Pošto je narodni poslanik Velimir Simonović odustao od diskusije, reč ima narodni poslanik Gordana Čomić, a posle nje narodni poslanik Jovan Todorović.

Dame i gospodo, u zemlji u kojoj se menja politički sistem i grade institucije, i u kojoj se u javnim poslovima vrše neprekidne promene, ministar finansija Predlog zakona o budžetu počinje sa rečima o uspostavljenom dogovoru sa MMF-om i o reformskim karakteristikama budžeta.
To je za ovaj predlog zakona o budžetu izostalo. Izostalo je i korektno ponašanje ministra finansija prema poslanicima Narodne skupštine, ali to ide na ono što se kod nas u Vojvodini kaže - deran ili zna red ili ne zna reda, i tu nema pomoći. Zašto...
Zašto tvrdimo da ako se Predlog zakona o budžetu ne počne sa takvim stavom onda imamo puno pravo da budemo zabrinuti za kontrolu javnih finansija, za ukupan odnos javnih prihoda i rashoda u zemlji, da kritikujemo taj budžet i tvrdimo da nije dobro po svaku cenu insistirati da se bude različit od predloga budžeta koji je bio u ovoj zemlji između 2001. i 2003. godine, samo zato da bi se u marketinškim delovima govorilo o nečemu što u budžetu ne postoji.
Pošto nema dogovora sa MMF-om, ja ću vas podsetiti da bi bilo dobro da tog dogovora bude, onda ćemo za 100 dana u istoj ovoj skupštini imati rebalans ovog budžeta i, čitajući stenograme poslanika poslaničke grupe Demokratske stranke, podsetićemo da smo govorili istinu, a ona je neprijatna, jer budžet jeste predizboran, budžet nije razvojni. Jer, Predlogom budžeta plate rastu iznad mogućnosti, a kada plate rastu iznad mogućnosti, onda se porast tražnje ne pokriva robom i raste trgovinski deficit. To znaju svi oni koji se u Vladi razumeju i znaju kako se to završava.
Ako ne bude dogovora sa MMF-om, ako ne bude protokola o odobrenom budžetskom deficitu, onda se završava tako što ministar finansija i Vlada Republike Srbije ide pred Narodnu banku, što se zadužuje, i završava se idejom o kontrolisanoj inflaciji. To smo već videli kako izgleda, ne bi bilo dobro da gledamo još jedanput ni u jednoj jedinoj karakteristici takvog ponašanja prema javnim finansijama.
Ako je inflacija predviđena i ako se govori o inflaciji od 7,5% do 8%, i ako ima izjava ministra finansija o 9,8%, bilo bi dobro da odgovore građankama i građanima Srbije koliku inflaciju zaista mogu da projektuju za 2004. godinu?
Potpuno je jasno da je prihod budžeta precenjen, da su precenjeni javni prihodi i da je nerealno pokriće budžetskog deficita. Zato je neophodan dogovor sa Međunarodnim monetarnim fondom, ma šta vi pojedinačno mislili o toj najmoćnijoj finansijskoj organizaciji.
Čulo se u kuloarima Skupštine - pa ne moramo mi sa MMF-om, možemo mi i sa Rusijom, i sa drugim zemljama. I Rusija mora sa MMF-om. Bilo bi najlošije da kada je budžet, koji će vladajuća većina usvojiti, na dnevnom redu, govorimo o EvroAksis banci i sličnim bankama, o kojima imamo prilike da slušamo ovih dana.
Nema PDV-a, nema fiskalnih kasa, ima povećanja akciza. To znači da se povećanjem akciza opterećuju privreda i stanovništvo. Ukoliko se, po predlogu, akcize budu povećavale dinar, dva, tri i četiri, to će direktno povećavati neminovnom vezom i cene ostalih vrsta robe i to sve znači da nema fiskalne reforme.
Ono što su marketinške izjave o kapitalnim investicijama ne stoji, o agrarnom budžetu - ne stoji, i zbog toga je vrlo važno da se čuje kritička reč o budžetu, jer ima vremena da se neke stvari isprave i da se umesto demagogije i priče o opštim mestima u budžetu zaista unesu tonovi reforme u budžet. Ovako ne valja nikako.
Dakle, samo reklasifikacija pozicija metodološki, za ljude koji ne znaju kako se pravi budžet verovatno vešto, za nas koji smo se time bavili, potpuno nevešto.
U dva minuta komentar o zakonu o učešću opština, gradova i grada Beograda u porezu na zarade i porezu na promet u 2004. godini.
U ovom zakonu u delu koji se tiče spiska opština, u članu 3. navedeni su grad Priština i sve opštine sa Kosova i Metohije. U kriterijumima nema ni grada Prištine, nijedne opštine sa Kosova i Metohije i ostaje pitanje zašto su unešeni u ovaj zakon o učešću gradova i opština u porezu na promet? Kako će se pokupiti iznos poreza na promet sa teritorije grada Prištine, ili sa bilo koje opštine koja stoji u ovom zakonu, pogotovu što je nema u kriterijumima?
Ako je i ovo marketing, onda je još gore nego što smo pretpostavljali. Ako nije, onda predlagač ovog zakona duguje Narodnoj skupštini odgovor na pitanje kako će kontrolisati sakupljanje javnih prihoda sa opština na teritoriji Kosova i Metohije i kako će kontrolom javnih prihoda vraćati te finansije na iste opštine?
Sa žaljenjem moramo konstatovati da nemamo reformski budžet i da nemamo ekipu koja ima hrabrosti da učini ono sa budžetom što se u 2004. godini mora učiniti. To je smanjenje javne potrošnje i restrukturiranje javnih preduzeća, sa svim bolnim posledicama koje te dve odluke podrazumevaju kratkoročno, ali sa svim dobrim posledicama koje te dve odluke u duhu budžeta podrazumevaju i dugoročno. Hvala vam.

