Reč ima narodna poslanica Gordana Pop-Lazić, zamenik predsednika poslaničke grupe SRS.

Dame i gospodo narodni poslanici, SRS je više puta, gotovo bezbroj puta upozoravala na neprihvatljiv put i porazne rezultate koje će doneti Ustavna povelja, Zakon o sprovođenju Ustavne povelje, kakve će sve nove nevolje doneti to ekonomiji i jedinstvu državne zajednice.
Ovaj zakon, kao i drugi dokumenti koje smo uz zakon dobili i koji su prezentovani Skupštini za ovu tačku dnevnog reda o tzv. harmonizaciji ekonomskih sistema, predstavlja neposrednu formu daljeg razbijanja jedinstva kapitala i ekonomije.
Iz principa ovih zakonskih odredbi koje su predmet današnjeg razmatranja jasno je da nema ni zajedništva, odnosno zajedničkog tržišta i slobode kretanja robe, ljudi, usluga i kapitala. Svi ovi dokumenti su put sa teškim nacionalnim, ekonomskim i demokratskim posledicama po obe države, odnosno po obe republike i ne doprinose učlanjenju naše zemlje u Evropsku uniju, mada je do sada ova dosovska vlast učinila sve da nas što više udalji od evropskih standarda koji su uslov za članstvo u Evropskoj uniji, odnosno za integraciju.
Srpska radikalna stranka je za poslednje tri godine bezbroj puta upozorila da na postojećim osnovama nema približavanja Evropi na onaj pravi i racionalan način, na način koji ne bi štetio našoj ekonomiji i našoj državi.
Mislim da je sada, pogotovo nakon atinskog samita, više nego jasno da su srpski radikali bili u pravu kada su konstantno upozoravali da naša zemlja ne može postati ravnopravna članica Evropske unije razarajući svoju ekonomiju, svoju zemlju, prodajući Srbe Hagu i čineći druge antiekonomske i antidemokratske ekvilibristike.
Treba da se podvuče ovde da u Solunskoj deklaraciji, koju su sačinile stare i nove članice Evropske unije i zemlje zapadnog Balkana, stoji da puna saradnja sa Haškim tribunalom, a to podrazumeva rad na svim otvorenim pitanjima, uključujući transfer svih optuženih za ratne zločine koji bi trebalo da omogući napredak bez odlaganja. Sada je jasnije zbog kojih razloga je Havijer Solana, nakon potpisivanja Beogradskog sporazuma, izjavio "On dovodi Srbiju i Crnu Goru na značajan korak bliže Evropskoj uniji". To je rekao 16. maja 2002. godine, a u svetlu atinskog samita ova izjava i njegovo nakazno delo na našem prostoru postaje farsa za nazadovanje i samouništavanje naše zajednice.
Predlagač zakona o Akcionom planu harmonizacije ekonomskih sistema i drugih pratećih akata nameće ekonomske improvizacije koje prete daljem uništavanju naše ekonomije i perspektiva po tom osnovu. Uslovljavaju neko buduće članstvo u Evropskoj uniji usvajanjem ovih akata, a prikrivaju i prenebregavaju odluke Solunske deklaracije, čiji je sadržaj jasan i bez nekih novih obećanja. Evropska unija je još jednom u Porto Karasu jasno istakla da će zemlje zapadnog Balkana postati članice Evropske unije kada ispune tzv. kopenhagenske kriterijume, a to su stabilne demokratske institucije, koje mi još uvek nemamo, pravna država, koju takođe nemamo, poštovanje ljudskih i manjinskih prava, koje smo, doduše, uvek imali, tržišna ekonomija i preuzimanje svih obaveza koje proističu iz članstva.
Srpska radikalna stranka ovog puta upozorila bi DOS da prestane sa zloupotrebama neminovnosti našeg uključivanja u Evropsku uniju i sa lažima da to zavisi od njihove vlasti i afera koje se uporno nameću i fabrikuju. Narodu Srbije je sada više nego jasno da su za članstvo u Evropskoj uniji potrebni ekonomski i demokratski preduslovi, odnosno konkretni rezultati koji se ne mogu garantovati i obezbediti harmonizacijom ekonomskih sistema, koji se danas ovde predlažu u Skupštini.
