Da li još neko želi reč o ovom amandmanu? Izvolite.

Poštovano predsedništvo, poštovani narodni poslanici, želim da kažem da je finansiranje nacionalnih saveta jedan vid obaveze države koja je propisala funkcionisanje i način izbora i sve ostalo svojim propisima, jer, kao što znamo, po poslednjem popisu gotovo milion stanovnika ove države su predstavnici nacionalnih manjina.
Sećate se, jedan od uslova kada je trebalo da uđemo u članstvo Saveta Evrope bio je, i čak je i odlagano više puta da uđemo u Savet Evrope iz razloga što nismo doneli zakon o manjinama. Doneli smo ga i on je urađen po najvišim evropskim standardima, međutim kada je trebalo da se finansira ono što je predviđeno tim zakonom, savezna država je rekla da nema budžet, Republika je rekla da je to savezni zakon, opštine su se određivale prema tom zakonu ovako ili onako. Međutim, ako država potencira da se na neinstitucionalizovan način finansiraju manjine, mislim da to nije dobro za državu, i određeni broj manjina dobija određene dotacije od svojih matičnih država.
Mnogo je bilo polemika u štampi kada neka matična država finansira manjinu na teritoriji Republike Srbije, kako ta država ima neki politički interes da finansira manjinu na teritoriji Republike Srbije, odnosno građane Republike Srbije. Ako država neće da finansira svoje građane, treba neko drugi da ih finansira. Milion stanovnika ove države plaća porez, učestvuje u proizvodnji, građani su ove države, ali kada treba da se finansira na institucionalizovan način postojanje nacionalnih saveta, onda se otvaraju svi formalni razlozi, postojeći i nepostojeći da se odustane od finansiranja nacionalnih saveta.
Zato pozivam Vladu, narodne poslanike da podrže finansiranje nacionalnih saveta na transparentan način, i na jedino institucionalizovan način da se na taj način pokaže odnos prema manjinama, da su oni ravnopravni građani i da imaju pravo da iz tih sredstava finansiraju prostorije i svoj rad.
Mislim da će se na taj način učiniti opravdanim to što smo članovi Saveta Evrope i pokazaće se da nismo doneli taj zakon da bi bili primljeni u Savet Evrope, a da izbegavamo da finansiramo ono što nam saopštavaju kada dođu predstavnici Saveta Evrope da nas pitaju kako primenjujemo taj zakon.
Ove godine smo imali dva razgovora sa njima. Mi smo morali da ih obavestimo da država ništa nije preduzela da finansira aktivnosti nacionalnog saveta. Mislim da bi bilo krajnje neozbiljno i neodgovorno prema milion građana ove države koji treba da finansiraju svoje aktivnosti, a one su predviđene saveznim zakonom. Hvala vam.

Da li o ovom amandmanu još neko želi reč? (Ne.)
Na član 7. amandman je podnela narodni poslanik Leila Ruždić-Trifunović.
Odbor za finansije nije prihvatio ovaj amandman.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 7. amandman je podneo narodni poslanik Boško Ristić.
Odbor za finansije nije prihvatio ovaj amandman.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 7. amandman je podneo narodni poslanik Gašo Knežević.
Odbor za finansije nije prihvatio ovaj amandman.
Da li želite reč? (Da.) Izvolite.

