Zahvaljujem.

Ima reč gospodin Labus.

Gospođice predsedavajuća, dame i gospodo, žao mi je što je ovaj budžet za poslanike Demokratske stranke neprihvatljiv. Mi nismo želeli ovim budžetom da uđemo u političku raspravu, želeli smo da budemo veoma realni, da gledamo unapred i vidimo šta možemo dobro da uradimo za ovu zemlju.

Situacija je bila takva kakva jeste, 3. marta je formirana Vlada a do 31. je trebalo doneti budžet jer je do tada postojalo privremeno finansiranje, odnosno privremeni budžet. Morali smo da izađemo sa jednim nacrtom, predlogom budžeta pred Skupštinu da bismo doprineli političkoj i ekonomskoj stabilizaciji. Imali smo dve mogućnosti: da uzmemo prethodni budžet i da ga predložimo Skupštini, ili da pokušamo da napravimo nešto novo.

Nismo mi imali ništa protiv prethodnog budžeta, ali je stvar u tome što je on bio neodrživ. Ne želim da vas kritikujem, verujte mi, ovog momenta moramo dobro da se razumemo i vidimo šta ćemo da radimo, ali moram da vam kažem da je mesečni fond plata korisnika budžetskih sredstava bio 5 milijardi i 300 miliona, a za zadnja dva meseca 6 milijardi i 800 miliona. Ako to pomnožite sa 12 meseci, dobijete 79 milijardi dinara. Mi smo predvideli 80.

Dakle, kada dođete na jedan nivo plata ne možete posle to da smanjujete, bez obzira koja je vlada u pitanju. To su neka obećanja, izvršenja, ne možete da smanjujete, a fond plata je naglo porastao. I da ništa nismo menjali u budžetu, bilo bi 79 milijardi. Mi smo zbog sporazuma sa sindikatima predvideli mala povećanja, možda neko misli da je to dosta, ali je sigurno da to vuče druge izdatke, za penzije i ostalo. Dalje, morali smo 65 milijarddi dodatno da damo u penzioni fond.

Kada to pogledate, budžet koji je gospodin Đelić predložio nije mogao da se usvoji zbog politike koja je vođena u poslednja dva meseca. Nismo mi vodili tu politiku, pri čemu ne želim vas da kritikujem, ali to je realnost.

Šta smo mogli da uradimo? Da li da uzmemo i da svima smanjimo plate? Možda to želite? Međutim, to je nemoguće, kada dođete na jedan nivo plata ne možete posle da ih smanjujete.

Pogledali smo šta može da se uradi, šta može od predizbornih obećanja da se ispuni, a što zahteva novu ekonomsku politiku, ne zato što su to obećanja nego zato što je ovoj zemlji potrebna nova ekonomska politika.

Žao nam je što nismo imali vremena da napišemo memorandum o budžetu. Znate kako ide taj proces - u aprilu se pokrene, pa se u julu da prvi nacrt, u oktobru ide u Skupštinu, pa se iza toga usvaja, a mi smo sada imali samo dve nedelje. Da nismo te dve nedelje iskoristili ova zemlja ne bi imala budžet i to bi onda zaista bila veoma loša situacija za celu zemlju.

Dakle, morali smo da pokušamo nešto da uradimo da se borimo protiv recesije. Tu nema mnogo mera koje možete da smislite, jedino je pitanje koliko imate para. Recesija je prošle godina bila u poljoprivredi 7% niža, u industriji 3% niža, što je 2,5% bruto društvenog proizvoda. Usluge su rasle, pa su to kompenzovale.

Znači, morali smo da damo nešto za poljoprivredu i to nije stvar predizbornih obećanja. Nije u susednim zemljama prošle godine bila takva katastrofa kao kod nas zbog suše, jer oni više navodnjavaju, imaju bolje seme, bolje đubre, bolje oranje, imaju bolje traktore. Mi smo zato pokušali nešto da damo, ali ni to nije mnogo; 2,5 puta je više ali nije dovoljno. Ipak je nešto moralo da se da.

Ista situacija je sa industrijom, zadržali smo koliko smo mogli ove subvencije, ali one ne mogu da daju rezultate ako nema restrukturiranja.

U pravu ste za javna preduzeća, ali nemojte da vas ja sada podsećam, po našim dogovorima sa MMF-om u prošloj godini je trebalo dva velika sistema da budu završena sa stanovišta prestrukturiranja - EPS i železnica. Da li je nešto urađeno? Nije. Nemojte nas sada da kritikujete za ovih osam dana šta smo uradili. Naravno da nismo prestrukturirali ova dva preduzeća, tu nema boga, koja god vlada da dođe to će morati da uradi, ali ne očekujte da to može da se uradi za dve nedelje.

Dakle, morali su neki podsticaji da se daju i moralo se ići na smanjenje poreza. Ovo nije dovoljno i na to će se se još ići, od 1. jula.

Koji je drugi način? Investicije. Da li ih imamo dovoljno, i domaćih i stranih? Ne. Imamo 3 milijarde evra u slamaricama, ljudi ne žele da ih daju u bankarski sistem, ne možete da ih naterate.

Jedna milijarda je u bankarskom sistemu, a tri milijarde nisu. Na to ne možemo da računamo dok se i na drugoj strani investicije ne povećaju, sa strane.

Ne kritikujem vas, bila je takva politička situacija, bio je veliki rizik za investicije. Ne treba očekivati mnogo investicija dok se ne sredi političko stanje, a ja mislim da je i usvajanje budžeta dobar korak ka smirivanju političke situacije i smanjenju rizika investiranja.

