Da li se još neko javlja za reč o ovom amandmanu?

Izvolite, narodni poslanik Nikola Milošević.

Ako već nikog drugog, molio bih gospođu Radetu da me sasluša, jer ono što imam da kažem odnosi se na njeno izlaganje. Ako sam bio u zabludi, oprostite mi. Imao sam utisak da me ne slušate.
Pošto sam reč "opstrukcija" ja upotrebio, dozvolite mi da protumačim na šta sam pri tom mislio. Pre svega, neka mi bude dopušteno da vas podsetim na značenje reči amandman. Amandman je predlog da se neki zakon popravi, a ne da se protiv njega na osnovu toga glasa. Evo jednog vrlo jednostavnog poređenja. Ako predlažete da se neka kuća popravi, vi time ne tražite da se kuća sruši. Ako neko odbije da se kuća popravi, ne znači da ćete biti za njeno rušenje. Dakle, amandman, po prirodi stvari, može biti samo predlog da se zakon poboljša, a ne da se opstruira.
Lako je moguće da poslanici SRS glasaju za ovaj zakon. U tom slučaju, sve bi ovo bili zaista amandmani. Ali, ako poslanici SRS, zato što njihovi amandmani ne budu u celini usvojeni, budu protiv ovog zakona, po meni onda nije reč o amandmanima, reč je o pokušaju da se zakon u celini dovede u pitanje. Dakle, ili mi vodimo raspravu pomoću amandmana da zakon poboljšamo ili da ga srušimo.

Da li se još neko javlja za reč o ovom amandmanu?

Narodni poslanik Nataša Jovanović.

Dame i gospodo narodni poslanici, smatram, kao i poslanička grupa SRS u celini, da je neophodno da se prihvati amandman koji je podnela na Predlog zakona uvažena koleginica gospođa Vjerica Radeta, koja je, osim poznavanja ove problematike i ulaženja u suštinu samog teksta zakona, što je pokazala i raspravom u načelu i mnogobrojnim amandmanima, želela da svim narodnim poslanicima, bez obzira na to koje su stručne kvalifikacije, da li su akademici ili nisu, kojoj poslaničkoj grupi pripadaju, stavi do znanja da je SRS imala pre svega stručne i kompetentne namere.
Ne samo politički uperene na predlagača, na Vladu, koju mi sporimo i zbog sumnjive većine i zbog njenog dosadašnjeg ponašanja, iako je prošlo malo vremena. Kao i što je amandmanom zaista htela da pokaže da je moguće mnogo kvalitetnije sa pravnog aspekta urediti ovu oblast kroz striktno poštovanje i kroz jasne preporuke, o čemu govori ovaj amandman, šta treba odbor da radi, uz našu osnovnu primedbu da odbor mora da bude samo republički, da struktura odbora treba da bude definisana na način na koji je to danas izlagala gospođa Pop-Lazić.
S obzirom na to da je gospođa Radeta pažljivo saslušala profesora Miloševića kada je pokušao da edukuje i nju samu, a verovatno i svoje poslanike sa čije liste je izabran o tome šta je jedan amandman i kada i u kojoj prilici poslanici treba tako da se ponašaju, bez obzira na njegovo zvanje i na to kakvo mišljenje deli stručna javnost o onome šta on radi i poslanici iz njegove poslaničke grupe - profesore Miloševiću, mi smo sve ono što se tiče rada Skupštine, ovog najvišeg zakonodavnog tela, i celokupnog političkog sistema ne samo u našem društvu, nego i uopšte, i iz svih demokratskih načela naučili od čoveka koji je istinski demokrata, borac za ljudska prava, koja mu se danas na najgori mogući način osporavaju, uvaženog profesora Pravnog fakulteta, haškog zatočenika, ali u svakom slučaju pobednika i prkosnog heroja profesora dr Vojislava Šešelja.

Replika, narodni poslanik Nikola Milošević.

Siguran sam da gospođa Radeta ume i sama da se brani, nije neophodno bilo da je gospođa Jovanović uzima u zaštitu. Nije ona tako sirota i nezaštićena.
Inače, što se tiče ocena nečije stručne, hajde da tako kažemo, podobnosti, bio neko profesor univerziteta, akademik ili ne bio ništa od svega toga, ovde je reč o argumentima. Argumenti nemaju nikakvu profesionalnu identifikaciju, takvi su kakvi jesu, ili su dobri ili loši.
Nije mi bila namera da bilo koga edukujem, a ponajmanje gospođu Radetu. Znam da ona vrlo dobro zna ono na šta sam je ja samo podsetio, ali problem jeste u tome što ona vrlo dobro zna šta je po prirodi stvari amandman, a šta je zakon. Ako je ona to smetnula s uma, pa ja moram na to da je podsetim, razlozi su druge vrste. Stvar je u tome što ovde amandmani služe za to da se ospori zakon, a ne da se popravi.
Dakle, još jednom, dozvolite, amandman služi da se zakon popravi, odnosno poboljša, a ne da se dovede u pitanje. Samo čekam onaj dan kada bude glasanje, pa ako poslanici vaše stranke glasaju protiv ovog zakona, onda su im amandmani služili ne za to da se zakon popravi nego da se ospori.