Reč ima narodni poslanik Jovan Todorović, posle njega narodni poslanik Gašo Knežević. Izvolite.

Gospođice predsedavajuća, gospodine Labus, gospodine Dinkiću, dame i gospodo narodni poslanici, dozvolite mi da iznesem još nekoliko stavova Socijalističke partije Srbije povodom Predloga zakona o budžetu za 2004. godinu.

Mnogo toga je već rečeno u izlaganjima mojih kolega, a i drugih poslanika koji su učestvovali u ovoj raspravi. Ipak, da krenem od onoga što mi se čini da nije dobro u budžetu, da bih kasnije, kao realan čovek došao i do onih pozicija u budžetu za koje mislim da jesu značajno bolje nego što su bile u protekle tri godine u svim budžetima o kojima smo razgovarali, pa i u poslednjem Predlogu budžeta, koji je gospodin Đelić podneo u novembru prošle godine Narodnoj skupštini.

Naravno da nije u skladu sa našim očekivanjima, niti je dobro za budžet, niti za građane Srbije, da ponovo imamo budžetski deficit, ovoga puta od 45 milijardi, ali to je, izgleda, nužnost koja je prisutna u finansijama Republike Srbije i sasvim je sigurno da će još neko vreme, možda čitavih nekoliko godina, ta pozicija budžetskog deficita biti prisutna.

Naravno da je važno i to da je predlagač ovog zakona video kako će taj budžetski deficit biti pokriven. Za razliku od onih koji su pesimisti u tom pogledu, ja mislim da ova vlada ima kapacitet da izađe iz tog problema koji se zove 45 milijardi dinara budžetskog deficita.

Istine radi, taj budžetski deficit je nešto veći nego što je bio u predlogu one vlade u novembru mesecu, za otprilike tri milijarde dinara, ali kao refleksiju tome ima i činjenicu da se u ovom predlogu budžeta projektuje ukupno oko 419 milijardi dinara rashoda u ukupnoj javnoj potrošnji, a onaj prethodni predlog budžeta je podrazumevao za 12 milijardi niže rashode. To znači, sa tri milijarde dinara većeg budžetskog deficita, u suštini, predlagač je prekompozicijom određenih rashoda u budžetu uspeo da pokrije za 12 milijardi više rashoda. Dakle, to je jedan momenat.

Drugi momenat koji me zabrinjava jeste činjenica da u ovom momentu predlagač nije u mogućnosti da kaže kakva je sudbina pregovora sa Londonskim klubom, radi definisanja ukupne pozicije Republike Srbije u pogledu državnog, odnosno javnog duga. Siguran sam da će tu biti problema, kao što se mogu, možda, očekivati i problemi u onom delu pregovora koji se odnose na Pariski klub i na dodatno smanjivanje tog duga od 15%.

I pored tih činjenica koje su prisutne kao objektivno otežavajuće okolnosti za jedno realno sagledavanje potrošnje u 2004. godini, meni se neminovno nameće nekoliko stvari za koje mislim da su dobre i da su mnogo bolje nego što je to bilo u prethodnim budžetima. Na primer, činjenica da će ova vlada značajna sredstva usmeriti u poljoprivredu preko agrarnog budžeta.