Što se tiče MMF-a, drugi važan korak je da se s njim postigne sporazum, ali opet tražite nešto što odavno nije urađeno - sporazum je trebalo da se postigne u oktobru, a stvar se od oktobra do danas pogoršala. MMF je jednostavno došao i rekao: sve što ste zabrljali od oktobra do marta hoćemo da ispravite za dva - tri meseca. Dakle, uz svu želju da to uradimo, nemoguće je za tri meseca da se ispravi ono što je zabrljano tokom prethodne godine.

Još nešto - deficit nije bio 43 milijarde, kako je rekao gospodin Đelić, nego još 8,5 milijardi gore, što je 52 milijarde, ili 4,6 odsto društvenog proizvoda. To je više nego što smo se obavezali prema MMF-u. Rekli smo da je četiri do pet vrh. Mi sada pokušavamo da smanjimo taj deficit i kažemo da će biti 3,6% društvenog proizvoda.

Postoji još 5 milijardi u rezervama. Ne dirajte te rezerve, jer to je možda smanjenje deficita na 40 milijardi, što je 3,2%; ne dirajte i zbog još jednog razloga - ne znamo šta će sutra biti na Kosovu. Želimo da verujemo da će sve da bude sređeno i da će sve biti dobro, ali neke pare za svaku eventualnost moramo da imamo.

Znači, neće ova vlada dramatično da smanji deficit, ali će da promeni trend. Mi smo 2001. godine imali 1,6% deficit društvenog proizvoda; 2002 - 3,6; 2003 - 4,6%. Makaze se šire. To nije dobro. 4,6 odsto nije dramatično. U poređenju sa Mađarskom to je manje nego što Mađarska ima, ali je problem u trendu, šire se makaze deficita. I naravno, ljudi su zabrinuti.

Dogovorili smo se i mislim da tu neće biti problema - nastavljamo razgovore, imamo još tri meseca, razgovori će biti u aprilu nastavljeni. Mislim da neće biti problema, ali je sigurno da ukoliko nešto mora da se menja mi ćemo izaći pred Skupštinu. Nećemo ništa kriti.

Izvinite, ali gospodin Đelić je krio da nema sporazum sa MMF-om. Mi nećemo kriti, jer je to važno kao signal za investitore, a ne samo za tih 700 miliona dolara, što naravno nije malo, koliki će biti otpis duga kada se završi taj sporazum. To je važno za investitore koje mi moramo da dovedemo. O tome treba da razgovaramo.

Drugi deficit koji je isto tako bitan jeste deficit platnog bilansa - 2,5 milijardi dolara je platni deficit. Nikad ranije nije bio 12,5% društvenog proizvoda.

Mi bismo želeli da ga smanjimo na dve milijarde. Predvideli smo čitav niz mera. One se uglavnom svode na vancarinsku zaštitu. To nije nikakav protekcionizam, to je striktno sprovođenje pravila o poreklu robe, o sertifikatima, o kvalitetu, o garancijama, sve ono što našim izvoznicima traže. Kada našu robu budemo izvozili u inostranstvo, mi ćemo tražiti da se uvozi roba. Tu će sigurno biti određenog efekta.

Mislimo da za 2% društvenog proizvoda može da se smanji i taj deficit. Biće ovde za to i predloženih mera. Nadam se da će Skupština to da prihvati i da onda možemo i tu malo da smanjimo deficit. Ne možemo za tri meseca i za godinu dana da ga potpuno eliminišemo, ali možemo da okrenemo tendenciju i da smanjujemo te deficite.

Sigurno ono što ste nam prigovarali nije tačno, da ćemo da ostavimo penzionere bez penzija; neće niko da ostane bez penzija sa svim onim formulama koje postoje, ali ne znamo šta se to u Penzionom fondu dešava. Možda je sve u redu, ali verujemo da nije i nećemo da kažemo, hajde, Vlada je pristrasna; revizorsku kuću koliko sutra ćemo angažovati. Između 10 i 15 milijardi dinara je sporno, po našoj proceni. To za dve nedelje nismo mogli da otkrijemo i nemojte da nam zamerite što nismo mogli, ali tu će biti revizorska kuća angažovana, koja će to da otkrije i da vidimo šta se tu dešava. To nisu pare od penzija, to su neke druge pare koje ne znamo gde idu. Hajde da kažemo možda je sve u redu, ali sumnjam da je sve u redu. Biće i tu kresanja rashoda.

Sa stanovišta prihoda, prosto vas molim da prave podatke koristite, u Predlogu budžeta poreski prihodi su 297 milijardi dinara. Ostalo su drugi prihodi - 32 milijarde, i to je realno, imajući u vidu ono što smo prikupili i što ste vi prikupili prošle godine, kada je otprilike 25% prihoda niže u prvom kvartalu, nego što se kasnije ostvari.

Sada imamo 70 milijardi, četiri puta 70 to je 280. Tih 17 milijardi i zbog sezonskog faktora sasvim sigurno će biti naplaćeno, ali, slažemo se sa vama, i ako sve to bude naplaćeno, za privredu je to mnogo. Tu se slažemo i treba da vidimo kako ćemo sutra to dalje da krešemo i da to nije stvar jedne ili druge predizborne politike, nego da je to stvar jedne zdrave ekonomske politike. Dakle, ovo je budžet realnosti.