Da li se još neko javlja za reč?

Na naslov iznad člana 31. i član 31. amandman je podneo narodni poslanik Aleksandar Vučić.

Zakonodavni odbor smatra da je ovaj amandman pravno moguć.

Reč ima narodni poslanik Gordana Pop-Lazić.

Poštovane kolege, pošto smo malo ovu raspravu usmerili u filozofskom pravcu i pokušali logički da protumačimo šta je to amandman i čemu on služi, sve to što je uvaženi profesor rekao je s jedne strane tačno. Postoji ono drugo lice logičkog razmišljanja, jer ako poredimo zakon sa jednom kućom, a amandman sa onim koji bi hteo kuću da popravi, postavlja se pitanje šta će se desiti sa kućom ako investitor odbije da se kuća popravi. Onda ona sama po sebi mora da se sruši. Mi ne želimo da se sruši, nego želimo da to aposolutno popravimo.
Zbog toga smo mi, ako ste dobro pratili naše amandmane, dali u stvari predlog novog zakona, onako kako mi mislimo (na šta imamo pravo) da taj zakon treba da izgleda i kakav on sadržinski treba da bude. Naravno, on se donekle uklapa u koncepciju predlagača, odnosno Vlade i donekle se ne uklapa, i Vlada je odlučila da prihvati jedan deo amandmana. Samim tim preuzela je odgovornost za primenjivost ovog zakona sutra u praksi. Prema tome, mi sa tim nemamo ništa, celokupna odgovornost je na predlagaču, a mi smo svoj doprinos dali koliko smo mogli u ovoj raspravi da taj zakon sutra nešto u praksi i vredi.
Što se tiče amandmana na član 31. u kome se kaže da republički odbor podnosi Narodnoj skupštini do 1. marta tekuće godine izveštaj o svom radu za prethodnu godinu, mi smo amandmanom u ovom prvom stavu intervenisali čisto iz razloga leksičkih pravila, jer priloška odredba za vreme mora da bude ipak na kraju rečenice, a ne u sredini rečenice.
Zbog toga taj stav treba da glasi, po nama: "Odbor podnosi Narodnoj skupštini izveštaj o svom radu za prethodnu godinu najkasnije do 1. marta tekuće godine".
Takođe, sledeći naše amandmane da treba da postoji samo jedan odbor, bez onih odbora u autonomnim pokrajinama i lokalnim samoupravama, dodali smo stav 2: "Odbor posebno izveštava skupštinu AP i skupštine jedinica lokalne samouprave o svom radu, obaveštava i preporučuje u odnosu na sukob interesa javnih funkcionera koji obavljaju javnu funkciju na njihovoj teritoriji".
Šta smo time hteli? Hteli smo da jedna od mera koja je predviđena, mera javnog objavljivanja preporuke za razrešenje, bude praktično dostupna skupštini pokrajine i skupštinama lokalne samouprave, kako bi to bio dodatni pritisak na javnog funkcionera da do razrešenja zaista dođe, pa taj organ koji ga je imenovao da takvog funkcionera razreši.
U ovom slučaju, odbor bi, kako ste vi to predvideli članom 31, imao obavezu da svoj izveštaj podnese ovoj skupštini, a to bi moglo da prođe i tako da one skupštine lokalnih samouprava koje su zainteresovane za neke od funkcionera ne budu obaveštene o tome šta one treba da preduzimaju. Mislimo da od ovog viška glava ne boli, da ne šteti, a da značajno doprinosi preciznosti samog člana.

Narodni poslaniče, želite repliku? Da li ste pomenuti? Pogrešno vas je protumačila. Izvolite.

Em pogrešno protumačen. Dakle, repliku ne želim, ali imam pravo na nju, pa to pravo koristim, razume se. Najpre sam ovde dobio jednu malu edukaciju iz logike, pa pošto je logika moja uža struka, dozvolite da kao logičar nešto predočim. Gospođo Pop-Lazić, ne može neko biti s jedne strane u pravu, odnosno ne može biti tačno što on tvrdi. Kada kažete da je nešto tačno, to i s jedne i s druge strane mora biti tačno i nikako drugačije. To što se lekcije iz logike tiče.
Sada dopustite nešto o načinu na koji je protumačeno moje poređenje sa kućom. Molim vas, da se razumemo, ako je amandman zahtev ili predlog da se kuća popravi, to znači - onaj ko to predlaže smatra da je kuća u osnovi dobra, samo je treba malo popraviti i naravno, ne može zahtevati njeno rušenje ako se ta popravka ne prihvati.
Da se razumemo. Protestujte, upadajte u reč, ništa protiv nemam, samo mi dozvolie da završim. Dakle, ovo bi sada, recimo, bila neka moja edukacija iz logike. Ja nemam ništa protiv. Smatram da je to vaše legitimno pravo da kažete – kuća ne valja iz osnova, daj da je rušimo. Molim, kako da ne, sve je to u redu. Ako tražite da se kuća samo popravi, podrazumeva se da je ona u osnovi dobra, ne možete da je rušite.