Reč ima narodni poslanik Nikola Milošević, replika.

Ako sam jedan krajnje simpatičan deka, mladi gospodin bi mogao da bude, recimo, krajnje simpatičan moj unuk.
Ali, dragi mladi gospodine, niti sam ja ovde kao deka, niti ste vi kao unuk, ja sam ovde narodni poslanik, bez obzira na moje godine. Što se mojih godina tiče, vi ih možete poštovati ili ne morate, to je stvar vašeg domaćeg vaspitanja. (Aplauz.)
Budite sigurni, da ste moj unuk, vi biste tu pouku iz domaćeg vaspitanja već uveliko dobili, ali ako već ja ne mogu da vas poučim, uvažene dame iz vaše stranke će vas sigurno u tome poučiti, ako bude neke vajde od toga.
Što se tiče gospođe Radete, uopšte nisam mislio da je ona sirota i nezaštićena, naprotiv, rekao sam da ona ume sama da se brani; ja nju vrlo poštujem, ona je rečito umna žena i bilo je potpuno nepotrebno da me sa gospođom Radetom zavađate.
Vi ste prilično nestašan unuk, mnogo ste nestašni, uozbiljite se. Dobro, ako sam ja deka, mogu i neku pouku da vam dam sa ove govornice, a vaše je da li će vas to poučiti ili neće.
Što se one famozne kuće tiče, vi možete da predložite 37 popravki, to još uvek znači da je kuća u osnovi dobra i da ne mora da se ruši, jer što bi se inače popravljala. Kuća koja mora da se ruši se ne popravlja, ona se odmah ruši. Dakle, molim vas, tih 37 popravki onda može biti samo sa ciljem da se kuća sruši.

Da li još neko želi reč o ovom amandmanu? (Ne.)

Na član 35. amandman je podneo narodni poslanik Milan Dimitrijević.

Zakonodavni odbor smatra da je ovaj amandman pravno moguć.

Predstavnik predlagača je prihvatio ovaj amandman.

Na naslov iznad člana 36. i član 36. amandman je podneo narodni poslanik Branislav Blažić.

Zakonodavni odbor smatra da je ovaj amandman pravno moguć.

Da li neko želi reč? (Da.)

Reč ima narodni poslanik Branislav Blažić.

Dame i gospodo, ne ulazeći sada u ove probleme građevine, koji se ovde već satima raspravljaju, želeo bih da kažem da ne osporavamo nameru predlagača da u jednoj oblasti popravi delimično nešto što se danas u Srbiji zove ozbiljna kriza morala, korupcija i kriminal koji vlada ovom zemljom. Nije sporno da je kriza morala i korupcija način ponašanja, nažalost, u Srbiji, od samog vrha vlasti, pa do običnih životnih potreba ljudi.
Prema tome, mi samo želimo da ukažemo da poslednje tri godine u Srbiji dolazi do strašnog bujanja krize morala, korupcije i kriminala i da je to posledica, pre svega, postrevolucionarnog perioda sa jedne strane, a sa druge strane da se radi o totalnoj politizaciji svih životnih funkcija i svega što se dešava u ovoj zemlji.
Ovo što sada želimo da napravimo ovim zakonom je vrlo malo ili ništa i u praksi praktično nesprovodljivo, bez rezultata, jedan demagoški zakon koji treba da pokaže da ova vlada hoće nešto da radi u tom cilju, ali suštinski ništa ne doprinosi. Ona je trebalo u startu da dokaže svoju želju da depolitizuje stvari, da se bori protiv moguće korupcije, samim tim da u ministarstva uvede kontrolu drugih partija.
Odlukom da ministarstva budu strogo politička, u smislu da samo jedna stranka rukovodi nekim ministarstvom, ova vlada pokazuje da nema želju da se bori protiv korupcije i da ispravlja neke, u prošlosti nagomilane, probleme. Zbog toga depolitizacija društva treba da krene od početka, u stvari prvi korak bi trebalo da bude borba protiv ovoga što se zove jedno veliko društveno zlo.
Ne mogu da shvatim zbog čega predlagač nije prihvatio moj amandman na član 36. koji u stavu 2. predlaže ono što smo već rekli i što je osnovni cilj, da nešto popravimo u ovome, da postoji u Republici samo jedan odbor koji se bavi rešavanjem sukoba interesa. Znači, to je već prihvaćeno, a predlagač ponovo ne prihvata i amandman ostaje odbačen. Nije mi jasno da li je to previd ili nije ni pročitano.

Da li se još neko javlja za reč o ovom amandmanu? (Ne.)

Na član 36. amandman je podneo narodni poslanik Milan Dimitrijević.

Zakonodavni odbor smatra da je ovaj amandman pravno moguć.