Verujte, ja bih zaista želeo da čestitam ljudima u Ministarstvu finansija, što god vi mislili, oni su radili dan i noć. Nikada do sada nije bila praksa da ceo kolegijum i ljudi koji rade budžet sve znaju o budžetu. Do sada je bila praksa da samo jedan čovek zna, i jedan na jedan su razgovori. Sada su svi došli i nema više skrivanja podataka, da jedan sektor skriva podatke od drugog.

Neki podaci su izašli na videlo, mi smo sve to objavili i to je ono što se zove javnost ili transparentnost budžetskog procesa.

Za dve nedelje mislim da je maksimalno postignuto, ne očekujem da svi glasaju za ovaj budžet, jer ovde se radi i o političkim razlikama, ali mi je žao što DS neće da glasa za taj naš budžet, jer ovo je budžet koji jeste razvojni u datim okolnostima. Nadamo se da nećemo sutra uopšte govoriti o razvojnom budžetu, nego će to biti stvar investitora i da će investitori da nose taj razvoj, ja bih želeo da u vama imamo partnere za buduću zakonodavnu aktivnost.

Ono što je od vaših zakona bilo u redu, mislim da je bilo dosta toga, vratiće se natrag u Skupštinu, recimo Zakon o energetici vrlo brzo se vraća u Skupštinu. Ne slažemo se sa tim trgovcem na veliko, jer mislimo da to nije u redu, sa mnogim drugim rešenjima se slažemo. Znači, postoji mogućnost da dalje ova skupština radi na usvajanju nužnih propisa, kojima bi se omogućilo investiranje u ovoj zemlji. Hvala lepo.

Reč ima Zoran Mićović, a neka se pripremi Hranislav Perić. Mićović nije tu. Reč ima narodni poslanik Hranislav Perić, a neka se pripremi Aleksandar Radosavljević.

Poštovani predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, bilo je dosta rasprave ovde da li je ovaj budžet razvojni ili je socijalni. Ja bih odmah na početku rekao da je on kombinovan, da je malo socijalni, malo razvojni. Mislim da prilike u zemlji dozvoljavaju samo ovakav budžet.
Pokušaću da kažem moje viđenje Predloga zakona o budžetu za 2004. godinu. Bez namere da kritikujem, želim da ukažem na neke propuste koji su se dešavali i ujedno opomenem one koji danas rade u tim ministarstvima da ne čine slične greške.
Kada se pogleda predlog budžeta, na prvi pogled izgleda dobro; ukupni budžet od 375 milijardi za ovu godinu je visok, i daje nadu da će svi korisnici biti namireni i da će sve biti u redu, ali imajući u vidu i prethodni budžet i obećanja kod usvajanja budžeta, obično se mnogo obećava. Kada se završi godina, pare su potrošene, na terenu se ne vidi ništa da je urađeno i samo se može konstatovati da je i ova godina bila lošija od prethodne.
Plašim se da ne bude tako i sa ovim budžetom. Kada se pogledaju cifre u tabelama koje su date, one su visoke i daju nadu. Kada se pogleda obrazloženje koje je dato, ne može se videti gde će pojedina ministarstva potrošiti tolike pare i šta će biti urađeno. Pojedina ministarstva koja imaju i velika zahvatanja u budžetu su u nekoliko rečenica obrazložila šta će raditi, pa se može zaključiti da su obrazloženja štura, tanka za pare koje će dobiti.
U predizbornoj kampanji sve stranke su obećavale da će uložiti novac u privredu, poljoprivredu, zapošljavanje, bolji život građana, dok u budžetu vidim opet neke silne agencije koje takođe imaju dobre zahvate u budžetu. Znam i odgovor na ovo pitanje, kao i obično - ako hoćemo u Evropu, to moramo da imamo.
Jasno je meni to, ali ne možete da objasnite tim ljudima da treba stvoriti ambijent u privredi i poljoprivredi, da imamo veliku proizvodnju, da uposlimo radnike, da prvo napunimo hale sa radnicima, a da ćemo onda napuniti kancelarije i kabinete sa agencijama i kada se stvore uslovi, onda ćemo formirati i agencije na agencije.
Pošto je vreme ograničeno, ja ću govoriti o sredstvima koja su planirana za poljoprivredu, sport i o sredstvima koja nisu planirana za nerazvijene opštine.
Kod Ministarstva za poljoprivredu se dosta reklamira da su izdvojene velike pare, da je čak tri puta više planirano nego u Đelićevom budžetu, i to je tačno.
Plašim se da te pare neće doći u prave ruke. Kada ovo kažem, mogu dati primer kako je bilo u prošloj godini. Radi se o izvozu ranog voća, gde spada i oblačinska višnja, gde su moji Meroščani najveći proizvođači u Evropi. Višnja se izveze sve do zadnjeg kilograma. Proizvođač tu dobije najmanje, jer su cene ovih proizvoda najniže od kada postoji višnja. Otkupljivači, izvoznici su zaradili najviše, jer su ovu sirovinu obezbedili po niskim cenama i država je izvoznicima dala stimulacije; imaju po jednu kancelariju, mašne i tašne i dobijaju stimulaciju, a seljacima cene koje ne pokrivaju proizvodnju.
Dobro je to što ste predvideli povećana sredstava za poljoprivredu, a Vlada i ministar za finansije moraju da naprave mehanizam kako ove pare da stignu do onih kojima su namenjene, odnosno do proizvođača, i na taj način bi štitili proizvodnju.
U ovoj oblasti ima dosta problema, jer su sve hladnjače u jadnom stanju, sa velikim gubicima, i nisu spremne da obrade ove izvozne poslove bez pomoći države i Ministarstva poljoprivrede. Ministar poljoprivrede bi morao pod hitno da pozove sve predstavnike hladnjača u Srbiji i napravi strategiju ovog velikog izvoznog posla. Od ranog voća bi prve pare od izvoza mogle da dođu, da uđu u zemlju i da se dalje priprema izvoz voća koje stiže kasnije.
U budžetu se ne vidi jasno kako će država ozbiljno učestvovati u razvoju nedovoljno razvijenih opština. Ovde se u prvom redu radi o brdsko-planinskim predelima iz kojih se stanovništvo sve više iseljava zbog nerazvijenosti, jer ne može opstati na ovim prostorima gde nema osnovnih uslova za normalan život.
Na taj način nestaju mnoga naselja, a stanovništvo se seli u gradove koji postaju prenaseljeni, jer ne postoji infrastruktura za taj broj ljudi, nema stanova, nema posla, često u gradu postaju socijalni slučajevi.
Da bi se sprečilo pražnjenje nerazvijenih područja, država mora da uloži u obezbeđenje normalnih uslova za život u ovakvim sredinama. Znam da ćete reći da je to zadatak Fonda za razvoj, ali iz prakse se vidi da Fond za razvoj sve više razvija razvijene, a nerazvijene sve manje. Zbog toga se stvara sve veća razlika između razvijenih i siromašnih područja.
Kod sporta, sve se više finansira profesionalni sport, dok se malo para izdvaja za amaterski sport, a taj problem je najviše izražen kod seoskih klubova koji ne mogu da opstanu, što znači da omladina sa sela nema prava i nema uslove da se bavi sportom.
Na kraju, i ovaj budžet može da bude dobar i da da rezultate za šta i ima namenu, ako korisnici budžeta "malo više radu, a da ne kradu". Hvala.

