Zahvaljujem se gospodinu Mihailoviću. Ja sam zamenik predsednika poslaničke grupe. Želeo bih sada, pošto se nadam da sam uz dovoljno argumenata uputio apel i poziv poslaničkoj grupi G17 plus da povuče ovaj predlog sa dnevnog reda, sačeka prvu narednu sednicu i da ga onda stavi na dnevni red, jer onda će postojati kakav - takav pravni osnov za izglasavanje ljudi na rukovodećim mestima u Narodnoj banci Srbije.
Ja sam ovde doneo izvod iz intervjua gospodina Jelašića, i to nedavni izvod, da bih vas vraćao u političku istoriju Srbije. Doneo sam izvod od iz njegovog intervjua datog radiju B92 17. februara 2004. godine. Evo šta kaže gospodin Jelašić, a onda ću vam precizno pročitati, tačnije citirati ono što piše u članu 28. Zakona o Narodnoj banci Srbije.
Na pitanje novinara – vi ste trenutno direktor banke HVB za Srbiju, gospodin Jelašić odgovara: "Ne, ja jesam trenutno zaposlen u banci, ali što se tiče direktorskog mesta to naravno zavisi od ishoda izbora za guvernera".
Čekajte, ljudi, da li se on to igra, da li se šali sa narodom, sa građanima Srbije? Da li on, da ne kažem zavitlava, zamajava celokupan srpski narod i sve građane ove zemlje? U zavisnosti od toga hoće li da bude izabran, biće ili neće biti direktor, a ostaće zaposlen svakako, i sada da ne pravimo analogiju između njegovog zaposlenja u HVB banci i članstva u političkoj stranci G17 plus.
Ako je moguće, dakle, ako se kaže u zakonu i jasno stoji da morate da budete funkcioner G17 plus, pa nas njegove partijske kolege eto ubede i kažu da nije funkcioner, on je samo član, mi možemo da kažemo jeste ili nije, slažemo se ili se ne slažemo, ali ovde nema da se slažemo ili ne slažemo, jer zakon kaže da guverner ne može biti član upravnog ili nadzornog odbora, spoljni saradnik banaka, drugih finansijskih organizacija i revizorskih organizacija. Čak ni spoljni saradnik banke ne može da bude. On otvoreno kaže – da, ja sam zaposlen. To mu ne pada na pamet, i to u trenutku kada je već na izvestan način proglašen za kandidata za guvernera Narodne banke Srbije.
Znači, on nipodaštava i čak svojim ponašanjem pokušava da ponizi svakog građanina Srbije i da mu kaže – da, ja sam taj koji može da radi šta hoće, mogu da radim kako hoću, a vi ste ti koji mi ne možete ništa. Takvo ponašanje ne može da se dozvoli. Ovo je nešto što je potpuno protivzakonito, ali potpuno protivzakonito.
Kaže gospodin Jelašić, slušajte opravdanje da li tu ima konflikta interesa. Citiram njegove reči, da ne bude zabune. Vrlo precizan transkript skinut je sa sajta B92: "Da sam ove dve nedelje, koliko sam bio u banci HVB, ja sam proveo više dana u Beču nego u Beogradu. Dakle, što se tiče konkretnog posla ja za ove dve nedelje kod jednog komintenta, kod jednog klijenta nisam bio". To je stvarno neverovatno. Smeju se ljudi, a mnogi bi od muke plakali i taj čovek....
Nadam se da niste čuli, gospodine predsedavajući, jer verujem da bi ste reagovali na ovu zastrašujuću upadicu poslanika Demokratske stranke Srbije. Neću da stičem poene i da ponavljam to što ste rekli, zato što se nadam da nikada više to nećete izgovoriti.
Što se tiče usklađenosti sa zakonom ili ne, poslanici G17 plus očigledno o tome ne vode naročitu brigu, a ni kandidat za guvernera Narodne banke Srbije se mnogo zbog toga ne sekira. Znate li koji su ključni razlozi zbog kojih se on prihvata te funkcije? Ponovo čovek sam kaže, ne izmišljam ja. Kaže da je prvi razlog taj što je ostao dužan, da pročitam, da ne bude da sam izmišljao: "Imam moralnu obavezu prema svim onim ljudima koji su zajedno sa mnom napustili Narodnu banku". To je prvi razlog. Drugi razlog je obaveza prema njegovim kolegama, prema Mlađanu Dinkiću, profesoru Labusu i drugim ljudima koji će raditi na tim reformama. To su njegova dva razloga. Gde je razlog da se pomogne građanima Srbije, da se uradi nešto za ovu zemlju? To ne postoji, to njega ne interesuje. On ima privatne razloge i ne brine mnogo o tome.