Predlagač je prihvatio ovaj amandman.

Na naslov iznad člana 37. amandman je podnela narodni poslanik Nataša Jovanović.

Zakonodavni odbor smatra da je ovaj amandman pravno moguć.

Reč ima narodni poslanik Nataša Jovanović.

Gospođo predsedavajuća, neka atmosfera uznemirenja je u redovima vaših poslaničkih grupa, ali meni ne smeta da dam završnu reč što se tiče ovog zakona i člana 37, mada razumemo šta se dešava i kako funkcioniše, odnosno ne funkcioniše vaša koalicija i kakve su vam dalje namere za tok sednice. O tome ćemo kasnije kada budete preduzeli određene poteze o kojima ste se dogovarali.
Što se tiče člana 37, moram da kažem gospodinu ministru i narodnim poslanicima da je celokupna tvrdnja SRS da je naš zakon apsolutno precizno, kompetentno i stručno kroz amandmane napravljen, odnosno naša namera je bila da ga popravimo i to se vidi kod neprihvatanja amandmana na član 37. koji sam podnela u ime poslaničke grupe SRS.
Naime, gospodine ministre, da ste prihvatili amandman na član 3. koji sam takođe podnela u ime poslaničke grupe SRS, a za koji se jedna poziciona stranka izjasnila da će ga prihvatiti, da je veoma kvalitetan i dobar, koji jasno definiše ko su to javni funkcioneri, taksativno nabrojani i u stavu 2. se kaže da treba da postoji samo jedan, republički odbor, vi biste onda morali ceo tok zakona, odnosno amandmana srpskih radikala da sledite od člana 3. do člana 37.
Ovako možda mislite, perfidno, da ste na taj način doskočili poslanicima SRS, ali ništa dobro niste uradili za zakon; vi ste krenuli od amandmana kolege Momira Markovića na član 34, umesto da krenete od člana 3. gde se jasno kaže ko su to javni funkcioneri. I opet da vam kažem - veoma je bilo važno da reč "vršenje" zamenite rečju "obavljanje" i da ispred reči "funkcioner" stavite reč "javni", jer to je u duhu sa našom pravnom terminologijom.
Ne, vi to niste želeli nego ste posle opšte kritike poslanika SRS i uvidevši da je to veliki trošak za državu, da su opravdane naše sumnje da će ti odbori raditi kvalitetno, da će da potroše milijardu i 500 miliona, to su neki proračuni, iz opštinskog, pokrajinskog i republičkog budžeta, sveli to na jedan republički odbor, a da ste krenuli od poslanika Momira Markovića, odnosno od člana 34.
U tome je celokupna suština, i umesto da prihvatite taj amandman SRS na član 3. vi ste naknadno prihvatili 13. aprila amandman koji je podneo Odbor za pravosuđe i upravu. Prema tome, naša tvrdnja da smo amandmanima želeli da popravimo ovaj zakonski predlog je tačna i ništa ne znači što ste prihvatili tri ili četiri amandmana SRS, što je svega 5% od onih 21 koliko ste izračunali.
A kada je u pitanju tačnost i logičko rasuđivanje, pošto smo na kraju rasprave o zakonu u pojedinostima, tačno je samo jedno, gospodine ministre, dame i gospodo poslanici, da i pored toga što niste želeli da poslušate ono što smo vam govorili i što niste prihvatili sve naše amandmane, naš narod će znati logički, pravilno i po svojoj savesti da odluči i znaće da 13. juna treba da izađe u velikom broju na birališta i izabere Tomislava Nikolića za predsednika.

Da li još neko želi reč o ovom amandmanu? Reč ima narodni poslanik Miloš Aligrudić.

