OSMO VANREDNO ZASEDANJE, 11.06.2003.

4. dan rada

PRIVREMENE STENOGRAFSKE BELEŠKE
(neredigovane i neautorizovane)

REPUBLIKA SRBIJA
NARODNA SKUPŠTINA

OSMO VANREDNO ZASEDANJE

4. dan rada

11.06.2003

Sednicu je otvorila: Nataša Mićić

Sednica je trajala od 11:15 do 17:10

OBRAĆANJA

...
Građanski savez Srbije

Nataša Mićić

| Predsedava
Da li se još neko prijavljuje za reč po ovom amandmanu?  (Ne.)
Nema prijava za reč po ovom amandmanu.
Na član 88. amandman je podneo narodni poslanik Pal Šandor.
Da li želite reč? (Da.)
Vlada i Odbor za prosvetu nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Reč ima narodni poslanik Pal Šandor.

Šandor Pal

Ovde u članu 88. prvi stav kaže - Srednje obrazovanje i vaspitanje traje dve, tri ili četiri godine. Moja ideja je bila da se onaj nastavni program koji je inače predviđen za dve godine, ostvaruje tri godine, sa idejom da što više prakse ti đaci imaju, a pod kontrolom svojih nastavnika. Govorio sam o tome da su pravili gornji deo obuće, donji deo obuće, levu stranu obuće, desnu stranu obuće, a nisu znali cipelu da naprave.
Znači, nije moja ideja da se izbriše ova mogućnost od dve godine srednje škole, usmerena na bilo šta drugo, nego jedino na to da se poveća, jer sam računao da je to nedovoljan broj konkretne nastave, znači prakse, nego da se za tri godine ostvaruje nastavni plan i program predviđen za dve godine, a da imaju više onoga što je konkretna praksa. Znači, da znaju da ostružu jedan šraf, ako treba šraf da se ostruže, a da znaju da programiraju onu mašinu i strug, jer su takvi ti strugovi kojima se to radi, prema tome, da nauče nešto konkretno.
To je bila jedina moja ideja, pa bih ostavio poslanicima da se oko toga opredele. Ja moram priznati da nisam suviše tvrd u ovom zahtevu, ali mislim da ima mogućnosti i da ima razloga, tim pre što je ovo već za godinu dana produženo, opšte obrazovanje. Ako bismo dvogodišnji program ostvarili u tri godine, dobili bismo ljude koji bi bili vešti u konkretnim strukama, na pravi način. To je prosto moja ideja, ništa drugo.
...
Građanski savez Srbije

Nataša Mićić

| Predsedava
Da li se još neko prijavljuje za reč po ovom amandmanu? (Ne.) Nema prijave.
Na član 88. amandman je podneo narodni poslanik Vitomir Plužarević.
Vlada i Odbor za prosvetu su prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć, pa konstatujem da je ovaj amandman posao sastavni deo predloga zakona.
Na član 88. amandman sa ispravkom, zajendo su podneli narodni poslanici Branislav Ivković, Dragan Tomić, Stevan Gudurić, Zoran D. Nikolić, Slobodan Tomović i Milan Stanković.
Da li ima prijava za reč? (Ne.)
Podnosilac amandmana ne želi reč.
Da li neko drugi želi reč? (Ne.)
Na član 91. amandman je podnela narodna poslanica Vjerica Radeta.
Vlada i Odbor za prosvetu nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
...
Srpska radikalna stranka

