Replika, gospodin Radosavljević, pa potom gospođa Čomić.

Gospodine ministre, lepo sam sabrao, ali ste vi još lepše i slađe oduzeli Kragujevcu 45 miliona. Nemojte me učiti o proceduri. Ja sam dobio Predlog zakona dan pred početak sednice. Prema tome, to je bio problem Vlade. Ako ste toliko ozbiljni, trebalo je taj predlog mnogo ranije da pošaljete.

Razumem da je to brzo, da ste imali kratak rok od 15 dana, ali mi je zaista žao, ako ste primetili da Kragujevcu nedostaje 45 miliona, kao predlagač ovog zakona mogli ste to da podnesete u vidu amandmana i da tu grešku ispravite, a ne da apelujete na gospodina Bogdanovića, niti na bilo koga od poslanika iz Kragujevca. Prema tome, žao mi je, nepoznavanje procedure vas ne oslobađa odgovornosti da ste Kragujevcu zakinuli 45 miliona. Hvala.

Hvala. Molim bez dobacivanja. Koristim priliku da obavestim sve poslanike, kao što smo na početku ovog zasedanja obavestili, po hitnom postupku je dat zakon. Poslaničke grupe su dobile sve predloge zakona koji su danas na dnevnom redu u petak uveče. Meni je stvarno žao svih poslanika kojima nisu njihove poslaničke grupe prosledile, pretpostavljam da su postojali tehnički razlozi.
Izvolite, gospođo Čomić.

Dame i gospodo, kada upotrbim mudrost vojvođansku – deran ne zna reda, pa deran izađe pa dokaže da sam u pravu. Ja to stavljam na dušu narodnoj mudrosti.
Dakle, gospodin ministar je iz razumljivih razloga, zbog neiskustva u radu sa parlamentom, zbog nedostatka komunikacije sa poslanicima bilo kog nivoa, izostavio ono što se zove pitanje stila, kada je ministar u pitanju. Stil je često čovek. Ako zakažete poslaničkoj grupi sastanak u 16,00 časova, onda je na vama, ministre, da pokažete uvažavanje prema poslanicima Narodne skupštine i pošaljete po službeniku ili lično poruku, za to treba 30 sekundi, to ništa ne košta, da se sastanak odlaže i da ćete prezentaciju budžeta narodnim poslanicima, članovima poslaničke grupe DS uraditi u neko drugo vreme.
To se zove nepoznavanje reda u Narodnoj skupštini, ali znajući sve poslanike u ovoj skupštini, naučićemo mi vas kako se ministar ophodi prema Narodnoj skupštini. To je po vas dobro, to je po Vladu dobro i to je dobro po atmosferu parlamentarizma u zemlji.
Osim toga, ne možete poslanike zvati ovakvim, bilo kakvim ili nekakvim, to ne možete da radite, ovo je Narodna skupština. Za vas vrede poslovničke odredbe jednako kao i za svakog narodnog poslanika i kad učestvujete u raspravi morate se sa uvažavanjem ophoditi prema svim poslanicima, bili oni vaše pristalice, podržavaoci, bili oni opozicija.
Što se tiče odgovora na pitanje, niste ga dali. Dakle, izostaje stil, poznavanje reda, ali izostaje i stručnost. Moje pitanje za zakon o učešću opština u porezu na promet bilo je – kako ćete prikupiti prihode, a ne da li će ono što se bude prikupilo ići Gračanici, Prištini ili bilo kojoj drugoj opštini na teritoriji Kosova i Metohije, pri čemu nisam sporila ideju da se te opštine stave u zakon o učešću opština i gradova Srbije u porezu na promet, ali ih nema u kriterijumima u istom zakonu.
Dakle, nedostaje odgovor na pitanje – kako ćete prikupiti prihode od poreza na promet. Naravno, ne sporim da ne možete da pišete "Gračanica", jer nije opština, ali sporim da se ophodite prema narodnim poslanicima bez poštovanja i sa uverenjem da to što imate 126, 127 ili 129 narodnih poslanika, kao većina, znači vašu bespogovornu podršku. To nikad nije dobro. Hvala.

