DEVETO VANREDNO ZASEDANjE, 25.06.2003.

5. dan rada

PRIVREMENE STENOGRAFSKE BELEŠKE
(neredigovane i neautorizovane)

REPUBLIKA SRBIJA
NARODNA SKUPŠTINA

DEVETO VANREDNO ZASEDANjE

5. dan rada

25.06.2003

Sednicu je otvorila: Gordana Čomić

Sednica je trajala od 11:05 do 18:00

OBRAĆANJA

Joca Arsić

Poštovane koleginice i kolege poslanici, u ime poslaničke grupe SPS podneo sam amandman na član 9. sa predlogom da se član 9. briše.  Da podsetim samo kako glasi član 9: "Za postupanje u predmetima krivičnih dela iz člana 2. ovog zakona nadležan je Okružni sud u Beogradu, kao prvostepeni. Za odlučivanje u drugom stepenu nadležan je neposredno viši sud".
Prvo, ovde se na jedan interesantan način pravi razlika. Fomirali smo specijalno tužilaštvo, formiramo specijalne službe u MUP-u za otkrivanje i pribavljanje dokaza oko moguće učinjenih ratnih zločina i dela koja su suprotna propisima koji regulišu ljudska prava. Sve ovo smo napravili posebno: posebno tužilaštvo, posebnu jedinicu MUP-a, posebne prostorije, posebnu zatvorsku jedinicu. Jedino smo ostavili Okružnom sudu u Beogradu nadležnost da sudi o ovim delima. Ne razumem u čemu je ovde razlika.
Po Krivičnom zakonu, na koji se pozivamo, na čitavu Glavu DžVI, nadležni za ovaj posao su okružni sudovi. Mi imamo podosta okružnih sudova. Zbog čega smo izabrali Okružni sud u Beogradu, a nismo, recimo, ovlastili Okružni sud u Novom Sadu ili Okružni sud u Nišu, ili okružni sud u bilo kom gradu gde postoji okružni sud? Da li je razlog zbog toga što će sudije koje sude ovu materiju dobijati veće plate i imati određene beneficije kada je u pitanju staž osiguranja, odnosno način da se na jedan kvalitetniji način zbrinu sudije ovih sudova. Ne razumem zbog čega je porebna ova razlika i ovlašćenje da to radi isključivo sud u Beogradu. Iz ovih navedenih razloga, ako je to jedini razlog, onda nema potrebe da ovo ne rade svi okružni sudovi koji mogu da postupaju.
Druga stvar koja je vrlo bitna u ovoj stvari, to je drugi stepen. Ovde se kaže da će za postupanje u drugom stepenu biti nadležan neposredno viši sud. Koji viši sud? Ne kaže se koji viši sud, da li je to Vrhovni sud, da li su to apelacioni sudovi? Mi ovde pričamo da nismo imali dovoljno novca, produžili smo rok da se formiraju apelacioni sudovi, nemamo dovoljno prostora, nemamo dovoljno novca, nemamo organizacionih rešenja, nismo mogli da formiramo apelacione sudove, a ovde izdvajamo 252 ili 202 miliona, ne znam tačno, za ovaj poseban sud, ovu alternaciju Haškog suda u Jugoslaviji; nismo ta sredstva usmerili da profunkcioniše ono što je potrebno ovoj državi, za koju se svi zalažu i kažu da treba da bude pravna, da funkcionišu drugostepeni sudovi, odnosno apelacioni sudovi.
Ovde nije gospodin ministar da objasni zbog čega ta sredstva i ta energija nisu uloženi da se formiraju apelacioni sudovi, kao drugostepeni sudovi, već se ovde stavlja jedno rešenje u ovom posebnom zakonu, gde se kaže: "drugostepeni sud", a ne kaže se koji.
Po nama, razlozi su potpuno nepotrebni da se na ovakav način organizuje ovo tužilaštvo i sve ovo što je ovim zakonom predviđeno, jer sve ovo postoji u već važećoj krivičnoj materiji i sve se to sudovalo i radilo. Neki primeri su ovde navođeni. Radili su to i vojni sudovi. Za sve ono što je učinjeno kao prekršaj, što se protivi pravilima rata, radili su. Niko nije izneo taj podatak, dokle, kako i na koji način je to urađeno što se tiče vojnih sudova, koji su takođe bili nadležni i kojima je prestala funkcija stvaranjem ove kvazidržave ili nedržave.
...
Demokratska stranka