Vjerica Radeta

Srpska radikalna stranka
Vlada nije prihvatila ovaj amandman sa obrazloženjem - amandman ne treba prihvatiti jer se ranijim uključivanjima u proces obrazovanja stvara veći prostor za fleksibilnije programe. Iz ovoga obrazloženja ja ništa nisam razumela. Doduše, ko može da razume ovu vladu. Ja i dalje tvrdim ono što je napisano u obrazloženju našeg amandmana, da niko nema prava da deci oduzme jednu godinu bezbrižnog detinjstva, a da dete koje krene u prvi razred onovne škole sa sedam godina,  može mnogo u životu da postigne, imamo mnogo primera.
Ja sam krenula u osnovnu školu sa sedam godina i mesec i po dana, Pravni fakultet sam završila sa 22 godine. Ne vidim gde mi je to uskraćeno, neka mogućnost da se blagovremeno obrazujem onoliko koliko sam ja mislila da je potrebno.
Reći ću vam primer čoveka, čiji primer zaista zaslužuje da bude primer svima, to je gospodin dr Vojislav Šešelj, koji je rođen 11. oktobra. Znači, kada je pošao u prvi razred imao je sedam godina, jedan mesec i 11 dana. Taj čovek je u 23 godini bio doktor nauka, u tridesetim godinama je postao univerzitetski profesor, ozbiljno se bavi i bavio svojim poslom, ozbiljno se bavio naukom i u okviru svog naučnog delovanja, u dosadašnjem svom radnom veku, otkrio čak dva plagijatora. Jedan je bio u Sarajevu, Brana Miljuš na fakultetu političkih nauka, i zbog tog otkrića su ga jurili Fuad Muhić, Hambija Pozverac, Hakija Pozverac, Branko Mikulić. Ovde je otkrio još jednog plagijatora, to je Stevan Lilić. Taj plagijat je potvrđen odlukom Vrhovnog suda Srbije i zbog tog otkrića, gospodine ministre, vi ste progonili i proterali profesora Šešelja sa Pravnog fakulteta.
Bez obzira na onaj vaš čuveni ultimatum, on ili ja, vi ste uspeli zbog trenutnih okolnosti da ga oterate sa Pravnog fakulteta, ali niste uspeli da mu oduzmete ni doktorsku titulu, ni univerzitetsko zvanje, ni sve ono što je on postigao, iako je u prvi razred osnovne škole krenuo sa nešto više od sedam godina.
O svemu tome, o načinu na koji ste isterali profesora Šešelja sa fakulteta, gospodine ministre, možda ste zaboravili, ja sam ona koju je Vojislav Šešelj, sa ovlašćenjem, slao kod vas da uzmem onaj akt u Ministarstvu koji mu niste dali, a sve novine su o njemu pisale....
(Predsednik: Tema i vreme. Upozoram vas da ste prekoračili dozvoljeno vreme.)
Ja sam ona koja vam je donela knjigu u kojoj je to sve opisano, DOS-manlijski sejmeni na Pravnom fakultetu.
...
Građanski savez Srbije

Nataša Mićić

| Predsedava
Da li se još neko prijavljuje za reč po ovom amandmanu? (Ne.) Nema prijave.
Na član 92. amandman je podneo narodni poslanik Pal Šandor.
(Pal Šandor sa mesta: Povlačim svoj amandman.)
Povlačite? Konstatujem da je narodni poslanik Pal Šandor povukao amandman na član 92. Predloga zakona.
Na član 92. amandman je podneo narodni poslanik Milovan Radovanović.
Vlada i Odbor za prosvetu nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Reč ima narodni poslanik Milovan Radovanović.

Milovan Radovanović

Srpska radikalna stranka
Dame i gospodo narodni poslanici, poslanička grupa Srpske radikalne stranke podnela je amandman na član 92, da se u prvom stavu predloženog amandmana, predloženog člana, brišu reči: "i položenim završnim ispitom u skladu sa posebnim zakonom", a odnosi se na upis u prvi razred srednje škole, lice sa stečenim osnovnim obrazovanjem.
Ovim amandmanom tražimo da se ne uvodi institut, odnosno kategorija polaganja završnog ispita u osnovnoj školi, takozvana ranije "mala matura". Mi pominjemo da je potrebno da se uvedu reforme u školstvu, ali ne na ovakav način i sa ovim rešenjima, u većem broju slučajeva, kao što su u predlogu zakona. Lica koja se upisuju u srednju školu su još neformirane ličnosti, u psihoemocionalnom, intelektualnom smislu i fizičkom, što je manje važno u ovom primeru. U periodu osnovnog obrazovanja, osam godina kasnije, po ovom predlogu zakona i devet godina, učenici su imali vremena i bezbroj prilika da pokažu stepen svog znanja i onoga što su naučili.
U jednom momentu polaganja završnog ispita, mlađi maloletnici kao još neformirane ličnosti, podložniji su u tom trenutku polaganja ispita, afektnijem raspoloženju, odnosno neraspoloženju, strahu, tremi, stresu, prisustvo različitih emocija, pa time mogu, kroz ocenu koju dobiju na polaganju, da izražava pogrešnu naučenost materije, odnosno gradiva od strane učenika, upravo zbog svih ovih psihoemocionalnih stanja u trenutku polaganja ispita.
Ne može u jednom ili eventualno u dva dana učenik da iskaže svoje pravo znanje, bez obzira da li je ono negativno ili pozitivno. Možda će vama ličiti malo preoštro, ali ako u Skupštini dolazi do trgovine mandatima, može doći do trgovine ocenama, upravo u jednom ili dva dana polaganja završnog ispita.
Gospodine ministre, već znate da je Sveti arhijerejski sinod Srpske pravoslavne crkve predložio da se povuče iz procedure Predlog zakona o osnovama sistema osnovnog i srednjeg obrazovanja.
Na kraju da vas pitam, gospodine ministre, da li je tačno, a u štampi je pisalo da je Ministarstvo prosvete i sporta, a i vi kao resorni ministar, donelo odluku da se učenicima, članovima Adventističke verske sekte omogući polaganje ispita 16. u ponedeljak, a ne 14, jer je 14. u subotu, a to je sekta koju popularno u narodu zovu "subotari"?
...
Građanski savez Srbije

Nataša Mićić

| Predsedava
 Da li se još neko prijavljuje za reč o ovom amandmanu? (Da.)
Reč ima narodna poslanica Gordana Pop-Lazić, zamenik predsednika poslaničke grupe SRS.