Hvala vama, gospođo Čomić. Kao što sam danas tokom zasedanja opomenuo predstavnike izvršne vlasti da vode računa kako se ophode prilikom oslov        ljavanja, kakva god da je diskusija, prema narodnim poslanicima, važi i obrnuto, jer to najbolje predstavlja narodne poslanike. Zahvaljujem.
Reč ima gospodin Zoran Anđelković. Istovremeno koristim priliku da ga obavestim da njegova poslanička grupa ima na raspolaganju još četiri minuta i 40 sekundi. Neka se pripremi narodni poslanik Radovan Teodorović.

S obzirom da imamo četiri minuta, dozvolite da kažem samo nekoliko rečenica o današnjem predmetu rasprave. Nalazimo se nekoliko dana pre kraja prvog tromesečja, pre kraja marta i kada bi ova skupština krenula sa raspravom o svakom elementu ovog budžeta i ukoliko bi želela o svakom elementu na pravi način da razgovara i da se ponaša u stilu - po svaku cenu nam ne treba budžet, mi ne bismo doveli u pitanje budžet, nego bismo doveli u pitanje ono o čemu je ovde bilo reči, njegovu socijalnu i razvojnu komponentu.

Ne treba zaboraviti jednu činjenicu, a to je da ukoliko se ovaj budžet ne bi usvojio danas-sutra u ovom parlamentu, 262.000 zaposlenih u državnoj administraciji, plus 130.000, to je oko 390.000 i do milion penzionera, možda fali par hiljada, tih milion i 390.000 ljudi ne bi mogli u martu mesecu da prime ta socijalna davanja, takva kakva su, da li su mala ili velika, da li su povećana na ovaj način, kako su povećana.

Ovo govorim zbog toga što, morate biti malo principijelni, kada govorite o budžetu i kada govorimo o socijalnoj i razvojnoj komponenti, najveća socijalna komponenta je u tome da li ćemo mi doći u poziciju da ovaj budžet smanjujemo, ne mislim samo danas, nego da li će ovaj budžet biti tanji i lakši, da li ćemo imati manji prihod u ovom budžetu, to je čak i važnije.

Kad kažem manje prihoda, ne u smislu ubiranja prihoda, nego manje zahvatanja iz privrede. Što bude manje zahvatanja iz privrede, to će biti razvojna komponenta veća. Nije razvoj samo u tome što će se obezbediti ovoliko ili onoliko milona za izgradnju ovog puta, mnogo je važnije da li će biti rasterećenje privrede, da li će ta privreda moći da funkcioniše.

Danas mi u Srbiji imamo situaciju da ovih 1.390.000 treba da primi platu od onih milion i dve-tri stotine hiljada koji rade u privredi. To je skoro jedan na jedan onih koji treba da obezbede privredu.

Ovo kažem i zbog činjenice, a tražio sam to i na Odboru za finansije, danas sam čuo od ministra finansije da će se ukinuti ove agencije, direkcije i slične stvari koje su formirane samo da bi se partijski kadrovi vladajuće koalicije zaposlili, to je potpuno jasno. Naravno da će SPS zbog ovog što sam malopre rekao podržati budžet, da ne bismo doveli u poziciju mnoge ljude koji moraju da izvršavaju svoju funkciju u obrazovanju, zdravstvu, policiji i svemu onome što je potrebno u državi.

Ali, neće moći na pravi način do kraja da se raspravlja o ovom budžetu ukoliko mi nemamo dve strane, s jedne strane pozicije izvršenja u prošloj godini, pa da vidimo da li je to povećanje ili smanjenje, i, sa druge strane, ukoliko nemamo realnu poziciju koliko je to bilo u državnoj administraciji, ukupno, govorim o 262.000 plus 130.000, koliko je bilo zaposleno 31. decembra 2000. godine, a koliko je 31. decembra 2003. godine, da vidimo da li je stvarno za 50.000 ljudi (i kojih 50.000 ljudi) državna administracija povećana.

Mi možemo sada da smanjujemo koliko hoćete neke pozicije, ali ako je 50.000 ljudi primljeno u državnu administraciju, a pola miliona otpušteno vašom politikom, politikom prethodne vlasti, u privredi, onda ne postoji budžet koji se na pravi način može napraviti a da on bude i socijalni i razvojni. Ne može biti ni socijalni ni razvojni u pravom smislu te reči, ukoliko je takva politika vođena. Sa ovoliko agencija i direkcija, naravno da to nije moguće do kraja sprovesti.