Gordana Čomić

| Ministarka za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog | Predsedava
Da li se još neko od ovlašćenih učesnika javlja za reč? (Ne.)
Na član 10. amandmane, u istovetnom tekstu, podneli su narodni poslanici Nataša Jovanović i Dragan Jovanović.
Vlada i Odbor za pravosuđe i upravu predlažu da se amandman odbije, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Podnosilac amandmana želi reč.
Reč ima narodna poslanica Nataša Jovanović.
...
Srpska napredna stranka

Nataša Jovanović

Nepodnošljiva je pojedinim poslanicima iz ostatka DOS-a moralna superiornost srpskih radikala kada govore o Predlogu ovog zakona, za koji tražimo da se od prvog do poslednjeg člana briše. To nije smešno, gospođice Anđelković, to je žalosno, iz prostog razloga što je ovaj zakon, o kome vi niste od jutros slušali, nešto čega bi se svaki normalan i pošten građanin Srbije, ili građanka, kako vi to u novom govoru volite da kažete, postideo.
Članovi 9. i 10. regulišu nadležnost i organizaciju sudova. Tu dolazimo do jedne jasne konstrukcije koju je u svojoj glavi smislio Vladan Batić, kao ministar za pravosuđe i upravu, a prenebregao je već usvojeni Zakon o organizaciji sudova. Mi u našoj poslaničkoj grupi imamo ugledne, eminentne pravnike, a naročito ljude koji i te kako poznaju situaciju u našem Okružnom sudu u Beogradu, u sudovima širom Srbije, a mi poslanici iz SRS, kao i poslanici drugih opozicionih stranaka, svedoci smo vašeg načina kadrovisanja po pitanju imenovanja ljudi na funkcije sudija.
Sada, postavlja se pitanje, prvo, kako će gospodin Radoslav Baćović, koji se preporučio nedavno i izabran je za predsednika Okružnog suda u Beogradu, a preporučio se tako što je bio na čelu RIK-a... To je onaj isti gospodin koji nije želeo da postupi po Zakonu o izboru predsednika Republike i da strankama, odnosno učesnicima u izbornom procesu dostavi jedinstveni birački spisak, iako je na to bio obavezan. To je onaj isti gospodin koji je protivno Zakonu o izboru predsednika Republike udaljio, samo iz njemu poznatih razloga i vama naročito, gospodina Zorana Krasića i gospođu Vjericu Radetu iz daljeg rada Izborne komisije. To je taj isti gospodin koji je slučajno sudija, a pre svega je slikar. Gospodin koji najčešće posećuje slikarske izložbe, počev od Pariza pa redom, i mi ne bismo imali ništa protiv da je on neki čovek koji je poznat u sferi umetnosti, neko ko je stekao neko bogatstvo ili neko ko se opredelio za tu oblast, ali u pitanju je predsednik Okružnog suda kome ste vi poverili sada, ovim zakonom, i verujete da će on nepristrasno, uz sudije koje iz reda tog suda bude imenovao, da sudi srpskim junacima i srpskim herojima.