Nećemo da vas napadamo i da ga napadamo sa argumentacijom da li mu je ime Markije Lasit ili Radovan Jelašić, jer znam da ćete mi reći – od kad ti, Vučiću, nisi za to da dođe Srbin iz Mađarske ili iz bilo kog drugog dela u našu zemlju, ali je zanimljivo da je posle dobijanja državljanstva gospodin Jelašić, 6. decembra 2000. godine, potpisao je tadašnji savezni ministar unutrašnjih poslova gospodin Živković, dakle samo 13 dana posle toga taj čovek je postao viceguverner Narodne banke.
Hajde da vidimo šta piše u biografiji gospodina Jelašića, osim fantastičnih podataka o tome gde je radio i kako se školovao, a svi imaju takav kurikulum vite (curriculum vitae). Moram da kažem da je zanimljivo da nismo pročitali kako su i zašto uništene četiri najveće srpske banke i ko je doneo takvu političku odluku.
Kako i na koji način je formirana i sa kojim kapitalom i na koji način su vršene dokapitalizacije u Nacionalnoj štedionici. Šta ga to preporučuje za takvo mesto? Ništa.
Ono što je zanimljivo, takođe, u Zakonu o Narodnoj banci Srbije se jasno kaže kada govorimo o ljudima iz Saveta Narodne banke Srbije da ne mogu biti funkcioneri političkih organizacija. Hoćete li mi reći ili kako ćete tumačiti član zakona po kome ćete mi reći da ministar finansija u vladi u senci nije funkcioner političke stranke? Ako možete i takvo tumačenje da mi izvedete, bilo bi dobro.
Dakle, lično poštujem gospodin Cvjetićanina, nemam ništa protiv njega, nikada nije napao niti loše rekao nešto o SRS. Ne razumem samo šta je smešno u svemu tome, ali, ne brinite, sledeći put ćete se još više smejati posle izbora, ali ćete to sa balkona da gledate, a ne odavde iz skupštinske sale, pa ne brinite za to.
Problem kod gospodina Cvjetićanina je taj što je on funkcioner Demokratske stranke Srbije i ne može kao funkcioner DSS-a, kao i još neki koji su funkcioneri G17, poput gospodina Dobromirova, dakle, pa će opet reći, nije funkcioner, možda je član ili nije član. Tumačite kako hoćete. Važno je da građani Srbije to čuju i konačno saznaju, pa ih možda ubedite da i Radovan Jelašić nije blizak G17 ili nije član ili nije možda jedan od najboljih prijatelja najužeg rukovodstva G17. Dakle, to je direktno kršenje zakona. To je najdirektnije kršenje zakona, pa to neko mora da sankcioniše, ko će drugi ako neće poslanici u Narodnoj skupštini Republike Srbije.
Pozivam i poslanike, neka zaborave na vladajuću većinu, neka sada razmišljaju o poštovanju zakona. Pozivam i poslanike SPS-a da ovog puta ne misle na svoja obećanja o formiranju Vlade i na ono što su se unapred dogovarali, kao i neke druge poslanike u Skupštini Srbije, da glasaju po svojoj savesti i da glasaju po pravu i pravdi, pa će im biti jasno da svideo im se ili ne gospodin Jelašić, ili bi ko od predstavnika Saveta Narodne banke Srbije, ne može i ne sme da dobije zeleno svetlo od Narodne skupštine, iz prostog razloga što je to suprotno Zakonu...
(Predsedavajući: Molim vas, vreme.)
... o Narodnoj banci Srbije. Zahvaljujem se, gospodine Mihailoviću, na vašem strpljenju, samo bih voleo da su ovi iz vlasti imali više poverenja i da su dopustili Gordani Pop-Lazić da vodi sednicu, a mislim da i elementarni red, čak i skupštinska logika to nalaže. Ona predstavlja 82 poslanika, a vi samo 22. To govori o tome koliko poverenja nova vladajuća većina ima u svoje političke protivnike i u svoju opoziciju. Hvala najlepše.

Izvolite, gospodin Paunović ima reč.