Prema tome, važno je da ova skupština dobije i taj podatak, koliko je npr. u Ministarstvu prosvete, pošto smo ovde čuli brigu o prosveti, bilo vozača i kola 31. decembra 2000. godine, a koliko je danas i koliko je 31. decembra 2003. godine. Videćete da je deset puta više. Da li ćemo moći da smanjimo deset puta budžet?

Da li o tome da raspravljamo ili da raspravljamo, kako je rekao potpredsednik ovde – kako ste tih 400 miliona evra upropastili u izbornoj kampanji i doveli ste budžet u situaciju da ne možemo da raspravljamo. To je 400 miliona evra, a tri godine ste ovde pričali o razvoju Telekoma; toliko ste potrošili na izbornu kampanju, a sa toliko potrošenih para ste dobili samo 11,5% biračkog tela.

Hoću da kažem da je ovde važno da imamo i neka pitanja koja su konačno rešena. Tri godine je prethodna vlast objašnjavala da ne treba da finansiramo RTS, da je to javni servis, da Skupština nema s tim nikakve veze, a dobili smo da je samo u prva tri meseca RTS-u dato milijardu dinara i videli kako izveštava o Kosovu i Metohiji, jer je on javni servis a ne državni, nije državno dobro.

Sada, pošto je u budžetu, pripada ovoj državi, država, ova skupština i Vlada moraju da brinu kako funkcioniše i vidi da li je zaista državno dobro i da li će da se tako ponaša prema genocidu i državnom teroru koji se dešava na Kosovu i Metohiji. Naravno, pošto to ne ubija, razumem zašto ste se na taj način ponašali.

Pošto mi je isteklo vreme, neću dalje zloupotrebljavati vreme, samo da kažem, pošto ste toliko para pozajmljivali, 8 milijardi za penzijsko - invalidsko osiguranje i milijardu za RTS, a povodom toga podneli 54 krivične prijave, mislim na vas iz bivšeg režima, mislim da će na isti način ova vlada prema vama da se odnosi. Vi ćete reći da ste to legalizovali zakonom, ali jedno je legalizovati zakonom a drugo je moralna, lična i ljudska osobina i poštenje, kako ste se ponašali kao vlast u prethodne tri godine.

Reč ima narodni poslanik Radovan Teodorović, a posle njega poslanik Vladan Vučićević, koji je i poslednji prijavljeni govornik.

Dame i gospodo, pošto prvi put izlazim za govornicu, red je da se predstavim: ja sam Radovan Teodorović, dolazim iz opštine Bogatić i poljoprivredni sam proizvođač, jedan od retkih ovde, mislim da nas, na štetu, ima samo trojica. To neka se zapitaju građani ili stranke zašto ih nisu stavile na listu.

Kao što i sami znate, u preizbornoj kampanji svi su dosta toga obećavali za poljoprivredu i selo. Sada ćemo videti da li će se to i ispoštovati.

Slušajući diskusije pojedinih poslanika, ganula me je diskusija bivšeg ministra Vlahovića koji je mnogo saosećao sa nama seljacima, pa je tako zabrinut i za agrarni budžet. Gospodine bivši ministre, čak su vas pogodile i reči mog kolege iz poslaničke grupe Stevanovića, "užas, katastrofa", a sada ću ja vama da objasnim u poljoprivredi šta su užas i katastrofa, koje ste vi napravili dok ste bili u toj vladi.

(Predsedavajuća: Molim da vodimo računa o tome kako diskutujemo.)

Izvinjavam se, evo vidi se kako mislite o nama seljacima, prekidate nas kad hoćemo da govorimo.

Gospodine Vlahoviću, katastrofa je uvoziti svinje u Srbiju, uvoziti kiselu vodu u Srbiju, uvoziti paradajz, a mi ga na našim kvantaškim pijacama bacamo; uvozili ste plećke iz Austrije, polutke iz Mađarske i Brazila, glave iz Rumunije, samo što još repove niste uvozili! (Aplauz u sali.)

Zar to nije sramota? Zar to nisu užas i katastrofa?