Ovi dokumenti, ovako kako izgledaju, samo nas udaljuju od evropskih i drugih integracija i svetskih tokova kapitala. Dokumentima koje danas razmatramo stvaramo neke normativne preduslove koji udaljuju našu zemlju od Evropske unije i savremenih kriterijuma kapitala i razvoja, stvarajući nepremostive ekonomske prepreke bržem uključivanju naše zemlje u Evropsku uniju, Svetsku trgovinsku organizaciju i druge svetske organizacije.
Priča o nekakvoj studiji izvodljivosti nakon usvajanja ovakve harmonizacije predstavlja jedan alibi praktično za produbljavanje krize između dve države u državnoj zajednici Srbija i Crna Gora. Iluzija koja se nameće ovom harmonizacijom dovela je na marginu autoritet Skupštine Srbije, jer je način povlačenja dokumenta bio ponižavajući za poslanike, a poražavajući za predlagače. Ne treba da podsećam, danas sam već izašla po Poslovniku da to reklamiram, sami smo krivi što nas Vlada više uopšte ne uvažava.
Iz dnevne štampe smo mogli da vidimo da Evropska komisija u Briselu nije prihvatila naše dokumente o harmonizaciji, a da istovremeno i Crna Gora nije ovakve i slične dokumente stavila na dnevni red na sednicu svoje skupštine. Dvadeset šestog juna 2003. godine je održan sastanak u Briselu posvećen načinu harmonizacije i tu je dodatno... Rekla sam da nije prihvatio dok je zakon bio u proceduri, pa je povučen zbog toga što je ponovo zakazan taj sastanak u Briselu, a vi ste nam dali neki dodatni materijal na osnovu koga možemo neke dodatne zaključke da izvedemo i dali ste sebi rok u dogovoru sa njima da u naredne tri godine, odnosno po isteku tog perioda od tri godine, ponovo usaglašavate ono što do sada nije usaglašeno.
Gledajući u celini sadržaje tarifnih stavki koje se predlažu kao usaglašene, usaglašene uz pomoć Evropske komisije, potpuno je netačna tvrdnja koju ste izneli da je njima postignuta zaštita standarda stanovništva i jedne i druge članice državne zajednice i očuvanje privrednih potencijala pre svega. Ocenjujući u celini neostvarene i nedostignute reforme predložene carinske i očekivane vancarinske mere zaštite, duboki platni deficit prema inostranstvu, ne treba da zaboravimo da je dvogodišnji minus 2001. i 2002. godine negde oko 7,38 milijardi dolara, da je procena da će ovogodišnji biti veći od 5 milijardi dolara, da imamo pad industrijske proizvodnje, pad životnog standarda, zaposlenosti i mnoge druge negativne tokove.
Mi možemo jedino da zaključimo da današnjim predlogom Akcionog plana harmonizacije stvaramo uslove za nezadrživo nastavljanje i jačanje negativnih tendencija koje vode ka daljem haosu u sveopštoj krizi koja vlada u društvu, uključujući političku krizu.
(Predsedavajuća: Da li koristite i sledećih deset minuta?)
Da. Predložene tarifne stavke definitivno stvaraju uvozne uslove za uništenje produkcije i izvoza većine industrijskih i poljoprivrednih proizvoda.