Želeo bih da podsetim narodne poslanike da je neophodno da se ne igramo sa Narodnom bankom Srbije. Neki su se igrali suviše sa Narodnom bankom i imali smo haos, monetarni haos u prethodnoj deceniji. Zašto Radovan Jelašić?  Zato što je upravo deo tima koji je uspeo da izađe iz tog haosa i da konačno uspostavi monetarnu stabilnost u ovoj zemlji. To je ključni razlog.
Ne možemo eksperimentisati sa ljudima za koje nismo sigurni da će svoj posao obavljati kako treba. Gospodin Jelašić je kao prvi saradnik nekadašnjeg guvernera Mlađana Dinkića uspeo da uradi za veoma kratko vreme mnogo toga. Uspeo je da devizne rezerve ove zemlje sa 360 miliona dolara, koje su zatečene, dovede u julu prošle godine na 2,5 milijarde dolara, da inflaciju koja je bila 113% u ovoj zemlji svede na 8,7%; da se štednja u bankama, koje nisu radile svoj posao i koje nisu faktički postojale, jer štednja nije ni postojala, dovede u julu mesecu na preko milijardu dolara.
To su rezultati koji kvalifikuju gospodina Jelašića na mesto guvernera Narodne banke Srbije. Sigurno je da ne smemo rizikovati i da ne možemo eksperimentisati sada sa potencijalnim guvernerom. Mislim da ga rezultati koje je postigao kao viceguverner preporučuju za to mesto i nema dileme da će građani Srbije uz Radovana Jelašića, kao guvernera Narodne banke Srbije, biti sigurni i u banke u ovoj zemlji i u svoju nacionalnu valutu.

Hvala. Reč ima narodni poslanik Vjerica Radeta. Izvolite.

Dame i gospodo, očigledno je da je jedan broj narodnih poslanika u ovom parlamentu spreman da glasa za jednu protivustavnu i nezakonitu odluku iz tačke 1. današnjeg dnevnog reda. Posledica izglasavanja takve odluke biće svakako i nezakonit izbor duplog guvernera, duplog predsednika i duplih članova Saveta Narodne banke. Mi, poštovane kolege, nemamo prava da se mešamo u sudsku granu vlasti. Mi već dva dana ovde pričamo o nečemu što je u ovom momentu u nadležnosti sudskih organa.
Činjenica jeste i niko to nije sporio da je 22. jula prošle godine prekršen Poslovnik i da je došlo do krađe glasova i da je bio neregularan izbor Kori Udovički. Činjenica je, takođe, da tog momenta tadašnji predsednik Skupštine gospođa Nataša Mićić nije postupila u skladu sa Poslovnikom, nije izvršila ono što je trebalo da uradi u skladu sa Poslovnikom. Iz tog razloga mi u Narodnoj skupštini više ne možemo da se bavimo tim problemom, već treba da ostavimo pravosudnim organima da oni razrešavaju ono što je ovde zabrljano od tadašnje dosovske većine, tzv. većine. Naravno, da su imali većinu, ne bi bilo ovog problema.
Pored svih argumenata koje su moje kolege iz SRS iznosile, a vezano za odluku o stavljanju van snage Odluke o izboru guvernera Narodne banke Srbije i Odluke o izboru predsednika i članova Saveta Narodne banke Srbije, želim da istaknem još jedno, a to je tačka 3. Predloga ove odluke. Ta tačka 3. kaže - ova odluka stupa na snagu danom objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije".
Žao mi je što gospodin Maršićanin nije ovde, zato sam se i okrenula, pošto je on u prepodnevnom delu rasprave pokušao vrlo ironično da kaže da gospodin Aleksandar Vučić ne poznaje Poslovnik. Svi dobro znate da ga ima u malom prstu, kao uostalom i svi srpski radikali, jer mi ovaj posao obavljamo ozbiljno, gospodo, za razliku od vas, legalno za razliku od vas. Htela sam da objasnim gospodinu Maršićaninu da ono što je on objašnjavao nema nikakve veze ni sa logikom, ni sa pravom, jer kako možemo da raspravljamo o ovoj tački koja je trenutno na dnevnom redu, kada em nije usvojena ova prva, em i kad bude usvojena mora da se objavi u "Službenom glasniku", pa tek danom objavljivanja stupa na snagu, ukoliko se desi da stupi na snagu.
U svakom slučaju, imaćemo duple organe u Narodnoj banci. Zaista, ni manje odluke, ni više kršenja Ustava i zakona.