Dakle, kao veliki plus ovoj vladi upisujem agrarni budžet od 21 milijarde dinara, u najvećoj meri namenjen za finansiranje pokretanja poljoprivredne proizvodnje i njenog dizanja u odnosu na stanje koje sada imamo. Osam procenata rasta poljoprivredne proizvodnje u 2004. godini, istina je, nažalost, dovešće nas samo do toga da imamo nivo poljoprivredne proizvodnje na nivou 2002. godine, ali sam skoro uveren da sa ovakvim agrarnim budžetom nikada više nećemo doživeti da ministar za poljoprivredu kao krajem 2002. godine pozove seljake javno da ne zaseju pšenicu.

Nakon toga imamo katastrofalnu 2003. godinu po posledicama suše i imamo činjenicu da Srbija nema dovoljno pšenice da prehrani stanovništvo, pa je stoga izdvajanje po osnovu nabavke te pšenice za republičke robne rezerve, upravo iz ovog budžeta, u visini od oko dve milijarde dinara.

Poljoprivreda jeste komparativna šansa Srbije. Zato odajem priznanje predlagaču za tu priču. Ako ni zbog čega drugog, samo bih zbog toga podržao ovaj budžet.

Takođe, primećujem jednu bitnu promenu, koja se tiče mogućnosti za pokretanje privrednih aktivnosti.

Ne treba smetnuti sa uma činjenicu da smo u protekle tri godine imali katastrofalan spoljnotrgovinski bilans, 11,5 milijardi dolara, zato što privredna proizvodnja za izvoz ničim nije podsticana.

Ovog puta, kolege, ukazujem na to da je ova vlada predložila jednu milijardu dinara za podsticaj izvoza, plus 600 miliona dinara u okviru poljoprivrede, takođe za proizvodnju koja je namenjena izvozu. Naravno da to nije dovoljno, ali jeste prvi dobar korak da se dozovemo pameti i da pokušamo da taj spoljnotrgovinski deficit sa sadašnjih možda pet milijardi dolara na godišnjem nivou smanjimo na dve ili dve i po milijarde, koliko sam čuo da je gospodin Labus obećao na jednom sastanku sa privrednicima Srbije.

Važno je takođe primetiti da će ova vlada izdvojiti jednu milijardu dinara za tzv. fond za osiguranje poslova lizinga. Mi smo u prošlom sazivu doneli taj Zakon o lizingu i on jeste jedna od mogućnosti da se privreda unapredi time što će putem lizinga obezbediti odgovarajuću opremu. Upravo je to bio nedostatak prethodne spoljne trgovinske politike koja je omogućavala da se u ovu zemlju uvozi sve i svašta, ali preko 46% uvoza je bilo po osnovu robe široke potrošnje.

Takođe, imamo još jedan podsticaj, koji se tiče osiguranja kredita za poljoprivredu u iznosu od nekih 500 miliona.

Sve to daje, po meni, jedan okvir koji će omogućiti da privreda raste po ovoj planiranoj stopi od 2% u industriji, 8% u poljoprivredi, 4% u građevinarstvu, za koje mislim da, pored ove priče o putevima, treba ići i u tom pravcu da se razvija stanogradnja kao takva, jer ona objektivno mnogo više delatnosti upošljava nego putna privreda, koja takođe upošljava mnogo privrednih grana i omogućuje zapošljavanje jednog velikog broja ljudi.

Vodeći računa o tome da sačuvam vreme mojim kolegama koji su posle mene na redu, važno je takođe reći da se u ovom momentu planiraju 32 milijarde dinara za javne investicije. Koliko god pesimisti govore o tome da to nije dovoljno da se izađe iz recesije u jedan ciklus prosperiteta, mislim da je to dobar korak i da te 32 milijarde mogu poslužiti kao podsticaj, a naročito onaj deo koji se odnosi na poljoprivredu, u iznosu od 3.700.000.000, namenjen za proizvodnju poljoprivrednih mašina i obnovu parka seoskih domaćinstava.

Prema tome, predložiću da se prihvati ovaj budžet, s tim što molim predlagača, iako je predvideo za našu situaciju zamašna sredstva na ime sporta, odnosno fizičke kulture, 631 milion (i to je više nego što je u novembru gospodin Đelić predložio za oko 31 milion), da ima na umu da je ovo olimpijska godina i da možda, ako je potrebno, našim sportistima radi bolje pripreme za olimpijadu iz sredstava tekuće rezerve ili iz nekih drugih rezervi eventualno pomogne.

