Poštovani predsedavajući, poštovane kolege narodni poslanici, u prethodnom obraćanju, iako se radilo o amandmanu na član 6, dato je obrazloženje na amandman na član 7. od strane narodnog poslanika Milomira Minića. Ali, ne smeta.
Podneo sam amandman na član 7. i iz njega je proizašla potreba za podnošenjem amandmana na član 6. Dakle, radi se o izmeni u Predlogu zakona o budžetu, koja se odnosi na uvećanje sredstava koja se izdvajaju za otklanjanje posledica zemljotresa u Kolubarskom okrugu.
Predlogom zakona o budžetu je predviđeno 500 miliona, a moj predlog je da se ta sredstva uvećaju na milijardu i pet stotina miliona, što je saglasno programu koji je uradio Savet te direkcije i uputio Vladi na usvajanje, a i u Predlogu zakona stoji u napomeni da će sredstva biti trošena prema posebnom programu koji usvoji Vlada tokom godine.
Posledice tog zemljotresa retko ko ne zna. Retko ko ne zna za taj 30. septembar 1998. godine, kada je, sa epicentrom u Mionici, zemljotres pogodio Kolubarski okrug.
Potpredsednik Vlade Republike Srbije u svojoj kampanji na licu mesta video je posledice tog zemljotresa, kao i drugi političari, i ne jedini obećao da će se, kada za to dođe prilika, ili kada bude mogao, lično založiti da se otklone na adekvatan način posledice tog zemljotresa. Zaista se radi o jednoj elementarnoj nepogodi, koja je izazvala katastrofu u tom inače nerazvijenom kraju.
U mioničkom kraju ima više oštećenih objekata nego što ima domaćinstava. To je podatak koji je evidentan, koji je utvrdila Komisija. Dakle, ako neko ne shvata razmere tog zemljotresa, kao i posledice, onda zaista mi nismo društvo koje ima visok stepen solidarnosti i koje razume potrebu brige prema onima koji nemaju elementarne uslove za život.
Od preko 5.000 domaćinstava u mioničkom kraju, šest hiljada i nešto ima evidentiranih objekata sa oštećenjem, preko 3.000 objekata koji su za rušenje. Prema zadnjim podacima urađeno je nešto više od 900 objekata, koji su predviđeni za rušenje, u kojima se ne može bezbedno živeti, ili se ne može uopšte živeti.
U prethodnim godinama nivo sredstava koja su izdvajana na ovoj poziciji budžeta, nije bio iznos od milijardu i pet stotina miliona, bio je iznos od 760 miliona za 2002. godinu i 700 miliona za 2003. godinu, ali je u tom periodu urađeno mnogo toga da se dobiju precizniji podaci kolika je ukupna procenjena šteta, da se ona sa 24 milijarde, nekakvim određivanjem prioriteta i racionalizacijom, svede na 13 realnih milijardi, da se utvrdi da su do sada revalorizujuća sredstva, koja su u prethodnom periodu ulagana, uložena nešto više od pet milijardi i da su nedostajuća sredstva, koja treba uložiti za potpuno otklanjanje posledica zemljotresa na stambenim objektima, školama, obdaništima i zdravstvenim objektima i još nekim objektima, koji su potrebni lokalnoj samoupravi, oko osam milijardi i šest stotina miliona.
To je podatak koji je usvojio Savet Direkcije koji je prosleđen Vladi. Iz toga je proizašla potreba da se na bazi planiranih sredstava od milijardu i po u 2004. godini obezbedi neka dinamika da se za narednih pet - šest godina otklone u potpunosti posledice od zemljotresa.
Zaista ne razumem poslaničku grupu Socijalistička partija Srbije - Slobodan Milošević, ne sumnjajući u dobre namere poslanika i mog kolege iz Valjeva Milomira Minića, da je ovo bio pravi momenat kada se od poslaničke grupe koja čini skupštinsku većinu ovde očekuje da podrži Predlog zakona i da se ovo ugradi u Predlog zakona o budžetu.
To stvarno liči na jeftinu političku demagogiju. Bilo je toliko prilika da se, ako je bilo dobre volje, ako je zaista ovo bilo iskreno, angažuju Ministarstvo finansija, Ministarstvo za kapitalne investicije, koje je direktan korisnik ovih sredstava, da se dostave obrazloženja i da to bude ugrađeno u Predlog zakona o budžetu.
Ja sam danas, kontaktirajući poslanike koji pripadaju poslaničkim grupama skupštinske većine, dobio neka obrazloženja da milijardu i petsto miliona nije realno, da je moglo nešto više, ali da eto proceduralno nije bilo na vreme. I zaista, ako ni u jednoj poslaničkoj grupi, a ovde skoro u svakoj, osim u poslaničkoj grupi G17 plus, ima poslanika iz Valjeva, odnosno iz Kolubarskog okruga, niko proceduralno nije našao mogućnost da na jedan adekvatan način obrazloži ovaj predlog i da on uđe u Predlog zakona, a sada čujemo da postoji nepodeljena briga za sudbinu građana Kolubarskog okruga i da će to biti nadoknađeno, ovo je bio pravi način i jedina potpuna garancija da će to biti urađeno.
Pošto je Odbor za finansije odbio predlog ovog amandmana, potpuno je nelogično da odavde čujemo još jedan apel poslanika iz SPS-a - glasajte za ovaj amandman. U Odboru za finansije sede predstavnici svih parlamentarnih grupa skupštinske većine. Kako je izglasan predlog za odbijanje ovog amandmana? Nemojte da odavde šaljemo poruke unesrećenim građanima Kolubarskog okruga i pre svega Mionice, dajte da budemo do kraja iskreni. Dakle, nije postojala volja skupštinske većine da bude ozbiljno razmotren predlog koji je prosleđen iz Ministarstva za kapitalne investicije za zahtevom da to bude na nivou od milijardu i petsto miliona.
Još jednom vas pozivam da glasate za predlog ovog amandmana, ako zaista postoji iskrena volja da se ublaže muke tih građana i tih silnih porodica koje žive, hajde pitajte gde, ne u svojim kućama, i nemaju nikakve objekte za elementarni život, a prošlo je šest godina od kada je zemljotres bio u mioničkom kraju. Izvinjavam se zbog prekoračenja vremena.