonu u ovakvom ambijentu i u ovakvom okruženju. Samo ću vas podsetiti, u reformi obrazovanja, da smo jedan predmet uveli, a to je bila veronauka, pa nam je trebalo toliko vremena, toliko pripreme, toliko je škripalo i tako je teško išlo, a celu reformu, celog sistema obrazovanja i vaspitanja treba da sprovedemo za neka dva meseca itd. No, živi bili pa videli. Ako zakon prođe videćemo kako će ići. Na žalost, eksperimenti na ljudima nisu dobri eksperimenti.
Ono što sam hteo, da vam takođe skrenem pažnju, to je na terminologiju kakva se koristi u ovom objašnjenju zakona. Jasna je terminologija, jer ste svi dobili pismo da katedre za srpski jezik i književnost nisu konsultovane, pa zato možete dobiti objašnjenje u stilu - sada važeći programi su zastareli i rigidni, u njima je previše partikularnih činjenica bez transferne vrednosti, oni su potpuno centralizovani. Dalje, kada se kaže - inkluzije marginalnih grupa, retencija sadržaja itd. Kada kažu - govori srpski da te ceo svet razume, ovo apsolutno nije pisano srpskim jezikom i srpskom terminologijom. Ako pretendujemo da reformišemo školstvo mislim da trebamo u duhu našeg jezika, naše tradicije i naših kulturnih vrednosti reformisati.
Ono što takođe želim da vam kažem i da se nadovežem na diskusiju gospodina Mitrovića i ministra Kneževića kada je u pitanju školstvu na području Kosova i Metohije, nisam izašao i nije mi namera da demantujem ministra i da branim tu činjenicu ili da tražim povećane plate. Prosvetni radnici dole neka dele sudbinu naroda koji živi dole i neka dele sudbinu ostalih prosvetnih radnika, ali ono što je bitno, prosvetni sistem one dece i roditelja, koji žele da se školuju po zakonima Republike Srbije, mora se očuvati i mora važiti. Drago mi je što je ministar to za ovom govornicom potvrdio, da će to važiti i neka važi i dalje. Kažem još jednom, niti tražim da plate budu 200%, niti dodatni materijalni troškovi, već tražim angažovanje i prisustvo tog ministarstva.
Jer, podsetimo se malo na kratko, bez patetike i demagogije, da su te albanske škole služile za sve moguće manipulacije, i za jednonacionalno trovanje, i za demonstracije, i za izvor svih mogućih problema i svega ostalog, tako da se mi ne smemo upuštati u tu priču. Ne pada mi na pamet da ponovo teram Albance da uče svoje škole, ne treba da nam dolazi Sveti Euđidio, Don Vinćenco, Palja itd, nego da mi imamo naš sistem školovanja za one koji hoće, a oni koji žele sistem školovanja po programu Tirane, Ankare, Teherana ili drugih, neka se tako i školuju. Tako da je to primedba, kažem još jednom, koju je ministar pomenuo, međutim, da ne budemo nedosledni, ima tu još dosta toga, nije prisutno dovoljno angažovanje po pitanju školskih odbora i, recimo, aktivnosti po pitanju izbora direktora i ostalog.
Nadam se da ovog puta nećete imati probleme u Ministarstvu, kakve ste prošle godine imali, kada su dolazili neki saveti roditelja i ostali, i kada vas je gospođa Srbijanka Turajlić usmeravala na, kako ona voli da im tepa, Mont, a to je skraćeno - Ministarstvo za obrazovanje, nauku i tehnologiju Kosova. Nama mont ne treba, mi imamo naše Ministarstvo prosvete i želimo da to tako i ostane. Hvala.