Evo, u prilog onome što sam govorio u opštoj diskusiji jedan primer. Naime, kada se gleda udeo plata u budžetu prosvete, dođete do poražavajuće činjenice da fond plata pokriva skoro 90% prosvetnog budžeta. Ovo je jako loša srazmera. Znači da za ostali ili razvojni deo prosvetnog budžeta ostaje svega otprilike 10%, nemojte me držati za reč. U srećnim zemljama odnos je 60:40. Naime, 60% ide na plate, a 40% ide na razvoj.
Naravno, mi smo daleko od toga da budemo srećna zemlja, ali je naš cilj da se to promeni, da se srazmera promeni u korist razvoja, odnosno na štetu plata. Zbog toga je za ovih 10% koji pripadaju razvojnom delu veoma bitno da u što većoj meri zaista budu pokriveni iz budžetskih sredstava, a da ne idu na troškove, odnosno na zaradu organa, jer te zarade nema. Trogodišnje iskustvo je takvo da zapravo organ neće ostvariti zaradu, dakle, neće isfinansirati taj deo rashoda sopstvenog ministarstva.
Ponekad je poražavajuće da je "tara teža od mere", jer recimo primer dajem, za visoko obrazovanje je izdvojeno za zgrade i građevinsko zemljište 15 miliona dinara iz budžeta i 219 ili 220 su sopstveni prihodi. Prvo, visoko i više obrazovanje ne može da ostvari tolike sopstvene prihode. Drugo, 15 miliona je mizerno. Popravka sale, odnosno krova svečane dvorane Beogradskog univerziteta će da odnese te pare, ako se u to uđe.
Sa druge strane, mi smo sa gradom Beogradom sklopili jedan džentlmenski sporazum, istina nema ga na papiru, dakle nismo ništa tvrdo dogovorili, da isfinansiramo po 120 miliona za priključenje tri fakulteta oko Vukovog spomenika na daljinsko grejanje; cena je bila na Ministarstvu 120 i na gradu 120, da bi smo aktivirali jednu veliku norvešku donaciju koja bi pomogla tim fakultetima. To su Tehnološko-metalurški, Mašinski i Pravni fakultet. Od toga nema ništa.
Ako mi ovakve stavke ostavimo, od toga nema ništa, ili će sve pasti na grad, a grad će reći pravom, pa to nije samo moj posao, imaćemo veću, odnosno težu "taru nego meru". Hvala vam.

Da li o ovom amandmanu još neko želi reč? (Da.) Izvolite, gospodin Nenad Bogdanović.

Dame i gospodo poštovani poslanici, ja sam se danas trudio da ne diskutujem, i to zbog toga što sam hteo da ne budem onakav kakav ću morati da budem sada, a konačno sam se suzdržavao i više ne mogu.
Ovo što je sada rekao bivši ministar prosvete, govori o neverovatnom odnosu ove vlade prema Beogradu. To prevazilazi stvarno sve granice, gde se čovek pita zbog čega ovi ljudi u ovoj vladi mrze Beograd. Hajde što mrze sve lokalne samouprave, to mogu da razumem. Verovatno lokalnu samoupravu vide kao nešto strašno, kao nešto što ne zna da živi, kao nešto što ne zna da funkcioniše.
Napravio sam jednu računicu i žao mi je što juče nismo mogli na Odboru za finansije da razgovaramo ravnopravno, jer, jednostavno, nismo imali vremena da napravimo neke računice, niti da ih dobijemo od Ministarstva finansija, ali sada ću izvesti ukratko, da bi bilo jasno zašto su sve lokalne samouprave u Beogradu doživele ovo što su doživele ovim budžetom, a ja bih zamolio onda ljude iz DSS-a, pre svega, ljude iz SPS-a, neka objasne svojim lokalnim samoupravama šta im se desilo sa ovim budžetom.
Vi znate da je ukinut Zakon o porezu na fond zarada i mi smo rekli, u redu, ideja Ministarstva je zdrava, hoće da smanji opterećenje privrede. To je bilo 3,5% do sada na bruto plate ili, kao što je ministar rekao, 5% na neto plate, a onda nam je navodno kao zamena za to dato svima 25% dodatnih na neto plate. Onaj ko zna da računa, čim upotrebi obične računske radnje, videće da su sve opštine tu zakinute sa 1,5% na neto plate. Izračunajte to i dobićete i sve druge kalkulacije koje govore da to nije tačno, to su neistine.
Spreman sam, evo, da ukrstim argumente sa svakim iz Ministarstva finansija, da sednemo i da izračunamo, a evo zašto: 14% je porez na neto plate, i to je tačno; ako vi uzmete na to 30% od toga, to je 4,2% od tog ukupnog, znači, mi smo imali 0,7 i imamo 3,5% dodatak i to je osnovica ista, to nije neka druga osnovica, a 5% nam je ukinuto. Znači, svim opštinama, svim lokalnim samoupravama. I to nije sve, jer svima je smanjen porez na promet, svima, retko ko je prošao a da nije smanjen.
Beograd je doživeo jednu takvu katastrofu, koja meni potpuno nije jasna - osam puta je to smanjeno, osam puta, sa 4% na 0,5%. Kažu, Beograd ima para; odlično, sešćemo pa ćemo izračunati ovih dana koliko ko ima para i šta ko može da uradi.
Beograd je na sebe preuzeo, to moram da vam kažem, a pretpostavljam i druge lokalne samouprave, neke obaveze i zbog toga smo sa Ministarstvom finansija prošle godine prihvatili da bude prelazna godina, zbog toga što će se uvesti porez na dodatnu vrednost, gde će se nekim lokalnim samoupravama neki novac vratiti. Da je Ministarstvo imalo vremena sa nama da razgovara, mogli smo da se objasnimo.
Znači, šta smo mi preuzeli na sebe? Investicije kompletnog školstva. U Beogradu nije sagrađena nijedna osnovna ni srednja škola 20 godina. Vi imate danas u prigradskim naseljima Beograda ogromne potrebe za školstvom. Pitam vas iz kog novca će se to raditi? Iz smanjenog novca?
Drugo, mi smo se dogovorili da preuzmemo neke nadležnosti Republičke vlade, zato što je bio problem da se to organizuje u Republičkoj vladi, vezano za program ekologije, vezano za programe priobalja, za zaštitu reka, za neke stvari koje se nikada nisu radile, ni prethodna vlada, a neće raditi ni ova vlada.
Primili smo prosvetnu inspekciju, primili smo gomilu funkcija, a kao posledicu svega toga, nama se smanjio novac, a zašto?
Kada je Beograd u pitanju, da li stvarno ovu vladu ne interesuje uopšte Univerzitet, da li je moguće da ova vlada ne zna da praktično Univerzitet koristi komunalne usluge kao i sve druge javne institucije, kao Republička vlada, sve koje su još uvek ispod ekonomske cene. To ide sve iz beogradskog budžeta.
Mogao bih ovde da nabrajam gomilu stvari, ali znam da će neko teško da me razume, zato što nije našao za shodno da nas bar pozove i da pokušamo ovo da mu kažemo. Možda to treba republičkom budžetu, ali zbog načina kako je to oduzeto svim lokalnim samoupravama, mislim da ćemo imati kao posledicu ogromne probleme.
Reći ću vam na kraju nešto iskreno. Beograd će to preživeti, kao što je preživeo što mu se ne da da uzme najbolji mogući kredit koji je dobio od Evropske investicione banke. Zašto? Pojma nemam. To će verovatno jednog dana neko da objasni, iz bilo koje poslaničke grupe koja sedi u saveznom parlamentu.
Ali vas molim, vodite računa, bar nas malo poštujte i razumite i bar malo verujte da je decentralizacija jedina prava stvar za Srbiju. Nemojte da pričate da jedino lokalna samouprava ne valja, pa vidim da planirate da im oduzmete i ono što čak ni u najtvrđe vreme socijalizma i komunizma nije oduzimano lokalnim samoupravama. Hvala.