Kada pogledamo carinske stope za veštačka đubriva, svima je jasno da se opraštamo od njihove proizvodnje. Takođe nije dovoljno poznato šta je Evropska komisija naredila da se učini sa 56 strateških poljoprivrednih proizvoda Srbije, a to su meso, šećer, jestivo ulje, pšenica, kukuruz, brašno, raž, ovas itd. U kakvoj je vezi sa ovom sferom takozvane harmonizacije izjava ministra za ekonomske odnose za inostranstvom države Crne Gore Slavice Milačić, nakon povratka iz Brisela, da je između ostalog, opet citiram - dogovor vlada Srbije i Crne Gore i zvaničnika u Briselu o ukidanju kvota za uvozne poljoprivredne proizvode bolje rešenje od prethodno utvrđenog Akcionim planom o harmonizaciji ekonomskih odnosa, jer kvote i ostale mere vancarinske zaštite narušavaju prinicip transparentnosti i ograničavaju slobodu trgovine. To je ona izjavila 28. juna 2003. godine. Mogli ste to da pročitate u "Politici".
Srpska radikalna stranka ističe da je upravo ovo mera i najbolji dokaz kako se pokušava ostvariti harmonizacija između dve države članice, a posebno se otvara prostor i stvaraju uvozni uslovi koji će u sferama robe široke potrošnje, jer su povoljniji uslovi na primer za video rekordere, mobilne telefone i drugo, dovesti do dalje poplave na našem tržištu tih proizvoda iz inostranstva i biti dodatni neposredni impuls negativnom spoljnotrgovinskom bilansu.
Srpska radikalna stranka evo i ovim putem i na ovaj način postavlja pitanje kako i iz kojih izvora pokriti i, što je ne manje važno, zašto carinskim stopama doprinosimo ovom nekontrolisanom uvoznom haosu, kako se tome suprotstaviti? Poseban komentar zaslužuje možda opredeljenje da električna energija ima predviđenu usaglašenu stopu od 0%; sigurno je da savremena događanja u elektroprivredi i sve ovo što se sada u EPS-u dešava ima neposredne veze sa ovim opredeljenjem; negativne posledice se samo mogu predvideti, kakve će one zaista biti to ćemo moći tek nakon izvesnog perioda da utvrdimo i da nekako izmerimo.
Već dve godine postavljamo pitanje - kako to mi uvozimo električnu energiju, kakva je tu uloga Vuka Hamovića i drugih? Bespoštednoj kritici ove nakaradne i nedozvoljene politike posvetili smo i nekoliko članaka u našem stranačkom listu "Velika Srbija", jer nemamo gde drugde, obzirom da cenzura vlada u Srbiji i da za srpske radikale nema mesta ni u kakvim izveštajima. To šta mi mislimo više dnevnu štampu ne interesuje, novinare da, ali njihove glavne urednike očigledno ne, pa onda sve što mislimo o pojavama u društvu naravno štampamo u stranačkom listu u ograničenom tiražu, a kome dođu pod ruku, kako čujemo, čita se iz ruke u ruku, ljudi mogu da se upoznaju sa mnogim pojavama i posledicama tih pojava.
Upozoravamo takođe da se na terenu električne energije ne doprinosi harmonizaciji, već se zajednički uništava ovaj vitalni kompleks i potencijal, pre svega Srbije. Predložene carinske stope, nekoliko stotina tarifnih oznaka koje imamo, neminovno doprinose nastavku prakse i većeg snaženja carinsko - graničnih aktivnosti između Srbije i Crne Gore, koje ne poznaju zemlje Evropske unije među sobom, a evo ovde nam je predstavnik Vlade rekao nešto suprotno - da administrativnih granica neće biti, odnosno da će biti pomerena nakon usvajanja ovog akcionog plana.
Dakle, nije teško zaključiti da upravo ciljevi današnjeg predloga koji ovaj naš parlament razmatra nisu harmonizacija, već najbrži put ka razbijanju zajedništva i za razaranje proizvodnih potencijala, pre svega Srbije. Ovi i drugi nesporni razlozi govore u prilog ocene da je posao urađen odoka, bez ekonomsko - socijalnog opravdanja, haotično i parcijalno, jednom rečju neodgovarajuće, pogrešno i nakazno.