Da ste pročitali bar deo onoga što je u svojoj knjizi "Ideologija srpskog nacionalizma", a to je jedinstveno delo za jednu naciju, jednu državu, napisao dr Vojislav Šešelj, vi biste odmah stali protiv načina da se dođe do ovog zakona, jer neprijatelji srpstva su kroz vekove veličali srpsku vojsku, naše oficire i govorili o tome kako smo mi hrabri ljudi. Čak je 1912. godine, upućujući jedan dopis u Carigrad, Džavid-paša rekao: "Protivu Srba ne možemo ništa, jer je srpski vojnik nepobediv". Disciplina, odvažnost i hrabrost srpskih vojnika je nešto što nas je kroz vekove krasilo. Vi sada unapred kroz naslov ovog zakona, kroz ovakav način angažovanja sudija Okružnog suda, hoćete da kažete da su Srbi zlotvori, da su zlikovci i da su počinili neke ratne zločine.
Vi znate za naš stav. Od momenta kada je ustanovljen Haški tribunal, još u vreme dok je tužilac tog antisrpskog tribunala bila Luiz Arbur, predsednik naše stranke je tražio da ode u Hag i rekao je da su dobrovoljci Srpske radikalne stranke bili najdisciplinovaniji i da smo mi za to da ako je neko bilo gde eventualno počinio neki zločin da mu se sudi pred domaćim sudovima.
Šta će onda nama pozitivni zakonski propisi, šta će nam Osnovni zakon o krivičnom postupku, šta će nam Zakon o uređenju sudova i šta će vam nesrećni Baćović na čelu Okružnog suda, kada ćete vi na ovaj način, kroz ucenjivanje sudija, da ih naterate da budu u ovom specijalnom odeljenju, odnosno da budu sudije koje će da sude srpskim herojima i onima koji su ostavili svoju decu i svoje žene kod kuće, svoje majke i sestre i išli da brane srpske zemlje? Kako ćete to da ih naterate i kako će to gospodin Baćović da ubedi svoje kolege iz Okružnog suda da pristanu na tako nešto, na nešto što je najnečasnije?
Moguće je da ste zbog toga pre 15 dana sa sumnjivom skupštinskom većinom izglasali Zakon o lustraciji, da biste mogli da ucenjujete sudije i da biste mogli da naterate ljude, kojima to čast ne dozvoljava, da moraju da rade i da učestvuju u ovome što je nečasno, ali svejedno, jedan njihov protest više, protesti koji su danas izraženi u Beogradu i sve ono što će dalje da se dešava u ovo vrelo leto, a naročito s početka jeseni, razbiće vam se o glavu i to će definitivno biti vaš kraj.
...
Demokratska stranka