Da li još neko želi reč o ovom amandmanu? (Ne.)
Na član 7. amandman je podnela narodni poslanik Gordana Čomić.
Odbor za finansije nije prihvatio ovaj amandman.
Da li neko želi reč?
Reč ima narodni poslanik Gordana Čomić.
Izvolite.

Dame i gospodo, amandman na član 7. odnosi se na izmene cifara u razdelu 1. funkcija 110 i u razdelu 5.1.

Teme i jednog i drugog razdela su netipične za opozicionog poslanika Narodne skupštine, a i bez nade da će vladajuća većina podržati ove amandmane.

Manjkavost predloga može da se stavi na nedostatak preciziranja sa koje pozicije želim da skinem nekakvu sumu i kome da se otme. Međutim, s obzirom da smo, kao i drugi evropski budžeti, budžet sa deficitom, ta manjkavost ne bi trebalo da bude tema za odbijanje amandmana.

Narodna skupština je jedini parlament u regionu koji nema svoj budžet. Dakle, nema skupština u regionu koje nisu vlasne da same donose svoj budžet i da njime upravljaju, jedino Narodna skupština Republike Srbije.

Danas smo imali problema sa hitnošću cele teme, koja je potpuno razumljiva, ali i sa manjkavim radom odbora. Samo u izuzetnim slučajevima predsednik Narodne skupštine saziva Odbor za finansije. Osetljivost činjenice da je predsednik tog odbora iz opozicione poslaničke grupe govori o stanju parlamentarizma u Skupštini.

I generalno, skupštinski odbori, za koje predlažem da se izdvoji 120 miliona dinara, nemaju načina da prave svoje planove i programe rada, niti imaju načina da planiraju šta kao srž, kostur parlamenta mogu da rade tokom godine, mesečno, kako god treba predsednik odbora zajedno sa celim odborom da napravi dogovor o radu skupštinskih odbora.