Što se tiče ove tačke dnevnog reda vezane za izbor guvernera Narodne banke, predsednika i članove Saveta, on je očigledno sporan i po načinu izbora i po personalnim rešenjima. Što se tiče načina izbora, možda sam pomalo iznenađena da samozvani legalisti toliko ne poznaju zakon i toliko ne poznaju Ustav, ili ga svesno krše. Naravno, što se tiče ovih iz G17 plus, nisam mnogo iznenađena. Oni su prvi put u Narodnoj skupštini, i ubeđena sam i poslednji, a zarad ova dva - tri meseca sedenja ovde ne moraju ni da se trude da nešto nauče.
Kao i moje kolege, ni ja neću nešto preterano da se bavim ovim imenima. Imam jedan drugi problem - ne znam šta ćemo mi kada posle dva - tri meseca budemo većina u ovoj Narodnoj skupštini, da li ćemo pratiti ovu praksu da stavljamo van snage neustavno sve odluke, kao što vi radite i kao što su radili oni pre vas u prošlom sazivu.
Danas je jedna koleginica iz G17 plus ovde javno priznala ono što je svima nama jasno a to je da je uslov da se razgovara o Vladi s gospodinom Koštunicom, koji, doduše, još uvek nije mandatar i ne znam po kom osnovu pokušava da sklepa tu vladu, bio upravo taj da se izabere guverner Narodne banke u liku Radovana Jelašića, desne ruke Mlađana Dinkića i da na taj način gospoda iz G17 plus završe taj zadatak, jer je njihov osnovni cilj bio upravo da se izabere guverner Narodne banke, da se zataška afera Nacionalne štedionice, da se zaborave računi na Sejšelskim i Maršalskim ostrvima, da građani Srbije, nekada zaposleni u četiri velike nacionalne banke, zaborave ko im je dao otkaze i kako su ostali bez posla. Ako izglasate ove dve odluke, G17 je završila svoj deo posla u ovom periodu.
Naravno, zato smo ovih dana svakodnevno slušali da G17 plus hoće sve što bilo ko predloži: hoće i SPS, hoće i DS, hoće i manjinsku vladu, hoće i većinsku vladu, hoće i da posmatraju, samo im je ovo što je danas na dnevnom redu bio jedini i glavni cilj.
Nešto drugo je interesantno. Nadam se da se svi sećate, u vreme kada je Mlađan Dinkić uništavao i uništio naše velike nacionalne banke, naravno, sa Radovanom Jelašićem, tada je savezni ministar finansija iz DSS-a podneo ostavku. Ne znam šta se promenilo u politici DSS-a, osim očigledne želje da, zahvaljujući logici da je 53 veće od 82, zauzmu fotelju u Vladi Srbije.

Reč ima narodni poslanik Vladimir Ilić, a neka se pripremi narodni poslanik Aleksandar Vlahović.

Dame i gospodo poštovani poslanici, poštovano predsedništvo, grupa od 103 poslanika Narodne skupštine i Odbor za finansije  predložili su gospodina Radovana Jelašića na mesto guvernera Narodne banke Srbije. Postavlja će se pitanje čime se to gospodin Jelašić preporučuje ovoj skupštini, odnosno za rad u Narodnoj banci Srbije.
Kao što vam je poznato, to su, pre svega, njegova brilijantna biografija, izuzetna stručnost i rezultati koje je postigao u svom radu i rešavanje problema. Ujedno, to su i osobine političke partije G17 plus, koja je poznata po tome da efikasno rešava probleme. To smo pokazali u dosadašnjem radu, to ćemo i ubuduće pokazati.
Poslanici G17 plus se ne zalažu u ovoj skupštini za jalove demagoške diskusije, već za efikasno rešavanje problema. U tom smislu apelujem na sve narodne poslanike i slažem se sa predlozima koje smo ovde čuli, da Narodna skupština pred sobom ima ogromne poslove. Smatram da nijedan poslovnik ne može da poveća efikasnost rada ovog parlamenta, ukoliko za to ne postoji politička volja i odgovornost svih nas da efikasno rešavamo probleme.