Reč ima narodni poslanik Aleksandar Radosavljević, a neka se pripremi narodni poslanik Goran Jakšić. Istovremeno, gospodine Radosavljeviću, moram da vas obavestim da vaša poslanička grupa ima još četiri minuta i 30 sekundi, da biste znali, izvolite.

Gospodine potpredsedniče, gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, raspravljamo o zakonima koji sigurno nisu mogli ili nisu smeli da budu razmatrani u jedinstvenoj raspravi, ali to je želeo predlagač, kao i ovde formirana većina, i tako su i napravili.
Budžet sigurno ima najveći značaj od pomenutih zakona i o budžetu ću sigurno najviše govoriti. Činjenica je, i to smo više puta u toku izlaganja rekli, da ovaj budžet nema ni trunke razvojnog dela u onome što pokušava predlagač da nam objasni; to zaista stoji i to je realnost. Kada pogledate cifre, jasno vam je.
U toku kampanje stranke sadašnje vlasti su punih usta govorile o tome kako treba smanjiti javnu potrošnju - toga u budžetu nema. Interesantno je da su kritičari prethodne vlade, kada god su govorili o Vladi, uvek pominjali agencije. Ne vidim da su izbrisali agencije, čak su proširili asortiman pa su prešli na kancelarije. Znači, sada imamo malo veći asortiman: kancelarije i agencije.
Predlagač je naglasio da su planirani izdaci veći u ovoj godini nego što je to bilo u odnosu na 2003. godinu za 19,2%. Kako onda da tumačimo činjenicu da je u novom Ministarstvu za kapitalne investicije - koje je objedinilo dva velika ministarstva, Ministarstvo građevine i urbanizma i saobraćaja i telekomunikacija - kada saberete one iznose od prošlog budžeta, skoro četiri milijarde sredstava manje.
Ne vidim kakav je to razvoj i šta će iz tih sredstava ići za razvoj i velike kapitalne investicije u Srbiji.
Takođe u Ministarstvu rada, zapošljavanja i socijalne politike (opet ministarstvo koje je objedinilo prethodna dva ministarstva) manje je sredstava za skoro 6 milijardi.
Za 5,6 milijardi je manji tranzicioni fond. Zašto kažem tranzicioni fond, a on je interesantan pogotovu za grad iz koga ja dolazim. Tranzicioni fond ove godine ima dve milijarde, odnosno planirane su 2 milijarde i 100 miliona i želim, gospodine ministre, da vas pitam da li znate da u gradu Kragujevcu postoji Zavod za zapošljavanje i obrazovanje koji se direktno finansira, odnosno plate tih ljudi se ostvaruju iz budžeta i njihov iznos je samo u prošloj godini za 6.000 ljudi bio 770 miliona dinara.
Da li hoćete da im kažete da više nema Zavoda za zapošljavanje i obrazovanje? Ali, onda morate da budete dovoljno hrabri pa da zaista kažete - da, želimo da vas ukinemo i ne interesujete nas. Da li je posao restrukturiranja privrede uopšte interesantan i važan za ovu vladu, kada predviđa tako "obimna" sredstva, koja su tri ili nešto više puta manja u odnosu na prethodna?
Da kratko pređem i na zakon o obimu sredstava i učešću gradova i opština; gospodine ministre, ja sam iz Kragujevca i žao mi je što ste konstatovali da je Kragujevac uskraćen za 45 miliona dinara. Ne prihvatam izvinjenje, jer sve opštine u Srbiji su otprilike ostale na onom iznosu, a grad Kragujevac je uskraćen za 45 miliona i mi treba da se zadovoljimo time što imamo vaše izvinjenje. Ne, ja želim da to ispravite i to je vaša dužnost, 45 miliona dinara nisu mala sredstva, pogotovu ne za Kragujevac.
Predloženim zakonom drastično je smanjeno učešće grada Kragujevca u porezu na promet, tako da je dovedeno u pitanje finansiranje poverenih poslova koje grad Kragujevac ima, znači, socijalna zaštita, društvena briga o deci, kultura, fizička kultura. Ne verujem da ćemo sa ovako krnjim budžetom, bez obzira koliko god neko smatra da su to mala, zanemarljiva sredstva, uspeti da sve ove obaveze ostvarimo.
Iz razloga o kojima smo govorili, moje kolege poslanici iz Demokratske stranke i ja u kratkim crtama u vremenu koje sam otprilike imao, poslanici DS-a neće glasati za predložene zakone. Hvala vam.