Gordana Pop-Lazić

Srpska radikalna stranka
Ne daj Bože da ste to odobrili, jer u zakonu jasno piše da sva deca polažu istog dana prijemni ispit.
Što se tiče upisa učenika u srednju školu, SRS se zalaže za to da nema ni kvalifikacionih ispita, ni završnih ispita. Mi smo čak i na onom nivou srednjeg obrazovanja, znači, kada deca završe srednju školu ili gimnaziju, da se, ako se matura zadrži, da se onda oslobađaju od prijemnog ispita i da deci treba dati mogućnost da upišu željenu školu, pa da se onda kroz školovanje utvrdi i da samo shvati da li je napravilo pravi izbor ili nije. Dakle, prva godina univerziteta je besplatna za sve učenike, svako da se upiše tamo gde želi, a onda ako ne da prvu godinu, da ide u vanredne studente i da to onda bude ekonomska cena studiranja.
Takođe, smatramo da, obzirom na belu kugu koja vlada u Srbiji, nije dobro da decu dodatno opterećujemo i ono malo dece što imamo, treba da se trudimo da im sačuvamo psihofizičko zdravlje i ne treba prerano da ih šaljemo u školu, ne treba mnogo često da ih proveravamo da li su ocene koje imaju, a stekli su ih za devet godina učenja, da li su bile realne i pravedne ili im je neko poklanjao ocene. To je smisao ovog završnog ispita koji nema nikakvu razliku u odnosu na prijemni ispit, nije šija nego vrat, imaš prijemni, odnosno nemaš ga, ali imaš završni ispit i sada ste to u ovoj prelaznoj fazi predvideli da se prijemni ispit polaže tamo gde su deca učila osnovnu školu da ne bi taj momenat bio naročito značajan za njih i da bi pokazali adekvatne rezultate.
Ima drugih načina za tako nešto, treba deci eventualno neke testove jedanput u tri meseca, na svakom tromesečju dati, neki standard koji je propisan i tu bi mogli profesori da koriguju i sebe, kao i đaci i da vide da li su dotadašnje ocene bile adekvatne njihovom znanju ili nisu, a da oslobodimo decu ove tenzije, jer, verujte, ima primera da roditelji maltene u karantinu drže decu pre polaganja prijemnih ispita, a to će biti i kod ovih završnih ispita. Toliko se diže ta tenzija da li će položiti ili neće, sa koliko bodova, sa kakvom ocenom, da sve manje postaje smisao znanja, a sve više smisao postaje ta ocena i ta prolaznost, a to onda utiče i na međuljudske odnose između tih mladih ljudi. Nemate sada više prilike da dete hoće nekome nešto da pomogne ili nekome nešto da šapne, taj konkurent, znači, sve vodi ka tome da ga individualizujemo, umesto da idemo ka nekoj širini gde on postaje deo zajednice.
Dakle, mi smo protiv tih koncepcijskih završnih ispita i prijemnih ispita, treba ceniti ono što su deca pokazala i ceniti, na kraju krajeva, i rad nastavnika i ocenu nastavnika, a za usaglašavanje nekih standarda i kriterijuma moraju da se nađu neki drugi načini.
...
Građanski savez Srbije

Nataša Mićić

| Predsedava
 Da li se još neko prijavljuje za reč o ovom amandmanu? (Nema prijava.)
Na član 95. amandman je podneo narodni poslanik Pal Šandor.
Da li ima prijava za reč? (Da.)
Vlada i Odbor za prosvetu nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Reč ima narodni poslanik Pal Šandor.

Šandor Pal

Radi se o sledećem, nema razloga da se udžbenici, ako idemo ka spiritualizaciji granica u Evropi, nastalih u nekoj drugoj sredini, molim vas, uz posebno odobrenje ministra, ne koriste u našim školama. To je suština mog amandmana, kao što se udžbenici, recimo, nastali u Srbiji, koriste u Bosni, u Mađarskoj, u Rumuniji, kao što se udžbenici nastali u Austriji koriste u Italiji, kao što se naši udžbenici koriste u Austriji i u Nemačkoj i u drugim zemljama, nema razloga da uz posebno odobrenje ministra takvi udžbenici ne mogu da se koriste, pogotovu ako ćemo imati specijalističke gimnazije ili neke druge škole, gde prosto postoji neki broj udžbenika koji je na stranom jeziku bolji i nema razloga da se eventualno pravi udžbenik zbog malog broja đaka koji ide u tu specijalističku gimnaziju ili školu, logično je da uz posebno odobrenje ministra, a to je njegovo diskreciono pravo, da kaže - ovaj udžbenik odgovara kvalitetu, ovaj udžbenik ne može, a ovaj udžbenik može, da navede razloge ili da ih ne navede.
Ja bih molio da prihvatite taj moj amandman, jer mislim da ima smisla.