Gordana Čomić

| Ministarka za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog | Predsedava
Da li se još neko od ovlašćenih učesnika javlja za reč? (Ne.)
Na član 11. amandmane, u istovetnom tekstu, podneli su narodni poslanici Petar Jojić i Ljubomir Mucić.
Vlada i Odbor za pravosuđe i upravu predlažu da se amandman odbije, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Reč ima narodni poslanik Petar Jojić.
...
Srpska radikalna stranka

Petar Jojić

Srpska radikalna stranka
        Dame i gospodo narodni poslanici, Srpska radikalna stranka neće podržati Predlog ovog zakona iz razloga što je u Osnovnom krivičnom zakonu naše zemlje predviđeno u glavi DžVI da postoje krivična dela, od člana 146. pa sve do člana 155, koja upravo regulišu i sadrže sve oblike povrede međunarodnog prava i ratnog prava, što obuhvata ratne zločine i genocid. Za ta krivična dela u Osnovnom krivičnom zakonu predviđena je najteža kazna, i to kazna zatvora i do 40 godina: protivpravno ubijanje i ranjavanje neprijatelja, zatim ratni zločin protiv civilnog stanovništva, takođe 40 godina, ratni zločin protiv ranjenika i bolesnika - do 40 godina, ratni zločin protiv ratnih zarobljenika, takođe, i da ne nabrajam dalje.
Smatram da nije bilo potrebe donositi jedan propis ukoliko je našim krivičnim zakonodavstvom predviđeno da se za ova krivična dela mogu izricati krivične sankcije, da Zakon o krivičnom postupku predviđa način i postupak za otkrivanje, suđenje i izvršenje krivičnih sankcija kada je pitanju ratni zločin.
Nije jasno zašto se u javnost ne izađe sa podatkom koliko ima ratnih zločinaca u ovoj državi. Ako se predlaže donošenje jednog zakona, mora biti jedno obrazloženje, i to obrazloženje koje treba u javnosti da se sazna - jer imamo brojne ratne zločince, pa je potrebno da se donosi ovakav zakon. Ovim zakonom vrši se uznemiravanje javnosti, a pogotovo pripadnika Vojske Jugoslavije, pripadnika policije i dobrovoljaca koji su učestvovali u odbrani svoje otadžbine.
U članu 11. Predloga zakona predviđa se da će Okružni sud i predsednik Okružnog suda u Beogradu da donosi pravila o postupku i načinu vođenja procesa protiv onih lica koja treba da odgovaraju za ratne zločine. Mislim da onaj ko sudi ne može donositi pravila postupka. To se nigde nije dogodilo da sud koji primenjuje određeni zakon treba sam sebi da propiše pravila postupanja.
Ministar Batić se zalagao, i vidim da se zalaže i dalje, za suđenje za ratne zločine šiptarskim teroristima. Ne znam zašto mu ne pođe za rukom i zašto Vlada ne stane iza ministra, zašto nadležni organi ne preduzmu određene aktivnosti i mere da se ova ideja, ovaj predlog i ovaj zahtev ministra realizuje. Mislim da je u redu njegovo zalaganje, ali to treba i da se realizuje.
Dame i gospodo narodni poslanici, da li će se suditi za ratne zločine šiptarskim teroristima koji su počinili brojne zločine prema srpskom narodu i prema našoj zemlji?
Vi znate, radi podsećanja, šta je sve učinjeno za 78 dana na teritoriji Kosova i Metohije i na teritoriji naše države, šta je NATO pakt uradio, da je za 78 dana, sa 1.200 aviona sa 26.289 letova, lansirao preko 2.900 bombi i projektila i oko 1.000 krstarećih raketa, tako da je na teritoriju Srbije bačeno oko 22.000 tona najrazornijeg eksploziva, od čega 152 kontejnera sa 35.450 bombi zabranjenih međunarodnim konvencijama.
Posledice agresije su bile izuzetno katastrofalne. Ubijeno je preko 2.500 naših građana, preko 10.000 je ranjeno, 30% je ubijeno i 40% ranjeno od toga dece. Uništen je 121 industrijski objekat, 600.000 radnika ostalo je bez posla, a oko dva miliona građana bez egzistencije. Više od 480 škola, fakulteta i objekata za studente je uništeno i oštećeno. Oštećeno je 77 domova zdravlja i 30 bolnica, uništeno je i oštećeno preko 7.000 javnih i stambenih objekata.
Spaljeno je preko 40.000 srpskih kuća, a preko 200.000 Srba je iseljeno sa Kosova, a preko 700.000 Srba je proterano sa područja Republike Hrvatske.
Dame i gospodo, predsednice, završavam. DOS-ova vlast je pustila iz zatvora 1.900 šiptarskih terorista.
(Predsedavajuća: Pet minuta.)
Pustila je ova vlast i Brovinu, za šta apsolutno nije bilo mesta. Bili su dostupni našim organima i mislim da je i njima trebalo suditi. Ova ideja ministra Batića, u svakom slučaju, trebalo bi da se realizuje i bilo bi dobro kad bi se šiptarski teroristi svi našli pred licem pravde.
...
Demokratska stranka

Gordana Čomić

| Ministarka za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog | Predsedava
Molim vas da vodimo pažnju o Poslovniku.
Ministar pravde u Vladi Republike Srbije, gospodin Vladan Batić.