Znate kako, smisao amandmana koji glasi da se naslov iznad člana briše i uopšte smisao svih amandmana  koji u sebi sadrže takvu tezu da treba stilski popraviti tekst zakona u sebi kriju jednu drugu opasnost. Dakle, diskutujemo o ovom amandmanu, a istovremeno govorimo o nečemu što je šire od toga. Zamislite da imate jedan tekst amandmana koji čini koherentnu celinu, koji u sebi sadrži brisanje naslova kao stilski potez, a ispod toga sadrži jedan smisaoni tekst koji bi u načelu mogao biti prihvatljiv.
Zbog toga što amandman čini celinu, on iz tog razloga stilske pouke, koju neko ovde nekome hoće da da, ne može biti prihvaćen u tehničkom smislu. Imajte to u vidu.
Ako govorimo o tome da su neki amandmani SRS prihvaćeni, prihvaćeni su zbog toga što neko ko je predlagač ovog zakona misli da su u osnovi dobri, da nude poboljšanje ovog teksta. Nemojte biti maliciozni povodom toga, ja vas najlepše molim. To znači da ti amandmani nude neku povoljnost, neku pogodnost u odnosu na ovaj tekst, ali to ne mora da znači, niti će ikada značiti u ovom domu, u Narodnoj skupštini Republike Srbije, da se svi amandmani jedne poslaničke grupe ultimativno moraju prihvatiti. Gde to ima? To onda nije popravljanje teksta. Onda bi trebalo da zamenimo uloge i onda bi SRS trebalo da predloži svoj predlog zakona, pa da onda o njemu glasamo, pa da mi dajemo amandmane. Čak i kada bismo dali amandmane na takav predlog zakona verovatno ni mi ne bismo insistirali da nam baš svi budu prihvaćeni.
Postoji nešto što je za predlagača bilo prihvatljivo, nešto nije. Ono što je bilo prihvatljivo i što je predlagač smatrao da je od izuzetne važnosti da bude prihvaćeno uslovilo je određene promene dalje u tekstu, o čemu će kasnije biti reči, i to je sasvim normalno, tako da se nemojmo držati te vrste demagogije. Razgovarajmo o zakonu na jedan normalan način, podnosimo amandmane. Ja ih lično neću deliti na nesuvisle, na zlonamerne ili dobronamerne. Oni su takvi kakvi jesu, ali nemojte ni vi sa druge strane da im dajete drugi smisao od onoga koji oni u suštini imaju.

Izvolite, narodni poslanik Tomislav Nikolić.

Samo bih vas zamolio, kad govorite o demagogiji i licemerju, da ne gledate sebe u ogledalu. Vi ovde kažete da je neke amandmane predlagač prihvatio a neke nije. Pa, mi nemamo mišljenje predlagača. Vi o sebi govorite kao o nekome ko je prihvatio amandmane. Predlagač ovog zakona je Vlada Republike Srbije. Mi nemamo njen izveštaj, šta je prihvaćeno a šta nije. Imamo izveštaje odbora, šta su odbori prihvatili. Nama se nije izjasnio predlagač uopšte povodom ovog predloga zakona... (Dobacivanje iz sale.)
To je druga stvar. E, sad... ma kakvi odbor.
Dalje, nemojte uopšte da mislite da mi imamo želju da vi prihvatite naše amandmane. Mi amandmane pišemo da bismo prikazali šta hoće SRS. To je svrha naših amandmana. I, nije svrha naših amandmana da vi popravljate zakon našim amandmanima, jer bi onda mogli da kažemo - uzmi ili ostavi, ili prihvatite sve naše amandmane ili nemojte nijedan, kvarite nam koncepciju.
Kao što i vi tvrdite da vam nekim svojim amandmanima kvarimo koncepciju, tako i vi kvarite našu koncepciju time što neki amandman prihvatite a neki ne.
Svi naši amandmani imaju vezu, svi imaju smisao, ceo zakon gledamo. Čak se desi da kad napišemo amandman, vratimo se na neki član, pa kažemo - ovaj će biti besmislen, pa neko kaže - šta nas briga, neće prihvatiti ni ovo, idemo do kraja da iščistimo zakon. Da ste prihvatili sve amandmane to bi bio zakon sa kojim je saglasna i poslanička grupa SRS. Pošto niste prihvatili (ili nećete na glasanju), onda sada imate pred sobom Predlog zakona koji je vaš, vaš program, vaša ideja, ono što biste vi želeli, obezbedite većinu i izglasajte.
Ali, nemojte da pravite greške koje su činile vlasti pre vas, da kritikujete one koji pišu amandmane. Čujem da se još neko danas usuđivao na takvu vrstu kritike. I, odmah, čim neko napiše amandmane vi kažete - opstrukcija, i dostavite nam zakon dva dana pred sednicu da ne bi bilo opstrukcije. I šta je bolje? Šta je bolje, da nam dostavite zakon na vreme, pa i da napišemo amandmane, ili da nam ne dostavite zakon na vreme, da ne napišemo amandmane, pa da se posle u praksi pokaže da je to u stvari jedan jako loš zakon.
Koja god vlada ovde dođe ona optuži SRS da zaustavlja reforme. A, podsećam vas, i oni koji su jutros kritikovali radikale da svojim današnjim diskusijama zaustavljaju reforme nisu rekli Vladi Zorana Đinđića - nećemo da vas diramo, vi sprovodite reforme, nego su je kritikovali i zaustavljali reforme te vlade.
Naš je cilj da reforme koje vi sprovodite zaustavimo. Po našem mišljenju nisu dobre. Pustite nas da to svoje pravo ostvarujemo za govornicom. Mnogo je bolje nego da palimo buldožere i one mašine koje stoje na raspolaganju svakoj opoziciji od 5. oktobra pa nadalje.