Reč ima ministar finansija Mlađan Dinkić.

Želeo bih da iskoristim priliku da dam odgovore, s obzirom da je poslanička grupa DS-a iscrpla vreme za diskusiju. Bila su postavljena mnoga pitanja, želeo bih na njih da odgovorim.
Najpre, što se tiče konstatacije gospođe Gordane Čomić i čini mi se da je još neko iz poslaničke grupe konstatovao da nisam uvažio ovu poslaničku grupu. Predsednik Odbora za finansije dobro zna da smo juče od 15,00 do 19,00 časova imali raspravu na Odboru za finansije. To je jedini razlog zašto nisam došao u vašu poslaničku grupu, četiri sata smo diskutovali o budžetu na Odboru za finansije i meni je žao što gospodin Bogdanović nije preneo vama. Dakle, moja želja jeste postojala da kontaktiram i sa vašom poslaničkom grupom, međutim četiri sata je trajala ta rasprava i, jednostavno, mi nismo mogli posle toga da nađemo vremena da dođemo, jer je bilo zakazano već sa drugim grupama.
Dakle, izvinjavam se zbog toga, ali razlog nije u tome što nisam želeo da dođem da vas obavestim, kao što sam razgovarao sa drugima, već zato što je rasprava na Odboru za finansije trajala daleko duže nego što je bilo planirano. Čudi me da vam gospodin Bogdanović to nije rekao.
Ono što je mene, međutim, začudilo i na Odboru za finansije i danas na ovoj raspravi jeste da na potpuno drugi način vaša poslanička grupa govori o ukidanju poreza na fond zarada u odnosu na ono što je govorila pre nekoliko meseci.
Ako se sećate, ideja o ukidanju poreza na fond zarada nije potekla od mene i od ove vlade, ta ideja je potekla od prethodne vlade i taj predlog zakona je bio pripremljen, čak i dostavljen Skupštini, očito iz marketinških razloga, u momentu kada se znalo da će Vlada pasti.
Glasati tri meseca kasnije protiv zakona koji ste sami predlagali, mislim da možda ima neku političku konotaciju, ali ja to kao ekonomista i kao čovek koji razmišlja o struci ne mogu da prihvatim. Juče ste glasali protiv zakona o ukidanju Zakona o porezu na fond zarada.
Da li vi smatrate da ova zemlja treba dodatno da oporezuje troškove rada i kako možemo da razvijemo našu ekonomiju ukoliko ne snižavamo troškove rada; i da li je konzistentno pre tri ili četiri meseca predlagati taj zakon, a sada kada ga predlaže ova vlada glasati protiv njega? Čini mi se da nije.
Što se tiče pitanja, najviše vaših primedbi odnosilo se na realnost procene poreskih prihoda. Gospodin Labus vam je to već odgovorio, a ja ću još jednom ponoviti, jer je jako važno da bi naša javnost imala pravu predstavu.
Dakle, u prvom kvartalu ove godine bili su planirani poreski prihodi od 68 milijardi dinara. Biće ostvareni sa preko 70 milijardi. Dakle, ostvarenje u prvom kvartalu je iznad plana. Govorim o poreskim prihodima. Poreski prihodi koji su u ovom budžetu planirani za celu godinu su 297 milijardi. Potpuno je realno, imajući u vidu da će u narednim mesecima ta dinamika biti povećana zbog sezone, da se ova projekcija ostvari.
Neporeske prihode čine raznorazne naknade, koje se ostvaruju po drugim osnovima, koji nisu poreski prihodi, i oni su planirani po osnovu projekcije izvršenja u prethodnoj godini. Nema razloga da se to ne ostvari.
Što se tiče nekih govornika koji su pominjali da ova vlada odlaže porez na dodatu vrednost i uvođenje fiskalnih kasa, gospodo, ja bih bio najsrećniji da je porez na dodatu vrednost već danas na snazi. Ne znam šta je rađeno u prethodne tri godine? Zašto ovaj porez nije uveden?
Planirano je da se on uvede još pre godinu dana. Neću kritikovati sve ljude u prethodnoj vladi, ali činjenica je da porez na dodatu vrednost nije uveden i da je više puta probijen rok sa već toliko puta citiranim Međunarodnim monetarnim fondom, jer je to trebalo da bude uvedeno još od 1. januara prošle godine.
Sa tim pripremama se kasnilo, a onda je, opet iz marketinških razloga, predlog zakona, koji inače nije dovršen i ima puno rupa i manjkavosti, poslat u skupštinsku proceduru samo da bi se reklo da Vlada želi da uvede porez na dodatu vrednost. To je učinjeno u oktobru, sa idejom da stupi na snagu od 1. januara 2004. godine. Srećom, to nije ni došlo na raspravu. Jer, da je to urađeno, imajući u vidu stanje koje sam zatekao u poreskoj administraciji i stanje koje je zatečeno u radu na novom zakonu, taj zakon ne bi mogao biti sproveden, nastao bi kuršlus u našoj privredi.
Što se tiče fiskalnih kasa, ista stvar. Zašto fiskalne kase nisu uvedene? Pre godinu dana je krenuo proces uvođenja fiskalnih kasa. Stanje koje je ovo ministarstvo zateklo: svega 1,3% fiskalnih kasa je uvedeno u momentu kada sam preuzeo Ministarstvo. Kriviti ovo ministarstvo za odlaganje uvođenja fiskalnih kasa je neodgovorno.
Mi smo, za razliku od prethodne vlade, samo mesec dana produžili rok za uvođenje kasa, ali videćete da će za one koji ne budu to ispoštovali kazne biti primerene - ne zabrana delatnosti, kao što je predlagala prethodna vlada, jer je nemoguće zatvoriti 90% preduzeća, već najpre novčana kazna, blaža, pa malo veća novčana kazna, pa tek iz trećeg puta zabrana delatnosti. To je jedini način da se to uradi.