Mi naravno nećemo moći da podržimo ovaj predlog zakona iz razloga koje sam već navela i koje će moje kolege upotpuniti u raspravi, kroz tri amandmana koje smo podneli na Predlog zakona, ali pre svega zbog toga što će se ovaj zakon odraziti negativno na platni bilans koji će nastati, a time i izazvati pritisak na cene devizne rezerve i kurs dinara. Negativni efekti ovog zakona će se odraziti, sigurna sam, i na budžet, na pojedine privredne grane, da ne nabrajam, imaćemo prilike u daljoj raspravi kroz amandmane to da konkretizujemo, da sada ne trošim vreme na to.
Crna Gora je takođe, po nama, u procesu harmonizacije zaštitila sve svoje pojedinačne robe koje proizvodi, to je zaključak koji se nameće, dok srpska pregovaračka strana nije uopšte ili nije dovoljno uspela da se izbori da vodi računa o vitalnoj domaćoj proizvodnji, uključujući u to i uspešna preduzeća u privatnom sektoru, i onima koji su već krenuli putem restrukturiranja.
Kako će povećanje zaštite proizvoda iz Crne Gore uticati na srpsku privredu, na neke privredne grane, to je već posebna priča, za one koji se bave strukom. Nešto bismo mogli u tom smislu, pogotovo kad se radi o aluminijumu ili gvožđu i čeliku, da pretpostavimo, ali opšti utisak je da pregovaračka strana Vlade Republike Srbije nije uspela u tim pregovorima da zaštiti vitalne interese Republike Srbije i privrede Republike Srbije, pogotovo u onim granama koje sam nabrojala i pogotovo za one proizvode kao što su meso, brašno, ovas, pšenica i tome slično, i da će sigurno te štetne posledice da se odraze na kraju i na budžet Republike Srbije.
Zbog svih ovih razloga poslanici Srpske radikalne stranke neće podržati ovaj predlog zakona i nećemo glasati za ovaj zakon. Hvala.

Pre nego što završimo prepodnevni deo rada sednice, obaveštenje da će se sednica Zakonodavnog odbora Narodne skupštine Republike Srbije održati danas u pauzi, u sali jedan u prizemlju.
Određujem pauzu.
Prvi prijavljeni govornik u popodnevnom delu je narodni poslanik Miodrag Stamenković. Hvala vam.
(Posle pauze - 15,25)

Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, nastavljamo rad sednice u popodnevnom delu. Molim vas da, radi utvrđivanja kvoruma potrebnog za rad, ubacite svoje identifikacione kartice u poslaničke jedinice za glasanje.
Konstatujem da imamo kvorum za rad.
Reč ima narodni poslanik Miodrag Stamenković, ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe Nova Srbija.

Uvažena potpredsednice, gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, žao mi je što trenutno nema nijednog od aktera i promotera ovog zakona o kome danas diskutujemo, zato što imam ozbiljne primedbe, u dobrom delu, ali hajde da pođemo redom.
Poslanička grupa Nove Srbije je upozorila na samom startu kada smo krenuli sa diskusijom o ovoj našoj državi, odnosno kada smo govorili o polaznim osnovama za pisanje Ustavne povelje upozorili smo na to da je država koju formiramo totalno nefunkcionalna i da će Srbiju mnogo koštati. Mi nismo glasali za Polazne osnove, nismo glasali ni za ostale dokumente. Međutim, nismo od toga pravili jeftinu priču, pa da gromoglasno govorimo o programu za samostalnost Srbije, a uključujemo se svuda gde možemo, kako bismo što je moguće više umanjili štetu koju ćemo imati od te države, takve kakva jeste.
Nažalost, poslednjih par nedelja, u jeku govora o akcionom programu, u štampi, a i u diskusijama naših rukovodilaca se uopšte ne pojavljuje teza, a to je, ako se mi, dame i gospodo, pridružujemo Evropskoj uniji, a komisija Evropske unije je sebi dala šest meseci da napravi studiju o izvodljivosti ovog našeg akcionog programa, da li se bilo ko ozbiljan u ovoj državi pozabavio našom studijom o izvodljivosti i time koliko će nas koštati ovakav korak.