Vladan Batić

Uvaženo gospođo predsedavajuća, dame i gospodo narodni poslanici, povodom ovoga što je rekao uvaženi kolega Jojić samo da kažem nekoliko detalja. Ovaj zakon pruža mogućnost da se sudi svima onima koje je pomenuo gospodin Jojić. Drugo je pitanje realnog odnosa snaga, drugo je pitanje mogućnosti da se neka lica nađu pred našim pravosudnim organima, imamo li mi moći i snage da to realizujemo. Ali, kao i što kolega Jojić zna, postoji mogućnost suđenja u odsustvu. Postoje razni mehanizmi i međunarodne pravne pomoći. Nijedan zločin neće ostati nekažnjen.
Ja sam se zalagao, zalažem se i zalagaću se da se sudi Tačiju, Haradinaju, Čekuu i svima drugima. Ponavljam još jednom, ne samo zato da bi oni odgovarali za svoje ratne zločine, nego i zbog toga da ne bi ispalo da je tobožnja borba OVK ili UČK na Kosovu bila navodna borba za neko nacionalno oslobođenje Albanaca na Kosovu i Metohiji, jer bi to imalo reperkusije po budućnost Kosova i Metohije. Ako ceo svet bude znao da je to nešto što se stvara krvlju, zločinom, terorom, ratnim zločinima, onda će i pozicija i budućnost biti drugačija, a ne onako kako albanski teroristi žele.
Uostalom, meni ne morate spočitavati promenu stava i promenu optike i mislim da to gospodin Jojić i nije želeo. Reći ću samo nešto da vas podsetim. Ja sam tadašnjoj tužiteljici Haškog tribunala, Luiz Arbur, podneo krivičnu prijavu protiv Havijera Solane. To su preneli svi mediji. Ja te principe i te stavove ne menjam, jer zločin je zločin, ma ko da ga je počinio. Naravno, drugi je problem dokazivanja, svedočenja, izvođenja dokaza, mogućnosti da se neke stvari procesuiraju ili ne. Ali, de fakto, ovaj zakon pruža bar neku dozu realnih mogućnosti da se zločini koji su počinjeni na našu štetu, a pre svega na prostorima Kosova i Metohije, koji je još uvek integralni deo Srbije i državne zajednice Srbije i Crne Gore, procesuiraju pred našim pravosudnim organima.
Kad sam već za ovom govornicom, želim da kao ovlašćeni predstavnik predlagača kažem da prihvatam amandman narodnih poslanika Đorđa Mamule i Dragana Jočića na član 2. i amandman istih poslanika na član 3. Hvala.
...
Demokratska stranka

Gordana Čomić

| Ministarka za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog | Predsedava
Reč ima narodni poslanik Ljubomir Mucić, po Poslovniku je trebalo da dobijete reč pre ministra. Izvinite, moj previd.