Da se što bolje pripreme i da reprezentuju naš sport i našu državu onako dostojanstveno i uspešno kao što su to činili dugi niz godina.

Po Poslovniku, gospodin Ristivojević.

Uvažene kolege narodni poslanici, s obzirom na razloge hitnog razmatranja o ovog predloga zakona o budžetu i ovih zakona, molio bih vas da učinimo jedan dodatni napor i da izglasamo produženje rada ove sednice do daljnjeg, dok ne okončamo kompletnu raspravu. Znam da je teško, znam da ste svi umorni i da imate i drugih obaveza, međutim razlozi zbog kojih su predloženi po hitnom postupku ovaj zakon o budžetu i drugi zakoni nalažu, traže od nas da uložimo taj dodatni napor i da ovu sednicu produžimo koliko je potrebno.
Apelujem na vas i na predsednika Skupštine. Molim da se stavi na glasanje ovaj predlog.

Imamo predlog predstavnika poslaničke grupe DSS o produžetku rada.
Stavljam predlog na glasanje.
Za 118, nije glasalo devet, ukupno 127 narodnih poslanika.
Konstatujem da je većinom glasova prihvaćen predlog za produžetak rada.
Nastavljamo rad.
Reč ima narodni poslanik Gašo Knežević, a neka se pripremi narodni poslanik Sava Urošević.

Gospodine predsedniče, gospodine potpredsedniče, ministre, dame i gospodo kolege, odavno sam shvatio i naučio da su pridevi neprijatelji imenica. Izbegavam da etiketiram bilo koju ličnost, pojavu ili bilo šta slično.

Međutim, ovog puta je prvi etiketu upotrebio ministar finansija nazivajući ovaj budžet razvojnim. To je izazvalo reakciju oponenata koji su ovaj budžet, za razliku od njega, nazvali socijalnim, demagoškim, predizbornim i tome slično. Pri tome mislim da pojam socijalni nijedan govornik nije upotrebio u pežorativnom smislu. Shvatamo svi mi mesto i trenutak u kome se nalazi država i shvatamo da je neophodna socijalna komponenta u njenom rukovođenju, pa i socijalna komponenta koju daje Vlada.

Ono što ja mogu, to je da na skromnom nivou svog ekonomskog znanja, ali sa druge strane na osnovu svog iskustva u upravi, pokušam da procenim u kojoj meri je ovaj budžet razvojni, a u kojoj meri je socijalni i možda predizborni, demagoški, kako god hoćete.

Priči o razvojnom budžetu i o njegovoj implementaciji me naučio u Leskovcu pre tri godine jedan učitelj kada me je pitao - da li vi imate para za reformu, a izgleda da tu priču zna i gospođa Čolić, moja naslednica, koja je u jednoj od svojih prvih izjava rekla da je ona ministar kapitalnih investicija, a ne gospodin Velja Ilić, želeći time da kaže da je prosveta veoma važna u ovoj zemlji. Slažem se sa njom. Ne mogu da se ne složim, i zbog toga što sam njen pravni prethodnik i zbog toga što se te stvari ne zaboravljaju.

Da vidimo u kojoj meri je sa aspekta prosvete ovaj budžet razvojni. Ne postoji stavka "razvoj prosvete" ni u jednom budžetu. Dakle, nije postojala ni u vreme prethodne vlade, ni u budžetu koji je sadašnje Ministarstvo finansija napravilo. Novac za razvoj se nalazi na drugim budžetskim stavkama, i dobro znam koje su to budžetske stavke, jer jedino na taj način može razvoj da se finansira. Ako se pogledaju te budžetske stavke, na nekima od njih videćete nedovoljno sredstava, a na nekima relativno zadovoljavajući nivo, ali sa veoma problematičnom strukturom i to je suština onoga o čemu ja hoću da pričam.

Naime, u jednoj stavci, neću da je imenujem, jer nije sada bitno, na račun budžeta je izdvojeno manje od pola para, a više od pola para na teret sopstvenog prihoda organa. Ne treba biti mnogo iskusan pa shvatiti da organ jednostavno ne može prihodovati sumu koja je predviđena u toj stavci budžeta.