Pre nedelju dana se pojavio jedan kratak napis, gde je guverner Dinkić na nekoj petoj strani jednog časopisa u sredini sa tri reda rekao da će nas to koštati oko 300 miliona dolara. Svaka čast guverneru Dinkiću. Međutim, ne znam koliko on zna o bankarstvu, a o privredi očigledno ne zna ništa, koštaće nas mnogo više.
A propo ovih koji dobaciju, samo da citiram jedan dokument Vlade Srbije, a to je program reformi Ministarstva za veze sa inostranstvom, na strani 17. se kaže: pošto smo mi pre ovog imali proces liberalizacije spoljno-trgovinskkog režima, pri čemu je prosečna carinska stopa svedena na 9,5%, rečeno je u tom istom programu da je ta carinska stopa jedna od najnižih za sve zemlje u okruženju i da svrstava tadašnju SRJ u zemlje koje su na području Balkana najdalje odmakle u procesu liberalizacije spoljne trgovine. Kakva je bila cena te liberalizacije spoljno-trgovinskog režima?
U istom materijalu nešto niže se kaže - generalno posmatrano u proteklom periodu liberalizacija na tržištu bila je praćena otklanjanjem nekih unutrašnjih cenovnih dispariteta, a što je dovelo do velikog broja negativnih efekata i porasli su troškovi poslovanja, porasli su gubici u privredi. Povećan je trgovinski deficit. Dat je onda onaj pregled koji svi već znamo, pa da od 5. oktobra do današnjeg dana imamo spoljno-trgovinski deficit od 8,5 milijardi dolara, a što Srbija od postanja nije imala.
Gospodin potpredsednik Vlade jutros na Odboru za finansije, kada sam ga pitao da li se znaju prosečne carinske stope u novom usaglašenom programu, rekao je - 7,5%. To je još 2% dole. Možete li da predstavite sebi koliko za nacionalnu ekonomiju znači 1% skidanja zaštitnih carina? To pre svega za privredu koja je potpuno nepripremljena.
Kakvu privredu imamo? Početkom 2002. godine, bilo je neko svetlo na kraju tunela, krenuo je privredni rast, krenuo je proces privatizacije, sve je izgledalo malo ružičastije. Međutim, u drugoj polovini 2002. godine imamo nagli pad zainteresovanosti za privatizaciju, privatizovana preduzeća nisu dala nikakav efekat, a osnovni efekat je trebalo da bude rast proizvodnje. Tokom ove godine imamo čak, a mogao bih da kažem, drastični pad proizvodnje i to za prvi tri meseca 6,4%, a na pet meseci je to negde ispeglano na 3,7%. U ovoj godini sigurno nećemo postići rast bruto društvenog proizvoda od 5% koji je neophodan da bismo mogli da servisiramo dugove. Vi znate kakvi su dugovi.
Sada, na sve to, dolazi još jedan teret na takvu nepripremljenu privredu, privedu koja je samo nekim procentom, a da ne kažem promilom efikasnija ukoliko se to postiglo privatizacijom, obaramo carinske stope. Pljuštale su izjave u smislu niko nije oštećen, svi su zadovoljni. Nisam imao nameru da duže diskutujem, ali me je potpredsednik iziritirao jednom izjavom danas, a koja je verovatno usledila na moju diskusiju na Odboru za finansije, ovde, za ovom govornicom, izrekao je da je naš tekstil posebno zaštićen. Sada ću vam reći koja je to jadna zaštita.
U strukturi naše, ne samo tekstilne, nego kompletne proizvodnje, kompletne industrije, imamo malo finalizera i mnogo velikih kapaciteta koji, i ako su u obliku kombinata, ne prave završne proizvode. Kada je u pitanju tekstil, od 125.000 radnika tekstila, 80.000 radnika radi u segmentu; iako su to ogromna preduzeća, ne finaliziraju gotove proizvode u obliku gotovih odevnih predmeta, već finaliziraju pređu i tkaninu. To su upravo proizvodi koji po ovim sada usaglašenim carinskim stopama spadaju u najniži nivo, do 5%. Odgovor je bio, a zašto bismo mi repromaterijal, a pređa i tkanina su sada repromaterijal, štitili, pa mi štitimo samo finalizere.