Drugo, napravljena je bila takva uredba koja de fakto nije omogućavala da se kase uvedu, jer je bio ograničen pristup proizvođačima na tržištu. Čak i oni obveznici koji hoće da uvedu kasu, ne mogu da je kupe, nije je bilo na tržištu. Mi smo zbog toga to promenili, da je dovoljan dokaz za početak uplata najmanje 10% avansa i zaključen ugovor sa proizvođačem.
Što se tiče zakona o porezu na dodatu vrednost, moja ideja je bila da ga pošaljem Skupštini do kraja ovog meseca, misleći da ću zateći dorađen zakon. Kada smo počeli da čitamo, 40% tog zakona, postoje velike dileme, različita mišljenja, nedorađen je.
On će zbog toga biti do kraja maja ovde u Skupštini i garantujem da će porez na dodatu vrednost biti uveden od 1. januara 2005. godine. Voleo bih da je makar taj posao neko pre mene odradio, umesto Ministarstva. Zaista bih najviše voleo da imam manje posla u Ministarstvu. No, i to je ostalo ovoj vladi da uradi i ona će to uraditi.
Što se tiče poreza na fond zarada, govori se da on uskraćuje lokalne samouprave. Neće uskratiti, to sam više puta govorio. Što se tiče solidarne stambene izgradnje, za koju se izdvajalo iz ovog poreza, lokalna samouprava može iz drugih izvora da izdvoji za solidarnu stambenu izgradnju. Evo iz kojih. Ako želite da pomognete ovom ministarstvu, ja sam spreman da pomognem svima koji su u lokalnoj samoupravi.
Uskoro dolazi razrezivanje poreza na imovinu. Prethodna vlada, iako je zakon prilično dobar, ostvarila je ispod 1% ukupnih poreskih prihoda naplatom poreza na imovinu. Zašto? Zato što se gledalo kroz prste bogatašima. Dajte mi, molim vas, vi koji ste u lokalnim samoupravama, klasifikaciju stambenih zona, da različito vrednujemo Kaluđericu od Dedinja, od pojedinih delova Dedinja, da napravimo stepenasto i progresivno oporezivanje poreza na imovinu. Porez na imovinu je u celosti prihod lokalne samouprave. Dajte mi te podatke u narednih mesec do dva dana, napravićemo drugačije osnovice za oporezivanje imovine i dobićete veće prihode za lokalnu samoupravu.
Mi u poreskoj upravi u Ministarstvu finansija smo veoma raspoloženi i mi ćemo nezavisno od vašeg doprinosa to učiniti, ali molim vas da mi pomognete i da dobijemo tačnu specifikaciju zona po pojedinim opštinama i gradovima, kako bismo mogli da napravimo ovu progresiju. Od toga ćete dobiti vi više.
Naravno, ideja je da se ne oporezuju oni koji ne mogu da plate, ali da se ne štede oni koji imaju ogromnu imovinu, a koji veoma simbolično plaćaju ili ne plaćaju ništa.
Bilo je jedno pitanje - kako će se nadomestiti poreski prihodi nakon ukidanja ovog poreza na fond zarada i nakon najavljenih smanjivanja poreskih opterećenja na plate? Bilo je pitanje da li će doći do povećanja akciza. Doći će do povećanja akciza na neke proizvode, koji nisu, prema našem mišljenju, nešto što je osnovna životna potreba. Uvešćemo ad valorem akcizu na kafu. Šta to znači? To znači: skuplja kafa, veća akciza; jeftinija kafa, manji porez. Danas se plaća isti porez, ista akciza, nezavisno od vrednosti i cene kafe.
Takođe, što se tiče poreza, prethodno Ministarstvo finansija gledalo je kroz prste poreskim obveznicima. Kaže se koji je rok za naplatu poreza. Ne plate ljudi, nema nikakvih kazni. Svega 4.000 ljudi je prošle godine prijavilo porez na dohodak građana.
Ove su godine očito obveznici mislili da će novo Ministarstvo nastaviti sa starom praksom. Opet je svega 4.000 ljudi prijavilo porez na dohodak građana. Ali, videćete kroz mesec - dva dana, kada podnesemo izveštaj o naplaćenim kaznama, koliko ćemo naplatiti od onih koji nisu prijavili obavezu.
Dakle, naša poreska politika će biti - smanjiti porez na plate, smanjiti porez na ono što opterećuje proizvodnju, ali oporezovati one koji mogu da plate i nikome ne gledati kroz prste, bez obzira na političku pripadnost, bez obzira na finansijsku snagu.
Videćete, samo po osnovu prekršajnih kazni za neprijavljeni porez na dohodak građana ovaj budžet će prihodovati najmanje šest milijardi više nego što je planirano. To će nadomestiti maltene u celosti gubitak od poreza na fond zarada.
Naravno, mnogo ćemo učiniti na modernizaciji poreske uprave, jer moramo da imamo punu evidenciju o obveznicima. Srećom, za porez na dohodak građana imamo, za neke druge stvari moraćemo tu da unapredimo stvari.
Što se tiče prihoda od privatizacije, nekoliko poslanika je istaklo da su oni precenjeni. Jedan od poslanika je čak rekao, veoma pošteno, da on smatra da bi prihodi od privatizacije ove godine mogli biti 10 milijardi dinara.
Moram da kažem da smo u projekciji prihoda od privatizacije koristili analizu Agencije za privatizaciju, koja je urađena još za vreme dok je gospodin Vlahović vodio. Dakle, ako gospodin Vlahović smatra da je nerealno procenio privatizacione prihode u ovoj godini, onda je to druga stvar.