Šta je gospodin Jelašić radio u Narodnoj banci Srbije? Zajedno sa gospodinom Dinkićem, u periodu od 2000. do 2003. godine, sa svojim timom je uradio niz vrlo kritičnih operacija, od velikog značaja za privredni sistem ove zemlje. Podsetiću vas na nekoliko stvari. Pre svega, to su: kampanja uvođenja evra, odnosno zamene 12 valuta koje su egzistirale u našem monetarnom sistemu za evro. Primera radi, za jednu takvu operaciju Slovenija se pripremala nekoliko godina i čitava Evropska unija se priprema u trening centrima godinama za zamenu sopstvene valute za evro. Mi smo u rekordnom roku, gotovo bez ikakvih priprema, odnosno one su trajale svega par meseci, uspeli da zamenimo 12 egzistirajućih valuta Evropske unije za evro, bez ikakvih posledica, vrlo efikasno.
Druga vrlo bitna operacija od velikog značaja za ovu zemlju koja je izvedena u Narodnoj banci Srbije, na čijem čelu su bili gospodin Dinkić i gospodin Jelašić, jeste prelazak platnog prometa u poslovne banke, koji se odigrao na prelazu iz 2002. u 2003. godinu. Vi koji ste dugo u ovoj skupštini odlično znate da se ta kampanja spremala deset godina, da nijedan parlament, a pogotovu prethodni sastav Narodne banke Srbije nije uspeo deset godina to da uradi. Svake godine se spremala i ta kampanja nije urađena. Ona je brilijantno izvedena u jednom jedinom danu u Narodnoj banci Srbije, pod vođstvom gospodina Dinkića i gospodina Jelašića. Mi sa platnim prometom definitivno nemamo problema. Sada smo kompatibilni sa čitavim svetom i dobili smo jedan efikasan platni promet.
Dalje, izvršena je temeljna reforma bankarskog sistema. Čuju se raznorazni komentari, vezano za ukidanje banaka, zatvaranje četiri velike banke, a ja moram da vas podsetim da su te banke bile izvorište inflacije, svakojakih malverzacija, da su te četiri velike banke iznosile na naše ulice dinare, devize su se kupovale na crno itd.
Da poentiram, nakon reforme bankarskog sistema, u bankarskom sistemu Srbije radi više zaposlenih nego što je to bilo pre reforme. To možete da proverite i da se uverite u to. Sve banke koje danas egzistiraju u finansijskom sistemu zemlje su zdrave banke. I, jedna faza koju će sigurno gospodin Jelašić okončati jeste ukrupnjavanje bankarskog sistema i stvaranje uslova za privredni razvoj. Toliko o tome. Daj bože da sve što budemo transformisali, da više ljudi uposlimo. To i jeste odlika G17 plus. Ako smo nešto zatvorili, mi smo napravili nešto novo, što je zaposlilo više ljudi. Niko nije ostao bez posla, to možete da proverite i to dobro znate.
Rezultat rada gospodina Jelašića i gospodina Dinkića u Narodnoj banci Srbije je sledeći: imamo makroekonomsku stabilnost; zahvaljujući njoj imamo stabilan dinar; zahvaljujući tome imamo inflaciju ispod 10%; zahvaljujući njihovom radu imamo devizne rezerve, ja bih ispravio nekog od prethodnika, koje prelaze 3,5 milijarde dolara.
Da odgovorim na tezu koja se često ovde mogla da čuje i u javnosti, malo ljudi shvata smisao deviznih rezervi. Kažu da devizne rezerve nisu u funkciji privrednog razvoja. Naprotiv, devizne rezerve ovakve kakve jesu, a glavni je smisao očuvanje pre svega stabilnosti domaće valute, jačanje pozicije likvidnosti u platnom prometu sa inostranstvom, na taj način ispoljavajući tu osnovnu funkciju deviznih rezervi, one jesu u funkciji privrednog razvoja. Nikako ne možemo iz tih sredstava plasirati kredite, kao što se neko zalaže, time bismo narušili pre svega poziciju likvidnosti.
Šta je obuhvaćeno radom gospodina Jelašića i gospodina Dinkića u Narodnoj banci Srbije? Potpuno stavljanje pod kontrolu. Da vas podsetim, pre dolaska na čelo Narodne banke gospodina Dinkića i Jelašića imali smo dilere na ulicama, danas ih više nemamo ili ih imamo u vrlo marginalnom obliku. Zahvaljujući tome imamo i takve devizne rezerve. Povratili smo poverenje u štednju banaka. Četiri velike banke koje spominjete su imale štednju ravnu nuli. To svi dobro znate. Danas u našim bankama imamo štednju preko milijardu dolara, i to u domaćim bankama. Struktura štednje je u korist domaćih banaka. Dakle, povratili smo veru građana u bankarski sistem.