Da li znate koje finalizere štitimo? Evo opet jedan dokument i izveštaj Privredne komore. Da vam ne čitam druge stavke. Dovoljan vam je "Todor" iz Vrnjačke Banje. Tokom 2002. godine je uvezao tri miliona 707.000 dolara, izvezao milion i 280.000 dolara: negativni saldo od dva i po miliona. Tipičan finalizer. Takve ćemo štititi. Zato ćemo tu našu primarnu industrijsku proizvodnju, sada govorim o tekstilu, garantujem vam, ugasiti ovakvom zaštitom, ne dajući joj šansu da se restrukturira. Nisam za to da se bezgranično neko štiti, ali sve carinske stope koje su usaglašene za tekstil stupaju na snagu u avgustu. Naša industrija je potpuno nepripremljena.
(Predsedavajuća: Da li koristite sledećih 10 minuta?)
Koristiću i sledećih 10 minuta. Zar nismo mogli da i tekstilu damo dve godine da uhvati vazduha, da se privatizuje, da se restrukturira to što može da se privatizuje, a zbog čega je to potrebno. Nije tekstilna grana ove privrede i ove države, dame i gospodo, i nije tekstilu perspektiva u Koreji, Kini i Turskoj. A propo toga ništa ne pričam, evo ga podatak. "Distrikt Karti" - jedna od najznačajnijih industrijskih zona u regiji - Emilija - Romanja u Italiji. U toj industrijskoj zoni, gde su isključivo trikotažeri, ima 1.871 preduzeće. Sa 10.430 zaposlenih, proizvodi milijardu i 143 miliona evra. Samo ta industrijska zona izvozi 359 miliona evra. U toj industrijskoj zoni takvi finalizeri ne mogu da funkcionišu ako pored njih nema "Prata". Zašto? Zato što su tamo oni koje mi sada gasimo kod nas, kao "Leteks" iz Leskovca i svi ostali koji treba da budu okosnica za formiranje industrijskih zona jer proizvde repromaterijal.
Prema tome, nažalost, ova država se jedne industrijske grane odriče. Baca je na đubre, 125.000 ljudi, od toga će preživeti nešto konfekcionara i nešto trikotažera, ali gro te industrije koji treba da bude okosnica razvoja malih i srednjih preduzeća, to je tek period koji sledi pred nama, biće veoma brzo sa katancem.
Uzgred budi rečeno, ova vlada imam utisak da ne komunicira sama sa sobom. Nemam vremena da vam govorim o podacima, šta je u strategiji industrijskog razvoja napisalo Ministarstvo nauke, tehnologije i privrednog razvoja, šta je rađeno u različitim strategijama, to nikakve veze nema sa ovim današnjim zakonom. Ova Vlada se ponaša kao da nikakvu generalnu strategiju nemamo i ne znamo šta hoćemo sutra.
Još jedna stvar, mislim da odražava suštinu ne samo ovog zakona, nego kompletno naših reformi. Danas ministar Đelić na Odboru za finansije reče da ovaj naš zakon, odnosno akcioni program ima operativno - tehnokratski nivo. Tačno. Šta je suština? Izgleda da je problem Vlade Srbije onaj deo, a to je više od polovine Srbije koja je nezaposlena, siromašna, grca u dugovima, radi ili ne radi u firmama koje su pred likvidacijom. Zamislite sreće kada ne bi bilo tog dela. Mi bismo mogli sutra u Evropu.
Ako bismo operativno-tehnokratski deo, odnosno nivo zakona sproveli svuda, taj deo kao rak-ranu odsečete i odbacite. Međutim, gde su tu ljudi. Našim reformama se već zameralo da u njima nema čoveka. Mi nismo socijalističko društvo, ali smo društvo u takvim problemima da socijalnu komponentu ne možemo zanemariti. Ne znam, ali izgleda da neki nisu gledali sa prozora pre neki dan kada je jedna gomila upozoravala, upravo na taj deo da se moramo okrenuti ljudima i njihovim problemima, inače će od transparenata ostati samo motke, već viđeno.