Ako rad skupštinskih odbora, nema finansijsku poziciju, to je poruka o tome da mi to ne smatramo značajnim. Potpuno je prirodno u ovoj fazi izgradnje institucija da se to zanemaruje. Znači, ako jedan skupštinski odbor (za finansije, za Kosovo i Metohiju, ako ćemo o aktuelnosti tragične teme, za ustav) nema svoju poziciju u budžetu Narodne skupštine, onda je pitanje šta taj budžet koji donosi ova skupština misli o odborima Narodne skupštine? Verovatno ništa posebno.

Nemam nameru da lobiram tipičnim demagoškim apelom na logičnost da Narodna skupština prihvati ovaj amandman. To je jedino logično da se Skupština složi. Ali, želeći da podelim želju da bude rebalans ovog budžeta u najkraće moguće vreme, molim da se povede računa o potrebi posebne konstrukcije skupštinskog budžeta i da se, pre nego što se na identično hitan način sa rebalansom budžeta uđe u Narodnu skupštinu, uvaži iz Skupštine podnet predlog o budžetu Narodne skupštine, gde centralnu poziciju imaju sredstva koja su potrebna za rad odbora Narodne skupštine.

Drugi deo iznosa odnosi se na Kancelariju za pridruživanje Evropskoj uniji. Vlada se odlučila za metod Kancelarije za pridruživanje Evropskoj uniji, kao institucionalno rešenje koje se postavlja u Vladi iznad ministarstava, a pod nadležnošću potpredsednika, ili predsednika Vlade. Zanemarljivo je mali iznos novca od 44 miliona za sve poslove koje ta Kancelarija za pridruživanje Evropskoj uniji treba da obavi.

Veći iznos novca za rad ove kancelarije biće neophodan, ako Kancelarija bude radila. Znači, i za angažman ljudi koji treba da za Kancelariju da rade, i za dokumenta, i za sve ono što predstavlja mrežni rad jedne važne institucije, kao što je Kancelarija za poslove pridruživanja Evropskoj uniji.

Ponavljam, bez posebne nade, koliko god logično bilo da vladajuća većina prihvati ove amandmane, pošto ću biti podnosilac predloga zakona o Narodnoj skupštini, odnosno zakona o narodnim poslanicima, do prve prilike, dakle, do rebalansa budžeta, želim da o ovome vodimo računa, da ne bismo opravdavali manjak pridavanja značaja Narodnoj skupštini hitnošću postupka i činjenicom da se sve opet mora uraditi za 24 časa. Hvala.

Hvala vama.

Da li još neko želi reč o ovom amandmanu? (Ne.)

Zahvaljujem.

Na član 8. amandman je podneo narodni poslanik gospodin Boško Ristić.

Odbor za finansije nije prihvatio ovaj amandman.

Da li neko želi reč? (Ne.)

Zahvaljujem.

Na član 8. amandman sa ispravkom podneo je narodni poslanik Ištvan Išpanović.

Odbor za finansije nije prihvatio ovaj amandman.

Da li neko želi reč?

Ima reč gospodin Išpanović.

Izvolite.

Poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, molim vas za malo strpljenja, pošto je poslednji amandman.

Moji prethodnici, posebno moji prijatelji iz Sandžaka, obrazložili su zbog čega bi trebalo obezbediti sredstva za rad saveta nacionalnih manjina.Ne bih o tome posebno govorio.

Predložio sam amandman kojim sam tražio nešto umanjena sredstva u odnosu na sredstva koja su predložena od strane deset saveta nacionalnih manjina i apelujem na ministra finansija da se nađe rešenje.

Naime, treba da podsetim one narodne poslanike koji su bili i u prethodnom sazivu da sam skoro istovetan amandman podneo i na budžet prethodne godine. Tada je gospodin Đelić obećao da će se obezbediti sredstva u slučaju da povučem amandman. Ja sam taj amandman povukao, a gospodin ministar nije ispunio svoje obećanje, tako da su ovi saveti ostali bez sredstava.

To je i zakonska obaveza. Ja vas jako lepo molim, jednostavno, donet je zakon na osnovu kojeg su osnovani ti organi nacionalnih manjina i ti organi ne mogu da rade, jer nemaju ni najosnovnije uslove za rad. Zbog toga apelujem na ministra finansija da, po mogućnosti, Vlada prihvati ovaj amandman. Ukoliko se desi da to ne bude prihvaćeno, da se svakako nađe način na koji bi saveti mogli da dobiju bar minimalna sredstva i da im se omogući rad za ubuduće. Hvala lepo.