Narodna banka Srbije je dala veliku podršku, podsticaj i logistiku isplati stare devizne štednje. Dakle, ono što se prethodni finansijski sistem ogrešio, Narodna banka kao nosilac finansijskog sistema je, zahvaljujući rukovodstvu u kome su bili gospodin Dinkić i Jelašić, pre svega krenula u kampanju vraćanja stare devizne štednje. Ta kampanja će biti, nadamo se, okončana i ona uspešno traje.
Ima tu još dosta toga. Spomenuo bih samo da se gospodin Jelašić nije preporučio za guvernera u februaru ove godine. Kao što znate, da vas podsetim, u kampanji G17 plus još krajem prošle godine mi smo gospodina Jelašića preporučili za guvernera i koliko ja znam od tada se u Srbiji zna ko će biti budući guverner. Toliko o tome.
Da ne bih dužio dalje, smatram da ćemo izborom gospodina Jelašića za guvernera imati makroekonomsku stabilnost, poverenje u bankarski sistem i centralnu banku, i u tom smislu građani mogu mirno da spavaju. Sigurno se neće dešavati stvari koje su se dešavale u Narodnoj banci u monetarnom sistemu, one koje pamtite pre 2000. godine. Znači, novo rukovodstvo će, nadam se, bar što se tiče ove finansijske sfere, da uvede zemlju u jedan stabilan razvoj.

Reč ima narodni poslanik Aleksandar Vlahović, a posle narodni poslanik Zoran Krasić.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani gospodine predsedavajući, želim da se pridružim poslanicima koji su prethodno upozoravali na proceduralni problem koji postoji u raspravljanju o ovoj tački dnevnog reda. Drugim rečima, zaista smatram da je prethodno trebalo okončati prethodnu tačku dnevnog reda, zatim je glasanjem Narodna skupština Republike Srbije trebalo da se izjasni o prethodnoj tački, pa tek onda preći na eventualno razmatranje predloga novog guvernera, odnosno novog saveta u Narodnoj banci Srbije, zbog toga što, kako stvari stoje, zaista mislim da Skupština neće imati većinu za izglasavanje prethodne tačke dnevnog reda i onda ćemo bespotrebno potrošiti pet sati razmatrajući nešto što će možda na kraju biti potpuno beskorisno.
Ne želim da govorim o personalnim kvalifikacijama gospodina Jelašića. Lično ga poznajem, s njim sam u prethodnom periodu i radio, i to što se nalazimo na drugačijim političkim pozicijama ni na koji način neće uticati na moje mišljenje o njegovim kvalitetima. Čini mi se možda je to bio jedini deo u Narodnoj banci Srbije koji je istinski reformisan, a to je deo koji se odnosi na superviziju poslovnih banaka. Svakako da u tom delu, za obavljanje svog posla zaista zaslužuje sve pohvale, još jednom ponavljam, bez obzira što se nalazimo na različitim političkim pozicijama.
Zaista se nadam da priprema predloga za Savet Narodne banke nije motivisana pre svega jednom političkom potrebom da se što pre mora smeniti prethodni Savet Narodne banke, odnosno, bolje rečeno, nadao sam se da to nije politički motivisano, međutim kada pogledam listu kandidata koji su predloženi za Savet Narodne banke, onda je gotovo svima jasno da se ovde radi o potrebi da se napravi politička smena.
Podsetiću vas, prethodni Savet Narodne banke Srbije, koji još uvek nije smenjen i koji neće ni moći da bude smenjen bez prethodnog poštovanja procedure Zakona o Narodnoj banci Srbije, svih pet članova nisu bili članovi niti jedne političke partije. Od pet članova koji su se nalazili u Savetu Narodne banke trojica su vodeći monetarni stručnjaci. Ako ne verujete, možete proveriti.
Dakle, profesor Pavle Petrović nije član nijedne političke stranke, profesor Boško Živković nije član nijedne političke stranke, vodeći ekspert iz poslovnih finansija prof. Milorad Ivanišević, prof. na Ekonomskom fakultetu, nije član nijedne stranke, Dejan Šoškić nije član nijedne stranke i dr Zoran Popov nije član nijedne stranke. Svako od njih u potpunosti ispunjava uslove da bi obavljao poslove člana Saveta Narodne banke. Koji su to uslovi? Njih možete naći u članu 4. Zakona o Narodnoj banci Srbije, koji vrlo jasno kaže koji su zadaci Narodne banke Srbije. Dakle, da utvrđuje i sprovodi monetarnu politiku, da samostalno vodi politiku kursa dinara i uz saglasnost Vlade da utvrđuje režim kursa dinara, da čuva i upravlja deviznim rezervama itd.