Ljubomir Mucić

Gospođo Čomić, gospodine ministre, evidentirane kartice, dame i gospodo narodni poslanici, ovo namerno kažem imajući u vidu da već pet minuta, dok čekam, brojim da u sali ima 71-72 poslanika, 85 kartica. Ima više i biće nas još više.
Što se tiče amandmana, podneo sam amandman na član 11. ovog zakona i predložio sam da se ovaj član briše, imajući u vidu sve ono što je ovom prilikom ovde istaknuto od mojih kolega poslanika Socijalističke partije Srbije i sa te strane mogu da kažem da povodom ovog obrazloženja koje je dostavljeno od strane Vlade, ja bih sugerisao nadležnom odboru Skupštine, kada mi kao poslanici predlažemo i podnosimo amandmane na više članova sa istim obrazloženjem, nama se amandmani vrate, imajući u vidu da su podneti mimo Poslovnika i mimo zakona.
Mogu da kažem da u 90% izveštaja Vlade stoji - Vlada ne prihvata amandman iz razloga navedenih u svom obrazloženju datom za neprihvatanje amandmana narodnog poslanika Gordane Pop-Lazić na član 1; pa tako sve do kraja, sve se ne prihvata zbog Gordane Pop-Lazić. Zaista, ako ja podnosim amandman kao poslanik Socijalističke partije Srbije, nemam ništa protiv, ali zaista mogu da kažem - iz ranijeg obrazloženja po podnetim amandmanima. Ne mora stalno da se ponavlja Gordana Pop-Lazić.
Podneo sam amandman na član 11. koji se odnosi na nadležnosti i organizaciju sudova, odnosno na formiranje jednog posebnog odeljenja u Okružnom sudu u Beogradu, gde se formira posebno odeljenje za obavljanje administrativno-tehničkih poslova, poslova vezanih za zaštitu svedoka i oštećenih i obezbeđenje uslova za primenu procesnih odredaba ovog zakona (u daljem tekstu: posebno odeljenje). Rad posebnog odeljenja uređuje se aktom koji donosi predsednik Okružnog suda u Beogradu, uz saglasnost ministra nadležnog za poslove pravosuđa.
Da li je to potrebno i da li je to jedan novi sud u okviru našeg pravosudnog sistema? Da li u našem pravosudnom sistemu i organizaciji pravosuđa postoji takav oblik sudske vlasti i koja je svrha formiranja ovog odeljenja? Zašto da se formira samo u Beogradu? Imali smo suđenje za ratne zločine, čini mi se, u Prokuplju u nadležnosti jednog okružnog suda. Ko je obavljao administrativne i druge poslove na području ovog suda? Zašto smo donosili Zakon o organizaciji sudova, ako uvodimo sve specijalne sudove, sud i tužioca i odeljenje za borbu protiv organizovanog kriminala, sada je sud za ratne zločine, sledeće što je nagovešteno je suzbijanje i borba protiv privrednog kriminala, posle toga će biti novi oblik borbe protiv drugog kriminala ...
Znači, pravosuđe će biti rascepkano po svim oblastima i nedaćama koje ovaj srpski narod, u prethodnom periodu a i ovom periodu, susreću. Ko će odgovarati za propast srpske države i srpskog naroda? Da li ćemo i za to formirati jedan poseban sud, jedno posebno specijalno odeljenje, koje će ove dosadašnje nedaće utvrđivati i predlagati mere protiv onih koji su u prethodnom periodu do toga dovodili?
Interesantno je takođe, za formiranje ovog posebnog odeljenja i funkcionisanje tih novih službi, koje treba da se organizuju u okviru toga, potrebno je izdvojiti iz posebnih sredstava u budžetu 50 miliona dinara do kraja 2003. godine. Da li postoji saglasnost Ministarstva finansija? Da li postoji mogućnost, u skladu sa Zakonom o budžetskom sistemu? Ova sredstva, kada smo razgovarali o memorandumu i budžetu za 2003. godinu, nisu ni pominjana, ni u okviru pravosuđa, ni u okviru tekuće budžetske rezerve, ni oko drugih budžetskih sredstava.
Iz tih razloga mislim da je u ovom trenutku obezbeđivati iz budžeta dodatna finansijska sredstva za funkcionisanje jednog posebnog ovakvog odeljenja i jedne ovakve službe u ovom trenutku ekonomski neopravdano. Šta ako nadležna služba Ministarstva unutrašnjih poslova ne bude utvrdila da ima tih ljudi protiv kojih postoji sumnja ili će biti okrivljeni? Znači, finansiraćemo nešto što ...
(Predsedavajuća: Pet minuta.)
... u ovom trenutku nije opravdano.
...
Demokratska stranka

Gordana Čomić

| Ministarka za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog | Predsedava
Da li se još neko od ovlašćenih učesnika javlja za reč? (Da.)
Reč ima zamenik predsednika poslaničke grupe Srpske radikalne stranke, narodna poslanica Gordana Pop-Lazić.