Izvozili ste juneće meso, dobili ste kontingent od 10.000 tona da izvezete, izvezli ste nepunu hiljadu. Zašto? Da li možda zato što gospodin Dušan Mihajlović nije imao više svojih bikova? Verovatno. (Aplauz.)

Da li znate koja je otkupna cena svinja sada u Srbiji? 40-50 dinara. Da li znate koja je otkupna cena bikova - 75 do 80. A da li znate kolika je cena kilograma žive stoke? 80 dinara za svinje, a 100 dinara za bikove, da bi se čovek uklopio. To je katastrofa koju ste vi napravili.

To je katastrofa koja je pogodila seljake pa smo zbog prethodne vlasti morali da pravimo blokade. Imali ste ministra koji nije našao za shodno da nas poseti kada smo napravili blokade u Mačvi - 12 dana nije hteo da nas poseti i pita šta tražimo. Sami smo se organizovali i digli pola Srbije na noge. Kada je zagustilo onda nas je primio u Vladi Srbije. Zahtev je bio da se ispuni vaše predizborno obećanje: 13. tačka - zakon o dobrovoljnom penzionom osiguranju poljoprivrednika. To niste doneli ni do dana današnjeg. Stalno ste ga skidali.

Koliko ste zakona iz oblasti poljoprivrede usvojili? Sada ste neka dva o veterini i o sadnom materijalu usaglasili sa standardima Evropske unije.

Zašto nema pšenice u Srbiji? Kako da je bude kada ste u kampanji žetve, i pored velike suše izvozili pšenicu. Sada hoćete da je uvozite. A ko izvozi i ko uvozi? U stvari, sada se zna ko će morati da uvozi. Izvozili su oni ljudi koji su bili bliski vlasti, držali monopol. Taj izvozno - uvozni monopol je nas upropastio u poljoprivredi. Nama je mnogo otanjila koža i o tome morate voditi računa.

I buduća vlast, ako se bude ponašala kao prethodna, sa moje strane će se sa ove govornice čuti iste ovakve reči. Jer, mene su birali moji seljaci i ja ću ih čestito i pošteno predstavljati - svaki problem širom Srbije, svakog seljaka čuće se sa ove govornice. To im ja obećavam.

Žao mi je što nije prisutan resorni ministar poljoprivrede, to je oblast kojoj ću se ja posvetiti jer sam poljoprivrednik, ali verovatno će čuti, tražimo da se donese zakon o dobrovoljnom penzijskom i invalidskom osiguranju poljoprivrednika. Ne znam da li će to biti u proceduri za ovu godinu, a od ovih šest zakona video sam da su samo dva spremna. Tražiću da mi na to odgovori gospodin Dinkić ako može.

Još bih jedno pitanje uputio: da li su predviđena sredstva za dalje ukrupnjavanje poljoprivrednih poseda?

Gospodo, molio bih da se manje smejete. Reći ću vam da ste vi iz agrarnog fonda finansirali RTS. To ova vlada ne sme da radi, ako misli da opstane. Zato, malo se smirite.

Dakle, stanje u poljoprivredi je ovakvo kakvo sam opisao - užasno i katastrofalno. Ali, hoću da vam kažem, u prezentovanju agrarnog budžeta sam ipak video da može da se nađe izlaz iz ove krize: podržao bih agrarni budžet koji je sada 18,8 milijardi dinara, s tim što znamo da je prethodni bio sedam milijardi. Pojavljuju se subvencije za mleko, industrijsko bilje i stočarstvo. Posebno bih naglasio da su predviđene dve milijarde za otkup pšenice. To je veoma važno. Do sada smo uvek "gojili pečenicu uoči Božića", kako naš narod kaže i nikada nismo seljacima isplatili na vreme. To sada ne sme da se dogodi.

Da bi poljoprivrednici mogli da obnove proces proizvodnje moraju sve svoje poljoprivredne proizvode brzo da prodaju po normalnim cenama i da to brzo naplate.

Samo se vi smejte!

Pominju se kratkoročni i srednjoročni krediti. To treba pohvaliti. Kratkoročni na šest meseci i srednjoročni sa kamatom od 3%. To je dobro. Ali, ipak ćemo videti kako Vlada radi.