Sada bih voleo da mi predlagač objasni kako je moguće da se za članove Saveta Narodne banke Srbije predlažu ljudi koji su verovatno vrsni stručnjaci u svojoj oblasti, ali ta oblast nema dodirnih tačaka sa onim što Narodna banka radi. Na primer, prof. organizacionih nauka sa Ekonomskog fakulteta ili pak profesor makroekonomista, ali ne i monetarista, što je potrebno da bi neko bio u Savetu Narodne banke; ili pak gospodin Dobromirov, za koga ja zaista, uz sve moje naprezanje, nisam do sada čuo da se dokazao, što zahteva drugi član Zakona o Narodnoj banci Srbije. Dakle, da je dokazani ekspert iz te oblasti, što se ovim zakonom traži.
Prema tome, svi ti argumenti vrlo jasno govore da se ovde radi o političkoj potrebi da se što pre promeni Savet Narodne banke Srbije. Ako je reč o političkoj potrebi, ako je interes predlagača da unapredi rad Narodne banke, a podsetiću vas kasnije šta je to Narodna banka Srbije u proteklih sedam meseci uradila i na koji način je Savet, odnosno guverner, «ugrozio» ciljeve Narodne banke, a videćete da nije, ako je reč o potrebi da se unapredi rad Narodne banke Srbije, onda je mogao da ostane postojeći savet, jer od tih eksperata nema boljih, a nisu članovi niti jedne političke partije.
Druga stvar koja je jako bitna, to je činjenica da je poslednjih šest-sedam meseci Narodna banka Srbije u potpunosti depolitizovana. Za razliku od prethodne prakse gde je Narodna banka Srbije svake nedelje imala konferenciju za štampu, obaveštavajući i o znanom i o neznanom i o onome što je posao Narodne banke, ali najčešće o onome što uopše nije posao Narode banke, vi u proteklih šest meseci niste imali spektakularne konferencije za štampu koje se organizuju u Narodnoj banci Srbije, u kojima se priča i o građevinarskoj politici i o budžetskoj politici i ne znam o kojoj drugoj politici. Naprotiv, imali ste dva ili najviše tri puta da je guverner Kori Udovički, zajedno sa svojim viceguvernerima i sa Savetom, održala konferenciju za štampu, i to samo onda kada je imala šta da saopšti o radu Narodne banke Srbije.
Na ovaj način, predlažući kandidate koji jesu članovi političkih stranaka i koji nemaju, ne svi ali deo njih, potrebna iskustva i definisane kvalifikacije, vi ćete ponovo Narodnu banku Srbije politizovati, jednu instituciju koja mora da bude nezavisna i koja podrazumeva potpuno poštovanje procedure koju je definisao Zakon o Narodnoj banci Srbije.
Dakle, na ovaj način pokazujete da se ne radi o potrebi stručnog unapređenja tela Narodne banke, već o potrebi da se što pre zamene oni koje je prethodna vlast predložila. Tu je razlika između prethodne vlasti i vas. Mi smo, gospodo, predložili najkvalitetnije ljude da zauzmu pozicije i nisu imali svoj, niti naš, niti bilo čiji stranački dres. Naprotiv, isključivo smo se vodili kvalifikacijama tih ljudi.
Bio bih veoma srećan da danas raspravljamo o kvalifikacijama, odnosno o ljudima koji po svojim kvalifikacijama u potpunosti zaslužuju da se nađu u telima definisanim Zakonom o Narodnoj banci Srbije.
Drugi problem koji ovde postoji jeste problem konflikta interesa. Tačno je da Zakon o Narodnoj banci Srbije u članu 28. vrlo jasno definiše šta ne mogu da budu članovi Saveta Narodne banke, guverner i viceguverneri, i tačno je da se kaže da po izboru dostavljaju izjavu o nekonfliktnosti interesa. Bez obzira na proceduralnu grešku koju činite i što pet sati ovde trošimo vreme raspravljajući o ovoj tački koja možda nikada neće biti validna za bilo kakvo glasanje, smatram da smo zajedno sa imenima, biografijom kandidata za guvernera, kandidata za članove Saveta Narodne banke, morali dobiti izjavu o tome da li dotična gospoda imaju interese u bankarskim organizacijama, u revizorskim organizacijama, da li su možda zaposleni, da li su možda vlasnici privatnih firmi itd.