Čega je to znak? Prilikom sastavljanja budžeta nisu konsultovana ministarstva. Zašto? Zato što ne vidim da bi se ijedan ministar, pa ni ministar prosvete, odrekao dobrovoljno nečega što njegovom razvoju odgovara. Ili, i ako je konsultovano, malo vremena je imalo da se upozna sa troškovima i sa strukturom budžeta.

Mislim da je ovim potezom, ovakvim markiranjem stvari Ministarstvo finansija zapravo prebacilo odgovornost za neuspeh razvoja na Ministarstvo prosvete.

Ministarstvo prosvete je već izgubilo momentum da na to reaguje, jer je moralo reagovati pre nego što je budžet usvojen ovakav u predlogu i dat ovde. Jer, jasno je nama da postoji ili da će postojati većina da se on izglasa. Dakle, prosveta je, gospodo moja, nerazvojna, to garantujem.

Drugo je pitanje da li je ona socijalna i kakva li je već. Gospodin ministar je danas, govoreći posebno o prosveti, pomenuo dve stvari: da su ukalkulisani u budžet svi dogovori sa sindikatima i da je investiciono održavanje na lokalnoj zajednici. Ovo drugo je notorna činjenica. Što se tiče prvog, tri godine sedim sa sindikatima sa gospodinom Đelićem, tri godine oštrimo jedni druge, postigli smo veoma visok stepen poverenja. Mi smo njih naučili da ne traže nemoguće, oni nas da poštujemo njihove zahteve. U tri nedelje koliko je nova vlada u funkciji, neko iz sindikata bi me sigurno obavestio da su imali neki sastanak da pregovaraju o ceni rada i koeficijentima za 2004. godinu. Oni taj sastanak nisu imali.

Meni nije jasno o kojim preuzetim obavezama gospodin Dinkić priča, jer ja znam šta smo mi preuzeli. Nemojte mene ubeđivati. Ono što je predviđeno za plate je više od onog što je potrebno po uobičajenoj dinamici rasta plata u poslednje tri godine. Dakle, ono što smo gospodin Đelić i ja njih vaspitali i od njih primali takođe vaspitne mere. Prema tome, mislim da tu postoji prostor, ali nažalost, iz razdeljka "plate" ne možete prebacivati na "razvoj", to mi dobro znamo ovde. Dakle, razvoj ostaje prikraćen.

Najzad, jedno zaista dobronamerno upozorenje. Jeste, održavanje i materijalni troškovi padaju na lokalnu samoupravu. U mom ministarstvu se nalaze podaci o 100 opština na teritoriji Srbije, o skoro dve trećine opština, o tome koji lokalni budžet zaista izdvaja za prosvetu. Gospodine Dinkiću, podaci su tragični. Probajte da nađete sredstva da disciplinujete lokalnu zajednicu za izdvajanje, naravno i za prosvetu, ali i za druge sektore, odnosno druge delatnosti.

Ako bih morao da zaključujem, da dam sud, a sebi sam postavio na početku taj zadatak, onda bih rekao da je socijalna mera u budžetu mnogo više izražena nego razvojna. I još jednom da korigujem prethodnika: agrarni budžet jeste povećan i on iznosi 16,4 a ne 21 milijardu. Hvala.

Pošto je narodni poslanik Sava Urošević odustao od diskusije, reč ima narodni poslanik Milan Stanimirović, posle njega narodni poslanik Arsen Kurjački.

Pošto je i Arsen Kurjački odustao od diskusije, umesto njega narodni poslanik Zoran Mićović.