Molim sve poslanike, jer ste u predizbornoj kampanji svi ulazili u svinjce i kokošinjce, da kada su u pitanju selo i poljoprivreda svi date podršku programu poljoprivrede, a ako nešto ne bude dobro za to služi ova govornica.

Zamolio bih za ubuduće, kada je ovako nešto u pitanju, da sa nama bude ministar poljoprivrede i da nađe za shodno da jednom poseti Mačvu. Nikada nijedan ministar nije došao u Mačvu, osim Veselinova, i to kada je bila neka kulturna manifestacija. To je velika sramota jer je Mačva velika žitnica koja daje 20% ukupnog proizvoda Srbije.

Slušao sam danas i druga izlaganja vezano za puteve, i tu smo zaobiđeni. Morate imati više sluha i smisla za tu oblast.

Nadam se da će ova vlada sve ovo imati u vidu i daće Bog da će i nama seljacima jednom svanuti, a od vas tražim podršku. Hvala.

Daj Bože i hvala.

Pravo na repliku ima gospodin Vlahović.

Potpuno razumem emotivnu diskusiju mog prethodnika, ali bi bilo dobro da se pre nego što optuži Republičku vladu malo raspita u čijoj je nadležnosti bila carinska politika, u čijoj je nadležnosti bila politika spoljne trgovine, izdavanje dozvola, itd. To nije radila samo Demokratska stranka.            
Bojim se da vi u vašoj političkoj koaliciji između ostalog imate stranku koja je kreirala takvu platformu spoljnotrgovinske politike. Prema tome, ako želite nekoga da optužujete, DS je pogrešna adresa, pogrešna je adresa Vlada Republike Srbije; tek od maja meseca prošle godine, tačnije, da budem precizan, od 18. aprila sve ove politike su se našle u nadležnosti Vlade Republike Srbije.
A od onda, tvrdim vam, nije doneta nijedna odluka koja je mogla da ugrozi bilo stočni fond, bilo poljoprivredu, bilo šta drugo.
Druga stvar, netačna je tvrdnja da su napravljeni novi dugovi seljacima, poljoprivrednim proizvođačima u prethodnom periodu, naprotiv, prethodni period je period u kome su u potpunosti isplaćene sve obećane premije, sve obećane subvencije. Ja ću vas još jednom podsetiti da je posle dugog vremenskog perioda započeto sa isplatom subvencija, čak i za dugogodišnje zasade, zatim pored premiranja mleka, subvencije za duvan, za šećernu repu, za druge poljoprivredne kulture, uljarice itd, i da su na vreme plaćene, za razliku od perioda devedesetih godina, kada ste i vi, čini mi se, jedno vreme bili na vlasti i kada su dugovi seljacima između ostalog i u tom periodu stvarani.
Isto tako podsetiću vas da ne postoji jedan dinar duga za otkupljenu pšenicu. Ja sam maločas rekao, tačno je da je otkup pšenice u 2003. godini svega tri ili pet hiljada tona, ne sećam se tačno, a ne 200 hiljada koliko je planirano, ali to se nije desilo zato što Vlada nije imala sredstava da plati, nego zbog toga što su seljaci zbog situacije kakva jeste imali priliku da svoj proizvod valorizuju po mnogo boljim uslovima.
Prema tome, ne želim da pričam hvalospeve o onome što je urađeno u prethodnom periodu, ali sigurno je da je u prethodne tri godine najveći deo dugova prema poljoprivrednicima vraćen i sigurno je da niti jedan novi dug nije prebačen novoj vladi za eventualno buduće namirenje, kao i da ne samo agrarna politika nego i generalno ekonomska politika koju je vodila Vlada Republike Srbije nije poljoprivredne proizvođače stavila u lošiji položaj nego što je to bilo pre 2001, 2000. godine.
Molim vas, kada izađete, to se ne odnosi samo na vas, nisu dovoljni kvalitativni argumenti poput "užasa, katastrofe", nego zaista ovo mesto, ovaj dom zaslužuje ako ništa drugo, onda prave argumente kojima ćete to potkrepiti. Zahvaljujem se još jednom svima koji u tako dubokom sećanju nosite bivšu vladu, da čak ni u raspravi o budžetu ne možete da se oslobodite, to je znak da smo dobro radili.