Obrnuto će biti igranje sa definicijom konflikta interesa, odnosno sprečavanja konflikta interesa koji se nalazi u članu 28. Zakona o Narodnoj banci Srbije. Obrnuto će to značiti – ja sam na rezervnom položaju, izaberi me i od sutra neću više biti član ni političke stranke, nisam ni direktor Novosadske banke, nisam ni direktor HVB banke, nisam ni vlasnik konsultantske firme itd; što je karakteristika predloženih članova Saveta i predloženog kandidata za guvernera Narodne banke Srbije. Otuda mi nije zaista jasno čemu tolika žurba?
Suštinski, ova priča je mogla da bude izvedena na legalniji, legitimniji i mnogo objektivniji i ozbiljniji način. To znači, da bi se postigla puna legitimnost i legalnost, vi ste čuli da je guverner Kori Udovički već bila spremna da podnese ostavku; naravno, ne želi da funkcija guvernera bude parče na političkom tanjiru u podeli vlasti. Nije nigde u svetu, neće biti ni ovde. To je istinska borba za demokratiju, očuvanje nezavisnosti pojedinih organizacija, kakva je Narodna banka ili kakvo je sudstvo.
Dakle, podnošenjem ostavke stekli bi se uslovi da se raspravlja o novom guverneru, članovima Saveta, i ukoliko postoji skupštinska većina, ništa strašno. Skupštinska većina će izabrati one članove Saveta iza kojih će stati.
Čini mi se da je mnogo pametnije bilo da se prvo izabere vlada, da ta vlada raspravlja o budžetu, koji je preko potreban da bi budžetom mogla da se definiše, između ostalog, ekonomska politika za 2004. godinu. Nalazimo se gotovo u trećem mesecu 2004. godine, a još uvek nemamo memorandum o ekonomskoj politici koji je Skupština usvojila. Tek onda treba rešavati ovaj problem, koji neće pobeći. Ako postoji skupštinska većina, ovaj problem će biti rešen. Ovako, došli smo u situaciju da pet sati, i više, raspravljamo o jednoj tački dnevnog reda, a da možda iza toga, zahvaljujući glasanju o prethodnoj tački dnevnog reda, konstatujemo da smo uzaludno potrošili pet sati.
Samo za one koji smatraju da je Narodna banka Srbije zaslužna za sve dobro što se desilo u protekle tri godine, da kažem da se stara devizna štednja nikad nije isplaćivala iz Narodne banke Srbije, nego se isplaćivala iz budžeta Republike Srbije. Tačno je da onaj ko je isplaćivao staru deviznu štednju, a to je Vlada, marketinški to nije dobro iskoristila, pa su gotovo svi shvatili da Narodna banka Srbije isplaćuje staru deviznu štednju.
Tačno je da makroekonomsku stabilnost ne diktira samo politika kursa dinara, već pre svega budžetska stabilnost i budžetska politika. Tačno je da je budžetsku politiku, stabilnu politiku vodila prethodna vlada, i to je bio osnov makroekonomske stabilnosti u proteklom periodu i osnov za obaranje inflacije. Jer, kako izgleda makroekonomska stabilnost koja se isključivo zasniva na monetarnoj, mogli smo da vidimo 1994. godine u programu Avramovića koji je trajao ne više od šest meseci dok ponovo nije krenulo štampanje para, upravo zbog toga što je budžetska politika bila nejasna i definisana tako da ne obezbeđuje makroekonomsku stabilnost.
Kad sam već kod tog programa profesora Avramovića, da podsetim narodne poslanike da profesor Pavle Petrović koji je predsednik Saveta Narodne banke Srbije nije bio član tima profesora Avramovića, nego je bio glavni koordinator programa makroekonomske stabilnosti. To je bio čovek koji je u prethodnom periodu bio i još uvek jeste predsednik Saveta Narodne banke Srbije.
Prema tome, moj predlog svima vama jeste da se ova tačka povuče sa dnevnog reda, da se završi ona prethodna i glasanjem i drugim administrativnim procedurama, kako je već to Poslovnikom definisano, pa tek onda, ako se steknu uslovi da se raspravlja o izboru novog guvernera i članova Saveta Narodne banke Srbije. Brzina, makar u ovim stvarima, nikada nije bila dobra. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Zoran Krasić, a neka se pripremi Nikola Novaković.