Gospođice predsedavajuća, poštovane kolege narodni poslanici, pošto ima još nekoliko diskutanata iz moje poslaničke grupe, a nije uvažen zahtev za duplim vremenom, moraću, nažalost, i ja da skratim svoje izlaganje.
Moram na početku da konstatujem jednu stvar, da je Srbija zaista zemlja čuda i kada je to neko konstatovao bio je potpuno u pravu. Srbija je zemlja čuda, jer je gospodin Dinkić postao ministar finansija Vlade Republike Srbije zahvaljujući podršci glavnih junaka svoje knjige "Ekonomija destrukcije". Tako smo ovde imali tiradu te manjinske podrške iz te grupe. Pričali su o užasne tri godine, a da su istovremeno u prethodnoj deceniji, do 2000. godine, bruto nacionali proizvod od 29 milijardi dolara sveli na svega 10 milijardi dolara, što je nezabeleženo u ekonomskoj teoriji.
Ali da se vratimo budžetu. Realnost pokazanih budžetskih prihoda - mislim da je budžet nerealan, da je precenjen, 329,3 milijarde. Dva meseca su potpuno izgubljena u formiranju ove vlade, čije će formiranje, kako sam već rekao za ovom govornicom, uveren sam, biti njen najveći rezultat. Imamo krizu na Kosovu, imamo lošu klimu za investicije, političku nestabilnost, tako da od tih 329 milijardi dinara nema ništa. U ovakvim uslovima predviđena stopa rasta bruto nacionalnog proizvoda od 4,5% je nerealna. Nivo rashoda je potcenjen, 374,6 milijardi dinara.
Pomenimo samo javna preduzeća, ovde je rečeno da je za železnicu predviđeno 8,8 milijardi dinara, a oni jedva mogu da prežive sa nekih 10 milijardi dinara. Pokriće budžetskog deficita je diskutabilno jer predviđeni izvori za pokrivanje deficita predstavljaju samo spisak lepih želja. Prihodi od privatizacije - predviđeno je 200 miliona evra. Bićemo srećni ako bude ostvareno i 100 miliona evra, ukoliko tu nije uračunato da se uđe u privatizaciju telekomunikacija, "Jugopetrola" i sl.
Planira se da se zatečenih 160 miliona evra plasira u potrošnju, umesto da se sačuva kao vrsta državne rezerve. Odlaže se uvođenje poreza na dodatu vrednost i fiskalnih kasa, koje bi sivu ekonomiju uvele u zonu oporezivanja i uvećale prihode. Ovo nije razvojni budžet, kao što je već više puta konstatovano, ali i dalje je socijalni budžet.
Predizborna obećanja, o tome je takođe govoreno, ostala su na nivou jeftine demagogije, populizma; politička platforma ovog budžeta potpuno je nejasna; kakva platforma, takav i budžet. Preterano mešanje države u privredu - prethodnu vladu su često optuživali da je generalni direktor srpske privrede, a šta je onda tek ova. Prihodi od privatizacije, već sam rekao, nerealni su i usmereni su u potrošnju, a ne u razvoj, kako je obećavano u predizbornoj kampanji. Ne odstupa se od koncepta privatizacije, mada je u kampanji pričano o reviziji privatizacije, odstupanju od ovog koncepta itd.
Sva obećanja o poreskoj relaksaciji su neostvarena. Šta je sa onim ciljevima koje treba da ima svaka reformska vlada, da postanemo po porezima najpovoljniji za investicije u regionu, da restrukturiramo EPS, železnicu i ostala velika javna preduzeća, da ubrzamo privatizaciju? Ukida se porez na fond zarada koji je iznosio oko 10 milijardi dinara.
Još samo par rečenica o lokalnoj samoupravi. Ja sam predsednik SO Vrbas. Kada sam došao na mesto predsednika SO zatekao sam zapušten i neadekvatan sistem funkcionisanja lokalne samouprave, kao uostalom i cele države. Imali smo ograničena budžetska sredstva, neograničene potrebe. Prve reakcije na ovaj budžet, koje sam čuo od svojih kolega, jesu – hoće da nam smanje prihode da bi dobili izbore, ne misleći o građanima; da je ovo politikantski pristup javnim finansijama. Ne verujem, želim da ne verujem u to, videćemo.
Porez na fond zarada, za koji se kaže da čini oko 20% u SO Vrbas, gde je projektovan budžet za 395 milona iz poreza na fond zarada, očekivali smo oko 100 miliona dinara.
Prema prvim računima, primili smo juče, sinoć ovaj predlog budžeta, dobićemo oko 20 miliona dinara manje.
Vi znate da je iz poreza na plate, koji je 14%, do sada 5% išlo lokalnim samoupravama, predloženo je 30%. Ako ćemo da poredimo, da kažemo da je u onom predlogu budžeta gospodina Đelića bilo predloženo 40%.
Što se tiče agrarnog budžeta, ovde je pominjano da je čist agrarni budžet, i to sam danas čuo i na Odboru za poljoprivredu, oko 18,8 milijardi dinara i poređene su želje za ostvarenjem ovog budžeta od 18,8 ka ostvarenih 7,5. Budžet sa budžetom se ne može ni porediti, nije poželjno. Poredićemo vaše projekcije i želje sa onim što ste ostvarili na kraju godine. Nije uputno da poredimo budžete na ovakav način.
Ovaj budžet je prilično neuravnotežen, kao plod improvizovane političke platforme jedne iste takve koalicije, dakle prilično neuravnotežene, i za poslanike DS je kao takav neprihvatljiv.