Međutim, u vezi sa onim što je rekao poslanik, da je realno očekivati 10 milijardi dinara, mi smo predvideli 16,4, treba reći da od privatizacije preduzeća i banaka (verovatno gospodin nije računao na prihod od privatizacije banaka) računamo na 14,4 milijarde, a na dodatne dve milijarde od prodaje imovine banaka u stečaju, tako da je ova cifra konzervativna i ona je bez predviđenih prihoda od privatizacije u telekomunikacionom sektoru, za koji će Vlada uskoro doneti odluku da se i tu krene. Zato smo išli sa ovom konzervativnom procenom od 16,4 milijardi.
Što se tiče pitanja finansiranja suda Srbije i Crne Gore, 7,5 miliona se odnosi samo na rashode po Uredbi o privremenom finansiranju. Zato su tu budžetirani. Inače, te rashode u celosti preuzima Crna Gora i ona je to predvidela u svom budžetu.
Što se tiče primedbi na agrarni budžet, neko je izneo primedbu da on navodno ne rešava problem obrtnih sredstava i investicionih kredita u poljoprivredi. Očito da gospodin nije pažljivo slušao moje uvodno izlaganje, jer 3,8 milijardi dinara iz agrarnog budžeta upravo je namenjeno za povoljne kredite za nabavku semena, đubriva, repromaterijala, kao i za nabavku opreme u poljoprivredi. To su dugoročni krediti od jedne do pet godina.
Gospođa Čomić je postavila - osim pitanja, na koje je gospodin Labus već odgovorio, o rastu plata, koji je zapravo prouzrokovan ovom velikom javnom potrošnjom u poslednja dva meseca - pitanje povodom člana 6. Zakona o učešću opština u porezu na promet gradova i opština. Postavljeno je pitanje o plaćanju gradu Prištini. Dugujem objašnjenje: dakle, sva plaćanja koja se odnose na grad Prištinu zapravo idu Gračanici, ali s obzirom na zakonske odredbe, specifikovane, to što je predviđeno za Prištinu faktički ide u našu enklavu na Kosovu, u Gračanicu.
Poslanik Gašo Knežević je postavio pitanje zašto je učešće u porezu na plate za lokalnu samoupravu povećano sa 5% na 30%, a ne sa 5% na 40%, kao što je gospodin Đelić predlagao. Zato što gospodin Đelić nije predvideo nikakvo učešće opština i gradova u porezu na promet, a ovim zakonom to jeste predviđeno. Naime, kada je gospodin Đelić slao ovaj zakon u proceduru on je poslao i zakon o porezu na dodatu vrednost, koji je trebalo, navodno, da stupi na snagu od 1. januara. Zato je povećao učešće sa 5% na 40%, jer je ukinuo uopšte učešće lokalne samouprave u porezu na promet.
Imajući u vidu da će zakon o porezu na dodatu vrednost stupiti onda kada je moguće, a to je 1. januar 2005. godine, onda je ovo povećanje od 5% na 30% sasvim dovoljno da se kompenzira lokalnim samoupravama gubitak po osnovu poreza na fond zarada.
Neki poslanici su opravdano postavili pitanje o svrsishodnosti agencija. Moram da vas obavestim da je Vlada Srbije na prethodnoj sednici, na inicijativu ministra za lokalnu samoupravu, gospodina Lončara, upravo zauzela stav da se neke agencije ukinu. Svuda gde agencije dupliraju rad ministarstva, gde je to neracionalno, agencije će biti ukinute, ali prema Zakonu o budžetskom sistemu nije bilo moguće izbeći pominjanje agencija u ovom budžetu, s obzirom da su osnovane po zakonu. Onog časa kada se ukinu, sredstva za njih se naravno neće koristiti već će se za taj iznos racionalizovati državna uprava.
Ako pogledate budžet za ovu godinu, učešće troškova raznih agencija u društvenom bruto proizvodu je smanjeno u odnosu na prethodnu godinu, ali sasvim je izvesno da će neke agencije, koje dupliraju rad ministarstva, biti ukinute.
Konačno, što se tiče primedbi poslednjeg govornika, gospodina Radosavljevića, koji kaže da je navodno manje izdvojeno za kapitalne investicije i za socijalna davanja u odnosu na prethodni budžet, gospodin Radosavljević nije sabrao razdeo koji se odnosi na izvršenja u prva tri meseca i na ono što je planirano za narednih devet meseci, a što se odnosi na ona ministarstva koja su nastala spajanjem nekih ministarstava, kao što su Ministarstvo za kapitalne investicije i Ministarstvo za rad, zapošljavanje i socijalnu politiku. Dakle, sve ono što sam govorio jeste tačno. Veća su izdvajanja za kapitalne investicije, za socijalne programe, ali gospodin Radosavljević nije pažljivo pročitao zakon.
Izvinjavam se u ime Vlade što se ovako hitno ovaj zakon razmatra, ali je državni interes da se on usvoji po hitnom postupku.
Još jednom ponavljam obećanje dato Kragujevcu. Isti kriterijum je primenjen za sve lokalne samouprave. Mi smo juče videli da je Kragujevac zaista zakinut za 45 miliona dinara. Obećavam da će Vlada to ispraviti kroz tekuću rezervu.
Tražio sam na Odboru za finansije i čudi me da nije makar gospodinu Radosavljeviću, ako već nije gospodinu Stevanoviću i poslanicima DSS-a i G17 plus javljeno, ali gospodinu Bogdanoviću sam dva puta na Odboru za finansije rekao, čak sam ga zamolio da se podnese amandman za Kragujevac. On to nije učinio. Zaista mislim da u nekim stvarima treba razdvojiti suštinu od politike. Da je gospodin Bogdanović obavestio makar svog poslanika o ovom amandmanu, ne bismo morali to naknadno da ispravljamo, a ovako obećavam da ćemo to za Kragujevac naknadno ispraviti.

