Na član 3, kako vidimo, ima dosta amandmana iz svih poslaničkih grupa, a i juče beše razgovora o njemu u načelnoj raspravi. Mislim da je koleginica pročitala ceo taj član, ističući ga kao primer dobro formulisanih ciljeva vaspitanja i obrazovanja. Gospodin Simonović je stavljao neke primedbe na jezičke, ali i na sadržajne nivoe ovog dela teksta.
Član 3. definiše ciljeve obrazovanja i vaspitanja. Utoliko je to jedan, pre bi se reklo dekleratoran, normativan član. Naš opšti utisak o ovom članu je da je Ministarstvo u prvi plan istaklo intelektualne sposobnosti i razvijanje svesti i da je delimično zanemarilo skladan razvoj svih sposobnosti, recimo, u sposobnosti deteta spadaju i imaginacija i intuicija. To je takođe deo nekog potencijala koje sadrži dete, tim pre što mi imamo i umetničke škole i škole koje trebaju da skladno razvijaju sposobnosti učenika. Dakle, ne da favorizuju jednu sposobnost na račun druge.
Mi smo se starali da član 5. nešto preciznije formulišemo nego što je ovde i da pomenemo, recimo, da bi među ciljevima obrazovanja moglo da bude i da se vaspitava moral i karakter. Nigde se ovde ne pominje karakter. Važno je da škola vaspita karakter čoveka. Nigde se ne pominje da razvijaju radnu disciplinu. Nigde se ne pominje ni svest o građanskim dužnostima. Pominje se samo svest o pravima.
To je zbog toga što mi se čini da je Ministarstvo u osnovi ipak naklonjeno jednom postmodernističkom konceptu kulture i ideologije. Dokaz za to je, recimo, da se nigde ne pominje reč istina, ni kao saznajna kategorija, ni kao morlana kategorija. U postmodernoj ideologiji ne postoji istina, postoji etički i moralni relivitizam i postoji samo ono što se zove diktatura ili diktat tolerancije.
Tolerancija je vrhovna dogma kojoj moraju svi da se podvrgnu, i ona se nameće kao suprotna svojoj suštini na jedan diktatorski način. U stavu 5. mislimo da je neprecizna formulacija, jer ne može stajati da se razvija svest od tradicije i kulture. Nema jedne tradicije i jedne kulture, ima više tradicija i više kultura. Mi smo predložili da se stavi srpske tradicije i kulture i da se stavi zapeta kao i tradicije i kulture, kao i nacionalnih manjina. Ovako imamo jedan neprecizno formulisan član. Koje tradicije, koje kulture? Recimo samo poostmodernističke. Ako kažemo srpske kulture, u svim njenim segmentima i slojevima i kultura i tradicija nacionalnih manjina, jer nacionalne manjine nemaju jednu tradiciju i kulturu, nego svaka svoju.