Reč ima narodni poslanik Velimir Simonović, a posle njega narodni poslanik Veroljub Arsić.

Dame i gospodo, pre neki dan dobio sam kao i svi vi gomilu papira, podebeli spisak svega unutra, što  nisam čitao. Bilo mi je jasno, da su štampani udžbenici od tog papira, onda bi mnoga siromašna deca dobila bar po jednu knjigu besplatno. To je naša realnost, ali za mene jedino što je normalno, a to je ako imamo državu koja se zove Srbija i Crna Gora, to je da se carina plaća samo na spoljnim granicama, a unutra nema nikakvih carina. Pošto to ne želi aktuelna vlast u Crnoj Gori, mi nemamo kuda nego da tako postupamo da pravimo nekakve aranžmane, carinske propise.
Ono što dolazi do mene i do svih vas, bio je nedavno dobar članak u "Politici" kako izgleda ta administrativna carinska linija. Administrativna carinska linija, to je prava državna granica. Lepo je opisano šta se tamo dešava, koliko se čeka da prođe neki kamion sa robom, kako se naplaćuje carina i kada čovek pokaže dokument da je platio carinu negde u Srbiji, kako se naplaćuju nekakve špediterske itd. usluge. Jednostavno se kaže da morate da platite uslugu takvu i takvu. Ljudi ne znaju zašto to da plate.
Prema tome, stvar je daleko ozbiljnija, nego kada ovako to sve posmatramo zajedno. Pratiću ovu raspravu i verovatno ću glasati za ovaj zakon. Odlučiću da li da glasam, ali verovatno ću glasati samo zbog dvojice ljudi, a to su Mićunović i Koštunica, koji su iskreno želeli da se ova država formira i ako može i da se održi. Pri tom, od Beogradskog sporazuma pa naovamo učinjena su znatna odstupanja. Sama Ustavna povelja i zakon o njenoj primeni su izneverili duh Beogradskog sporazuma. Neki se čak i odriču svojih potpisa itd. Pomenuta dva političara i dalje pokušavaju da se ta država održi, da se razvija ako može, da se jednog dana možda zaista dođe do nekakve harmonizacije na koju mislim, da se carina plaća samo na spoljnim granicama.
Međutim, ako ne dođe do promena vlasti u Crnoj Gori naše šanse su u tom predlogu veoma slabe, jer crnogorski aktuelni političari, uopšte ne kriju šta je njihov krajnji cilj. I, ako do promena tamo ne dođe, oni će verovatno taj cilj i ostvariti i sve će ovo pasti u vodu, i sve smo to uzalud uradili, ali kao što rekoh, to je naša realnost, nemamo kud, pokušaćemo pa kako ispadne na kraju. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Veroljub Arsić, a posle njega Zeldžo Hurić.

Dame i gospodo  narodni poslanici, stav Srpske radikalne stranke je da je najbolje da se ovakav zakonski predlog nije nikada ni našao u srpskom parlamentu, da o njemu pričamo. Jer, on u svakom slučaju proizvodi dve negativne posledice; jedna je političke, a druga ekonomske prirode. Ova političke jeste da Crna Gora sa ovakvim zakonima zaokružuje svoj državni sistem, svoju secesionističku politiku i, ako već ne možemo u tome da je sprečimo, ne vidim razloga da je ovakvim zakonskim predlozima u tome pomažemo, da se stvara još jedna srpska država.
Ona druga posledica ekonomske prirode, koja takođe ima svoju težinu i svoje posledice, sve ovo što je predlagač napisao, sve do ovog dela - oblast harmonizacije, treći naslov, a šta se tu u stvari harmonizuje, jeste skrivanje od onog pravog. Pravi razlog za ovakav jedan zakon je baš carina.