Replike - gospodin Vlahović, gospodin Radosavljević, pa gospođa Čomić.

Nisam tražio reč zato što sam pojedinačno pomenut. Želim da repliciram u ime poslaničke grupe DS. Najpre da kažem da je tačno da je prethodno Ministarstvo za privredu i privatizaciju projektovalo prihode u visini koju je pomenuo gospodin ministar Dinkić.
Podsetiću vas da je projekcija prihoda od privatizacije nešto što je urađeno u novembru mesecu prošle godine, u periodu kada se pripremao budžet, kada ni na koji način nismo mogli da predvidimo ono što sledi iza parlamentarnih izbora koji su se desili 28. decembra, a to jeste, hteli mi to da priznamo ili ne, politička kriza koja je trajala gotovo dva meseca do formiranja nove Vlade. I, nažalost, svi ovi najnoviji događaji, uključujući i jedan tehnički problem u pregovorima sa MMF-om, zaista predstavljaju argument da kažem sa punim pravom da su prihodi od privatizacije nedostižni u ovoj godini na projektovanom nivou.
Sa druge strane, kada su predviđani prihodi od privatizacije novembra meseca prošle godine, značajni deo prihoda je planiran od prodaje akcija iz Akcijskog fonda. Nezavisno od Republičke vlade, Zakon o finansijskom tržištu je usvojen kao savezni, a nažalost Skupština Srbije od jula meseca nije bila u efektivnom radu i nismo bili u prilici da promenimo Zakon o finansijskom tržištu, što je za posledicu imalo potpunu blokadu prodaje akcija iz Akcijskog fonda. Cifra koja je planirana, nekih, čini mi se, 60 miliona evra, zaista danas deluje prilično nedostižno, sve dotle dok se ne bude promenio Zakon o finansijskom tržištu.
Prema tome, sa tog aspekta smo dali primedbe, između ostalog, na poziciju prihoda od privatizacije, pri čemu još jednom kažem da se zaista ne treba nadati velikim prihodima od privatizacije banaka, imajući u vidu zatečeno stanje.
Što se tiče poreza na dodatu vrednost, zatim poreza na fond zarada, prvo da kažem da je porez na dodatu vrednost predložen parlamentu još u septembru prošle godine. Ne ulazim u kvalitativnu analizu ovog zakonskog projekta, ali nije tačno da je on u novembru mesecu došao na dnevni red parlamenta.
U novembru mesecu on je iz skupštinske arhive izvučen i predložen za sednicu parlamenta, a pripremljen je i upućen od strane prethodne vlade mnogo ranije, kao što je i zakon o železnici upućen pre godinu i po dana od strane prethodne vlade parlamentu, a parlament ga nije usvojio; kao što je i zakon o energetici upućen u aprilu mesecu od strane prethodne vlade, a parlament ga nije usvojio. Namerno pominjem ova dva zakona jer su ona bila pretpostavka početka restrukturiranja u javnim preduzećima.
(PREDSENIK: Vreme, gospodine Vlahoviću.)
Dakle, imali smo parlamentarnu krizu i to je uzrokovalo odlaganje restrukturiranja. Danas nemamo parlamentarnu krizu, nemamo problema sa izglasavanjem ovih zakonskih projekata i zbog toga se mi iz Demokratske stranke sa pravom pitamo zašto se odlaže restrukturiranje javnih preduzeća.
Još jedna rečenica, niko ne spori potrebu da se ekonomska politika unekoliko promeni u odnosu na prethodni period. Na kraju krajeva, to i jeste faza u jednoj srednjoročnoj tranzicionoj politici zemlje, ali je činjenica da ovaj budžet ne predstavlja osnovu za tu novu ili promenjenu ekonomsku politiku.