Slušao sam ovde gospodina Jovanovića, potpredsednika Vlade, i čudi me da potpredsednik Vlade može ovakve stvari da priča o svojoj privredi, o svojoj ekonomiji i o radnicima i građanima čije je interese on dužan da štiti. Prvo da izjavu da država neće više da svojom carinskom politikom štiti proizvođače koji ne mogu sami sebe da finansiraju, već se stalnim dotacijama i donacijama iz budžeta na određen način izdržavaju.
On u tom slučaju, kao član Vlade, ne prihvata ni svoju ličnu odgovornost za stanje - zašto je to tako, pa je nabrojao tu da su poljoprivreda i industrija - IMR, "Zmaj", Industrija motora DMB itd. Moram da kažem da jedan od razloga za to jeste baš politika koju vi vodite. Odrekli ste se naših tržišta na kojima smo bili prisutni decenijama i okrenuli se zapadnom tržištu, na kome nemamo šta da tražimo. Industrije nam nisu kompatibilne, oni su daleko ispred nas po tom pitanju. Ostaju nam zemlje bivšeg Sovjetskog Saveza, zemlje Bliskog istoka, koje ste vi proglasili za neprijateljske, fundamentalističke, tu je i Kina, koje ste se isto tako odrekli, značile su za našu privredu i industriju značajno tržište, na kome smo mogli da radimo.
Isto tako me iznenađuje njegova izjava kada je u pitanju tekstilna industrija; pa kaže - nećemo više da štitimo njihove visoke cene u oblasti tekstilne industrije, kada je uvozni tekstil mnogo jeftiniji. Pa jeste, gospodinu Jovanoviću, ali opet i za to vi imate svoj deo odgovornosti. Razumeli smo se dobro.
Pitajte se prvo zašto je cena domaćeg tekstila veća. Veća je zato što naši kapaciteti rade sa 10-15% od stvarnih i normalno je da su troškovi za tako malu proizvodnju enormno visoki. To je taj problem da jednostavno naša privreda ne zna šta će sa tržišnim viškovima, onda ih ne proizvodi, dolazi do gomilanja obaveza, isplaćivanja plata radnicima. Znate da je veoma teško danas smanjiti radnu snagu u društvenim preduzećima koja se privatizuju itd. I opet moram da kažem - onaj drugi deo odgovornosti jeste otud što država ne daje subvencije preduzećima koja izvoze. A taj strani tekstil je jeftiniji zato što država iz koje potiče plaća svom proizvođaču da ga izveze bilo gde.
Jeste tako, nemojte da klimate glavom. Sećam se iz vremena pre ratova i ovih ružnih stvari da je stara SFRJ za svaku stavku koja se izvezla plaćala 5% premije. Jeste. A, vi ništa ne plaćate. Ili, ako ništa drugo, imali su bar poreske olakšice po pitanju poreza na dobit, da dobit koja je ostvarena izvozom ne ide u osnovicu za oporezivanje.
A ova vlada, znači, jedini prioritet ima da priča i predstavlja narodu kako se unapređuje demokratija, kako idemo u Evropsku uniju, kako se guramo u nju, a u suštini zamagljujemo stvari pred svojom sopstvenom javnošću i izbegavamo sopstvenu odgovornost za ono što se dešava sa našom privredom.
Mi ne možemo da očekujemo da ćemo da živimo kao lon država, znači da uvozimo sirovinu, da pravimo gotov proizvod i da ga izvozimo napolje. Jedino što nam preostaje jeste proizvodnja sa domaćom sirovinom, domaćim finalnim proizvodom, to je ono što puni budžet, gospodine Jovanoviću, a ne krediti. To je ono što narodu daje standard, a ne obećanja za Evropsku uniju, a jednim ovakvim zakonom mogu samo da vam kažem da je Crna Gora dobila maksimum onoga što je tražila, a da je Srbija ostvarila minimum onoga što nije trebalo ni da se ostvaruje.

Reč ima narodni poslanik Zeldžo Hurić, a posle njega Dušan Cvetković.